Време, 18. 02. 1933., стр. 3

СуСТота, Т8 фебруара ТП.ЧЗ

СТРАИА 3

НЕМИРИ У СОЛУНУ И АТИНИ

V Грчксј сб спрема генерални штрајк

Полиција се бори са комунистима по атинским ул Солун,' 17 фебруара. — ( Телефонски извештај)'. — Цела варош и данас се налази нод

импресијом тешких догађаја ко ји су се одиграли ових дана. То | у толико внше што је и данг«" опет дошло до нових нереда. У току дана на два разна места дошло ]е до тешког сукоба између комуниста и полиције. један сукоб се одиграо на гробл»у приликом погреба жртава последњих догађаја. Као што је познато, погребу су могли присуствовати само породице погинулих н полицајци. Упркос овом наређењу, комуннсти су по кушали да манифаггују на гроб љу. Жандармерија је морала ин тервеннсати и растерати манифестанте. Сазнаје се из поузданих изво ра да комунисти припремају не ицо велико: онн намеравају да декретнрају општи штрајк по целој земљи. Донекле су већ у томе успели. Радници извесног броја фабрика одустали су данас од пг.гла. Очекује се да ће пекарски помоћницн, трамвајџије и други радници такође сту пити у штрајк. Пошто се очекују и нови иереди, полицнја је појачана јакнм одредима коњице и пешадије. Патроле обилазе улицама и не дозвол>авају да се окупи народ. Берза рада је затворена. Врховни командант жандарме рије стигао је из Атине у Солун. Он је већ повео истрагу. Податии још нису познати. Опозициона штампа најоштри је напада владу због немтих догађаја који су се догодили орих дана у Солуну. Опозициони лпстови тврде да је влада проузроковала ове нереде да би имала разлога да терорише. Један лг.гг је ишао тако далеко да пише, да је генерални гувер нер у Солуну играо покер док су се по улнцама тукли жандар ми са радницима. Када му је са општено да су се др.сили нереди, он је погледао кроз прозор а затим наставио коцку. Левичарски студенти иа универзитету покушали су аа мани фестују против владе и власти. Нзихову манифестацију хтели

сничарски студентн. У.;лед тога се изродила једна гужва коју је полиција лако растерала. Данашњи ^истови истичу, да 1у жртве јучерашњих догађа ја махом млади људи. Погинуо је и један младић од 17 година. (Време) 15 РАЊЕНИХ У АТИНИ Атина, 17 фебруара. — (Телефонски извештај) — И у А тини су комунисти покушали да организују велике демонстра ције. Већи Орој комуниста оку пио се пред минг. тарством унутрашњих дела п бучно викао: — Доле са зликовцима...! Полиција је интервениСзла и растерала манифестанте кунаа цима. То.м прхлико.ч рањено је 15 љша. Упркос наваљнвању по лиције комунисти су маниф?.:то вали читав један сат у околини минситарства. Једна делегација комуниста инак је успела да С«уде примље на од минг.тгра унутрашњнх де ла. Она је захтевхла да се сме. ста смене управник града и командант жандармерије. За све време преговзрања на улицама се даље манифестовало и сукобљавало. (Време) ОДГОВОР Г. ВЕНИЗЕЛОСА НА ПАРОЛУ Г. КОНДИЛИСА Атина, 17 фебруара. — Говор, који је г. Кондилис одржао прошле недел>е у Солуну, а у коме је позвао народ кп револу цију, примљен је од целе опозиције као главна парола. Опозициона штампа објављује дугачке чланке. у којима позчва народ на побуну ако злада победи на изборима. Пошто овакав став опозиције може да проузрокује нереде у земљи, претседник владе г. Венизелос је јавно одговорно на говор г. Кондилиса, н изјавио да влада неће ни по коју цену дозволити нереде који би шири ли анархију по земљи. — Г. Кондилгс, р?као је г. Венизелос, показао је још једном да он на.мерава да уведе диктатуру. Цела његова политика се састојн у .томе што искоришћује сваки инцчдзнт за завсђење диктатуре. Данас он

су спречнти одмах у почетку де жели да искоркстн победу вла-

де на изборима да покрене револуционарни покрет. Његово убеђење, да се Грчка може спасти једино ако он држи власт, открива довољно његове задње мг. ли. Њега се ни најмањс не тиче да ли ће претња реаолу-1 цијом после нзбора уништигн земљу. Али ја сматрам за своју дужност, као одговорни управљач ове земље, да јавно изјавим грчком народу да нико не може данас, па ни после избора, изазватн грађански рат. Тај који би био довољно луд да учини такав подвиг биће срушен морално.м снагом државе. Ми не можемо толерирати да се после многобројних аномалија. које су створили Пангалг.-: и Кондилис, Створн још једна аномалија. Претседник владе је завршно, изјављујући да је ревизија устава неопходна, како би се дефинитсвно стало на пут недозвољеним и злочиначким нокре тима. (Време) ДЕД10НСТРАИШЕ СТУДЕНАТА У АТИНИ Агина, 17 фебруара. — (Телефонски извештај). — И у Атини студенти Су приредили ма нифестације по улицама. Левичарски студенти су образовати велике поворке и кргнули кроз варош демог.:трирајући против владе и управних влаСти. Поли ција их је морала растерати. Ухапшена су четири студента и једна студенткиња. Студенти захтевају да се смени генерх/тни гувернер облаСти, директср по лнције, виши чиновници и управ ник града, јер сматрају да су они поСт>ттали потпуно нељудски. (Време) ШТРАЈК ЖЕЛЕЗНИЧАРА Атина, 17 фебруара. — (Телефонски извештај- — У Ати ни ступили су у штрајк желез ничари. Ова је мера предузета зато што је министар саобраћаја одбио да запосли поново оне железничара који су учествовали у штрајку пре два месеца, и који су тада били отпуште. ни. Штрајк железничара узима све веће размере. Очекује се да ће се :аобраћај морати обуставити. (Време)

Конференци/а код I. ВајцеВоевоаа о комунисШичким немирима Париз, 17 фебруара. — Према вестима из Буиурешта г. Вајда Воевод, првтседнии владе, позвао је шефове свих страиана на ионферен. цију, иојом прилииом Ие бити речи о последњим радничиим немирима. Верује се да су ове нереде орга. низовали ммунистичии агентк, од иојих су двојица ухапшени на румунсио-совјетсиој граници, носеНи тајне инструиције. ШТРАЈН РАДНИКА У ПЛОЕШЋУ Букурошт, 17 фебруара. — Радор јавл>а: Данас се нигде није догодив нииаисв инцидент. У целој земл>и влгда савршени мир. Последња епизода радничиог по* ирета одиграла се у ПлоешКу, где су оио 80 раднииа тамошње рафинерије петролеја објавили штрајк, од. бијајуНи да иапусте просторије рафинерије. Власт их је еваиуисала без инцидента. Убрзо затим успостгвл>ен је нормалан рад. 14 МРТВИХ У БУКУРЕШТУ Парнл, 17 фебруара. — Јавл>ају из Бунурешта да је преминуло још 9 раднина који су били рањени за време јучерашњег сукоба у желез ничкој радионици у Букурешту и да сада број мртвих из тога сукоба износи укупно 14.

УЧВРШЋАВАЊЕ Г. ХИТЛЕРА

Забрана политичких зборова у Рајнској областн

ПОСЛЕ АТЕНТАТА НА Г. РУЗВЕЛТА

Атснтатор на г, Рузвелта |е анархнста

Париз, 17 фебруара. — Јављгју из Егшингтона да је шеф а м еричке јгвне безбедности изјавио претстав. ницима штгмпе да он сматра да је атечтгтор на претседника г. Руззвелта, Цингара ан?рхиста ноји се мсже упоредити са Леонсм Чегошом који је 1591 године убио претседг:ина Мек-Кинлеја. Г. ЧЕРМАКУ НЕ ТРЕБА ОПЕРАЦИЈА Лондон, 17 фсбруара. — Јављају из Мизмија да ленари сад изражзвсју наду да Не г. Чермгк оздргвити гно не би нгступиле канве неоче. киване ксмпликгције. Лекари сматрају да операција за сад није по. требнг. 800 ТАЈНИХ АГЕНАТА ПАЗИ НА БЕЗБЕДНОСТ Г. РУЗВЕЛТА Њујопк, 17 фебруара. - Шеф њујоршне полиције изјгвио је, поводом атентата на г. Рузвелта, да Но се предузети најстрожијо мере безбедности, али да је све то ипак недовољно пошто постоји могућност д? неки други имитују злочини акт Цингаре При свем том 800 тајних агената одређено је да пазе на личну безседност претседнина г. Рузвелта. Исто тано и другим угледним личностима из Њујорна биНе придсдате личне гарде. Претседник г. Хувер до сада је добио велини број претеНих писама, док г. Рузвелту није било упуНено ни једно претеНв писмо. ПОБОЉШАЊЕ ЗДРАВЉА Г. ЧЕРМАКА Лондои, 17 фебруара. - Јгвљају уз Миамиа да су ленари иоји лече г. Чермана изјавили да је његово стање синоН било задовол>авајуНе. Болови су попустили а рањеник је доста мирно спавао. ЧЕСТИТКЕ Г. РУЗВЕЛТУ Лондои, 17 деиембра. — Јављају и? Њујорна да је избрани претседнин г. Рузвелт примио телеграфсну честитну од Њ. В Краља Тјорђа. Британски претседник минисгар. ског савета г. Маидоналд таиође је честитао г. Рузвелту иа избзвљењу атвнтата.

Г. Рузвелт је изјгвио да и поред атентата не мисли ни у нолино да промени свој начин путовања и кретгња ван куНе. Реиао је да га чуде предлози ноји су му чињени

Г. Рузвелт да се у интересу његове безбедно. сти скрате програми свечаности ње. говог увоНењ^ у дужност и других јгвних манифестгција на нојима по обичгју треба да учествује по пријему дужности. ЗАВЕРА ЗА ЛИНЧОВАЊЕ АТЕНТАТОРА НА Г. РУЗВЕЛТА Париз, 17 фебруара. — Јављају из I Мигмиа да је тгмошња полиција от1 крила згверу неколико лица која су Iхтела да атентгтора на претседниI на Рузвелта, Цингару извуну из згтвора и линчују на Једном тргу у Миамиу. Одмах је са надлежног места издано наређење да се сно ззтвора у номе се налази Цингара појача стража. ПРОТЕРИВАЊЕ СТРАНИХ КОМУНИСТА ИЗ АМЕРИКЕ I Вашингтон, 17 фебруара. — На данашњој седници сената сонатор г. Хетфнлд поднео је предлог о протерквању страних комуннста. Кад је г. Хетфилд затражио да со , хитно приступн днскусијн овог предлога, протнв љега јв устао сена-

тор г. Бора, који Је са успехом побио хитност тога предлога. СТРџГЕ КАЗНЕ ЗА ПОКУШАЈЕ НАСИЛНОГ ОБАРАЊА ВЛАДЕ Вашннгтон, 17 фебруара. — Сунротно своЈој рпниЈоЈ одлуци, правни одбор претставничког дома усво Јио је законски наирт коЈнм се заводе строге казне за покушаЈе обарања владе силом, као и за покугааје ?упротставл>аља властима. КОЛИНО ЂЕ БИТИ КАЖЊЕН АТЕНТАТОР? Вашннггон, 17 фебруара. — Атентгтор Цинггра затвсрен је у Нглији ноја се налази на 21 спрату затвора смештеног у једном облгнодеру. Цинггра Не бити Оптужен за ору. ( жани напад у циљу извршења зло; чина ( што би му донело казну од 20 | година затзора. У случају да неко |од раењних лица умре_ Цингари следуЈе смртна казна. ШТА КАЖЕ Г. РУЗВЕЛТ О АТЕНТАТУ Лондон, 17 фебруара. — Према вестима из Миамиа, претседнии г. Рузвелт пре него што Не нренути за ЊуЈорк дао Је ове податке о атен. тату иоЈи Је Јуче на њега поиушан: «У тренутиу нада су ме обавешта. вгли о садржини Једног дугачног телеграма чуо сам нену детонацију, ноја ми је изгледала на прасиање жгбица. Те детонације су затим учестале. Личност иоЈа Је са мном разговграла повунла се у назад. МоЈ шофер Је потерао иола. Ја сам се онренуо и опазих Чермана иано се превија и г-ђу Гил иаио пада на земљу. Ренох шоферу да заустави кола што Је он и учинио. али Један детеитив повика шоферу: вИзлазите из гомиле!> После тога аутомобил Је опет кренуо да со нешто ма. ло даље заустави. Када сам се о. кренуо видео сам иаио носе Черма. на, те сам наредио да га унесу у мој аутомобил и све до болнице иоЈоЈ смо нренули ја сам га придржавао. На папучама мога аутомобила нала. зили су се детеитиви. међу нојима су двојица била ран>ена и то Један у око а други у руну.»

Разарач „Дубровник" иред енглсски.м парламентом Лондон, 17 фебруара. — Рајтер јав.га: У Доњем дому један је посланик питао којој је државн био намењен једннн ратни брод којп се у статистнии министарства трповнне паводн као нзвезец нз Велнке Брнтаније 1932 год. Г. Бергнн је одговорно да је то био разарач сДубровннк» грађеп за Југославију, дајући уз то податке о тонажн и опреми броаа.

РАТ У ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ Борбе око вароши Тарапаке и Летиције Лондон, 17 фебруара. — Сазнају се поједнностн о првнм борбама пзмеђу перувијанокпх и колумбијскнз трупа. Флотила која је преносила колумбнјеке трупе у Летицију, да тамо васпоставв реа стигла је у блнзнлу Тарапаке, гтрнстапншта које су перувијанске трупе биле заузеле. Командант колумбијоких тр>иа је тада позвао командапта перуавскнх трупа да евакуише ово место јер се оно налази на колумбнјсЈсој тернтори п. Перуанска команда је на тај познв одговорнла ши.ђлњсм једне ваздухопловне ескадрнле, која је почела бомбардоватн кол>'мбн)ску флотнлу. Пароброд »КордоОа« је тешко опггећен у овој борби. Ипак су волумбигске трЈ "пе успеле да растерају перуапске авноне ово;нм митраљезнма и артиљеријом за одбрану од ваздушннх напада. Затим су колумбнјоке трупе заузеле и само пристаннште Тарапаку. (Време) ОСВАЈАЊЕ ГРАДА ЛЕТИЦИЈЕ Лондон, 17 фебруара. — Војна акцпја на колумОнјоко-перуаиској граннпн наставља се н дал>е. Колумбијска флотила је искрцала код Летнције један одред војске од 800 војника. Перуанцн, који држе ову варопт, ннсу »е хтелн прадаги. Услед тога је дошло до тешког оружаног сукоба између зараћеинх трупа. Са обе стране иао је велик број жртава. (Време)

Берлнн, 17 фебруара. — ЈављаЈу из Келна: Обласни намеснии згбра. нио Је у својој области до даљс наредбе све зборове и манифестације под ведрим небом социјалдемонратсне странке, • железног фронта . и сродних организациЈа. Комунистима су забрањени и зборови и конференциЈе у затвореним локалима. Ова је наредба мотивисана случа. јсм коЈи се одиграо у Зигбургу где је пред социалистичким народним домом убијен нени хитлеровац. ГОВОР Г. БРИНИНГА ПРОТИВ Г. ХИТЛЕРА Берилн. 17 фебруара. — Јављају из БреСлгве да је бивши ианцелгр г. др. Бр *1нинг одржао гсв ^р на јед. ној конференцији центрум?-шне Стран не и том прилином жо=тОко ОСудиО владу г Хитлера зб°г њ^них неу стаених мер а против пруске владе г. Браунз. Односно распуштања РајхСтага г. Брининг је рекао да је бивши канцелар генерал г ф°н Шлајхер уч^нио велику грвшку што није изашао пред РајхСтгг. веН тражио од претседника Рајха да му одмгх п°тпише указ о распуштању рајхстгга. ИСтОм прИлино м је мгр, Ка=, воНа центрумашке стргнке зЗм^рио чла новима садашње владе што пре конституисгња владе нигу повели преговсре и са цвнтрумашнОм стран ком. Г. Кас је рекао да је тек у по. следњем трекутку пр*вати 0 "азна° из околине г. фо н Папена Да Не г. Адол1> Хи'лер добити мандат. КОМЕСАРИ ЗА БЕРЛИН И ИСТОЧНУ НЕМАЧКУ Берлнн, 17 фебруара. — У вези са наименовањем посебног полицијсног комесгра са најширим пуномоНјима за западну Немачку, прусни министар унутргшњих послова, према тврНењу штампе, нгмерава да постави танве комесгре и за Берлин и зз Источну Немачку. Овим се тежи да се полиција учини способном за брзу гкцију и независном од осталих упргвних власти. РЕЗОЛУЦИЈА НЕМАЧНОГ САВЕЗНОГ ВЕЋА Берлин, 17 фебруара. — СиноН Је одржгна са нестрпљењем очекивана седница Сгвезног веНа ( на којој су први пут учествовали нсвопостављени комесари РаЈха као пруски пуномоНници. Савезно веће је са 39 против 26 гласова, а уз Једно уздр-

жгвгње од гласам>а. усвојило предлог резолуције иоЈи Је поднео баденсни претстгвнин а ноји гласи: < Сгвезно веНе прима знању постављење пруских пуномоНнииа од стране владе Рајха и стога одлучује дг решгва само о хитним тенуНим стварима, све док Државни суд не буде донео одлуку о пргвној важности постављења тих пуномоНника.» СПОР ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ Г. БРАУНА И ВЛАДЕ РАЈХА Берлпн, 17 фебруара. — У нруговима владе Рајха изЈављуЈу да ни у нолино нису изненађени тоиом Јучерашње седнице Савезног веН?. Та седница, веле у тим нруговима, | значи да све до нових избора 5 мар| та о. г. у погледу спорних питања између владе РаЈха и поЈединих држава не наступа никанва промена оеН остаје фантично стање створено последњом уредбом претседнииа Рајха о ПрускоЈ. После избора, пруски сабор биНе у стању да изабере новог претседника министарсног савета иоЈи Не образовати нову владу. Тиме Не, ве. ле службени иругови, самим собом да ишчезне спор између владе г. Брауна и владе РаЈха. ХАПШЕЊА ПОВОДОМ САБОТАЖЕ У ПРЕНОСУ ГОВОРА Г. ХИТЛЕРА Берлнн, 17 фебруара. — Министар пошта наредио Је истрагу по саботажи преноса гсвора г. Хитлера у Штутгарту. До окончгња истргге суспендовани су за техничне р а дове при радиу одговорни чиновници, поштансии грађевинсии сгветнии Фојхт, виши поштансни директор Месингер и шеф радио.емисије др. Кофес. Кривци за ову сгботажу до сад нису пронађени али Је полиција ухапсила дванаест лица која су осумњичена за саучесништво. „ЉУДИ КОЈИ СУ ДОКАЗАЛИ ДЕЛОМ СВОЈ НАЦИОНАЛИЗАМ" Паркз, 17 фебруара. — Јављају нз Бер.тина: Пошто Је последњнм променача на пОложајииа обласних и покрајннских намесника готово коначно завршено уклањање левичара са виших управних положаја, сал се очекуЈу слнчне промене и у редовима средњег н ннжег управног чиновннштва. Мннистар г Геринг је тим поводом изјавно да ће на упражњена места у управној служби бити постзвљенн „сачо л>уди који су делом доказалн свој националнзам *.

Народни посланик г. Анте Ковач са друговима упутио је питање Мииистру за физичко васпитање поводом иадбискупске посланице

Како /е дошло до ексилозте у На/нкирхену Берлин, 17 фебруара. — Према вестима нз Сарбрика до катастрофе у Најнкирхену дошло Је на таЈ начнн што Је неки радннк ударно маљем у одводну цев резервоара, услед чега је гас почео да нзлазн у пламеннма внсоким 50 метара због чега Је горњи део гасометра, Јако загреЈан, ексллоднрао.

Сахрака Зене Фпора у Енглеско) Парнз, 17 фебруара. — ЈављаЈу нз Лондона да ће тело тајанствене албанске држављанке покојне Зене Флора бнтн сахраљено по муслнманском обреду у енглескоЈ грофовији Сареј.

Конгрес 48 америчких држава решаваће о прохибици/и Вашингтои, 17 фебруара. — Изгласана резолуцнја о укндању забране продаје алкохолннх пића, пре него што буде ступила на снагу, мораКе бнтн ратнфнкована од стране конгреса 48 амернчкнх саврзннх држава, коЈн Не се конгрес у том цнл>у н одржатн.

Народнн пос.тал^к г. Анте Ковач и другови упутнлн су. на Мнннстра за фнзнчко васпнтаље народа поводом послашпхе рнмокатолнчког Впископата Југославнје следећ е шгга_ а.е: Прошла су три месеца откалсо је рнмокатолнчки Епнскопат Јутославнје нзрадио на својам конференцн Јома Један памфлет протнв Оокола Крал>евнне Југославеје п југословен ске н свесловенске соколске ндеје уоппгге. Прошло је месец дала, отка К11 Је тај памфлет прочитан са римо католичкЈпс проповедаоапца в штампац у иовннама, са памсром да се н зазове пометн>а у душама рнмокато личкнх верпикп ц уздрма душевнн мнр целог југословенског народа. Са меродавног места, од Краљевске вла де, у првом реду од Ввс, као Мтшп стра за фнзнчко васоптзље народа у чнју компетепипју спада н старад.е над напретком Соколства у Југославнјп. ннје се међ>тпм чуло Још нцједно о <'ЈЈатнн >ен>е, ннје даиа нп једна нзјава за умпрењо мнлнона Југословена свпју веропсповостп, прасталниа сјајпо ц ве.тнке соколске мнслн. Народ се У чуду шгга: киква је то клертсална власт над државом? Како се могу оваквн велнкодостој_ нипи а Хрнстовн пастнрп. да наба. ! цују блатом не само на једну свету »деју, к-оја је са днвннм п окрвавл.е»1."м борцима п«л:урпвала »гоше Оелобођење н Уједнњеље, него на га! ституцнју уређону законом. потпн оаном оД Његовог Велнчанства Кра. л-а на институцпју. којој је старе_ шнна Кра.гев првн Син. паш Престолонаследнпк? Да ли је истнна све оно. што износе о Ооколу над6н_ скуп загреба'на! др. Анте Баувр и његови бискупи? Ако ннје нстнна, зашто .се званпчно но побију њпховн наводн? Зашто се пе нр^дузнма ннгата нропш онти. којн широ вакве алармантне непстнне п рас-пн рују верске п племенске страсти? Ми поставл>амо проблем овако: римокатолнчкн Бпископат у Југосла вијп морао је у духу познате Папнне Енниклнке о »кршћаноком узго_ ју младежи* из 1030 годнне да про дужн кампаљу, коју је започео још 1931 год>;тне бнскуп СребрннК протнв Сокола на Кр!о>'. Папа је нпнци .јатор сличнттх акпнса у свшга држа Јвама а не само у Југославнјн Љејгоаа ЕЈшлклша трааси нрвенстао н

суаремацпју Цркве над' Држааом у пнтању васшггања омладцне. Црква хоће да отме Државн омладпну свуда, оснм у Италнји, где је апсолутни господар у васпвтању омладнне фашизам п где се у осталом ввггереси Једног талнјанског првака по_ кривају са ннтересима друтог талнјанског првака. И пре ове Палине Енцнклнке р«дпо је Ратикан с нстом тенденцијом код нас и другде. Отуда смо нмалн Корошчеве и каптолске гнмнастнчке. а вшне верске органпзаци. јз »СрлОва». 1Сад су ти бледуњави и бнготни Ордовн под б-Јаиуарскнм режнмом распуштшн покушалн оу еппскопн да оргапизују другу омладпнску верску војску: »Крпжаре* п повелп оу парочпто жестоку агптацпју против Сокола. Неуспех са Крпжарима цатерао пх је да ее лате последњвг средства: јавне уабуне кроз цркве прот;'в Сокола баш зато Јер Сово желн п помаже држап на власт. А држава не сме бнтп над црквом кад је реч о омладнпи! Тако се дпктира пз Ватикана! То Је правц садпсао епнскопске по слашпце. Но уо таЈ смпсао долазн Још н једна прозирна полнтнчка тен теншца. Свакоме се Југословену нч меће мпсао. да постоји као нека до говорна вева нзмеђу недавно објавл.енпх пол1ггнчкнх 0п031шнкк1гх >пунктаипја» н ове посланппе. Можда невн потпнсншјп ове послапице н^су свесни полптпчког замапгајл свога дела, по апсолутно постојп пеко, коЈп Је свсупо форспроо објивл.нван>е посланние баш у ово времо ополпшгјскнх нзјава Због свега овога мн смо, Госпо. днне Мнннстре. слободнц да сг.шн мо на Вас упнте; Слгатрате лн да је после.пгца рн■мокатодичког Еоископато памфлет, којн Је требао да пор»мети душевнн мнр Југословена свију в'ер<» опов стн п нзазове верску борбу? Шта намеравате подузети да сузбнјете таЈ атак нозваниз на прнмерна ирава државне власти? Шта мнслите Вн о полат;тпм мо тпвпма те послатпшс? 17 фебруара 1933 г. у Пеограду. Народнн послаипцп- Аите Н- Л вац с. р. Винтор физир с р. Стјепам Шифтар с. р. Др Јулијаи Рс-р*®. хер с. р.. Петар ЛулиН с. [ тија МаценОви^ с. р.