Време, 18. 02. 1933., стр. 2

СТРАНА 1

Субота, 18 фебруара__Д8В

„Хрватима је у интсресу и уиутрашњем и спољњем да имају јаку уједињену националну државу "~каже г. др, Грга Анђелиновић

(НаставАк са гтрве Ггроде) Та господа б?ма су мшнстри. (Жагор). Била Су всћнм дедом у Ваади. (Чујмо! Жагор). Та господа бнла су .нинистри 6-јануарског режима и" претттосгавља ее за «оштенога човека да су онда, кад су они били М 1шис три у влади од 6 јантара, искрено мис.тилн са иароллим и државним јединством. (Тако је1 Буран аплауз). Ако они Јанас ревнлирају своје г.ЛДиште, то значн да онда, док су бнти у тој Влади, нису искрено МИсЛИлИ. (Тако је! Пљескање и одобраван>е). И онда се чуде што тај режим није дао резулт&Те које морао да да. Ако пак не.мају поддоге да ревидирају своје гледиште, они су у души остали оно »ашта су се нзјавили кад ву билн мтшистрн, и онда они данас не мнсле озби^но и искрено. Они онда данас имају задњих мисли за које не знамо, али закључује.Мо шТа мог)' да значе. Догађаји, по мо.че с)сваћању, у иовкје Доба воДили су Н Србе и Хрзате и Слозенце да се у Народном једипству ухвате у чвршпС колО и у то време говорити о трима народима и са жељал»а ићи ва три разне стране вначи рМЗЈеаињавање данашњег облика сређеиога извођења екопонираиих заблуда на основу идеје инднзиду1.таости, а то значи у најгоре.м моменту слабити ову државу ; (Тако је1). Господо, друга тачна претстабља ревизију преимућства и познција другог уставног фактора. Он желн монархију енглескога ша. Ми нисмо Бнглези, нитн је наша држава Енглеска. Господо, ако се гтита наш народ, а свака политика треба да извире из душе народа. господа су могла олазити да је наш народ задово.Ђан са тим прав«иа Круне, ко|а су Уставом $агарантозана и да су та права чувана у најтежим моМентама. (Жт4во пљескање). Господо, Та нста госЈкиа Мииистри сетила су ое да набацају данас сељЗчку политику. Господо, они заборавл>ају да се мора признати Краљевској владн да је још и те како водила рачуна о сељачкоме сталежу н донела законе који су обезбедида и заштитили нашег зем.ЂОрадника. Ја, господо, одричем и у то.М НдглеДу госПоДи Да говбре< јф они нити су ра&ИАк у сељачкоЈ странци нити су по својим назОршга, по својим схватаАима И животу олизу сељаку. ГоспбДд, баш напротив, оии су банкократи! Па, зар да дамо кбалификацију ткм банкократта да оуду §ише сељвцИ и ДД воде селачку поДИРИ ку више иего ттб јб ми §омИм6. КоикДузНја да Је федграоија једини ред који ће, нако онн каШу, репИгти сва привредна и политичка питала — То |е господо наивно. Без обзира на то мад би се озбиљио узела у претрес федерадиЈа основана на историјекОЈ и политичноЈ модификациЈи то би значило Једно питаже коЈе би морало довести до грађансног рата, а то значи до распада Југос.чавиЈе. Господо, та су господа, до* су била у Влади од шеетојануарског режима, имали прилике да епроведу оно што нам треба, а то знаНИ правеДну и поштену децентраЛвШију врхо§не државИе гћравб: бпровођење једНакоправНбс-^и Сва Три племечз. А зашто та господа, која су имала притике да ова начела спроведу у жнвбт, заШТо ИИсу спроВела, а ако ниеу могла СЛро вестн зашто иису ЛобутМИ нднееквеипе? 0§6 је б&Л0 штб СаМ *тео да кажем у своје име, јер ме Је рВММ1Ираж> да се данас наше оНИге ц*Мју, Г. др. Бачић Је з атж опВЈирно ^оворио о извештаЈу мањине и изЛожио и^ове добрб стране; МИНИСТАР УНУТИлШЊИХ ДЕЛА 6 ЗАКОНУ 0 ОПШТИНАМА Добио је затим реч Министар уИутрашњих дела Г ј Живо>ин Лазић који Је о предлогу заиона о ппштинама рекао ово: — ИзвршуЈући своЈ радни програм Краљевска Влада излази данас пред Вас, господо народић Поеланици са пројектом јединственог занона о општиНама заснованог на начелу самоуправа. У погледу законодавства о општииама у нашој држави има данас седам правних подручја, коЈа сс битно разликују како у ПогМеду на само уређење општина, тако и на само законодавство које Је у вези са уређењем општ»ша. ОваЈ проје^ат има дВоЈаки задатак: да прекине са садашњиМ правним партикуларизмом и дћ сТард законодавство реформиш« према приликама потребама новога живота. У томе аил*у пројекат се користио не /едШТ оД седам Јакопа коЈи сада в*те, већ сВима п узимаЈући и прилагођаваЈући што, што >е се у досадањем партикуларном законодавству ма коЈе покраЈине показћ-То као иобро, • ичриетио ]е се и законодавсТВом

н праксом других држава, где Је ородност при-шка то допуштала. Пројекат се, господо, не односи на све општине у земљи, већ на сеоске и омањих вароши и варошица. Други један нацрт закопа, оиај о управн н сдчоуправи градова, коЈи Је у изради обухвата веће и важниЈе вароши. Ја сада привремено назначене у чл. 136 пројекта. Ово еу главна вачела, конзеквентио Лроведеиа, кроз оваЈ за*конеки предлог. Да се не б« уништио сваки самоуПравни ждаот у мањнм природнИм једЈвшца.ма, које треба д§ су по новом уређењу удружене у велику општину, а које су до сада бИЛе ИЈМ скМбсткгне општине, или имају гаој посебнн иметан, илн им је иначе до сада признавана нека врста самосталности тиме што су имале свог старешину, нацрт предвиђа нарочиту организацију таквих делова с местн^п збором н месним старешином, признаје им праВо поеебне кмов»ше н посеб шос Јавних на.мета за лоналне сврхе и тиие значај правне личностИ. Тако бе овиМ наЦртбМ жели постићи оиб Штч) ее друрде постјјзава е-лараи^м МЈШтЈаа ћигпега реда приИуДнИМ удружиВањем Малих опшТина. У веЛИким опШт*&дма, какве нацрт п^ЖДвИђа, ОДЛу}»«анл д општинс««м с1%ар»1ма не може се е уелелш г!«жеритН бнрачнма на зОоровИМа, већ Јбд|#к) ОД АИ* И забрвном оДбору, рбДи ЧеГа Је пдаећа« <%*>! аданова ооштинених одбора. Само за ГОре сНбменуте делове ОПШТИЛа усвоЈен ЈС начкн ншоередиог оА#учљаАв дира*?а на месном збофу, У Дог шу Тора проЈеВат се држн начела оћпЈТвР, ЈШШг, ће посрвДЖИ- И ЈавИог нЗбОрИог Права. у проЈенат ву унеТ* бн-№а изборна на4«а, а бМбким §еђи*а остављено |е да ујНлШ, кбју ћО Црет*6Д^0М ОДобре&у ЛћнМсТра унутраШњк* поСлОђа ббнЗроДУЈе Бан, пропиШу бЛИШ бДредбв 6 еаетдбу каМДМДатских листИ, д саеТаву и раду бир§Чк1« бдббђћ М б по&гунку код глш&а (§ 50. У шшу избора гфе^сеДИНка н ЉормИра&а дћШтШке уирабе Нђо Јеиат Је нИпАб ЈеЈШб Средле решеН* »кеђу разких еиетема која сбд пдстбЈе; У данИЈИМ грбнИцама СрбиЈе и Црне ГОр« ћретееднин и кметОВН б^ртћј 6у ћеЛоСреднб оД бираЧа, а у лрупШ крфвНМа кепбс|>еДИд су ОираНН саМо члановн ОНтћИтМекбГ ОДобр!, 3 ввн су, НЗМеђу себе бнрали претседника В чланове управе. По пројекту Је претееднин онаЈ одборнга иоји >е нзабрДн као носилаЦ н^јја^е нандиДатске листе, а његови заменици, или наеледнНци на случај упражњења преТседничког меета, други н трећи одборнин сЛ наЈЈаче ћаћдидатеке лиете. И ФЈаноћн уИртве су 6НН оДбОрћИц« са ввЈЈаЧе НаНДидатеие ДИс-Ј-е, којМ еу ИаДред реддМ иМеНовани, те бпрачи ипак унапред зна1У ко ће им бити претседннк, а коЈи члановн управе. Највећа Је пажгеа поевећена питању опнггиненнх службеннна Јер је у пранеи Доназано, да без ваљаног, спремног и добро матер»1јалног обезбеђеног чИновништва и општинена управа не успева. Ипак е обзиро.М на разнолике прилике и потребе у поЈеднниМ крајевима земље, оетављено Је у пројекту (§85) да ее уредбом бановинског већа, коју одобрава и обнародује Бан, пропишу: општи услови за пријем у елужбу« минИмалне квалификациЈе за главнв служоеничка места и начнн попуњавања тих места, вршење службене дужћости, престанак службе, установљеше ћензпје за главна слуЈкбеИћчВ&Ј МебТа И њено р&*гунан>е, дисцНПДНнску одговорћб«, иао и енетнв и нветупак код диспиплинских еуДова. Пропиеима хтелО ее о оНшТинском газдинетву поетнћи оно, што је искуство овде и на страни показало као потребно, да се с једНе стране сачува и заМтити ог<штинска имбВИна, а С друге страпе да се омог>'ћи што Јача делатноСт И Штд НећН рИзвитак општнне управо на еноноМском Нољу. Важан одељак у нацрту еачињавају прописи о надзору државНе власти над самоуправом општине. Приниип да се државна бирокрациЈа што ман .е меша у послове општине, ЗН коЈе становништво носи сву, а у првом реду материЈалну одговорНРСт, ие зиачн да општина може ралити шта хоће и.1и евентуално ништа Ве радити. Државна Власт не само ла мора водити надзор, да општина не прекорачи границе своје нГЈд* Лежиости, већ мора Н моТрити, да општина 0рши задатке ј&вне у* прабе ноЈе ву Јој заноиом у дуж* иоет <тављ#не, а нарочнто да ее општннско гбсНОдарстћо §рми по прописима закоиа. У изради овога проЈекта, чија еам мввна начела укратко издожио, учвслоф пр) »њаци

из разних нраЈева, и теоретичарн И практнчари, скупшт1шски га Је одбор до детаља претресао и чинно извесне нзмене и допуне, стручна се крнтика о њему повољно изразила н ја Вас молим, господо народни посланици, да га са поверењем примите. Ви и сами знате са колико интересовања народ очекује оваЈ закон, чнја ће примена кроз прнближно четири хиљаде М 700 Једнолнко уређеннх општиНа шНром Ју*-осла§и)еј појачатн и осећаЈе о народном и државном ЈедиНСтву. г. П река се б Р а Н и После п ЖиВојин^ ЛаЗића добно је реч Г. Ииибла Прека. ОИ је НВбЧитао иЗјаву НароДНо*- клуба. У са.Мом НоЧеТкУ говора г. Прека. пре нвм штб Је лро^нтао о&у изјаву, кажб: — И као министри шестојануа{) ског режима када смо путовалИ по зе.МЉИ и ИИда с.Мб држали збо-

Р. Јк. Лазић рове и састанке, ј'а и мојн друговИ ту.Мач'И.1И с.М6 југосло§Снст6о бНЗко, како ГД МИ тумачИ.Мо У Нашој декЛарИЦИЈН,- КН6 СИнтезу №Тстк&; СрНстНН И елЗ§енетва. ТенденЦиозиа поДмеТања одбИЈамо од себе. Ми емо верно елужили евоЈој држави и своме &раљу И евоме народу. И ми прецизирамб то отворено и у нашој декларацији да ћемо и у будуНе истрајатИ, алМ МбдећИ ббЗИра И 6 иНтересиШ НЗТер нароДа И о ћрМНкама у иашоЈ земљн. Долази до објашњавања Између поједиИих посланика. Г. др. Прека затим каже да ће гЈрс^ИтЗтИ Изјабу у И.Ме сИбје и јг име г. г. лр: Кожула, др. Леушића, Батинића и Петрака. Неко добацуЈе: ЧитаДи емб у иовинама; — Ако сте Је читали а ви немојте слушати. — Чујмо! — добацуЈу неки посланИци. Ј 5 . Прека затим пбчиње да чита изјаву. На једИу Упадицу Т. ТадНба, г. Прека одговара: — Настојте ви да будете у везн еа вашим Прибићевићем! — Пазите да не заостанете иза Мачека, одговара г.- Тадић. — Ви сте његов ученик! ННбтаје ЈкЗРбр И б6јаи№>кМ#>к Шеђу ПдШИИКа. Приликом чИТЗ&а ДеЛа иЗЈаНе у коЈоЈ ее каже да је нИШа Држава еложена државна заједннца од више историско политнчких индивндуалитета, долази до протес^а и узвика: — 0*б! 0*6! !Лћло ДвЦНИје ХдћШ Н0Н6§6 А6 протеста и објашњавг!№Н. Г. МилоЈе Сокић добацуЈе: Таквн су бнвши миниетри: Жагор.- Г. Глнша Тадип добацује: — ИталИЈаннма служите! 0§о је За МусблиНИЈа! = Т6 вИ слу/кИ+е, НрббађИЈућИ 0§акИу ИолИ+нКу у Хр§аТеИбј!.Ј. Граја. Г^ Прека је завршио читање Изјаве уз објашњавање појединих посланика. ,^М ДА ПРИЈАТЕЉУ ПРЕКИ, У ИМЕ ХРВАТА ЈУГОСЛОВЕНА ОСПОРИМ ПРАВО' Одмах пбсле г. Преие доОИо Је реч г* др. Грга Анђелићовић, који Је објаенио етановиште Хрвата ју гословенске оријентације. Г. Анђелинбвип Је и §међу дста* лог рек^о: — Ова њИхоВа изЈава натерала Је И моне Да и ако НеоИДаШћеН, ТумачНм сТаИоНИЦЈте ХрваТа ЈУГ6едовеиске <ури јент&цИЈе (Аидауз и У9Шхи: ЖИвео!), ХрВата пб племеиу Хрбата, П6 НарбДИости ЈУ^бСловена... (АНЛауз и узвнци: Тако Је»), Да ИрИјатељу НИкбли Прек-И бсИбрНМ Донеиле прЉб, оепорНм Ираво да овДкб аи жеиерал говори у име Хрвата који су Н6дуннрали нбдитвку ^Јануарску, велнка већинн ХрвНта, Ноји еу ее иди пре нблитике б-Јаиуареие иетоВетгИЈаДи са то.м ИбДНтИком или тој п ктнгнпи при т-"»Ме датуМу прндружи.ти, ИДИ касиије ТбМ снстему нристунили да Је нодуни-.

ру, велика већина Хрвата, коЈИ су дошли у ову СкупштННу и који су се кандидоваЛИ 6 јаИуара не слажу се са изјавоМ г. Преке. (Аплауз) и остају вержИ Иачелнма и принципшиа 6 јануара. СБурно пљеокање и узвици: Живео!); Прнјатељ Прека дозволиће ми да се осврнем саМб На ДВе ТВрдње, две тачке његове изјаае. У своЈој изјави господа народни посланиЦИ и свнатори кажу: ^Југословенство Је Лулни поЈам ■фиЈу народ^них компонената од којих свака у еебн поседУЈС све ИаЦ/НоИалИе атрибуте 1 '. Господо, то је апсолутно V сукобу са оним изЈавдма коЈ<* је пред својом деклараЦИЈоМ даб Г. ПјЗека кад Је казао: ја С)(§а1-ам Југдсловенство као сиИтезу српства, хрћатстза и словенаШтИИ. Овом декларациЈом госпоДа утвр ђују с^ановиште коЈе Је гЈрОТНВћб н њнховом ДоЈучерашње.М СтгШбвишту, да су Србн, ХрИаТН И С.1овенцн један народ, дб Срби, Хрвати и Словенци Могу да буДу три компоненте тога нароД&, Мбгу дћ буду трИ де.1а то^а нирода, М01-у да буду Три племеНа ТоТа нћрОда И да бе^условно сОакб ОД тн* НДемена може да делимице н своЈу нсториЈу и своЈ раЗвИТаН ИМа^ Или СаМо у цетинн атрибу-г« Ј^дноГ ННрОДа. (ОАОбраВаЊе); Ја могу Да изЈавим да међу нама Хрватима, а нећу да дебатуЈел о томе коЈих има више а коЈих мање, од првог почетка, од првог развитна националне евести постоЈи увек идеЈа, која је сВоју снагу црпела из мнсли да су Срби, хрвЗти и СловеНш! један НароД(Жи§6 оД6бра§ЗН,е). Ја мОгу да схватим н рнзумем НотНуно опозишкти етан, Ја не везуЈем идеЈу нацноналног Јединства нн са Једним режиМом н ни са Једном владом* (Узвици: Такб Је! Одобрава*Ве). Може ова Влада еутра да се мења, може да дође боља и.ти гора, може да буде пуна демократнЈа или наЈцрња реНкциЈа, Може д§ буДе апСОДу^ИЗдм И.1Н не зНдм какаИ сИстеМ Н кДкИН в.тадИ, приНцип НаЦИоННДНог јединствп Је темељ држнне ноЈи се не рушн. (вурнб адобра^ва^е и пљеСка&е). Мој прИ^атељ П|јека И АРУ?0вН у с§6ј6ј изЈИви ка*у Даље: „Да је наша држава сложена државна "заЈеднИца^оА »ише НетојрНЈскоНолИтнчнвх индивидуалНТета;.. И тражи „уИутраШње уређење иаЈширнх самоуправа са садрЖајним бзиакама бИло ИутоНоМНЈеј би.16 федерагђНЈе"} Роспсадб, ако хоћеМб ИоНМузИЈУ Да НроведеМо Из (ШГа Нрвога става њИхове изЈаве, КОЈД бтоЈИ На етаЈНовНШту нНЗЦИоНЗлНИх инДНвнДУалИтета и трНЈУ НИ$6дних НоМпоНеНаТа: срНСТАа^ хр^Тства и сл^венаштва, од коЈИ* 6В§ко У себи носједуЈе све националне атрНбуте", Ми &П МоЈШИ нро.мИс.тити да имамо преД еобо.Ч тенденцИју за феДераЦИју Иа НЛемеНској Гпђп. Али, говорнди МИ 0 федерацији иа племенскоЈ бази илћ говорнли о федерацнјн иа базћ историЈскр-полнтичких инд^шидуалитета, Ја МОраМ Да нзЈазим не улазећн сада у дебату о добриМ НДН злјј М сТраНИМа Т6 ТеОрИЈе да нЗМН, Хрватнма југое.4овенске ОрНЈептНЦнЈе НДИ ЈоШ ббље ДН ка}И€М НаЦИонНЛННм Југословенима хрватеИОГ пдеменн, та теорија не НМВИ НрНЈатеља и Да мН апсолутно еТоЈимо на становншту унитариетичке државе тоЈеет Једне државе. (Бурно одобравање И пљескање). То, међутНМ, не искључује ни издалека НаШу ЖеЉу За НуНоМ децеН?раЛИзЈШИјо.Ч АржМНВ уираМе, кЗо Што НИ пОЈИ.м НародИОТ јеДИН<гЈв§ Не Нск^учуЈе НИТу ТвкдеИцу И ббрбу за прНктНЧнУ ведбу нуне једнакости међу меменима и дедовима иародним иоЈА апеолутно мора да д^ђе до нзражаЈа. Као што централизам нИј& идентнчан појам са државним Је г диНством, тако исто федерациЈа у овбј бази, коју ова дек.1арација тра^И, ие Може Да се ИсНфИје са оНИМ Што је Нријатељ Прека казао да је ЈугбслоИеНстбО сНИтбзЈ ерНетва, *р6ате-Н№ Н сД6§§Иаш^ тва, ФедерацнЈа на овој базн не енмо да Је нонтрадикциЈа са прниЦ*в10М државног и народнот Јединотиа него је и зло ехваћена примена прпнципа равноправностњ Хрватеки Је интерее да имаЈу Је дну уЈедињену, Јаку државу. Хр' ватима је то у интерееу и збот епољних разлога. Огромна већина Хрвата, којн еу ее аали изабрати на бази 6 јануара, оеТЛЈу на етановишту Једне иационаЛне државе» (Пл?еснање). Још једно питање* преко иога не могу аа пређем, то Је питагм Југословенства као танвог, као пА-> цноналне идеологије. Југослобенство значн, национд!Но Н државно једнНСТвб, и у кру^у тога може да буде на девб иди на леено. Господо, Ја нисам овлашћен да ДаЈем лекцгЈЈе господнчу ђрекн,

али сматрам да ош* греше дубоно ако мисле и у наЈбољоЈ Намерн да буду посредници између екстремних етемената и данашње ситуациЈе. Господо, ја нећу сад да држим велика полИтиНка расмаТрања а/ги факт Је то да данас у Европи постбји табор коЈн сТоЈи на становишту ревизије уговора о миру и прва стрела која пуца из овог табора, пуца у срце југославије, пуца пр§вб у Хрвате. (ђурно пд»ескање и одобравање). Дакле, госћодб, тб Је ИаШе глаИНо ТежИШте^ Ја сам сматраО за дужнбет да кажем својим друговима Хрватима ко|н су на левнци да овим Нутем ИОЈиМ ОНИ НДу не можемо да ОСНГу рамо нНтересе лрватеком елементу. Ја сматрам као што сам иазао да има ЈедДН Једини нут, Једћн ЈедиНи нроЈ-рам, који осиг-урниа ХрИаТИМа њнхов положај у већу народа, иојн оснгураВа Хрватима њИХОву еМИстеНЦНЈу Н куДтурНн развоЈ, — а Т6 Је У крнлу Југославије, у крилу јединственог народи Југосдовенског. (Бурно пл есиање И оДобравање). ми, Хрватн Југословенсне ориЈентациЈе, н Хрватн ЈугоеловенсИе народности ка жемо от«орен01 наше становиште [е ово, то Је наше становиште па бнли мн у опозиниЈн или на Иладн. (Бурно пљескање). ОВ6 еу, Ј"0СН6ДО, ПрИИЦИПИ Иад свима МаДИМа Н НДД сИИМа Ноделама, Н овим путем ми идемо, па биДо Нас Пет И/1И десет то је сас§им иидиферентиб^ (§урно и жи§0 одобравање са Пљеснање.М И ускЛицима: Жи §ео!). К ПРШНА ОђЈАШЊАвА ЈОШ јЕД

иом џ

^ РАШјЈУ И Г0В ^ пати Ш тизму Посде р . Аиђедиио§ића ионбво Јс ^овоеио р , ПренИ; Он Је ренао! г. Ррг-а Аиђелииоиић нашао се ввбуђен да ин-рерпретира на с§ој начин нашу деклИрДЦију. Господо, наша декларација јС Јасна. Она је прецнзна и јасна у питању државног Јединетва, у пита њу МонархистНчког уетава н еамоуправног и унутарњег уређењ& наше државе. Међутим, Г; др.- Анђелино§ић ее удаљио од нашеГ програма и наших изјава па Је по шао путем сНоЉне политике. Кад Је, господО, у битДњу спОА Иа пбЛНтНк«, каД јв У НИТМЊу Одбрана ш земд»е н оне дрлаие, иоја Је Једннетвена наша држанн, оидв не мо>«е бнтн нјто иенред нае, Јер емо н ми еинови ове земље коЈи ћемо у том чаеу да Је бра ннмо н не дозвољавамо никоме да нам у питању патриотизма, н да нам у питању наШих осећаЈа па бнло хрватских, би.16 српских, било ело«ена4ки< даЈе леицнје. тоЛНк'0 Скм имао да ка*ем. (БУрно и бдушеиљеиб имнање и адвбра^ г". грга Аиђелнновнћ миорив ј* ноиа§о ноеле р * Мреие и ббЈасниб е§0Ј Рб§6р. ДобНо Је ватим реи Р* Вогумил Вошгеан коЈН је танође одговориб иа И§Јаву Народног клуба, али нС као члан клуба нити као члан владине странке или оНозиције ве!) као др. ВошН»ак и Као ЈуТословеН. 0Н кДже ДЗ је ДР*а§Н0 и ИИрбдИ0 јеДННство Нај§еНН Држ^ВНИ Њш, кб греши нро^ии и^ера РреШИ НрбтНИ Др*Ше. И 0§И* сИннЦИ џ не мбру се оелободнтн ни бииШИ МННИсТрИ. — НЗродно и државно ЈедИнетво јеете екала од гранита и но у тб зари зубе, Поломиће их! П0 П0ДИЕ ГЈе НдДН# ј§ Нр§Н ДобИб рИч г. ИгњјНг е+кф«не§ић који у дужем говеру наглаШ&§а д§ Је добро Штб Је блада бдвоЈИНа вдкбн за ееоскђ општвнв од аакона за варошке. ЗахвалаВ је ВНИои што Је једном поднена ове пројевте ОкуиШтвнн на ре. №§§*&§, Затнм је говорио г. Марко КожУл који чнаи нринедбе ммхш* нреА Шу н наронн-?0 нндвлднн нотребу тајнор Рла姹§; Затнм је Р0§#нв р . .Унга ДнмиТркјеМћ. Р« ^нмНтрнјевНћ квалнфикује декларацвЈу г. ШуперННе у Сенату н . И-репе у Скупштинм; као Д&м <>оичног деаертерства шеетојануарекв политнке, н каже: — Када Је шеф Радићеве етранне Мачек пао у затвор нпједан од њн* ннје нашао у себн Моралне оваге да нАиустн Владу, да изиђе нз Владе, неге еу у Влади веталн. Они еу и Ј малн времена да то учннв| Ја пенављам да ее у хрватскнм редовнма блноким Мачеву отварала групвциЈа људи да ое Дође до нлвеоног сгрвразумв. в могла би 4 да пн^е билв овнх људи ноЈн еу Хрватену таке неорећИо прететављалн, довести до једне адравије полнтнке еа здравиЈнм резултатима у међусобНим одНовима. Далл р< ЛнмотрнЈеинћ чвта нз стевографокни белелвка Једиу невЛарШНЈу Ш, РалНИа оД ЗИ Но*М* бра РбДНне у 1бЈбЈ оН ИзИоСћ рћз.Шб

Затим Је добио реч г. др. ЖИваи Лукић који опширно говор« о извештају мањине. Каже да ће, као Што је народ у Јужној СрбИЈи, када Је добио брзометку, истрв био качаке, да ће тако и сам народ истребити пуннташе, — Неће наш народ да растура ову земљу н да правн седам малнх. То могу да причају господа да имаЈу за собом народне масе, али то наш парод иеће н»п<ако прнхВатИтИ. Мањина Је тражила да буде тајно гласање зато што Је то у ду*у демократиЈе, нешто без чега се доМократИЈа не да за« мислити. Где год постоЈи демократија постоЈи И таЈно гласШ1 »е. Али ми тражнМо и прЈтадност Странци. По наше.М предлогу Н0 не нрип^да странци не може да изиђе ва нзборе, а од оних иоЈн се иандидују нека се народ слободним гласање.М опредеш за кога хође. На крају ИзјављуЈе у име своЈ« Другоиа да ће гласатв проТћв предлога већнне. Добво је ватим реч г, др. Огоа Гавранчић. Ов напомвње да гтрИла* да тнерацпјв која је имала ороћу Да печЈосредно од Штроомајера нау. чн да омо мн јужнн Оловенв једаа вароа.- Затнм чнта пгга је Штроомајбр кавао о једннотву; атовн н љубавн нашог народа. ГееераЦија кој(^ он Припада оматрала је пре рата увеи јединство народа као оснокнн циљ своје патитнчке орљентагшје« Г. Гавранчнћ осврће се на рад пбк. СтјЛтана Раднћа н каже да се не бојн да ке нкада хрватоки сељ&а Нокн рђавпм путем. Увек ће бМта за дрнсаву јер Му она оспгурав& до/^ро и боље ЗатНм се ооврће нД бп« ШтпжЛн ИчкпН Н каже за ће у вНе. Ш1јаЈ1Ној дебаТн 0шНпрНИ?'§ Ставвта појндиве лримедбе. На кра^у ввјављујв да ће гласатв ва. Посладњи је Говорво г. Драгутав Перко који се такеђе ооврнуо ва нвјаве које оу посладњнх дана палв, напомнњући да је спас у југоело* венотву; »Мапнфеет од 0 јавуара нвна бупе вама н нама путоказ војим мн в наши прнјатељн ндемо н ко!И нам_ је пропнсао наш узвшпени Краљ«. Затнм се осврће на појадине одредбе законског предлога н пзносн прнлн* не у Међумурју; ПооЛе тсга седвипа }в за-КЈУуЧ&њ* Данас у 9 часова наставља се претрес законоког пре»длога о општннама. ОДБОР ЗА ПРОУЧАВАН ј Е ПРЕДЛОГА О ЗђОРОВИМА ЗАВРШИО РАД Јуче Но НбАне оАрЖана Је еедница оДбора за Нроучавање законскОг предлоРа 6 удружеН>има, зборов»!Ма Н договорима. На овој седннци бДбор Је дефинИтивно пр^мио закоиски предлог И извештај о своМе раду уНутиће плену.му Народне скуНШтНне. Одбор ће ноднети два извештаја већине и мањиие. За изИестиоце одређенМ су г. г. МилаН Доброеић и Ми«« ливоје Пернћ. ЗАК0Н О ИЗБОРУ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА П№Д СЕНАТСКИМ ОДВОРОМ Ј^че Је ОТНочео рад сенатекн 0р за проучавање закоНсМОг НреДлога о изменама и доНунаМа ЗаИоНИ о избору НароДНИх ноеланика за Народну скупштину. Прилико.м конституисања за претседн-ика је изабран г. др. Милослав ПлоЈ. за Нотпретседника г. Јово ђањанин, а за секретара г. МИлаа Поповић. Одбор је радио и Нре и пг.сле п^дне. На преподневн^ј седннци вопена је Начелна дебата у ИоЈој су узелИ УНеШНа сеНаторН г, г. МнЛоЈе Ж. Јб§аНбвИћ, др. ШуНерИИа, ПаИле ВуЈИћ, ЈбЗо Ба#ваННН, УроШ Десница, Светозар ТоМИћ И МиЛаН Поновић. Сви говорН иц Нј взузев г. др. Шуперине, етаЈалн су на гледишту да оваЈ занои ски предлог означава један прелаз ка правоЈ демократиЈи и да Је ЛибералниЈи, у толико што омогуЛује да и опозициЈа уђе у парлаМеН^т и Дбђе До изража[а. ЈедННо Р. др. Шуперина у име ИародНог клуба и у начелу је гласао Нрбт^ ЗННоНа, НреДлажућИ Да се овај ОдбИцИ. ИоШТо Је тиме у начелу законсИи предлог усНоЈеН, на нопбдне§Нбј сеДННЦН, којбј Је НрНсусТВсгвао Н мНнНсТар унутрашњих дела Ж. Лазић, одбор Је отпоНео Нрб^рес у НОЈеДННОстима.

Седница Мннистарског савета Јуче од 17 до Ш.зо часова одржана Је седница Министарског сав^га под ирвгсединштвом г. др. Милана Сршкића, претседника Ми иветареког са-еета. (А. А.)

Аустро-југословснски уговвр О социалном осигуроњу В рч , 17 фебруара. — КорОвре ЛЛља: Парламонт је одобрно ауотро-јуи гоеловононн уговор о соцн алном о-