Време, 12. 01. 1933., стр. 3

Ч&гвртм, 12 Јануара 1933"

СТРАНА 3

Нереди у Шпанији још увек трају

Нови дивизијски генерали На предлог Минисгра војске и морнарице Њ. В. Краљ унапредио

Мадрид, 11 јануара. — Јавл»ају *з Сееиље да је иокрајински гу«рнер преко радиа издао саоплтење о најновијим жалосним до^ађаЈима. У том саопштењу гувернер Је шожио од врвнх почетака погушај преврата у који су се упу-гнди анархистички елементи, ме>е које су предузете ради сузбиања тог покушаја и предохране фотив његовог понављања. Гувернер је изјавно новинарн1а да је у Севиљн ухапшено осам кстремиста који су имали вндног чешћа у скорашњим догађајима, ши да су главне коловође побе'ле. ЕКСТРЕМИСТЕ СУ ЗАУЗЕЛЕ ЈЕДНО СЕЛО Мадрид, 11 јануара. — ЈављаЈу јо Севиље да је у селу Лесконади око стотипу екстремиста заузело опшпшску кућу и постају грађанскв гарде. Екстремисти су се барикад»фали у општинској кући и одатле су терорисали село. Из Севиље је хитно упућен већи одред грађанске гарде који је успоставио ред. ПУШКАРАЊЕ И ПАКЛЕНЕ МАШИНЕ У ХЕРЕЗУ Мадрид, 11 јануара. — Постојн бојазан да би данас могао да буде проглашен општи штрајк. У Херезу, у Јужној Шпанији експлодирала је једпа паклена машина у стану једног народног посдавика. Причињена је велика материЈална штета. У граду је дош10 синоћ и до пушкарања. Једно лице Је погинуло а неколнко лица Је теже рањено. ЗАТВАРАЊЕ СИНДИКАТА У КАТАЛОНИЈИ Париз, 11 Јануара. — Јављају из Барпелоне да је обласни гуверкер КаталонпЈе одлучио да затво-

ри све синдикате који зависе од надионалне конфедерадиЈе рада, а коЈи имаЈу анархистичке циљеве. У ВАЛЕНЦИЈИ БАЧЕН ЖЕЛЕЗНИЧКИ МОСТ У ВАЗДУХ Мадрид, 11 Јануара. — ЈављаЈу из ВаленциЈе да је услед саобраћајног штраЈка коЈн Је тамо избно престао свакн рад у пристаништу. ШтраЈкаши су оборили два трамваЈа. У другом крају града бацили су бомбу од коЈе Је рањено пет лица. Екстремнсти су д»шамитом порушилн железнички мост у околини града. НАПАД НА ЈЕДНУ ВОЈНИЧКУ КАСАРНУ У МАДРИДУ Мадрид, 11 јануара. — Екстремистичке групе покушале су да нападну у току јучерашњег дана на Јсасарну Кватро Виентос на периферији Мадрида. Касарнска стража је на време дала знак за узбуну, и после краће паљбе успела да растера нападаче. Изненађени нападачи су се разбегли оставивши на лицу места неколико рањеника. Стража је похапсила двадесетак нападача. Због овог напада у Мадриду су власти предузеле ванредне мере. Жандарми су одмах наоружани карабинима. Целе ноћи крстарили су већи одреди. по улицама, али ништа се није десило. Ред влада и даље у Мадриду. (Време) ВЛАДА ЋЕ ПОВЕСТИ ИСТРАГУ Мадрид, 11 јануара. — После владине седнице извесни чланови владе су изјавили претставницима штампе да ће се влада постарати да ред и мнр буде поново успостав љен. Влада ће повести строгу истрагу да пронађе кривце садашњих нереда.

ВЕСТИИЗ БУГАРСКЕ

Крвопролиће у једном селу код Трнове

•^офвЈа, 11 јанураа. — ЈављаЈу из Триом да Је у селу Дебелцу дошло до ирволролића које је изазвало §елино уабуђење иод тамошњег стацоеништва. Бнли су нападнути угледни грађани и политички прваци Тодор Тумбев и Суби Ташков. Напад Је наершен на сред улице пред иафаном из иоје су излазили Тумбев и Ташкоо. Од први* револвврски* метака иоје су нападачи испалили срушио се мптав Суби Ташиов. иоји је био погођен са три револаероиа метка у стомаи. Од дпугих метаиа пво је тешио ргњсн Тум бгв Сем њих случајпа жртва је и пропазнии Илија Трифуиов. На лице меета одма* је изишла техничиа по линија из Трновв ио|а је воНеном истрагОм утврдила да је нзпад по. литичиог 1«р?тг!тсра. и да су га из» впшили иомунисти Петдр Ангелов, Нпота Радославов и Петар Генов. Иетрагом Је утврђепо. да је у напад бчо умеилн и познати иомуниста Мита БојаџиЈев. Полиција Је успела да у^а у тпаг нападачима и да и* похапеи. Интере«аптно Је да су Радоолавов и БонзџиЈев амнестирзни емигравти Сзи нападачи похапшеаи ву после дужих потера. У вези еа овим нападом сазнвју се и по?вдипости о његовим мотивима. Наиме Тумбев и Ташков били су за вре ме аговористичног режимл полицијеки агенти, и иао таивн они су пемилосодно уб'Мали номуписте и земљорапиине. Били су стпах и тпепет за епеме деветоЈунских догађа)а, а њигова имепа доволе се у везу са убиством многих иомуниста Овим напппом наг?тачи су хтели да им се освете за све но што су незанонито вршили за време зговориотичиог режима Источга се настввља и њени резултати очекуЈу се са ееликим иптепесосањем. ПОЛАЗАН НОВОГ БУГАРСНОГ ПОСЛАНИНА ЗА БЕОГРАД Софија, И јануара. — Сутра потт&ан аа Београд новопоставл>ени

бугарски опуномоћенн инннстар на југословенском Двору г. КЈуснванов, да бн прнмно нову дужност. БОЛНИЧАРКА КОЈА ЈЕ УБИЛА УБИЦУ ЕФТИМОВА СПРОВЕДЕНА У ПЛОВДИВ Софија, 11 јануара. — Јављају из ј Пловднва да је Јутрос тамо спрове1 дена, под строгим полииијским над. |зором, Екатерина Константннова, болничарка која је у Алвксандровој болниии убпла Хр. Трајкова, атен, татора на директора «МакедониЈе» , Симеона Ефтимова. Она је спроведена у Пловднв зато што су неки ' протогеровистн, како Је полшшја 1 сазнала, спремалн њено убиство у сатвору. Властн, међутим. држе да | Но она у Пловдиву бити сигурнија. БИВШИ НРАЉ ФЕРДИНАНД ПОНОВО ПОНУШАВА ДА ДОЂЕ У БУГАРСНУ Софија, 11 јануара. — Данашња «Зора» доноси вест да Је 9 о. м.

I бивши бугарски краљ Фердинанд ! стнгао у Рим на путу за Судап. Према једној вести Фердинанд Је I отишао у Рим да би тамо нашао пријатеље који би утииали да се 1 он врати у Бугарску. (Време) СМАЊЕЊЕ ПЛАТА ДРЖА0НИМ ЧИНОВНИЦИМА | СофиЈа, 11 јануара. У министарству финансија веН неколико дана интензивно ради комнснја на | проучавању питања смањења чиновничких плата. Плате Не се смаљити једним заокругљењем. Наиме онај чпновник који је примао 1550 лева од сада ће примати 1500 лева. Ова одлука изазвала Је велико не' задовољство у редовима чиновника. (Време)

Саопштење Албанског послан-' ства у Београду Краљевско албанско посланство У I Бпограду умолило нао је да објавцмо следеће: „Неколико страних телеграфских агенпија објавило је у послелње време вест,и о веким тобожњим проговорима поведеним нзмеђу АлбаИ!1'е н Италије ради закључења царипског савеза Иете агенције тавођо оу објавилр вест ла 1е албанска влада учинила корак код извесвих оила. да би их упознала са предлогом који је тобож Мгалија учинила у том погледу. Ово је Краљевско посланство овлашћепо да из!авн ла никакав предлог ге ирсте ниЈе учињен Албапији и да из са.чог тога излазн дд је вест о кораку албанске владе коД изЛссних сила лшпен оваког оспова Искреиа сарадн»а која постож из.мгђу две савезннчке 1ржаве почнпа па духу срдачнпг чријатељства створгиог уговором о еаве■У, • горње вести влада у Тнрани очкгладно ТГИДРНЛИГУЗИИМ.''

Г. Јован Наумовић Је у чин дивизиског генерала бригадне генерале пешадиске СтоЈана М. Милорадовића и Јована

Г. ВоЈин Максимовић М. Наумовнћа и артилериског ВоЈина Ђ. Максимовића. Прекид саобраћаја због снегова у Зетској бановнни Краљевска банска управа на Цетињу Јавља: „9 о. месеца, због сне га прекинут је местимично саобраћај на државннм путевима: Трешњевик—Веруша на 53—63 км., Нови Пазар—Сјеница на 278 до 302 км.,, Шавник— Никшић на 12—16 км. Прекннут Је саобраћаЈ и на бановинским путевима Алипашин Мост—Калиновик и Фоча —Калиновик— Кифино Село.

Самоубасшво кЛерке Троцког Берлин, 11 јануара. — Овде је иавршила самоубиство Зинаида Волков, кћи бившег совјетског комесара Лава Троцког. ЗИНАИДА ВОЛКОВ УБИЛА СЕ ЗБОГ НЕИЗЛЕЧИВЕ БОЛЕСТИ Берлин, 11 јануара. — 0 самоубиству Зинаиде Волков, кћери бившег совјетског комесара Лава Троп ког, јављају још следвће поједнности: У писму које Је оставила, Зинаида Волков изјављуЈе да се растаЈе са животом због нензлечиве болести. Међутим, њен брат коЈи студира медииину у Берлину, тврди да је његову сестру отерао у смрт страх од протеривања. Њен муж, вет Лава Троцког, Волков, протеран Је 1930 године у Сибир по наредби Стаљина. Зинаида Волков добила Је тада дозволу да оде у Турску код свога оца. Сад Је била дошла у Берлин да консултује лекара-специјалисту. Њена млађа сеетра Нииа умрла је пре неколико година од туберкулозе. ЗАШТО ЈЕ ВОЛКОВА ИЗВРШИЛА САМОУБИСТВО Берлин, 11 Јануара. — У вези са самоубиством Зинаиде Волков, рођене Бронштајн-Троцки, I накнадно се дознаје да Је г-ђа | Волков извршила самоубиство Ј још 5 овог месеца тиме што се у своме стану, у Карлсхорсту, не| далеко од Берлина, намерно угуI шила гасом за осветлење. Супротно тврђењима извесних ! листова да је г-ђа Волков, ћерка г. Троцкога, извршила самоубиство из страха да не буде протерана из Немачке, управа берлинске полиције је изјавила да Је пој којна Волкова била дошла у Берлин месеца октобра 1931 године : због лечења и да Је њен пасош важио до 30 децембра 1932 године, па да је после тога она тражиша да јој се пасош продужи до 15 фебруара ове године и да Је у вези с том њеиом молбом берлинска полиција била тражила извесне податке, али да на њену молбу није била негативно одговорила. ТРАНСПОРТ ИТАЛИЈАНСКОГ ОРУЖЈА ПРЕКО АУСТРИЈЕ ЗА МАЂАРСКУ

Оклоиљ ени кра/умчарска аушотобил на немачкобелга/ско: 1раници Берлин, 10 јануара. — Јааљају нз Днселдорфа да оу нвмачки погранични стражари на белгијокој гранили успели да задрже ватром из пушака неки оклопљенн кријумчарскн аутомобил. Савладавши кријумчаро, стражарн су у аутомобилу вапленилн знатне количине дувана.

Поклона бо!ашах Јаианаца и Јаианкања својој во/сци иморнарици Брод-носач и шест ави она улоеице г-ђе Митани

Одлазак г, К. Фотића за Женеву Сшоћ Јв опгутоеао из Београда за Жанвву на маду н«»ву дуокност сталног делогатв наше Краљваино прн Друштву народа г. К<>нста.нтии Сло-пгћ. досааашњн помоитик Мини стра иностраних послова. Г. Фотнћа »спратилн су внши чн новниии М инистарстБа шностраигах послова. иво днпломотскн кор п ве лики број пријатеља. Г Фотзћ долали у Же«.ву у с^е дину која је њому врло доЛро позиата. јор јб ве«ђ аите ролина члнн Јгчших лвлегаашјв при 01.\тштини као и Саиету Друштт»в народа. Коп Феронпије за раооружање и овав Је нмао лопих учЈпеха.

Француски, чехословачки, румунч ски и југословснски посланик у Бечу траже објашњење од г. Долфуса

Беч, 11 Јануара. — (А.А.) Данас по подне аустриЈски савезнн канцелар г. Долфус нримио је нанзменнчно француског послакика г. Клозела, Југословенског посланика г. АнастасиЈевића, румунског посланика г. Фредичана, чехословачког посланика г. Фирлингера, коЈи су тражили објашњења поводом транспорта оружЈа из ИталиЈе у Мађарску преко Хиртепберга. Г. ДОЛФУС КОНСТАТУЈЕ ДА УГОВОР О МИРУ НИЈЕ ПОВРЕЂЕН Беч, 10 јануара. — Корбиро Јавља: Савезни канцелар г. Долфус дао Је у главном парламентарном одбору данас после подне изЈаве поводом преноса оружЈа преко фабрике у Хиртембергу. Г. Долфус рекао Је да Је фабрика у Хиртембергу као акционар швајцарске фабрике оружЈа у Солотурну материЈал о коме Је реч по налогу ове швајцарске фабрике увозила у земљу. Затим Је г. Долфус констатовао да одредбе уговора о миру нису повређене пошто Је пренос материЈала, врсте оног материЈала коЈи Је увезен, односно превезен прско АустриЈе, дозвољен и пошто АустриЈа има право слободног располагања са материЈалом те врсте. У дискусиЈи коЈа Је наступила социЈалистнчки посланици поднели су Један предлог насупрот предлогу коЈи Је поднесен од стране посланика већине. СоциЈалистички предлог о неповерењу одбијен Је са 11 против 10 гласооа. На тај начнн прњмљена је к знању изјава савезног канцелара г. Долфуса. ВЛАДА ЈЕ НА ПИТАЊУ ХИРТЕНБЕРШНЕ АФЕРЕ ДОБИЛА ПОВЕРЕЊЕ САМО СА ЈЕДНИМ ГЛАСОМ ВЕЋИНЕ Беч, 11 Јануара — НОЈЕ ФРАЈЕ ПРЕСЕ доноси изјаву првтседнииа влад« иоЈу Јв дао пред главним од.

бором у вези са Хиртенбершком а. фером. Према тој изјави фабрика у Хиртенбергу је увезла овај ратни материјал у циљу оправке иоја св имала извршити у фабрици у Солотурну. Фабрина се обратила по овој ствари на министарство фииансија иоје је већ испитало ствар, те је дошло до заиључиа да према уговорима о миру и према заиоиу о производњи ратног материјала од 1928 г. одлуие о увозу ратног ма териЈала сада у стручну надлежност аустријсиих управних власти. Мини старство финансија Је ову дозволу издало иемајуђи потребе да добије претходну сагласност од претсед. иииа владе. Формалну дозволу издала је главна царинарница у Бечу, После живе дебате гласало се о поверењу влади. Влада Је добила по. верење са 11:10 гласова. Олозицију су сачињавали 9 социЈалдемоирата и Један Велинонемац „ОМ ЛИБР' 0 ИТАЛИЈАНСКОМ ОРУЖАЊУ МАЂАРСКЕ Париз, 11 јануара. — Данашњн „Ом Либр" обЈављуЈе на уводном месту чланак свога главног уредника г. Лотија под насловом ,Д1талиЈа и да .Ђе оружа Мађарску". Г. ЛотиЈе констатуЈе да већ по други пут у току последње четнри године Мађарска бива ухва ћена како прима оружЈе фалсификовано у Италији. Првн инциденат се десио у Јануара 1928 годнне. Затим писац чланка износн како Је та прва афера са одашиљањем италиЈанског оружја у Мађарску прошла без икаквих санкциЈа и како Је то охрабрило Мађарску да поново прибавлл страно оружЈе. Г. ЛотиЈе помиње у своме чланку и изЈаву коЈу Је г. Мусолини дао некнм лнчностима и коЈа гласи: „Ја бих постао веран приЈатељ ФранцускоЈ али Ја од Француске тражнм да мн остави стободпе руке од Прага до Одесе".

ЈЕДНО ПРЕДАВАЊЕ 0 НАМА У ПАРИЗУ Француски публициста г. Рене Маршан вели да не постоји држава која је хомогенија од Југославије

Париз, 11 Јануара. — Француски новинар Рене Маршан одржао Је синоћ у америчком књижевном уметничком клубу у Паризу Једно успело предавање о Југославији. Дворана овога клуба била Је препуна одличном публиком међу коЈом су примећени посланик и бивши потсекретар у влади г. Ериоа г. Гурдо, затим народни посланик и бнвши министар г. Ребел, бивши државни потсекретар и народни посланнк г. Бешен, народни посланик и бивши мннистар г. Робер Давид, генерал Анри и други. такође су присуствовали југословенски посланик у Паризу г. др. Мирослав Спалајковић, воЈни изасланик генерал г. Ненадовић као и особље посланства. Може се рећи да је овоме предавању, које је приредио часопис „Гран Монд", присуствовао одличан париски свет. Предавач је веома живо говорио о Југославији и осврнуо се на намерну кампању коЈу извесни

на страни покушавају да воде против Југославије. Говорећи о тврђењу како Је Југославија вештачка творевина, г. Маршан Је рекао да непостоји држава која је хомогенија од Југославије. Даље се предавач нарочито задржао на доказивању да Је Југославија неопходна за одржање равнотеже у Европи н на Балкану. Предавач је изложио и улогу коју Је Њ. В. Краљ Александар играо у ослобођењу и уједињењу и улогу коју Њ. В. Краљ игра као творац нашег народног Јединства. Сем тога предавач Је изнео идеју да је потребно наћи споразум између Француске, Југославије и Италије сматрајућн да би тај споразум био користан не само за ове три државе већ н за целу Европу. После предавања које Је пропраћено аплаузима давао се фнлм у коме су прнказане природне лепоте Југославнје и радиност нашега народа.

ПушШоње ново! фран• цуског броиа у море Париз, 11 јануара. — Јављају нз Марсеља да ће нови моторни брод ! (Презндан Думор» бнти свечано пу. штен у море 22 о. м. | Нови брод ће вршитн службу са Индокнном.

Г-ђа Тенко Митани. Једна угледна Јапанкиња, поклопила Је Јапан ској морнарици 500.000 Јена, а исто толику су.чу н копненој воЈсци По тестаменту њеног мужа она је имала да са мплнон Јена помог не Јапанску воЈску у њепим операцнЈама у Кнни. Јапанска морна рица употребила Је ову суму за авионе и Један брод — носач авн она. Са пола милиона јена уређен Је један такав брод и конструи сано шест одличних ратних авиона. Брод носи нме г-ђе Митанн На слици се внде авиони г-ђе Митани, а доле свечано крштавање тих авнона у прнсуству миннстра морнарице г. Окаде и г-ђе Мнтанн. Огромно родољубље богатих Јапанаца снлно Је помогло Јапапску воЈску. Од поклона богатих Јапаиацн јапанска воЈска купта Је много тенкова, топова, седам ратних бродова и око 500 авиона. Поклони воЈсци постали су у Јапану мода

Борба грчке жандарн ерије са иобуњенин сељацима и комунистима Солун, 10 јадуар*. — У јеаном селу у области Козана комуннсту су, н пород полицијоке за6ра>не, гтри каАалп један позоришн-н комад. На представу је догаао вмтси број се љика. Пошто је прикааанн комад имао потпуно комуннстичкн ка^ракгвр полнпнја је следећег дагса хтела да ухашон крнЂпе. аранжвре пред ставв. I Пршшком хапшвња дошло јв до крвавнх сукоба. Чнм су главнп крнв ии ухапшенн, комунистн су нагозо рпли сељачко становннпггво да их помогне; ускаро су се свц сељаш! зкуигзли пред ж^ндарморнЈском ста мнцом захтева^ућн да се ухатггаенн Јдмах пусте на слободу. Попгто је комесар полнцнје одбно све захтеве масе, ова Је поразбн'ала прозоре н^ ррата н на зградн. Из ове гужве нз родила се права борба у којој су првтоедгенк општпне н )едан лсандарм тешко рањентс од ком>"ннста Жандарми су бнлн пршуђенн да у, потребе оружје. Њтгхов плотун је ранио 25 сељлка. ј Комуниота су пре вапаоа на жгн лармернју успели да прессису твлвФоноке жице са Козеном. Са велнком муком је жандармернбска станнца могла да из>вести в.*та-сти у Кој з°«у о овом логађпју тражећн хитна појачаи»а. Твк калп су ова стнгла I род је опв! усооетарген. (Врвмв)

Открићс велике коли* чине експлозива код хитлероваца у Бечу Беч, 11 јануара. — Прексиноћ. Је бечка полнција прнмнла анонимну доставу према којој се у простори;ама фабрике парфнмерије »Тносепт" која се налази у Једном од наЈ насел>енијих квартова Беча нзлази велнка колнчина експлознва. ПолициЈа Је извршила претрес и у подруму ове фабрнке пронашла 44 килограма амоннта. Даљом нстрагом Је утврђеио да тај експлозив потиче нз лржавне фабрнке у Плумау н да га је на овом месту сакрно пословођа фабрнке Курт бгрон Варизани, бнвши аустриЈски официр и једаи ол најнстакнутиЈих бечких хнтлеровапа коЈи је уЈедно и командант нзционал социјалистичке моторие штафете за Беч. Он је ухапшен. Сем тога полициЈа Је извршнла претрес код још неких двадрсет трговпца Хитлеровски лнстови поводоси тога откпића тврде да национал - соцнјалистичка странка нема ннкакве везе са овнм

Кол главобољв, зубобоље. миггсне в неуралгнјс ублажује болп

■ <$Г<!Гапс/ега Ориг фнјола са 20 табт. Дии 20,1 таблета Дии 1.50 Добнва се V свмм лпотскама. Одобрсно ао Мнннстар. сои. ооикх . ир«»ч С Бр. 17424 •• 3 огтоКр* 1*32. ».