Време, 12. 01. 1933., стр. 2

СТРАНА3

Четвптак, 12 Јануара 1933

ЈЕДАН ОШТАР НАПАД У ФРАНЦУСКОЈ АУСТРИЈУ

ПРОТИВ ЗАЈМА ЗА

„Аустрија \г банкротска држава' пише тулонска ,Ј!а Дспеш"

Париз, 11 јануара. — Као што је пизнато на велнко заузи.мање г. Ериа сЈ/ранцуски Парламенат и Сенат кзгдасали су гаранције за зајам за Аустрију, али сада када треба да се тај зајам реализује кскрсле су нове тешкоће. Познати француски фннансиски стручњак г. Гастон Жеза у тулонској Ла Депеш објавио је један чланак у коме је оштро устао против реализовања овога зајма подвлачећи да је француско народно претставништво изгласало ову гаранцију са крајњом одвратношћу и то само из разлога међународне политике и да не би г. Ерио, који се за овај зајам заложио, био дезавуисан. Према мишљењу г. Жеза није требало обећати гаранцију Француске. Аустрија је банкротска држава. Постоји много вероватности да ће наново банкротирати. Она је расипнички утрошила већ позајмљене фондове. Она је спремна да то наново учини. Оно шта је потребно добро ра»умети, то је да данас не постоји никаква опасност за државу која банкротира. Прихваћено је, да употреба силе није законска мера да се наплати дуг. То је уосталом право. Међународни немири које повлачи јавно принуђивање на. плаћање, тако су озбиљни, да је боље изгубити позајмљени новац него излагати се опасности једног рата или затегнутости дипломатских односа. Извесним владама је то познатр и оне то искоришћују да би терали шегу са својим зајмодавцима. То је случај са Аустријом. Она је обуставила серзис међународног зајма из 1923, упркос обилним гаранцијама које су дате у то време. Обезбеђења измишљена за сервисе каквог јавног зајма немају данас баш никакву практичну ефикасност. Пример Аустрије у том погледу карактеристичан је. А то није једини. Могу се усавршавати и умножавати по вољи међународне контроле, једног дана када некој држави дужнику буде у вољи да каже не, ове контроле не могу више функционисати. Ми преживљујемо једну кризу политичког неморала, какав још није био познат. Државно банкротстао постало је обична ствар. Никакво колебање није примећено код многих влада: између дужности правне н моралне да плате портерима обвезница и непопуларности да установе порезе и да спроведу уштеду владе и парламенти не оклевају. Њима је милије банкротство. А, одмах за тим, пружају руку за једну нову позајмицу. Право је капиталиста да км одговоре на једино могућ начин: Ни пет пара! У случају Аустрије, гаранција коју је дао француски Парламенат не значи да француска државна благајна има да исплати нзвесну суму аустријској држави. већ ће француски капиталисти бити позвани од стране аустриј-

ске владе да јој уплате зајам. Гаранција преставља обећање Француске капиталистима, који буду позајмили новац, да ће она платити уместо Аустрије када, данас или сутра, ова буде банкротирала. Према томе од свакога од нас зависи да ли ће француски капитали отићи да се у Бечу изгубе, или не. На нама је да кажемо да ли ћемо на листу сума које су прогутале Аустрија, Мађарска и друге према Француској непријател>ске земље, дописати и ових 350 милиона франака. Са своје стране, ја одлучно саветујем апстиненцију. То би требало да буде поука народима. Позивало се и на потребу међународне сарадње. Овај аргуменат био би одлучан. да није већ често употребљаван и кад се не би испнтивало шта он у ствари значи. Кад се у Европи говори о међународној сарадњи, увек се подразумева апел на кесу Француза. Да се одиста којом прилкком та сарадња манифестовала другим резултатима, финаноијска помоћ могла би се одобрити. Међутим, довољно је сетити се какав је био став Аустрије према нама до данас, да би се прорекла будућност. Неколико година иза тога што је добила нашу гаранцију и наш ловац, Аустрија је прекршила своје обавезе према нама у питању Аншлуса. Морало се ићи пред Стални међународни суд правде да би се мучно пресудило, да Аустрија нема права да се економски уједини са Немачком. И овога пута Аншлус је послужио као уцена да се ишчупа обећање гаранције! То није све. У Аустрији постоји једна врло моћна политичка странка која је изјавила да неће признати зајам ако буде закључен. Аустријски парламент, упркос оштрог притиска од стране владе, изгласао је зајам само са једним јединим гласом већине. А морало се прибећи разним маневрима да би се добио и тај један глас! Можемо дакле бити снгурни да је поштовање обавеза у будућности прилично сумњиво. Нема сумње, ако не плати Аустрија, платиће Француска. Француски капиталисти који буду позајмили новац имаће могућностн да туже Француску. Али Француска, то су сви француски порески обвезници. А то значи да би у случају неисплате од стране Аустрије, француски капиталисти били исплаћени новцем који су уплатили у својству пореских обвезника. А затим, после неколико година, захтеваће се да се цео дуг избрише. И Француска би још једном била изиграна. Познато је — вели г. Жез са каквом сам се енергијом увек борио противу национализма. Мене не покреће националистичка страст. Покреће ме брига за одбраном француске уштеде и пореских обвезника притиснутих великим порезима. Чувајмо свој новац. Париска штампа вели да је лојална интервенција сенатора г. Боре од иепроцењиве вредности за Француску

Париз, 11 јануара. — „Еко д'Пари" пише у данашњем броју о говору који је сенатор г. Бора одржао у сенату, а у коме је г. Бора потсетио да је држање Француске I питању дугова оправдано. Сам

Сенатор г. Бора г. Бора је успоставио везу између репарација и ратних дугова. Лист додаје да ова лоЈална интервенција сенатора г. Боре јесте за Француску од непроцењене користи. Овим признањем, вели лист повод наше одлуке да се не изврши

отплата ратног дуга Вашингтону није више необјашњив јавном мњењу. И тако сва побијања америчког министра иностраних послова г. Стимсона и министра финансија г. Вилса нису могла да убеде сенатора г. Бору, пошто је, вели лист, он сам био непосредно умешан у преговоре између претседника г. Хувера и бившег претседника француског министар| ског савета г. Лавала и према томе г. Бора сада ловори као човек који је потпуно упознат са овом ствари. Лист „Еко д'Пари" поново се враћа на то да је претседник г. лувер и сам признао репарацијама првенство над ратним дуговима. „Извесно је требало, вели лист, тражити од Сједињених Држава за време г. Лавалове посете Вашингтону јасније формуле, а исто тако требало је у Лозани не пристати да Немачка одустане од свог дуга. Требало јо| је дати једино један мораторијум са неодређено време. Наше одлагање исплате рате 15 децембра треба према томе треба да поправи ове две грешке. „Можда је требало желети да нисмо били приморани да употребимо ово сродство, али би без сумње још горе било да смо учинили по захтеву Вашингтона.

ХаОшење коиупасШа у Пољско) Варшава, 11 јануара. — Полипчја је наишла на тајни комунисти а ки вбор и ухапоилА је шоздосет лима.

Саветовања између I, Рузвелта и пуковника Хауза Њујорк, 10 Ј&ну&рв. — Данес су отпочела саветоваља нзмеНу г. Руз велтв и пу*овггтаа Х.4\-аа ж Овнм оаЈЈетовањима, ко„\а ће се из гледа васт&внтн. пркдаје се велкки зн&чај у појгитпчквм круговнма.

Г. Кувар за брзу ратификаца/у конвенције о забрани проца/е оружја и муниције Вапгангтон. 10 јАнуара. — Претсадша г. Хувер упутио # опецијал ау посланилу конгресу у којој пре аоручује да се изврши брза рати(Ј.икаци.а конвенције израђене у Же невн у 1925 годишј о забрата гтрода 1е оружја н Јгункцпје, или да се Д° весу законске мвре ко>кма ће ое аретседнику даггн власт да може ограннчаваии в»та забрањншати трпо. еину орулчјем н мункцијо-м одређевим у воше сврхе. додавши да су недавнн догађаЈи подвукли потре«5у већег ауторитета у контролн 7100033 оружја н хгулгашје из Сједињетаих Америчклх Држава, при свем том агго би оза контрола била негелисходна ако је усво.ш салио једна дркава. Нови Гечки минисПЈар финансија Парзз, 110 јануара. — Јављају из А-шне да )е слдашњи претседник управно? одбора Народне банк^ г. Спироловердос навтменован за мнни отра финансија.

Немачка посп/авља војне и морнаричке ашашее Берлин, II јануара. — А. А.) Као што је већ јављено, немачка влада је решила да постави војне аташеје при амбасадама у Паризу, Лондону, Риму, Вашннгтону и Москви и при посланствима у Прагу и Варшави. као и морнарнчке аташеје при амбасадама у Парнзу, Лондону и Риму. Тим поводом са надлежног места подвлаче да успостава звања војннх и морнаричких аташеја прн иемачким претставннштвима у иностранству претставља меру којом треба да се изрази разноврсност која је призната Немачкој у војним питањима. Нови немачки војни аташеји биће постављени 1 априла ове године. Листови тврде да ће за немачког војног аташеја у Вашингону бити постављен бригадни генерал г. фон Бетн^ер, а за војног аташеја у Лондону пуковник барон Гегер фон Швепенбург. Пољаци у Амераци_ Шраже оц I. Рузвелша ца јецан Пољак уђе у америчку влацу 1 >а .ршава 9 јануара, — Прелса пи саљу пољске и амернчке штампе удружење Пољака у Америци, »По. лонкЈас, кзнедо је ообил >ан захтев претсеакику Рузвелту, да у нови вабкнет његов уђе и један Пољак. Као нзјозбиљнкји ва.ндклат помиље се др. Шимечал, професор пра ва на чикашком унпгнерзЈГгету, који игра видну улогу у по.татичком н друпггвеном животу Чикага.

О значају штвдње У привредно-финаисијској кризи

НАШЕ П0М0РСТВ0 У ВГЕМЕНУ ДЕКОНЈУНКТУРЕ

Редсвно одржавање иоморског саобраћаја у прошлој година И порел опадања промета преко на ших лука, у поморском саобраћагу није било застоја, па чак ни на оним редовним пругама с иностранством, на ко/има пловидба није субвенционирана

Прнлнке на светским тржиштима, које су се послеоњкх годнна само погоршавале, неповољно су угоцале н на наше поморство. Тај утицај је био неизбежан у овој гради наше нароане прдвреае јер је поморство у битности интернационалног карактера, па ако ое друте гране народне привреде магу развијати ако го прилике на дома&им тржиш?има дозвоља®ају, у поморству развој углавном н, рекли биомо, ; едино оппгге, светске прнлике условл»авају. Промет преко наших лука почео је да опада још 1030 голине. У 1029 годкнн био је промет 2,000000 тана, па је 1930 пао на 2,800 000, а 1931 на 2,500.000 тона Обалсви промет, који је дотле изнооио просечно годишње око &00.0О0 тоиа. остао је непромењен, те је ггрема томе опао само промет о иностранством. А промет с иностраиством, то је устварн оно пгго, је на важније, јеолио пгго може тче утицати на развој наше трговачке морнаркце. Међутим, једна је утешна по?ава, опецнјално за нашу трговачку морнарицу и нашу помороку тргоаину уоппгге, пгго се иавоз и увоз преко наших лука нлје смањивао у встој мери са осталим иавозом н увозом, железницом нли речним путем, а до тог се захључка лако долаан, када ое поглсоа у процентима изражено учешће ншшгх лука у целовупном извозу и увозу у последњим годинама, када се стално смањивао обнм наше сполдае трговнне. Од целокупеог нашег извоза отпало је на наше луке на Јадрану 1929 године 38.4 од сто, 1030 годкне зб.б од сто, а 1001 годнне 40 « од сто. Нарочкто у 1031 години посткгкут тако високи проценат >асно говори кано сада јадранске луке важну улогу играју у нашој опољној трговнни и како из гооише у годину добијају све већн значај. У увозу, што није толико важно, али је корионо да се к.ма и то у виду, њихово учешће, у процентимв кзражено, било 1е овавво: 1929 годнне 30 од сто, 1930 годкне 32.5 ал сто н 1931 године 36.2 ад сто. Ово нз године у годину све јаче учешће |адранских лука у нашо1 спољно' грговинн добија још в^ћн знача; вада се кмају у виду и користи, које тај прооперитет пружа тамошњом радном свету А није тешко предвидети, шта ће го гек значити за Приморје в његову будућност. ако се буде в даље разви ала наша спољна трговина, а нарочито извоз у правпу наших лука За прђих девет меоепи проЉле Родине наш цслокуппи промет робо прокоморским путем с иностранстпом износио 1,095.067 тона, и то 840 800 топв кзвс-^не а 245.227 тона увезвне робе. Колв се ове цифре упоиеа*» оа цифр^ма ко:<> претставл»а»у »оомст у нсти„ разчобљу про••ппл п шне, показуи« се разлика од «04 тоне у укуппом промету, а лт тлга 311 152 т^не у извову и 140 452 гопе у увоау Алн, к*дв се ама у виду да је у послодњој години обим наше опол/не трговкне још више омањен, т.ј. да је то оппгга по•ава, онда треба опст погледати у ппоц«нте, који пзражада^у учошће паших лука у целокупном промету. Нат пелокуппи кзвоч преко њих у авом је ра.-побљу иднгкето проко 50 процената (60.1 од ото), а увоо скоро

40 процената (391 од сто) и те пифре још речшпје говоре о све већем значају јадрансках лука за нашу ополду трговину. Од не мање важшости је да се констатује и то, да тај назадак у промету скоро подједнако пада на ове наше луке и да ниједна таме иије изг>'била много више од друге, односно да је свалса у погледу учошћа у промету, и овако смањеном, залржала овоју пазицију. За првих девет месецн прошле године према нстом раадобљу у претпрошлој годкни нзгубнла је сушачка лука у промету робе 37.5 од сто (145.764 тоне), шибеничка 22.6 од сто (31.368 тона), оплит ска 23 3 од сто (158.560 тона н грушка лука 40 од сто (01.325 тона). Па и сам тај назаоак у промету робом, коги је најмање погодио наше луке, у веви је са оппггкм назадовањем у привредним пословима, с опадањем оветског промета, а опалање светског промета мора утицати н на нашу паморсву трговину, која је, како смо већ истакли, као и свака друга поморска трговина интернацноналног варактера. Нама је већ довољно познато кавве су прнлике владале на светсвим тржнштима последњих година, као и то да се оне нису кзмениле ни до данас. Тек се очекује извесно побољшање, каге би, каже се, могло ускоро наступитн, јер 1в прквредна криза по мишљењу еканомкста, у прошлој гадини достигла кулмкнацију. Овакако, нешто се мора признатн, & то је да су наше луке н у тим приликама повазале знатну отпорност, док оу у исто време и највеће стране луке претрпеле много теже ударце. Политика је свнх помароккх држава да фаворизу:у овоје домаће луке, па ни наша држава овакако ни е погрешила што }е пошла тим путем. Појачањем траиопорта преко наших лука добијамо двоструко, јер се тнме пружа могућност још већег упослења нашег примороког ста новннштва. које ондв неће имате потребе да се исељава у прекоморске крајеве, пошто ће наћи довољно зараде и код сво!е куће, а друго, тиме !е осигуран напредак ваше трговачке морнариие Опадање промета, опеии-јално ггромета, који се креће преко наших лука, довело је до тога да омо већ крајем октобрв прошле године имали у распреми преко 20 једивица са укупно око 90 000 бруто регистарских тона. односно око 150.000 тана носквости и да је остало неупослено 140 капетана и машиниста и око 430 морнара. Почетком 1032 године наша је трговачка морнарина имала 360 000 бруто регистарскнх тона, те I*, према томе, било кра ем октобра у распреми око 25 од сто пелакупне нвше бродске тонаже. Раауме се ла није то само случај св нашом трговачком морнарипом Код трговачких флота других поморских држава стаље је к>ш много горе. И поред свега тога наша паробрадарока друштва одржавала су тачно по распореду пловилбе све реловне линије. Одржавала су како оне пруге, ко!е оу на основу дугорочних уговора са лпжавом бнла дужна ла олржавају, тако и од државе несубвг-пциотгране пруге о ииостранством. >д. с.

I Можда кзрледа Дв да-нас у доба екон>>мско - фкнанои >с .ке крио* није враме да се ггјдк- о штеањи Ми с-мо нхпротив мкшљен>а да >е и >>штч>дњи и пољуллном — илн још боље изгубљеном — поверењ\ потробн< да се баш садк говори, јер ово дана шње стање створили смо добрим де лом мв самн из н.еопра-вдг«не н нн чкм недоказане бо/азни о оигурности наше валуте н нашнх новчлн>тх завода. Јер пропагкратн разумну штедњу, коЈа је златка средина из међу рао.1пак»а н тврдичлука. увек п у с&аво доба }б корионо и умсч !НО # 0 тој н таквој штедњн хоћемо да говоримо. Интересантка }в појлва да наш на род нма много лепих н м^удрих изро ка о штедњи и улози новца коју он у кототу људи — друштва уонште — игра. Али ка жалост он се врло мало. — или боље речоно — никало не придржава тих својкх мудрнх из рока. ДобиЈа се утксак вао ла оу сачи нитеља свих тих ле.аих. мудрих и корисккх народних пословкпа били иахом све старн љуци који целог свог века кису штедели. Тев под старв дане дошли су до уверења да су цео живот грешилн што кису лтедели. Тад су увидели н на сво јој кожн осегалн сву тежи-ку своје грешве, па су онла њиховн умови стварали те м:удре и кордсне на-род не изреке. /Калосно је што су и по кољења иза њих ишла истим путем а нарочитх) ово наше ратно н поратно које сада већ добрим делом увнђа ту сво.у ману, причЗира се и по чнње реалнкје да мксли и живи. Штедети може и мора сваки воји самостално зарађује, }ер му је то света дужност према самоме соби, према својој обите-ги н према дру. оггву коме припада. Нетачно Је кад неко каже »од чега да ушггеокм!*, Штедети се може од свега и на сва чем. као н. пр. на храеи, кућењу, о девању, забааама. времену, внергн ш итд. Код пггедње је главни моме пат свест о великом н корионом зна <вају њеном. Јер ако је човек овеетан пгга анач*и за њепово блгтоста ње и општн напред&к утптеђвнн ди нар, он ће га ла®о н без жртава од оојити. Кад гв одвојн о н аутоматски вкше ие рачуна на његозу потрошљу без веллке потребе. Ако пак ни је овестан тога, онда ће извести је дан скроз нетачан закљ>-чс»к а тај је »кад немам него један дзкар некл нема ни њега«. >Зрно по зрно погача, камен до камена палача« стара је н мудра пословица. Њену велику и хиљалу пуга доказану истинитост сваки од нао може наћн у овојој најближој околини Памтимо људе који су у раној младооти голим рукама почели ла крче себи пут кроз живот. Радећи, умсрено жнвећи онн су у мукевној доби били имућнн људи а у старости бнли оу богати и као такви су умирали н умиру. Остављају за собом једну велнку школу живота и отворену књигу из које може овако да учи и чита како ое ради, живн н штедн. Само треба иматн воље и моралне снаге, да се пође њиховим браздама које су у њивн живота јако зарезане. Мнргима није ни урођена та лепа особина, али са мало воље, разумевања н умерености у жнвоту уопште може сваки да постигне резултате којн ће га задовољити. Кад је појединап — однооно друпггво — дужан, он ни;е сво; н нема своје сопствене слободне воље, овога ја. Дуг врло рђаво утиче на морал и расположење — колико појеКад се не- 8а 5 год. За 10 год, дељно ула- нарасте нарасте' же по дин. на дин. на дкн 5— 1.513ј06 9 516.42 10.— 3 020.06 7Л02.84 20.— 6.052.12 14 185.68 100.— 30.260,60 7о!028.40 На овој таблиии камата }е рачуната 6 од сто са полугодншњим капиталнсањем. Колико |е величанствен н замашан аначај малих и овесних штеднша најбољн нам пример пружа фрапцуски народ. Навешћемо само два случа!а. Изгубљенн рат из 1870 год. кад је непријатељу-победиоцу требало да се платн 5 милијарди зл. франака. Француска је апеловала на сво! народ да упише државни зајам за ослобођење од непријатеља Народ се одазвао тако, да је за врло кратко време непри.атељу бнла иоплаћена цела сума и земља ослобођона. Цео свет се дивио франиуском народу а непрнјатељ је био запропашћен внсоком моралном а матери!алном снагом свог протнвника. Други е случај био из 1914 године када су Француској понова требале велнке количине злата. Опет Је апеловала на свој родољубиви и штедљиви народ, ко'и је као и 1870 год. лао све, само да Француска побели У тим зајмовима учествовао је цео народ француски од на!нижих до на виших н од најмлађих до еа»старијих. Свн су давали своје моле уштеђевиве ко е су сак>иљене дало огромне капнтале и тако опасли Француску Сваки је Фрапцуз са великим поносом давао свој последњн »ЛуШор и Наполеоплор« за опас своје државе, и на њих молге у потауности дл се примени нзрека ве-

динаиа голико н друшгва уопште ер »кс ^ д> :кан га >е оужањ«, а нв само то штс »е оужак него пада ући у дуг он губи незав «:снос1. понос л слободу ово у Он моро Дв се повч|а за закчодалием л« оагнње глаау ондо гдр «е инмчо но бн гагнуо. да св бори н са сомнм собом и да савладава у себи лосто|анствс човокп само акс то зајмолавап ол њога гралси. Пол геретом дуга и карикирн — иначо чврсти — морају у сво ој чврстини да попуштагу, јер је вагпц човечји за самоодр;кањем )ачи од морала људи. Напача кочница за сзаки напрелак било моралнн, матери алнн, социтлни в т. д. Јесте материјална потчињсиост — дугови — бнло коме и у ма каквом зиду онн билн. Природна богагства нише риђоне земље као да ми њени јннови сама не видимо и не уЈожемо ла схвагимо сву велнчнну његову. 'За ову нашу зсмљу на ратно; позорницн Балкана нзређали су се у љутим Јорбама многи народи - аавојевачи Богу хвала што је јак инстикт нашег народа за самосталношћу а љубав за рођену груду, ЈДолео јвим гнм аападима н дожнвео да види овоју домовину уједнњену, а њене непри ;атеље и завојеваче побеђене и разбијене. Мамац свих најезди непријатељскнх кроа све векове наше историје било је богатство наше замље. Г1ри копцу старог а нарочито у средњем веку, било је у овету по§нато богатство руда Србије н Јужне Срби!е које су старн Римљани знали да нскористе. Поред тога ми смо богати у шумама, цереалијама, воћарству, сточарству, виноградарству, риболову и т. д. Велико богатство претставља и наша лепа и сунчана Далмаци.а и Приморје уопште. Привлачна је много са туристичког гледипгта. Поред лопоте предела, обале, сунца, мора, јужног растнња, она још обилује и всликом ризннпом културне историје своје, ко а јв живи доказ да је култура и цивилизаци а цвотала у њој и то кроз многв и многе векове, који оу оставилн видног трага за собом. Обзиром на горе истакнуто, криза у нашој земљн не бн требала да се осећа у толикој мери у коликој се она данас осећа. Она није подједнака у свим крајевима наше земље. У оним крајевима где свет ннје водио довољно рачуна о сво, ; им потрошачкнм опособностима као и о опособностима солидне и сигурне зараде, ту се криза осећа у јачој мери. Код нао иза рата постало је као правило, узимај новац где стнгнеш, проволн се н удоваллвај све сво е прох- ве. Ти прохтеви тражилн оу много новаца, а сав тај новац у ветар је бачен. Апетити за луксузом, разннм забавама и проводима које каши очевн нису познавали, отварали су се из дана у дан све већи и већи в то код ових сло ева нашег друтцтва. Њих је требало — бар смо мн тако мислили — задовољнти, без обзира да ли омо у могућностн да то учннимо. Мало је ко мерио овој »губер« него се простнрао до миле воље, Онај мали део ко и га је добро измерио и није се простирао за сву дужнпу н ширину његову, данас не кука на кризу јер је код њега и вема. Започети са штедњом није еикада доцкан. Увек је бол>е данас него сутра. Макар н најмања уштеђена сума она претставл»а корак ка уопеху. Штедети треба систематски а кад се ради као што у овој табелв износимо, долази се до лепих резул» гата. ^

За 15 година нараств на дин. в 270.12 12.556.24 25 116.46 1215 582.40

За 20 годлна нараств на дин. 9.951.«5 19.90в.ЗО 80,^06.60 109.083.—

лнког внглеског ековомисте Џон Стуарта Миља која гласн »Вредноот едне државе састојн се нскључиво из вродностн појединаца којн је сачнњавајус. Треба да се угледсмо н* горње прн мере и кад би од нас 14 милнона Југословена само један милион ппедео нодељпо по 20 динара, пгго ии!в мпого, то бн за пернод оД 20 година имали уштођони1 30.800.600.(И)0 динара. То би била једна народна резерва и наш сопствени напионални капитал који би могао да олоди и каотожим искушењима карода н државо. ЈОСО Ј. РАДУНИЋ

Преговори са чнос Ш рорпк Вовериоцима КрециШаншШалта Беч, 11 јануара. — Корбиро Јавља: Преговори око закључења споразума са иностраним повериоцпма Кредитаншталта завршени су. Споразум Је већ потписан од стране савезног министра Ринтелснс као и од стране поверилачког комитста. Сада трсба још прпстанак савезне владе као и сагласност квалификоване већине ичострани?: поверила^а Крсдиншталта,