Време, 18. 02. 1933., стр. 4

СТРАНЛ *

СуДота, 13 Ј"-*" л

П'ЦБИНЕ БВРОПЉАНКИ У ЦЕНТРЛЛПОЈ АЗИЈИ Бедан живоШ једне лепе Швајцаркињ е у кући лажно/ персијског принца

Трагичан крај жене заљубљене у егзотичног Персијанца

I

Говорићу овде о судбини Европ љанки које су непромишљено пошже за Азијатима и које су страдале у њима туђој средини. Било је то у Мешеду, светој ва роши Шиита у Источној Персији. Једнога дана шетао сам се са сво јим слугом Ахмедом по базару да набавим намирнице. На излазу из базара сусрео сам се са једном женом, која је преко лица носила црни вео. У пролазу она је мало подигла вео и погледала ме тужним очима. Овај поглед био је чуд новат, а очи такве да сам намах схватио да она није Персијанка. Она је пошла даље и окретала се у више махова. Видело се да нешто жели да каже. — Ова млада дама је врло храбра! — помислио сам ја. Када би неко опазио како се окреће за једним Европљанином, ствар се не би повољно свршила по њу. Ови строги муслимани ни најма&е не опраштају везу једне муслиманке са хришћанином. Дешара се врло често да муж у таквим приликама убија жену и љубавника, и да га суд пушта испод суђења и ослобођава сваке казне, јер је радио по „Божјем закону". Мене је ова жена заинтересовала, и ја сам послао свог слугу, Арапина-хришћана из Багдада, за њом да јој неопажено достави цедуљицу са мојом адресом. Ову моју романтичну наредбу слуга је одлично извео. После овога сусрета протекло је неколако дана. Већ сам био и заборавио овај догађај када ми је Ахмед једне вечери, пред сам сумрак, саопштио да је дошла „она ханума". Ја сам баш играо бриџа са двојицом Енглеза и једним Французом. Одмах сам прекинуо партију, обавестио пријатеље о догађају и замолио их да се за час уклоне.

ЗАНИМЉИВО НАУЧНО ОТКРИЋЕ Ескими има/у једно ребро више од осШалих раса Лондон, 17 фебруара. — Ових дана је на седници лондонског лекарског друштва изазвало велику сензацију предавање доктора Смитсона, који се вратио са научног пута по Аљасци. Др. Смитсон је, између осталог, рекао у свом предавању да је нарочито проучавао расу Ескима са Јукона. Том приликом утврдио је чудну чињеницу: да Ескими већином имају двадесет и пет уместо двадесет и четири ребра. Жене имају ово 25 ребро у мање случајева. (Време)

Персијско гроб .Ђе са тулбетом

дана муслимански свештеник их Је венчао. Тако су за њом били срушени сви мостови: «она је била подређена персијском -аакону, који је убрзо умео да јој покаже сву сво ју необичну оштрину. И за њу настали су врло тешки дани. Још у по четку она је замрзла свој брак, и то у толико више што се њен муж показао као фанатични непријатељ Европљана, иако је у Европи стекао све своје знање, умешност и вештину у опхођењу и пословима. Сирота „Персијакка" била је приморана да се влада по закону који важи за персијске жене. Она је била подређена и двема другим женама свога мужа, а сама је имала да обавља сав кућевни посао. Радила је као робиња. У ствари, њу су сматрали нижом 'од свих урођеничких жена. У више махова млада Швајцарскиња је покушала да ступи у додир са швајцарским конзулатом у Техерану, али без успеха. Јер, као Персијанка потпала је под персијске законе. И тако се са резигнацијом помирила са судбином. Доцније је ова млада жена улагала сву умешност и смелост, и често долазила у мој дом, и у кругу мојих пријатеља заборављала, за неколико часова, своју свирепу судбину. Једнога дана избила је епидемија тифуса у Мешеду. И Швајцаркиња је за час пала као жртва ове болести. После кратког боловања она је преминула. Погреб је извршен на мусли.мански начин. Четири човека носила су њен леш кроз па зар и улице вароши, а за њима су ишли људи и жене који су у је-

дан глас кукали. Недалеко од пазара, на једном старом гробљу, закопана је ова јадна Европљанка. Ја сам, са својим пријатељима, тајно посматрао церемонију погреба, из самог пазара. Муж, онај бедни „принц", уопште није ни дошао на погреб. Ни после емртн судбина није оставила на миру ову несрећну жену. Неколико дана доцније почели су градити једну улицу преко гробља, да би повезали један део пазара са другим. Гробље је прекопано, и за кратко време живахан саобраћај пошао је овим путем. У Персији у оваквим случаје вима нема милости нили пијетета. И још нераспало тело несрећне Ев ропљанке бачено је негде ван вароши, са песком и другим лешевима; тамо су их све изјели многобројни пси-луталице. ГИЗЕЛЕР - МУМ

Немачки анжењер краЈумчар кокаина у Француској Ларнз, 17 фебруара. — Овде је на оанову доставе међународне подн. шгје ухапшен намачки хемичар Еверц, којн је бно осумњнчен да вршн крн умчарења опојних дрога. Када је Еверц доведен у комесаријат он је најпре протестовао. Међутам у његовој тапгни, међу рааним књигама, нађена је јеана кути : а у којо; је био килограм неког праха. Аиалнза је доказала да је то коканн. Пошто је његова кривица доказапа. инжењер је - уиућен у притвор. Даља истрага је утврдила да »е Еверц често долааио у Француску, в да је успео да прокријумчари веће количине кокаина. (Време)

ЈЕДНО АРХЕОЛОШКО ОТШГЕЕ Ископавања на терену старог етипатског града Хермополиса Каицо, 17 фебруара. — Познати археолог г. др. Сем Габр. ко.и је ва пољу археологије имао до сада много уопеха, пронашао је прилшсом послеањнх нскопавања антички грал Хермополис. При ископавању наишло се на читаве улнпе, које су одлнчно очуване, и на многе грађевине. Све ове грађевине датирају из првог. а на касније другог века носле рођења Христова. Грађевнне су саграђоне од камена и цигаља, а све су украшене дивном орнаментиком. У унутрашњости грађевина, украси су потпуно очувани; нарочито важи за мозанке. Осим тога нађена је велтгка количнна новаца из времена цара Неро. на. На храмовима се огледа утица1 грчки и егвпатски. У јеоној црвви нађен је в&нредно лел олтар. који зааив-Бује својом уметничком израдом. Према мишљењу професора г. др. Габра, град : е страдао исто онако као и Помпеји. (Време)

МЕДПЦППА

Проналазак скелета и Оисма јеаног Иаиолеоновог официра Берлин, 17 фебруара. — Код Девентера у Холандији, нека деца су при игри ископали кости људског скелета. Поред скелета нађено је неколико дугмета војничког копорана, делови униформе и једно писмо. Утврђено је да је писмо написао један официр усташког Шиловог пука, који је учествовао у борбама против Наполеона. Из писма се види да га је написао неки Адолф Келер, 16 септембра 1809 године. Претпоставља се да је овај официр погинуо код Девентера, и ту закопан. (Време)

РАЗГ0В0Р СА СТАРПМ ТУРЧПНОМ

Зоро■

-0«

ага и+врди и

Типови техеранских грађана, трговаца Тада је ушла непозната жена. Дивио сам се њеној смелости. На

да је у Лмерици научио боксоваље да се никога не бо/и

Тешка, ситуација на/старијег човека на свету

Царнград, 17 фебруара. — »Време« I Је већ писало о повратку најста;ри_ | моје изненађење она је чак скину- !ј® г човека Зоро-аге у Цариград, по. ла свој вео. Предамном је стајала његовогпзгтоваал по Амернцн и једна млада дама која ме је са нтлеској. ОваЈ нвкалашњи послужи

са немач-

дама осмејком поздрављала на ком. Била је Швајцарка. Згранут, али и разнежен, предосећајући неку трагедију, ј *а сам је одвео у другу собу и вештим питањима, извукао њену исповест. То је тужна једна историја. Пре неколико година упознала се у Цириху са једним Персијанцем, који је студирао на тамошњем у-

послу тељ у цариградско] општин н вратио сз са пута као прави џентлмен, са но лупилиндером и са камашнама на нсгама. Убрзо се исцрпела уштеђбвина, и цела зарада кој'у је Зоро-а-га стееао на својод турнеји, а старац је еећ био принуђец да Се у нвколико махо ва обраћа општинској управи сз м % лбом да буде вра^ев на место пос-гужител»а. После претњн Зоро-аге ла ће се жалитн Кемал-паши ако «у се

ниверзитету. Он јој се претставио Ј 9е У сусрет постављен ;е за као персијски принц, што је за ^атара у цариградскоЈ оаштинн. младу и веселу даму било од наро- ЛОа0СН1ге имао Је прглике да у г\ 05 Зоро-агом овога п>та разговара на чите егзотичне дражи. Оиа се убр ! тенане . За раз лику ој ^рујаГкти коју је показивао после повратка са

ма уоппгге хлеба, ве^ћ само кромшг. ра. Разумљиво је да је ово стогодгопњак* највише заннмало у земљазиа кроз које је прошао. Зоро-ага жали се на своје менаже. ре и налаз-н да су они били несавесни, р да су га опл»ачкали. — Истина је да са<м за моде прака вивање у Амершш и Енглеској до био доста новаца. али. све то стрпали су у сво.е џагове моји менаџерн. Ја сам од свега тога врло мало добио. Сви присЈтни прнмају ове рзчи ствЈрчеве са великим неповервљем. То Се види по њиховим лицима. И м*ни се чини да није тако. Изгледа да старап жрли силом да се првдотлпи

младу и веселу даму било од нарозо заљубила у њега, а он је опет решио да се што пре венча са њом. Њени родитељи противили су се тој вези, али је девојка једне ноћи ипак побегла са Персијанцем. Неколико недеља доцније она је стигла са својим „принцом" у Бушир, прљаво персијско пристаниште. Јадна млада жена није знала да је у Персији, као и у Афганистану, скоро сваки трећи човек „принц", или чак и неког краљевског порекла. У ствари. можда је и тачно. Јер, из давнашњих вре.мена, још од Дарија, Ксерксеса и раније, па до данас, сви владари Персије поштотовали су многоженство, и имали често и до 500 жена. Није онда чудо што у Персији има толико потомака краљевске крви. Тако се десило да се млада Швај царкиња верила са једним персијским „принцом", ко зна којег краља праунуком. Све док нису допутовали у Персију он се пред њом понашао као прави џентлмен, који се стално дивио европској култури. Али, чим је ступио на персијско тле, његов став је био промењп из основа. Он јоЈ је наредио Ма се олмах покрије велом и да се обуче у оерсијску иошњу. Идоћег

свога путовања, он Јв сзда сасвим другојачн. Посетио сам Зоро-алу у њеплс»Ј кући. Наравно ни овога пута нисгм могао да затекнем Зоро-а,гу потпуно самог Радозналаца увек кма у његовој кући. Тако је Зоро_апа постао саставни део турнстичких знам-зчитости. а и многи становниии из <лсол-ине доласе да виде овог МетузалеI. Те« сјмо после уобичајеиих поздра ва почели да ралговарамо. Зоро.ага наредио је млађим у к>"ћи ла му до несу једну лубенипу. јер га. кажо, мало боли глава. Када је лубенипа донеш^а он ју је исекао на комад<з, и пошто је понудио све остале ">;татак је појео сам. — Лубеннца је наобоље во-ћо! Она даје чоовеку дуг живот. рекао је из. међу залопаја Зоро-ага. Једите лто више лубениие ако желите да постигнете овако дуг живот као што <*-ам га ја постигао. Зсро-ага жали се да витпе нема о. ног алетита који ј е имао раније Пре је редовно за ручак јео по неколико тањира јела. Свла витае не може. Реруве да је томе крив љегов пут у Америху. — У Америпи не можете наћи хле од чистог браптнл. То ј е стрнтчо. Још страшаије је у Ирсвој, Тама ча-

Зоро-ага са својим бившим манаџерима као врло снромашан. Међутом гозори се да је он са свога досадашњвг пу_ те донео један чвк на приличну суму ^идвћи да ови раоговори нису мно го пријатни Зоро-аги. променио сау тему разговора. Заправо то је оа у_ чииио ња тај начин пгго је поз-^сито почео да изговара оно неколнко енглеских речи које је научио на свом путовању. — Могао сам још и више да еау. чим енглески. каже Зоро-ага са чп.ит а мањнм поносом. да сам хтео дз се ггримим да Јгграм за биоскоп. Али. иислви да је за мене то већ до^цсаа,.

Поновио је ове речи: много доцкан...,, Допало ми се ка;ко он избегава да каже да је много стр, него само да »много доцкан». Питао сам га како му се допадају Американке. — Ох, развлачи Зоро^ага један дуг уздах али неће да зажали што иије млађи. Ове су летте п не устручазаЈУ се да приђу мушка-рцу н да са и.им разговарају. Само једал миг и ви нх можете имати у загрл>ају, тами бар важу, јер ја нисам импо прнлике да се у то уверим.... Али. изгледа да му се учннило дч је се<5е овим речима утинио и суаи. гое старим. Да би иам доказао да ;е Х»ш Јак и држећи, подтггао ј е једну столииу и са њом ду^ шета-) по соби. — Могу да позог-ем у борбу кога код ж&тим. рекао Јв мало после. Научио сам бокс у Амеретгн. За«нмл>иво је још нешто. Пре одла ока у Америку Зоро-апа с е мн-»г) плашио фотографа. и сталн 0 се сакрн вао од њихових аотарата Сада ело_ бодно позира. шта втгше са очиглвдиим уживањем. Б. БУКПЛПЦА

Дал>и резултати истраге поводом пожара »Атлантика« Париз, 17 фебруара. — Истрага поводом пожара на пароброду >Ат. лантнку« води се и дал>е са велнком енергијом На^анимљиви^н је исказ собара Данжеа. који је уочи дана пожара обишао са шефом г. Сењоом баш оне кабине у којима је иабио пожар. У тим кабинама. према изјави Данжеа, налааио се разнп намепггај. смештен ту зато да радшши прнликом прнстагања у пристанипггу не искорнсте тај намештај за одмарање Данже је лично закл>учао све ове кабипе. Изјава овога ке.тнера веома )0 иитересантна, а истражне власти, које ће саслушати шефа г. Сењоа у току сутрашњег дана. мисле да ће овај сведок моћи да да још занимљнвијо појеаиаосга. (ВремеХ

Како да се чувамо од грииа (IIз предавања на ра лиу Београд од 5Ц1 1933) мера за ову заштнту. И нскуство а

Грип 1в Јсдва оа оних болести према којој постоји готово општа наклоност, њој су наклоњени људи свнх узраста, свих сполова. Урођена отпорност је врло ретка, али наклоност је врло различне јачнне, од чега п долазн и до разлнчне тежнне обољења. Болест се преносн од човека на човека, заражеашм ваздухом. Кашљањем. ки ањем, говором нзбацују грипозни болесници многобројне ка пљнце из органа за дисање, у којима се налазе и заразне клнце. Још је важна карактеристика гри па, да олакшава продирање н по : ачава дестео многих других врста клипа, па чаж и незаразних. Грипозна обољења припрома^ју организам за заражење тим клииама. 0туда се грил јавља у врло разнолјгкнм облшхима, отуда се уз грип иадовезују миогобро на друга обол»ења. Тако се с грипом јављају ка шљевп, запаљења плућа, гаојава за паљења плућне марамиие, крајници, обољење носа, обољења у нооној н

и огледи показују да оии којн ! I озо обраћају внше пажње. нако оболе, до би,у лакшу болест и бри.е оадраве, Ово је сасвим прпродпо. јер дсзипФекцијом уста, носа и грла отклањамо велики број клица из ових органа, а преостале клнце утицајем дезинфекционих средстава слабимо у њихово: заражљнвости. Иопирањв уста, грготање грла илн дезинф п кција на други начнн свакако су корисна средства у првдохрани Алн не треба се заваравати рпзним несавесним огласима и рекл;«мама која се свакодневно обављу у да је неко среаство нарочито успешно. Сва средства. која се утготребљавају у обичном жнвоту за испнрање н грготање, могу корисно послужитн. Растворн борне кпселине, хипермангана, хндрогенИ |>-ма. хлор ног калнја, — све су то добра и јевтнна средства, па нису потребне нарочнте таблете са нарочитим звуч ним нменима, која ништа бол>е не корнсте. Уста, грло и нос треба пгго

чеоној дупљи, промене коже, нерв- • чешће пута дневно иопнрати, наро-

ног система, обол>ења мншића, косгију, зглобова. Овака рааноликост обољења која се надоввзују на грнп само је последпца ослабљене телесне отпорности према другнм клнцама. Већ је прошло 14 годшга од тегпке редње ове болести. После тога се истина у мањим и лакшим епидемијама нвколико пута навраћала, па ево и ове године са свих страна гласови, да се грип почиње ширити у јачим раамера/ма. И несумњиво, да ће доћи и до нас. Управо њега цма и сада, али још није настутшла велика редња. Оваосве болести као што је грип и све околности, ко!е утичу на његово ппгрење несумњиво намећу н старање о личној предохрани за појачање констнтуционалне отпорности, као и за очвршћавање тела према неповољним опо љапгњим утицајнма. Само они људи. који су :аке телесне отпорности н којп су очврснути према споллшњим утицајпма п надражајпма могу се сачувати од грппа или и ако га добију, лако га пре<к»ле. И грипа ће бити много мање, кад људи више обрате пажњу на телесно очврш ћавањв од рођења па кроз цео жнвот. 0 телеоном очвршћавању се мора старатн у свима узрастима н у сва годишња доба. Преко лета сунчање, ваздушна купања, купања у слободннм водама, телесна вежбања, дубока дисања. знми чист ваздух. знмг.к-н спортовн; трљање хладном водом — то су срадства ко ја подижу отпорност и омањују наклоност органнзма према назебнма и заразним болестнма које се на њнх надовезују. Веома важна је чињеница од грнпа једна ситннпа: начнн дисања. Погладајте на улици пролазнике. Иајвећи број дише отвореним устима. За дисање је само нос. Ваадух се пролазећи кроз нос загреје, у носу се задрже прашина и клнце. Ако дишемо на уста хла-дан ваздух утиче непосредно на слузокожу крајннка, ждрела, душника те дође до назеба и заражења. Много мање би било заражења овом болести, кал би се љушг навикли да дншу на нос. Још једна велнка мала потпома. же ширење грипа. Врло често у тра.\геају сеаи према вама неко који кашл>е или кија, а не заклони уста према вама. Често пута вам се упосе у липе и говоре, и прскају својо.м пљувачком. Ово су све врло рђаве навнке којих се треба од. вићи у интересу здравља. И можда је ово опаснвје него пљување еа под, које се забрањује. Али ако не можемо људе одвићи од накагиљива1на или говорења у лице, можемо сами бити опрегни према таквим суседима или саговорницима { па се оклонити од њиховог даха са зараженим капљииама и избегавати уднсање ваадуха кош они избацују Има у нашнм навикама још по нечега што иогледа на око ситно, а има велнка утицаја у ширењу грнпа. И у породииама пде има више простора, сви се збију у нсту собу. Ту су н мала деиа. Ту-се прнма и стран свет. У тако блиоком додиру лако долази и до ширења грипа. Лекари су одавна запазили да баш у оваквим породииама вајчешће оболевају деца од заразних болести, па н грнпа )ош је опасније љубљење и забављање стари/их с децом. што се узму у наручја или им се унесе у лице ла им се пева и прича Одрасли могу бити и на изглед здрави. али да носе клиие н тим начином их преносе на деиу. Нарочнто су опаснн у овом погледу старији људи. Они су посталн дугим животом прнлнчно отпорни према заразннм обољењнма и врло ретко обољевају од њих, али и поред тога могу примити заразпе клнце н пренети нх на други. У предохрани протнв грипа несумњиво је врло важно сачувати малу децу од обољења. јер се код мале деие ннкад не може ттредвидетн какав ће ток узети болест. Иако још немамо никаквог средства, које нас може поуздано заштнтити од заражења грипом ипак јо чмсгоћа уста ц грла врло д^бра

чито кад се дође кући. За дезинфекцију ваазуха у собн добро је поред чешћес ветрења н обнове нечистог собњег ваздуха све жим, оставнтн у неком тањирићу метални јод да испарава. Треба га само држати даље од металних стварн. Неки саветују да се пије по 1—2 капи јодне тинтуре у пола чаше воде 2—3 пута дневно. Внше него икад потребно је пазити на чист ваздух у становима, те су потребна чешћа проветравања. И баш кад влада грип не смеју се деца држати затворена у собама. него се морају изводитн на свеж ваздух, у шетње. Наравно, да нх треба чуватн од назеба, што се постиже разумним утопл>авањем, нарочито ногу. И погрешно је и штетно по здравље претопл>авање. Треба обезбедити тело н ноге оделом и обућом, да се не влаже и да их не пробија хладан ветар. Али је неразумно навлачити вунене поткошуље или кожухе н џемпере испоа собних делова одела. Доволша јв топла горња одећа, која се може у затеореном простору. баш иако није много топло, скинути. Шалови око врата, шубаре, башлнке и разне друте мараме за увијање уши;у и врлта само воде до супрогног резултата потпомажу назебе. Тело овако претопљено јако се успари. па н оотојн, а нама мог>'ћносгн за природно испарењб Грип се нарочито шири где се скупљају масе света и долаз* у непосредан додир, по школама, касарнама, бноскопима, позориштима. гостионнцима и слнчним установама. Велики број људи врло лако оболи од ове болести, па се 'авн незнатна кијавица или мали кашаљ. Таква лица се мешају са здравима и сеју клице болестн, те се заражују здрави. -Због тога нарочито у школама н у војсии треба обратити пажњу н предузети потребне мере, да се и лакше болесни одвоје од адравих. За време грнпа треба нзбегавати посете биоскопа н других јавних локала п сжупова. Није довољно да се то само децн не дозволи, јер, као што омо внделн, старигн могу бнти посредници за преношење заразних клииа. Исто тако у време ове болестн треба нзбегавати путовања и вожњу општнм превозним срадствима. Па и поред свега нзбегавања разних скупова још не зпачи, да се за време грипа треба затворитн у собу. Ни тако се не може сачувати од болести. него напротив, тело ће се раз нежити н постатн још прнпреагнијнм за заражење. Чист ваздух је одлична предохрана против свих болести органа за дисање па и про* тив грипа. Не смета ни хладноћа, да дубоккм удисањем овежег ваздуха на нос проветримо плућа н ојачамо их против заражења. Постоје н покушаји п&лцовања иељења против грипа, алн још нема довољно поуз-даних нскустава о уопешности овог начина имунизовања. За ово иепљење употребљујв се мешовита вакцина од г^аних клица, које се могу одгајнти коа грипозннх болесника. Против грипа за време јачих редња може корнстнти и узимање малих доза кинина, дневно до четврт грама за одрасле, а за децу од 2 ло 5 годнна половину те количине. Киннн убиа неке заразне клиие или бар им спречава 1аче размножавање, па веровагно нма овакво деЧггво н против клица које нзазнваЈу грип или погорпгавају болест. Напослетку н чнтав окуц општих хигијоноких мера кошма се гкиижо н снажн тело, као што су правнлна иохрана. одмор и сан после рала телрсна вежбања, одржавање лично хигијене - све то је и јачање тела протнв грнпа. Кад бн људи обратили више пах. ње на хиги : епски начни жнвота, кад би випјр раднлн на <>чвршћавању свога тгла од најранијег детињства па до најдубље старости. далеко би мање било оболења од грипа, много би мање било тешк*т пболен>а > др. ст, з. ио.