Време, 12. 01. 1933., стр. 4

ЈТРАНЛ 4

Четвртак, 12 [ануара ттаа

с у1ођ

Наши иоеншери

Ортодокси — убезени пси: 1 Цина код г. Т. Томића, 2 Бен код г. Д. Т. Николајебића, 3 Нели и 4 Бард, дборски, 5 Лорд код г. М. Васића.

Иницнјативом г. Д. Т. Николаје- из Немачке г. Јован Радуловић., 3) Од Бена и Терке (керуша 1ића пуковника у пензији основан ј саветник Министарства финансија I донета из Шведске од стране ,е у Београду Кинолошки клуб ј Спаривањем ових паса међусоб- • шведског конзула г. К. Ем. Фришто је за наше ловце у земљи ве- ; но добијен је до сада Један зави- ' берг, добијено је у Загребу 14 лика добнт. На нашу молбу да нам дан подмладак, који се сваке госе доставе фотографије и опис дине дупло и дупло повећава. Ничистокрвних увезених паса као и ! један од добијених младих нису у њихових потомака, кинолошки ' крвном сродству, што Је веома клуб изишао нам је у сусрет и ми важна стзар за темељ поентерски. радо доносимо у нашем листу у- Сви су пси заведени у 5ик1 Воок (Књига

кратко историјат наших поентера у земљи, који ће без сумње интересовати наше ловце, нарочито птичаре. Поентери који су били пре рата у Србији, нестали су потпуно за време рата, или су се толико измешали са обичним псима, да ни један није имао више ни изглед поентерски. После рата прве је поентере донео у Загреб из Енглеске Д. Т. Николајевић, пук. у пен., и то псе: Бој-а и Бен-а и керушу Џину. Керушу Фрају увео је из Линца (Аустрија) г. Анђелковић, сада у Новом Саду. Керушу Терку увео је из Шведске, шведски конзул у Загребу г. К. Фриберг. Кера „ВагЈ о! Ље Вогееп" и керушу „5*уНзћ О1К" увео ј *е Њ. В. Краљ Александар у 1928 год. из Енглеске. Кер „Лорд" уведен је из Линца (Аустрија), сада код г. М Васића, Београд.

о пореклу паса) Кинолошког клуба са педигре-има (родословље). Ортодокси 1) Први су млади поентери добијени од пасмине донешене од стране пуковника Николајевића, од керуше Џине и кера Бена и то оштењени: 14 младих од три штенења. ХаА1лет, Хела, Џина II, Џон (7 августа 1928); Вера, Рал, Знзи, Стела, Деш (26 априла 1929); Назо, Дрејк, Дик, Ревел и Тат (18 новембра 1929). Од тих су 4 малих угинули код ловаца. 2) Од Бепа и керуше Фраје добијени су б младих 27 августа 1928 код г. Анђелковића у Загребу. Од тих Плуто (црни) и орануаста керуша Леди донети су у Београд код пуковника Николајевића. Плуто је дан г. М. Бајлониу — пас угинуо, а керуша дата г. Стеви Мостићу, — такође угинула. Г. Анђелковић је задржао керушу црну „Креолу" и она се

Керушу „А1га ▼. Рпедеп" увео је налази сада у Новом Саду.

| октобра 1929 12 младих. Од њих керушу „М155" узео је пуковник Николајевић и дао апотекару г. Ладиславу Малом у Кули. 4) Од дворског пара паса добијени су 10 младих, оштењени 28 ј фебруара 1929. Од тих, 5 су младих послати у Словенију а 5 су ов- | де у Београду од којих је пса ! Шот-а добнло Ловачко друштво ' код Империјала као и керушу Ргие (Пру), а друштво Шумадија добило ј *е керушу Флаш. Један кер и ј "една керуша су у Двору. На жалост стари пар после овог првог штењења угинуо је што је велика штета за кинолошки и ловачки живот у земљи. 5) Од керуше А!га V. РпеЈео, која је парена у Немачкој и донешена скотна добијени су 5 младих: црни поентер „Ас" код г. Радуловића; црни поентер „Ат>" код г. П. Маговчевића, затим бео н орануаст пас код г. Илића професора. Затим „Аб*а" код г. Раковче вића и „А!га II" код г. Суботинчића. 6) Од Шота и Џине добијени су у два парења (12 јула 1930 и 25 марта 1932 год.) 14 малих. Џина је и сада скотна од Шота и оштениће се 7 фебруара 1933.

Резнме: Керуша Џина дала је до сада 28 малих — парена са два кера: Беном и Шотом. Кер Бен је дао до сада 32 малих — парен са три керуше: Џином, Фрајом и Терком. Потомство 1) Од дворске керуше Флаше и Хамлета добијени су 12 јуна 1930 год. 6 младих. У животу: Мери, Мирза, Џон, Лили и Треф. 2) Од дворске керуше Пру и Дик-а добијени су 11 фебруара 1932 год. 11 младих. Сви у животу. Џуно, кер Савеза лов. удружења код г. М. Пејчиновића зубног лекара Београд. 3) Од керуше „Мис" н Шота, добијени су 2 јануара 1932 9 младих. Сви у животу. 4) Од керуше „Креоле" и Шота добијени су 3 марта 1932 5 младих. Сви у животу. 5) Од керуше „А!га V. Рп"е<1еп" и Шота добијени су 28 јула 1932 7 младих. Сви у животу. Шот је дао сада парен са 4 разне керуше 36 малнх. Поентери су се обогатили са још једним паром донешених из Енглеске од стране енглеског конзула г. Старок-1. који немају никакве крвне везе са досадањим поентерима нашим. Из горњих података се види, да београдски ловци имају чистокрвне расне поентере, и да ће се њихов број идуће годнне знатно увећати, што је за похвалу.

Потомци од ортодоксних — убезених паса: I Хамлет ћод г. Б. 1оцића, Београд, II Џина и код г. Н. Милобанобића III Мис г. Д. Т. Николаје&ића, IV Шот код г. Д. Н. Нићолајебића, V Кети ћод г. Стећића и VI Џуно г. Пејчинобића

ЛОВДЧКЕПОШЕ Ловцв рало бнраЈу између мужјакд н женке код младих ловвлвн.х паса, увек муауака из разлога, пгго св често дешава. да се женка п&рн, буде скотна илн доји мале за ћреме лова, и тада је ноопособна аа лов. Мужјак има и ту добру бсобину, да је У лову отпорвајн в издржљивији од женке. На утакмипи ловачких трофеја Жкрн обраћд нарочнту пажњу на гежчву. велнчину н леооту истид, како код платана, тако и код јелева, дивокоза, орндаћа и ДР. За в[ емс велвких мразева ш>иликом поласка У лов 1фомажитз липе н руке глицерином. У оскудипи глииерина добар Је вазалин па и сама часта маст како би в*м к->жа била запггиаенв »д хладн^Н'*' ЛОВАЧКИ РЕЧНИК Бровнинг пушка је са пет метака, а бох (Воск) где су цеви једна преко друте. Балистрика је наука о оружју. Секунлирање керова у лову (ђгаск1пд) )в онда када су два кера научена — у лову — да се узајамво помажу. ЛОВДЧКД ПРИЧА Чувар лова ухватн сел»ака са убијеним зепом Како је то било у време ловостаје, оптужи сел»ака надлежнвм властима. Приликом судског претреса. судија се обраги опгуженом: — Ни сте опгужвни да сте у време ловостаје убили зеиа и гиме се огрешили о заков по коме је за овакве пресгупе предвиђева новчана казна и загвор. Шга имате у своју одбрану д« кажг>те? — Слгиши сулијо! Признајем за сам се лгрешио о закон, — одговори опгужрпи, — но свичано изјављујрм да ћу и у булуКе убиги ма ког зеиа н у ма које време, ако покуша да ме уједе Су1и1а гфчхпчги одбрану и ослобода 041Ј>жеш>г од казне. ЈКВЂА

Г Канади су ошкривени богаши рудници радијума

Бавала истраживача д поларне пределв

Вести из Канаде потврђугу да су у поларним пределима пронађени веома богатн рудници не само радијума него и других метала, као злата, сребра, бисмута бакра и кобалта. Особито су међутим богата лежишта радијума и могу се потпуно мерити са онима у Конгоу. 0 томе где су и како су ти рудннци пронађени, лондонски »Санди Рефери« пише: »Од Едмонтона до јевера Великог Медведа, потребно је, воденим путем, два месеца и внше. Едмонтон је престоница Алберте и најсевернија варош у Канади. Разуме се да се го време знатно скраћује употребом авиона и тим су средством два модерна истраживача, Шарл Лабин н Шарл Сен Пол пошли 1930 у истраживање рудног блага. Обојица оу се налазили међу првим проналазачима рудника у северном Онтарију и у Манитоби. Пошли су у истраживање злата и сребра око језера, али је Сен Пол ослепео од сунпа н тако је Лабив сам пронашао на место злата велика лежипгга радијума. Неео време тај изналазак је држан у тајносги и оба истраживача оу се дала на посао око обележавања граница дуж рудиих жииа У томе се разнео глас о њнховом проналаску. Крајем прошлог лета. Канада је доживела праву навалу на радијум, сличну навалама на злато по другим земљама, а језеро Великог Медведа постало је исто тако чуврно као у своје врече Клондајк. Влада је упутила стручњаке на липе места, а велика предузећа су закупила огромне просторије терена ради експлоатисања. ИСТРАЖИВАЊА СА АВИОНА |вдав врлики део истражнвачког посла обављен је са авиона. На њима су истраживачи километрима пратили вијуге терена, сиве. зелепе или црне, које су означаеалв жице

разних руда, поглавито сребра и радијума. Могли су се видети државни авиони, приватни, као и понеки којн су већ били прешлн преко Атлантика, како надлећу те поларне пределе где сунпе лети не залази, интересујући се за сваку јаму која се могла видети. Одмах су читаве чете радника почеле да копају земунице да би у њима провеле зиму, јер је тамо лети велика врућина и има доста мува, али се зато зими термометар спушта на 80 степени иопод нуле. Пролеће почиње крајем маја. У го доба, спег се топи на планинама, температура расте, људи могу радити напољу. Језеро Великог Медведа, које је преко пеле зиме замрзпуто до дубине од два до три метра, тада се раскрави и постаје пловно, што је од велике важности !ер је оно по величини четврто на свету. У току целе зиме авиони ће како тако обезбедити саобраћај између тих дивљих предела и цивилизованог света, а општење ће бити обезбеђено путем радна. ЈЕДАН ПИРАТ МЕЂ ИСТРА. ЖИВАЧИМА Међу истраживачима на језеру Великог Медведа налази се и капетан Томас Ревдел који »е оптужен да је са својом лађом био члан тако аване »флоте румас. Његова лађа »Алон«, потопљрна је од патролних америчких чамаца у Мексиканском Заливу марга 1920 Услед тог случаја још се воли преписка између кападске и америчке владе Капетав Рендел, који је претставник једне ол највећих рударских компаннја у тим новим пределима. 1огаао је прошле годнне авионом Њ ргов је пиљ ла организуЈе једну Флоту која ће обезбедити саобраћај водрним путем од послрлње тачке железиичке пруге до рударског пре-

дела, а то је даљина од 2500 мнља. До сад је саобраћај обезбеђнвала само једна лађа, али идуће године ће га вршнти читава флотила, која ће поглавито прсноснти матери;ал потребан за експлоатацију и враћати се у Канаду са сребрном и друтом рудом која ће битн нзвађена у току ове зиме. Што се тиче радијумске руде, њу ће преко целе зиме преносити авиони. ТАЈНИ НАЧИН ПРЕРАДЕ РАДИЈУМА У канадском прнстанипггу Порт Хоп, завршена је фабрнка у којој ће се вршитн рафинерија радијума. У први мах ће се радитн само са досада добијеном рудом, а то је 75 тона. Међутим у државним лабораторијама испробан је јелав нов начин прераде радијума који је провашао Др Пошон, који је рани е био препаратор у лабораторијн гђе Кири у Паризу. Овај новн начин прераде радијума држн се у тајностн.

Слом »оо*о/ чуда свеша« њујоршке палате Радио-сити Њујорк, 11 Ј&иуара. — Нова њуЈоршка палата Ралио-снти, коју оу Америванци разгласила као осмо чу До света, прежи&елв је већ сада, петнаест дана после прнказивања првог комада свој првн фнаско. И порвд супер-америчке рекламе огромна сала варнетеа, која може да прнми преко бооо гледалаца. скоро је упола празна посладњах дана ДирекииЈа вариетов билв је при нуђена да претвори позориште у биоскоп. са неколико вариетских та чака у паузама. Предузеће мој а исплатл глумпимв само је дан део ходорара. лок Не за оствтак остати дужно. Предувеће располаже још само са 50.000 золара за даље вође. Њ4

БЈЈАГО ВГИиАТСКИХ ГРОБНИЦА

Злашни ковчези Тушанксмонове гробницг Четири златна ковчега. јелан у лругом, а у лослелњем мумија фарпонова

Лондон, 11 јануара. — Неоцењи во благо и сјаЈне драгоцености. нађене у Тутанкамонове гробннци, најзад су ових дана смештене по разним египатским музејима, где им се публика може дивити. Од свих ових предмета највеће дивљење побудила су четири злат на ковчега који су смештени у Каирском музеју. Ова четнри ковчега нађена су у гробннци Тутанкамоновој, стављени један у други. У централном ковчегу лежала је мумија младог фараона. У музеју ковчези су стављени један поред другога, тако да је публицн дато да гледа све детаље дивног рада појединих саркофага. Сваки ковчег је грађен од храсто-

го до доле златом, а дуж бочмгх страна површине су биле украш не сценама из плавог фаЈанса; оне су приказивале мађијске знакове снаге и самопоуздања... Када смо са абоносовнх врата уклонили резу, она су се тако лако отворила као да су затвор.на тек дан раније. У кпвчегу смо огкрили други, мањи ковчег, истога облика. На овом ковчегу била су слична врата. Али, ова су била запечаћена воском. На одлично Iсачуваном печату могло се прочитати и.ме Тутнака.моново. На ' воску била је утиснута и слика ј једног шакала, који је држао под | својим ногама седам непријатеља Египта.

Једна сцена на дувару Тутанкаме повог ковчега која претставља „једну фазу из ле генде о Сунцу"

вине или четинара, и декорисан дивним сценама израђеним у злату. Дрво од кога су грађени ковчези испитивали су стручњаци за дрво. Они су нашли да је храстовина савршено сачувана, и да је остала апсолутно сува, иако је преко 3000 година лежала у дубини гробнице. Ближе испитивање дрва утврдило је да су при грађењу ковчега употребљене две врсте дрва: кедар, који је вероватно увезен из Палестине у Египт, и од дрва званог „зизифус" које се производи на горњем Нилу. Дескрипцију ових ковчега дао је г. Ховард Картер, који је заједно са кнезом Карнарвоном открио Тутанкамонову гробницу. У својој књизи „Туатнкамонова гроб ница", пишући о првом спољном ковчегу г. Картер вели: — Цео ковчег покривен је одоз-

Неповређени печат доказао је да туђе руке никада ^ису доспеле до ове гробнице. Тада смо знали да је пред нама стајало благо у које нико није дирао у току 3300 година. Када смо отворили други ковчег, у њему смо нашли трећи, којн је такође био запечаћен. За нас је ово био узбудљив призор, какан пре нас ниједан човек није видео. Дубоко ганут, ја сам пажљиво уклонио печат и отворио врата; онда сам открио и четврти ковчег. Овај је био још лепше декорисан. Ми смо схватили да је то одлучујући тренутак, ванредан тренутак за археолога. Шта ли ћемо наћи у овом ковчегу. Дрхтавњч рукама отворио сам ковчег. Пред нашим очема лежао је један диван саркофаг од жутог кварца, са поклопцем утврђеним на истом месту где га ј 'е побожна рука и оставила. (Време)

ПАРАДОКСП ЕНГЈ1 ЕСКОГ ПРАВОСУЂА СмрШна казна за убисШво - лабуда Један прастари закон и дан-дањи на снази

Лондон, 10 јаиуара. — Окружни суд вароши Челмсфорт налази се данас у великој неприлици, и не зна на који начин да реши један заннмљив спор. На реци Челмер зкивело је пет одраслих лабудова, који су били попос вароши, а ко;е је цело становннштво хранило. Једнога дана сва петорица лабудова нађени су убијенн. прострељенн. Истрага је утврдила да их је убио из пушкр један економ, капетап Жерард Фејн. зато што су му лабудови стално досађивали и чинили разне штете на његовом имању. Пошго птице нису мучене, већ су убијепе одеоном, ни друштво за заштиту животиња није могло да тражи велику казну за кривца Али, го ннје важило за вврош Челмсфорт. Познато је да су Енглези врло консервагивни људи, и да они чувају н даиас извесне обичаје и законе који воде порекло из Средњег века Постоји и један закон ко:и је још увек на снази. а прописује -хапшење и сечење главе онога ко:и би се усудио да убије лабуда! Закон пррдвиђа још и то, ла се после погубљења глава осуђрника има истаћи на једно! бандерн. и осгавити на њо| црлу недрљу лана. Наравно. закон ни е столећима мрњан јер је готово заборавл>рн, погато није било вековима - убиства лабуда. Пррд овим особепим законом сул у Челсфорту нашао се у врлико : нрџрадици. С једие сграве аомогуће је

( у 20 веку осудитн на смрт некога зато што је убио неколико лабудова, али, с друге стране. посго1сћи закон мора се поштоваги. Суд је због овега овога одложно претрес, а цело становннштво чека са нестрпљењев* каква ће казна стићи несрећног економа (Време)

Бомба/, иресшоница Губе Лондон. 10 јануара — Према вестима нз Инднје, Вомбај је на путу да у правом смислу по*;гане престонииа губе. Опшгннски одбор 10 одлучио да предузме пог|>р 6 нр мере како би спречно даљи надолмзак губавих из целе И нди«р . Јер ".нхов број сада достиже око 40 хи,- '«. По најврђнм улнцама Помба а ин се вођају на сваком кораку ;ло просјацн који богораде око пролазннка. Иако је шгампа епергич!. устала протнв ове по1аве, државкг властн ннсу још нншта учиниле да С.ч спречнле то зло ко;е доводи у опасносТ здравље црлнкупног таноннипггва. Губавн ср впзр трамвајрм и аугобусима, а врло чесго закрчавају и улаз у храмове.

Сенашор оишужеи за неплаЛање попезе Париз, 10 »ануара. — Сенатор за Горњу Рајну г. Ж ув>л оптчжен је за непријављивањр свочгч ул«»га У ииоетпангтву и због неилаћаша до,резе куиоце.