Време, 18. 02. 1933., стр. 1

Субота 16 февруара 1933 г.

ДИРЕСТОР СТАНИСЛАВ КРАКОВ РЕДАКЦИЈД Н ЛДМННИСТРДЦИ1А ПОЕНКЛРЕОВА 4-* ТЕПЕФОНИ: днрекциЈа предузећа 24-007, Аиректор н секретар листл 244)09, бллгајна и вАМиннстраиија 24-003, уредницн 24-001 ■ 24 002, стенографн 24-004 и 244)06, штампарн|а 24*008, огласно оделење 24*005, спортскн избештаЈи 24-001 РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА1У.

Београд, год. XIII — 3997

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТА ЗА 1ВДАН МЕСЕЦ, НАШД ЗЕМЉА И ДИН. ИНОСТРАНСТВО » ДИН. ЦЕНА ОГЛАСИМА: РЕКЈ1АМНИ ДЕО; 1 ем. I сту«ап 12.- дин. ТЕКСТОВНИ ДЕО*. I сн. I сггбаи 20,- дин. МАЛИ ОГЛАСИ ПО ЦЕНОВНИКУ. ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ БР. 52204.

ПОСЛЕ ВЕЛИКОГ ДОГА ЂАЈА У ЖЕНЕВИ

СКУПШТИНА ДИСКУТУЈЕ ДЕКЛ АРАЦИЈУ НАРОДНОГ КЛУБА

Повољан пријсм пакта Малс антантс у државама којс жслс да очувају мир

Наш Министар иностраннх послова изнео је пре неколико дана у Женеви, пред Комисијом за разоружање, своје погледе на про блем разоружања и, с тим у узроч ној везн, на значајно питање организовања мира. Та идеја реалвог * постављања и схватања најважнијих питања данашњице, наш ла је израза у прекснноћњем коииникеу министара Мале антанте. У овом коминикеу г. г. Бенеш, Тнтулеско и Јевтић изложили су основне смернице политике Мале ■итанте. Коминике, односно конвенција закључена прекјуче на састанку под претседништвом г. Богољуба Јевтића, од толиког је изу Јетног историјског значаја да је целокупна светска штампа посветила пуну пажњу овом међународном акту. Та је пажња у толико већа што су у последње време многи догађаји изазвали извесно узнемирење, нарочито у овом делу Европе, и забринули све искрене поборнике мира, оне који су до сада, с много тешкоћа, раднли на његовом учвршћивању и на стварању нових могућности за одржање и обезбеђење нормалног развитка и напретка свих народа. Како европска унија још није остварена, а с друге стране како утицај Друштва народа иије увек довољно јак да се отклоне све могућности сукоба и опасности, државе Мале антанте су још знатно појачале савез и својим примером указале пут осталим државама Европе. Коминике и конвенција долазе као логична последица свих доса-

тање организације мира, као н многи пробл1рми економске и привредне природе наћи ће у овом јединственом персоналитету нове могућности правилног решења. Скоро целокупна енглеска штам па, с „Тајмсом" на челу, истиче ову значајну црту активности Мале антанте. Тако „Тајмс" пише: „Да ће Мала антанта, ако се она

Г. Бенеш дашњих покушаја претставника Мале антанте да се ради општег добра заједнице, а посебно ради одбране права и животних интереса чланова савеза, створе нови, сигурнији услови за заједничку сарадњу и остварење оних идеЈа које представљају битни задатак Друштва народа: повећање могућности за ојачање мира, поштоваи»е одредаба Пакта женевске институције, обезбеђење независног опстанка чланова Антанте. Ова и оваква делатност савеза у потпуној је сагласности са досадашњим радом Друштва народа и основним постулатима, на којима оно почива. Овај важан акт по ратификацији регистроваће се код Друштва народа. Огроман одјек који је она изазвала чини ову конвенцију још значајнијом. Она се поред тога намеће као образаи који треба узети за углед. Да би државе Мале антанте мо гле у будуће да делају с више ефикасности по свим питањима међународног значаја, створен је, односно појачан, јединствен фронт, како би чланови заједнице, у свим приликама, иступили као један јединствен међународни организам. осигуран правним, уговорним обликом. Стварање овог новог облика савеза условљено је било држањем извесних Љактора, који по мишљењу једног француског листа чине „савез рушилаца постојећег стања". Мала антанта овом својом новом организацијом добија још више у моралпом престижу, и њена улога пш великим међународним скупо•аив востаће још изразитија. Пи-

Г. Јевтић још увек може назвати малом, искористити своју нову снагу да сада више него икада раније игра помирљиву улогу у међународном животу". Јер пакт организације Мале антанте има за сврху, пре свега, да истакне значај делатности савеза на организацијн мира, као и на учвршћивању економских односа са свим државама, а нарочито с државама Централне Европе. Дати још чвршћу н органску везу, потпуно нераздвојну досадашњим односима, то је прва сврха конвенције. Зато су чланови Мале антанте свесни дужности и нових задатака, и извршили трансформг цију савеза у једну међународну Јединствену организацију, у Један нов међународни персоналитет. Не затворен, одбранбен савез, него организација увек отворена новим члановима, с много сложенијим задатцима и знатно пространијим хоризонтом. Као што тачно примећује женевски лист Журнал де Насион у чланку под насловом: „Конструктивно дело Мале антанте" „од сада пред Друштвом народа, пред другим државама, овај зачетак европске федерације, што је у ствари Мала антанта, представл»аће један јединствени блок. Он даје другима пример н могућност да му приступе". Треба овде нарочито истаћи да се постигнута трансформација Мале антанте у нову међународну целину оличава нарочито у одлуци да сваки једнострани акт којим се мења садашњи политички положај једне од држава Мале антанте према некој другој држави треба да добије једнодушни пристанак Савета Мале антанте. Ова одредба, јасна и одређена, несумњиво је једна од најважнијих. Савез добија нов правни карактер и допуњује своје раније уређење мерама статуарне, политичке и економске природе. Стални савет — са својим помоћним органом сталним секретаријатом чија ће секциЈ"а функционисати беспрекидно у Женеви, као и са једним економским саветом за прогресивну координацију економских интереса триЈ *у држава, било између њих самих било у њиховим односима са другим државама, састајаће се редовно три пута годишње и његов рад биће увек инспирисан главним конвенцијама међународног карактера закљученим после рата. Његова улога у овом домену биће нарочито запажена, јер ће се у најкрупнијим питањима, као што је то случај са проблемом разоружања, изразити став Мале антанте на знатно одређенији и ефнкаснијн начин. „Савез Мале антаите, рекао је г. др. Бенеш у својој јучерашњој кзјави париоком дописнику „Пти Паркзјена", постао је хомогени и солндарни блок, једна врста вишег међународног јединства, које је спремно да штитн своје иитересс и истовремело офађуј«

у споразуму са свкма државама Среање Европе као >и са саима оним валкким снлама које се интересују за стање у томе делу Европе. Ми намеравамо да сарађујемо еа свнма својим суседима без изузетка на оства^рењу мира и политичке стабилизације а нарочито на привредном пољу како би и ми допринели уклањању садашње оветске привредне кризе". Тако исто није мање значаЈна одлука претставника Мале антанте да су посебни уговори закљу- | чени између појединих држава савеза потврђени једнкм јединствеким правним инструментом. У погледу решења економсхог карактера коминике је нагласио да су донете важне одлуке које се односе на „дунавску пловидбу, на железницу, ваздушне, поштанскотелеграфске, телефонске и бежичне комуникације, као и на развој економских односа између три земље Мале антанте и тарифа највећег повлашћења понаособ". Вла да савеза обратнће се у истом циљу и својим емисионим банкама ради стварања једног заједничког плана и заједничке сарадње. Подвукли смо у почетку да је светска штампа обратила нарочиту пажњу на овај нов период активности Мале антанте. Сви извештаји наглашавају да ће се ускоро осетити повољан утицај њене делатности, тако да се може у овом покрету ка стварању једне велике, опште уније, очекивати читав преокрет у спољној полтггици Бвропе. Да лн ће ово бити почетак једне велнке уни-

них послова г. Богољуба Јевтића, јер је наша Краљевина одувек била позната као искрен приврженик и веран заточник поштовања међународних уговора и њихове лојалне примене. В.

Оштра осуда ревизиоиистичких предлога г,г. Преке и Шупериие Предлог закона о забрани рада Језуитима

Г. Титулеско је можда ће нам окора будућност показати, алн је ипак и сувише смело и произвољно рећи као што чине неки страни недовољно обавештен« листовн, да је политика Женеве сада склона паду и да овај блок Мале антанте претставља васкрс некадашње политике равнотеже. Ми напротив сматрамо да појачање савеза Мале антанте доприноси ауторитету женевске институције, да она овим добија још јачег и утицајнијег фактора, поузданог и моћног Ј 'емца за мир у Европи. То ниЈе, несумњиво, завршна фаза овог толико сложеног проблема, али је ово у очима објективне светске јавности нова етапа која треба да дефинитивно, у овом делу Европе, разбије све наде оних елемената који желе да рушењем послератног прааног поретка задовоље своје претеране амбиције. Савез се дакле идеолошки не мења. Сврха његовог постања и да нас указује једини пут члановима Мале антанте: пут ка коначној ор ганизацији мира, ка мирном решењу свих проблема, споразумном решењу евентуалних разилажења с другикм државама. Њен програм рада остаје и даље исти, као и раније, т. ј. повитиван и конструктнван, а најновијим изменама статутарне. политичке и економоке природе Мала антанта се само чвршће још оргакизује, и ткме јавља као још моћгокји поборнмк оних кдеја које су нашле кзраза у најважнијим одредбама Пакта Друштва народа. Наша јааност се нарочито радује чињеници да је Женевска конференција Мале антанте која је довела до овако плодних резултата и срећннх закључака — радила под претседништвом југословенског ммнлстра нностдо-

ИЗЈАВА Г. БЕНЕША Париз, 17 фебруара. — Данашњи ПТИ ПАРИЗЈЕН објављује изјаву иоју је у Женеви дао његовом дописнину Алберу Жилиену чехословации министар иностраних послова г. Бенеш. Пошто се у тој својој изјави осврнуо на еволуцију Мале антанте од 1920 године до данас г. Бенеш јв између осталог истанао да је савез Мале антанте постао хомогени и солидарни блок, једна врста вишег међународног јединства иоје је спремно да штити своје интересе и да истовремено сарађује у спора. зуму са свима државама Средње Европе нао и са свима оним великим силама иоје се интересују за стање у томе делу Европе. Ми намеравамо, реиао је г. Бенвш, дописнииу ПТИ ПАРИЗЈЕНА да сарађујемо са свима својим суседима без изузетиа на остварењу мира и политичие стабилности а нарочито на привредном пољу иано би и ми допринели унлањању садашње светсие привредне кризе... С друге стране румунсни миниотар иностраних послова г. Титулесио изјавио јв између осталога да је паит Мале антанте добитак за свакога од њених чланова нао и добитак за мир. «Моја је највеНа жеља, реиао је Гџ Титулесио, да пакт Мале антанте поотане полазна тачиа за споразум између политиие свих европсиих држава.« * сЕИО Д' ПАРИ О ПАКТУ МАЛЕ АНТАНТЕ Парна, 17 фебруара. — Сви јутрошњи листови иоментаришу за. иључење паита Мале антанте и истичу његов значај са међународне тачне гледишта. Тано ЕНО Д' ПАРИ из пера Пертинакса наже тим поводом између осталог: афранцуска није играла ниианву улогу при закључењу панта о организовању Мале антанте и са наше тачке гледишта једна од иористи новог дипломатског савеза Средње Европе састојаће се у томе што ће државе потписнице тога савеза у будуНе у много мањој мери зависити од париске владе.« * ЖУРНАЛ између осталог вели, да је јучерашњи дан донео нешто друго сем образовања неког одбора и да треба очекивати да ће нова номбинација Мале антанте појачати постојеНа одбранбена оредства, па »атим вели: <Не треба стварно уображавати да потреба иомбиноване међународ. не политиие и забрана закључења споразума без претходне сагласно сти између савезнина претставља неиу новину коју нам је донело Друштво народа. И предратни међународни савези почивали су на оличном принципу. Сада је новина само то што новозаиљученом савезу могу приступити све оне државе коЈе желе да у тај савез уђу. То је добро над је у питању нека норисна сарадња, нао што је сарадња Француске и Пол»сне, али би било опасно иада би се ишло затим да се здруже саи, и чувари и вунови.« ' ПОЉСКА ШТАМПА О ПАМТУ МАЛЕ АНТАНТЕ Вв(ршава, 17 фебруара. — П°лузва«ични »Газвта ПОлска« бави се закљученим пактом Мале антанте у Женовн Лист вели да Не ова фОр. мелна реконструнција у онвиру Мале антанте погтати сама ообЛм нови ч^илац и д а су оправда« в =во наде Да Не °иа дОпринети мнОго нв раду за утврђење мира и на понов. нОм вр а Нању поверења света у ствар мира. >>Илнстр°ва«и Курјер Ц .дзиени ввли да По/^на у °вој тешњој вези држава Мале антанте види тежњу з а одржавањвм статус кв°а у Евро. пи Мала антанта. вели лиСт, јвсте нешт 0 и»т 0 треба поздравитн у по литици за одржавање м и рл у Евро пк

У току целог јучерашњег дана Народна скупшткна претресала је предлог закона о општинама. На преподневној седници дат је одговор од стране поједкних посланкка на изјаву која је прочитана у Сенату и јуче у Скупшткни од стране новооснованог Народног клуба. Пре прелаза на дневки ред Скупшткни је саопштено да г. др. Ото Гавранчић и другови подносе на решење предлог закона о забрани рада такозваној Дружби Исусовој (Сооиете Жези) на тери торији наше Краљевкне. Предлог тога закона гласи: § 1. — Реду Дружбе Исусове зај брањује се настанба, задржавање и деловање на целом подручју Краљевине Југославнје. Ни ред као правно лице ни поједини његови члановн немају право од дана ступања на снагу овога Закона да се задржавају ма у ком месту Краљевине. § 2. — Оним члаиовима реда којн су југословенски држављани опреде љује се као место становања оток Вис, ако не желе иселити се. Оно лице, југословенскн држављанин, а припадник реда Дружбе Исусове, који се на темељу овОга закона исели неће амати више право да се повратн у земљу као да је инострани држављанин. § 3. — Члаиовима забрањене Дружбе Исусове југосл. држављанима не дозвол»ава се заједничко ста новање ни на отоку Вису, већ имају сваки за себе да живе, бавећи се би ло којим послом. Они не могу да сте кну никаквим правннм послом нв међу живнма а нитн за случај смртн непокретне имовине. Затече лн се 48 сатн после сгуцања на снагу овога закона ма којв члан споменутог у § 1. реда унутар граница државе односно југословен ски држављанин а члац реда нзванграннца отока Виса бити ће кажњен због полнцијског преступка до 30 да на затвора н после одржања казне стражарно пребачен преко границе, односно на оток Вис. § 4. — Затече ли се на подручју Краљевине односно изван острва Виса поате времена назнаценог у § 3 овога Закона било који од чланова реда Дружбе Исусове да извршујв било какво црквено нли грађанско деловање биће крив преступно н ка жњен до 5 годнна затвора н после одржања казне стра»арно пребачеу преко границе односно на оток Вис. § 5. — Просторно надлежне првостепене управне власти пописа ће чим овај закон ступи на снагу иелу имовину непокретну и покретну реда Дружбе Исусове. Ову ће имовину уновчити јавним лицитаиијама. Утржак уложити ће користоносно код Државне хипотекарне банке. Од те се имовине ствара заклада за узгоЈ* римокато личких свештеника у југословенском националном духу и за потпору сиромашних римокатоличких жупа. Ближе одредбе донеће Министар правде и Мннистар просве те закладнЈшом којој се прЈтзнаје законска снага. § 6. — Овај се закон протеже и на Лазаристе, на Дружбу Светог Срц* Исусова иао и на сваки други ред мушки и женски за који се утврди да стоји у непосредној вези са ре. дом Дружбе Исусове. § 7. — Овај занон ступа на снагу нада га Крал» потпише и када буде занонито проглашен. У Београду, на Штросмајеров дан, 4 фебруара 1933 Др. Отон ГавранчиН, с.р. народни посланик Др. Мирко Дошен, с. р., Јакоб Зем љич, с. р., Јово Принцип, о. р., В. ШиљеговиН, о. р., Др. Ђ. ОстојиН, с. р., др. Људевит Пивно, с. р., Иван Лончар, с. р., Шиндлер, с.р., др. Милорад Ј. КостиН, с.р., др. Тодор Ла. заревиН, с. р., Стјепан МаксимовиН, с. р., др. Стјепан БачиН, с. р., др. Никола КешељевиН, с. р., др. Милан Метикош, с. р., Светислав Хођера, с. р., др. Анте Кунтарић, с. р м др. Стане Рапе, с. р., Расто Пустослемпек, с.р., Антон Хајдињан^ с.р., ДР. Јулијан Рорбахер, с. р м М. П. МарновиН, с. р., др. Милан СтијиН, с. р. Никола Соколовић, с. р. Драг. Бугарски, с. р., Др. Ауер Људевит, с. р., др. Св. МихаЈловић, с. р., Милан Грубановнћ, с. р., Милан Добро вић, с. р., др. Миленко Марковић, с. р., Симо Крстић, с. р., др. Богдан 1 Вндоиић, с. р., Б. Кујунџић, с. р. 4 М.

Ђ. Исаковнћ, с. р., Бошко Зељковић, с. р., Коста А .кснћ, с. р м др. Не« гован Живковић, с. р., Васи.1> Грђић, с. р., X. Кадић, с. р^ Максим Тешић, с. р., Ристо Крстановић, с. р., Перо Грајић, с. р-, Јоца М. Селић, с. р„ Јован С. Довезенскн, с р., Мнладин Величковнћ, с р., Василнје Трбић, с. р-. Ловро Петовар, с. р., др. Т^ша Рајић, с. р-, Јован Рад. Митровнћ, с. р, Марко Машић, с- р-. Бранко Ј Чорбић, с р., Јак. Томић, с р, Жив. Ј. Стезановнћ, с. р., потпис нечитак, потпис нечнтак. У начелној дебата о предлогу закона о општкнама први је говорио г. др. Стјепан Бачић, члан Југословенског народног клуба. Овом пр«ликом он је опширно одговорио на изјаву новооснованог Народног клуба која је прочитана у Сенату н јуче у пленуму Скупштине. Пооле г. Бачића о предлогу закона говорио је Министар унутрашњкх послова г. Живојтст Лазић. После гсвора г. Лазкћа добко је реч г. Никола Првка, претседник новоосиованог Народног клуба, који је прочитао исту изјаву која је прочитана и у Сенату, а коју је „Време" јуче донело. За време чктања ове нзјаве у Скупшткни Је било прклично живо и долазило је врло често до бурних протеста од стране посланкка ко>и припадају посланкчком клубу ЈРСД као н од стране чланова Југословеноког народног клуба. Одмах после г. Преке дали су одговор на ову кзјаву г. г. др. Грга Анђелиновић, др. Богумил Вошњак и Игњат Стефановић. Г. Др. БАЧИЂ О ИЗЈАВИ НАРОДНОГ КЈ1УБА Г. др. Ствпан Бачић, као известилац мањкне за законски предлог о општинама, најпре се осврнуо на изјаву Народног клуба. Г. др. Бачић је рекао: — Чулн смо јуче и данас декларацкју г. г. сенатора Краљевкне Југослааије Шуперине и другова (Узвици: Доле федерализам!) Чулн смо господо да се опре.ма једна слична дехларација у овоме дому (Настаје ларма и узвици: Чуј-мо!). Како смо ми једно политичко тело, које мора и дужно је да моментално реагира на овако крупне политичке догађаје... Др. Никић: Немојте да реагирате на оно што не знате шта ће бити! „.Реагирамо на оно што смо чкталн у новинама. Господа полазе с јадне констатацнје за коју држе да је тачна а то је да је развој политичких догађаја довео њих до других политичких концепција, до другог политичког убеђења н да ова декларацкја није ништа друго него резултат полктичког кскустаа у посладње време. (Узвици: Док су I били Министри, било је добро! Жагор). Претседник др. Коста Куманудн: Немојте првквдатн говорника! | Др. Бачић (наставља): Гооподо, молим вас, само без ккакве нервозе... Др. Никић упада ...оваки ће од господе имати право и дужност да се о томе изјасни. Коначно резултанта свих тих погледа поводом народног и државног јединства јесте то, да је једкни спас саих потешкоћа у међународном и политичком животу наше државе у федерацији. Господо, ја аматрам да та гоопода нксу квалифицирана... (Жагор. Чује се: Ко стоји за њкма?). (Г. Никић упада у реч: А ти ои квалифициран!). То је моје гледиште, г. Нккићу, сваки је квалифицкран да овде политички говор«. Ја држим да та господа нису квалифицирана да говоре данас о ревизкји својнх гледишта. (Жагор. Чујмо!). (Наставак на другој страни)

Поврашак МинасШра спољнах послова I. В. }евтића аз Женеве Прома нзвештају нз Жоневе, шеф наше делегадије на конференот11п за раворукање г. Богољуб Јевтнћ, Мтшнстар 1шостраних поолова, гаренуо је сидоћ н стнже данас ујутру у 7.50 чалша у Београд.