Време, 12. 01. 1933., стр. 6
СТРАНА е
Четвртатг, 12 Јапуара ТЧЗ
^певшдк Пргвослаека Нова година у Са. борној цркви_ — У пета« у 30 часова свечанс бдвнијС; у 20 часоза. оо благодарен>у пропозед Штри;арха г. Варнаве. На бденнју пезаћо рускн хор г. Маслова На Нову годв ву у 9.зо Архп}ере>:ка лнтурга>а Св. Василн.а Велнвог. На .титургијн Не певатн Прво београдско пезачко дру пјтзо.
ОбустЗБЗ речног саобраћгја на линији Београд—Бездаи. — Днрекшд}а Речне плозндбе обавепггаза путујући свет да је од 10 јану&ра, услел ваоног зимског доба, обуста®•ове денчанн саобраћај на лннзди Београд—Бездае н обратао. ❖ Вучен>е лутријских лозова. — На основу амортизадноног плана нзвршиће с« у Одеље&у државннх ду. гова 14 јануара у 10 чзсова пре подне 145 »учење 2 од сто лутрнјоког зајма од 1881 годнне. ❖ Из управе Коларчееог иеродног ункверзитвта — Предазање гђе Ис-ндоре Секулић, закг-зано за петак, 1з о. м.. н преиазање г. др. Хенрнка БатЈвског. објавл»еао за 14 о. м. неће се одржатн. У петак, 13 јаз\увра. у 1715 часова биће пр'едаваае г. др. Драгољуба Аранђелози^а, профеккфа Уггиверзн тета. из Наследног нрава 0 зако. «ом делу и тестаментима ❖ Предаеање о пвљсиој кнткжевн 0 Сти. — Г. др. Ог. Росповд, бззши лектор пољског језика н пољске књ-звкевности на Лн«5нском узиверзнтету у Фраицуској почиње иа наше<м Уннверзитету влз нредазања под оппггим наслозом »Преглед оољске књижевностн. Прво нредавање >0 културним односнма између Пољске и Југославнје« одржаће се у петак, 13 јануара од 17 до 19 час. у сали бр. 33 еове зграде.
ЈВДПА ИДВЛА СТАРОГ ВВОГРАДА
Љубавна роман Лршемпзе Храсшаћ
Седница одбора за проучавање закона о апотекама Седнида одбора за проучавање ваконсвог предлога о нзменама и допунама у Закону о апотекама и надзору над прометом лекова заказана је за уторак, 17 о. м. у 4 часа по поднз.
Кроз
мимистарства НОВ УПРАВНИН ПОШТЕ ЉУБЉАНА 4 Указом Њ. В. Краља, на нрвдлог т Мннистра саобраћаја. постављев је за управника поште и татеграфа ЈБубљана 4, Хинко Ираш, п. т. чн-
IV У једном разговору са аустријским послаииком краљ Милаи је рекао да га је од неког времена потпуио обузела „ромаитична страст" према једној жени. Он је ту своју љубав оматрао као нешто тешко и трагично. нешто што га у исти мах вуче у вртлог, а с друге стране му је била и мнрно пристаниште од свих тегоба, које нису биле ни мале ни малобројне. Овај разговор између Милана и аустријског претставника водио се 1887, али изгледа да је ова велика љубав постојала и раније. Можда чак и упоредо са толиким другима, које су биле само пролазне и мање значајне. Артемиза Христић била је Гркиња. Ћерка султановог архитекте, рођена у Цариграду, ова жена одрасла је у богатству, али је поред свега тога остала и прави тип патријархалне и добре жене старинскога кова. Још млада она се удала за Милана Христића, који је био чиновник Министарства спољних послова. Ни по чему она није тако упадала у очи; средњега раста, она се није одликовала нарочитом лепотом. Само велике и црне очи остављале су утисак који се не заборавља тако лако. По своме васпитању она се није много интересовала за друштвени живот. Њу је много више занимала њена кућа, њена деца и њен супруг. Муж Артемизин, Милан Христић, важио је као један од најлепших људи у Београду, и говорило се да је Артемиза прилично љубоморна на свог супруга. Како је дошло до тога да се овој жени, која је у свему била примерна, удвара краљ Милан? Како се могло десити да она почне тако слепо да му се покорава? Чиме се та жена тако чврсто везала уз краља Милана? Све су ово питања на која би требало дати одговора, али то није ни мало лако, ни једностазно. Љубав је склона многим парадоксима, а овај је био један од највећих који се могао десити. Једна од одлика Артемизиног карактера била је њена велика доброта. Тако је, једном приликом, она три ноћи пробдила над постељом болесне служавке; ни-
Г-ђа Назос, жена секретара Грчког посланства
је дозволила никоме да је замени. Можда је ова доброта била то што је тако моћно привукло краља Милана. Да би јој се што више приближио, краљ Милан је мужа Артемизиног Милана Христића поставио за свога секретара. На тај начин је олакшан састанак са женом коју је одједном заволео жаром до тада сасвим непознатим код њега. Учестале су посете краљеве кући свога секретара. Нико у томе није гледао друго до само поверење које је уживао краљев секретар код свога владара. Тако је то сматрао и сам Христић. Када су рођаци почели да му скрећу пажњу на то, он је начинио бурну сцену, говорећи да је то немогуће, и да он врло добро познаје своју жену...
Тако су партије карата, које су се одржавале у кући Христићевој и код секретара грчког посланства Назоса, продужаване и даље. Госпођа Назос, ма да није била Гркиња, била је у великом пријатељству са Артемизом Хри стић. Пореклом Холанђанка, она је била прво удата за једног енглеског лорда са којим је била несрећна у браку. Млади лорд много се више интересовао за своје штале са тркачким коњима, за врућ грог и виски, него за своју младу и лепу жену. У другом браку, са Назосом тек, доживела је праву. срећу. К!'ао пријатељица Артемизина она је ишла несвесно на руку Милану да се састаје са женом коју је почео да обожава... Још једном се показало да овај
За »Време< пише Милан М. Токин човек, сада већ зрео и у годинама када се нико не заљубљује на душак, уме да се заљуби у једну жену као мало ђаче. У Артемнзи је видео најлепшу и најидеалнију жену. Она је била та поред које је проводио најлепше часове. Он се дивио њеној памети. и често је понављао да би он био најсрећнији владар када би имао министре тако паметне као што је Артемиза. У ствари, изгледа да га је више привлачила њена скромност, и нешто чега он сам никада није био свестан. Заморен безбројним интригама. које су се плеле око њега и краљице, он је у загрљају ове жене налазио, бар за извесно време, смирења. Са своје стране, Артемиза, и сама не знајући како, тонула је све више у ову љубав. Има много трагичног у овом односу. Једна жена која је била примерна супруга, и далеко од сваке кокетерије, подлеже противу своЈе воље љубави која је јача од ње саме. Разумљиво је да је ова љубав била коментарисана на разне начине и често врло неповољно од стране многих грађана. Гласози који су кружили, нису били много повољни ни за једну ни за другу страну. Сам Милан није се трудио да прикрије своју везу. Када је правио посете изабраници свога срца цела га Је чаршија виђала како јој хита у екипажу, држећи пажљиво букет у руци. Страст је била разбуктана до крајњих граница, и ништа је није више могло утишати. Причало се да се Милан Христић, када би, враћајући се из канцеларије, видео како пред његовом кућом стоји дворски екипаж, враћао мирно натраг, чекајући да се краљ удаљи. Наравно да су све ове интриге, које су се испредале на рачун љубавног пара и превареног мужа, дубоко вређале Милана Христића. Али, сви покушаји да се ово стање промени, остали су без успеха. једини начин да се он уклони са позорнице ових по њега непријатних догађаја био је да се удаљи из Београда. То је решено на тај начин што је он премештен у Берлин.
П030РИШТВ
Усиех Госиође минисшарне г . Нушића у Прагу Пов Пиранделов комал на загребачкој бини
На православнн Бадњи дан, 6 јаауара, у Прагу, у старом Ставовекем дивадлу, давана је премијера хомедије г. Бранислава Нушића ^оспођа министарка" (Д1ањи министрова") у преводу г. Јарослава Урбана, а у режији г. Звонимира Рогоза. Ова премњера дошла је прилично брзо иза приказавања Нушићевог „Сумњивог лвца" у Швандлок>м дивадлу, коју је критика сјајно
Г. Нушнћ тримила, називајући ]в „изврсном 'огољевском сатиром". ,,Ческе Слово" од 10 јануара пише | премијери „Госпође министарке" гзмеђу осталог и следеће: — Није то Гогољ. већ Чехов, Чесов у модерни;им хуморескама и срамама, у којима паланачко жен•ко незпање и заосталост поткопа:а све сиаге и аиљеве мужевл»еве. *ар није г-ђа Живка сличиа Натапи из „Трн сестре", можда и за несолико степенн ниже? Упоредите с гим и чешку госпођу министарку, какву је лао Камил Холи у комеднјн ..Све за народ", и видрћете да је Н\ птић дао својој мипистарки са№им изеојши сроскд лик. Затворио
је госпођу Живку у њено домаћинство, уштедео јој већу бруку која би је задеспла вани у образованпјој, финијој околинн и у друштву, разоткрио је само у њеном прнватном, домаћој околини, па ипак ни то затварање не може да помогне да брука не провали најзад и до јавности. Смејто се, али гледајте добро на мрачнн оквир ствари. Комнчна радња развија се овде из осталога само тиме што долазе људи спол>а ћ помажу јец да се негато извуче или осветли.... И кадгод које липе унадде на позорницу, ,свако од њнх има у Нушаћу у рад. њи свој оснозни задатак, и заиста : /е вредно дављења како служа<вка_ јдечак. стрнп Васа и конзул, н зет в писар расту до важннз, огромно упослених драмовиз особа. које у комичном смислу врше радњу од ве лввог домашаја.... Знамо да Срби имају своје васебно женоко питање, а Нупгаћ то увек изнова извлачи и гкшова на њега упозорава, чинећи го као најбољн ђа,к истакнутих мајстора комедије.Говорећи о нгри глумаца »Ческо Слово» истиче игру гђе Балдове у нословногј ролн, као и остале глумј пе: гђе Острчил (најбољи српски тнп), гпе Новакову Познерову, Недошинску и гг. ПЈтајмара. Р<»гова, РолзЈИда. Колара н Најмона. — Не треба ни наглашатати да у четгосом приказ-у нма нсто тако ало. строфнраља доо.гаћих прилика и да је баш то разлогом за ве.таки успет овота комада. XV. НОВ ПИРАНДЕЛОВ КОМАД НА ЗАГРЕБАЧКОЈ ПОЗОРНИЦИ ПиранлеЈо је афирмирао свој начин драмрког стварања ломећи калупе којнма се до њега и послс њега праонла драма Нипгга му није сметало што је те и рушилачке и конструктивне послове вршио у својој педесетој години. Пиранделова драмска уметност била 1е тим куражинм подвнгом жигосана од свих драматичара који су стварали на стари натан од старог
и добро познатог. Уз помоћ своје велике фантазије Пирандело је своје творевине градио од поезије и жонглераја, патетичности и хумора. А стварност се указивала тек поред многих и кроз многе апстракције ко-
:4 •>,. . • - •; ; -'>7'; % .•. - ■'■'-Г •. V"' •••
Г. Аугуст Цилић је је он на сцени учинио не само чудно занимљивим него и доступним. Пиранделови комади у исто време су кошмар и стварносг: збуне и освојо гледаопа (>Шест лица траже писцас). Такав Пнрандело не само да је постао чувен: он је н подражаван. Под њоговнм утицајем створила се читава линија у светској драмској продукцији, позиата под именом »пиранделизам«. И док се »пиранделизам« разгранава по свету од дела н нмена Пнрандело, дотле се писац тога нмена својим последњим комадом »Човек, животиња, кротост« (изведеним првипут прошле године у париском позорипггу Сен Жорл:, а ту скоро н у Загребу), устремио против тога »пиранделнзма«: против најтежег његовог књилсевног рада, више интелект>'алног и чисто драматичарског него осећајног, жнвотног. У њему нема ни трага »пиранделизму«, а по неким обртима и дијалозима ова Пиранделова комодија има пуно једноставне, оштре сатире на оно животињско у човеку. Она приказује комичну оитуацију човека осећајног, у вибрацији сриа н ннтелигенпије, искреног, прнтешњеног хипокритским обручем маловарошког морала и људске бестијалности
Паолина, у овом Пиранделовом бурескно-комичном делу игра са велцким успехом у Загребу г. Страхиња Петровић. По њему комад може да опстане на репертоару. Иначе, режн-а г. Дубравка Дујшина потенцирала је »пиранделизам« кога нема у овом чисто реалистичком ко>гаду, те он због тога у целости није примљен. У тој режнји најпогрешније ;е подељена и израђена улога капетана Перела ( г. Цилић), дата у карпкатури. Остоли глумци (госпође: Краус, Јовановнћ, Внлхар; затим г. г. Тепавац, Мирјев, Лауренчић, Штимац, Гринхут и мали Рајс) дали су своју уобича ; ену нгру. ❖ Предбожићње расположење Загреба нашла је себи места и у театру. Управа је пустила да се пред сам Божкћ извгде у рш:и.и г, Ка Месарића н у инсценацн '|и проф. Љубе Бабнћа премијера »Порода Језусова«, црквеног приказања из XVI века од непознатог дубровачког писца. ј Ова верска игра праћепа је музиком ј опецијално компопованом од позна- ј тог композитора Антуна Добронића. Сем тога, и коло пастнра изводиле ' су солисткиње балета по стилиза- ј цији гђе Фроман.. У рецитацити овог комада ваља поменути гласове гђе Краљеве и гце Грахор. Онда г. г. Павића. Љ. Јовановића. Афрића, Дујпгина, Лауренчнћа. У »Пород Језусов« уложено је мпо- ■ го. алн је публика малом посето.ч рђаво награднла велнки напор Када се у последњој сцепи упалила свет- . лост у сали, и када је целокупан ансамбл на бинн запевао уз оркестар, који је имнтирао ззона, песму »Народил вам с« кра.Ђ пијрси«. показало се да на позорнпци има скоР° више лица него у гледалипггу. Да ово верско »приказање« није на дубровачком нареч у могло би да постане традицппналпа дечја претстава пред фожнћне празнике. Овако, и поред велнког труда, не може да будо ни то. ❖ Шеф загребачког балета гђа Фроман може да буде задовољна са својом трупом. Она јој пружа матери-
Ових дана, међутнм, дириговао е г. Матачић први пут репризу »Шчелкунчика« од Чајковског. Божнћна поема, ва : ана у песнпчкнм бојама Чајковсковог оркестра, нашла ;'е еквиваленат у маштн гђе Фромап ко;а је спремила »Шчелкупчпк«, и са својпм братом, г. Максом Фроманом, играла .главне роле. Међу солисткињама ваља истаћи гђу Зору Марковић у оријенталском плесу, гцу Лиу Скригин у :апанском плесу, затнм гђу Јеглнћ и гцу Ђуђан. Остали, да их не набрајамо, заслужују такође похвалу. Нарочпто је ефектно нзведена нгра р>-жа у другом делу. Уопште узовши, »Шчелкунчик« делује комлактно и са »Свадбом« могао би да се прнкаже београдској публипн — када би (на неку срећу!)
-■ V - Ч; ,-/д * *
Г. Страхнња Петровић управе вапеженх наролни1 позорншта нмале некнх идеја о умегвнчком реанпроцитету Загреба н Београда. Б. КЕСИТ,
БЕРЗЕ Франаи у Бе^граду 225.30 Фунта у Беорраду 193.43 Додар у Београду 5745.99 Народна 6ани а плаћа изнад берзанског иурса^ а на име претлије^ 26 и по °д с то у илирингу (Немачка^ Францусиа, Италија, Чехослозачка)* а 20 °д сто за остале деаизе. Државне обвезнице из 1930 од 6 °д сто рађене су по 33—32.50, рзт^а штета. про^пт по 214—212 и за 23 фебрузр по 205—202. а зкције Ври. вилегозане аграрне банке по 21" —215. БЕОГРАДСКА БЕРЗА Београд, 11 јануара Девизе: (понуда — тражи>а) . ?ДОН 194.29—19-2.69. Париз 22:").б0 —224.74. Њујорк 5760.12—5731 86, Женева 1113.86—1108.35. Мплано. Трст 206 75—294.35 Г1раг 471.42170.56 Амстердам 2325.37—2:114.01, Берлин 1375 94—1365.14 з Брпсел 801.96—799.02'. Државни папири. (понуда — тражња) дуваноки лоз из 1888 (тражња) 10, аграрне обвезнипе од 4 од сто 26 (понуда), државпе обвезнипе из 1930 од 6 од сто 32 75—32, државнц опољнн зајам у влату из 1927 ОД 7 ОД СТО 39 «ПОНуда). ОблИгације Држазде хтшотек-арие банке у злату из 1927 од 7 од СТО 43 (тражња) п ратна татета. промпт 213—212 и за 29 фебрувр 204—205. Акци]е : (понуда — тражња) Привилегова.на аграрна банка 217—215. Приватни клири«г: (понуда — тражња) Беч 905—9оо. Бонови; (понЈ г да — тражња) Солув 35—32. ЦКРИШКА БЕРЗА Београд — Параз 20 2775. Ловдон 17.42, Њујорк 519.25, Брисел 72, Мплано 26.60, Мадрнд 42475, Берлнн 123.325. Беч (нотеи) 61.10, Штокхолм 95. Осло 89.80 Копвњ хаген 90.25, Софија 3.75, Прал« 15.38 Варшава 58.20, Атвна 2 77, Цариград 2.48, Бунурешт 3.ов5, Хелзнигфорс 7.65 Буачос-Аирес 109, Амстердам 208 75 к Јапан 107. ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА Загреб, 11 јануара Анције индустријских предузећа: Народна шумска гндустрија 20Зо, Гутман 90 (роба), Шећерана — Весгаки Бечкереж 800—1100, Шећерана — Г>сек 170 (роба), >Ии текс> 50 (новзп) -Ливница — Оек 25о (новац). >Изисс зо Гроба), »Разузеа> 200 (роба) н Трбовље 155—160—155 НОВОСАЦСНА ПРОДУКТНА БЕРЗА Пшеница: Бачка. околнна С-->мбора 197.50—202 50; Бачка околива Новог Сада, Средња Бачка. Горња Батка и Бачка Потвсје 200—205; Бачка лађа — Тнса 202.50—307 5оГорњи Банат 105—20о и Орем 2о0 —205. (Све је 76 кгр. и 2 од сто). Зоб: бачка н сремска 95—97 50. Јеча-м: бачкц и сремски 64-65 кгр. 89—91. Кукуруз: бачки и сремскн гаргиггоаанн квататет 54—56;' бачки и сремски за март—април—мај 70 —72.50; банатс-ки. гарантовани ква литет 52—54; бачки и сремски. сушопн 62—64; и банатски сушени 58—60. Браш>»о : (бачке и банатске стаЈглце) Ог Огг 315—330 бр. 2 295—310; бр. 5 275—295; бр. 6 225—240; бр! 7 160—170 и бр^ 8 32-50—86. Пасул>: бели, без врећа 2 од сто 114—118. Мекин>е: батке •и сремске у вро^ћама °д Јуте 60—62 н банатске, у врећама од јуте 58—60. а енденција непромењена, тгромет 44 вагона.
Иова мода мушких шешара! Парна. и јан>-а.ра. — У Парпзу лалсирана нова мода мл-пп;их ше Јал погодан за извођење иајтежнх шкра. Ови шешири су без нкаквог ру Ло . —. .
балетских комада. Отуда репертоар Загребачког државног позорншта има читав низ солидно увежбаних балета, међу којима се нарочитом оригиналношћу нстиче репрезентагивна »Свадба«, постављена по врло
_ • |иа|аип1.ПО 111» 0|1Л Тога човока, ориватног професорагешкој хорској музица Стравапоког.
ба. а састоје се из обнчне филцане по.тнсфере којом се покрнва коса. Нови шетпири већином има^у тамну боју, са танком светлом пантлнком која води преко среднне шешнра ч (Време)
Конференција извозника пољоприпредних производа у Новосадској комори Наш извоз у Немачку Нови Сад, 11 јануара. — На иницијативу Пољопривредног одељења Банске управе Трговачко индустријска и занатска ко.мора у Новом Саду сазвала је ширу конференцију за понедеоник 16 ов. мес у 9 часова пре подне у сали коморе. Конференција се сазива поводом претстојећих трговинских преговора са Немачком, па да би се непосредно од произвођача и извозника пољопривредних продуката сазнало које су њихове жеље и на какве повластице аспирирају, сазвана је ова конференција. Комора позива све заннтересоване да изволе доћи на ову конференцију. Велнка занатска нзложба у Загребу Загре«. 9 јануара. — Сапм 1р ваг с-кнх обртннка у Загребу при.тнком прославе своје двадссетпетого.тлшњице орпаннзује у Загре^у једну ве лику занатску н-з-чожбу пл коју познва занат.тије нз целе зсмље И.иа гачи су се всћ ја&нли у велнком н Савез хрватсвнх оОртннка рачуна на јопј мн^го зачатлија, иаглатујући да та изло;кба неће ^»ити само маннФестацнја ручне раднности. него н из[»аз сталепгке све сти нагаих згнат.тн!а. ко.га треба да Д^кажу да су у стању у сво-ој до. маћој продуктглји у наЈбољем квллнтету да нзраде оно што се данас иули са страннх тржнгпта. Прн аве ће с-е прнмати до 15 јанУ а у Опвозу храатскнх обртшка. оагреб. (Време)