Време, 18. 02. 1933., стр. 5

г

^<Тотз, 18 февруара 1933

СТРАНА 3

СУЂЕЊЕ У ДРЖАВНОМ СУДУ

Др. Валечи1, и др. Бичани^ признају

Пред судским ввћем Државног еуда за задптнту државе аочео Је прекЈуче претрес по кривнцн др. Руд<хлфа Бнчааића н другова којв су оптгжени за растурање воиспи ративних брошура и летака у наш <»Ј државн. Претрес је јуче настављен н на њему су сасдушавв другв и трећн оптуженн др. Автув Валечић, лекар н асвстент Аватомсчсог оатоло. шког внститута у Загребу и др. МндввоЈв Ивега чиновник Државне хнпотекарие банке. На јучерашњвм сретресу упутилв су своја пит&зл оптуженнмз н њнхови бранноцн гг. др. Јанко Барићевнћ др. Радоје Вукчевић. др Р^аоко Ђхрмадовић и Др. Тома Јанићковић Одмах Је приступљено нс.штивању оптуженог др. Валечнћа којн признаје да је примио брошуру од др. Бичанића али је виЈе чнтао. — Ипак прочитао сам дв е три стране и мото — поправл>а се оп. тужеви попгго му је претседавајућн скренуо важњу на то да је у току встраге рекао да је нешто чигао. Вадечвћ даље одговара да је ле_ кар па према томе внје знао штз треба одмах да учиии када ј е видео да садржина брошуре садржи протетзаконнто дело. Сматрао је да др. Бичаиић као правнвк мора да зна шта се то ту мора урадитн. Затим је прнступљено нспнту огрнвл.еног др. Миливоја Ивете у чијем Ј е стану полилија прнликом претреса пронашла брош>"ру Удружења УРО. Брошура је била у орману међу вешом а сем ње полипнја је нашла у његовом стану н не. колико књнга разне садржине. Сам др. Ивета међутим био је у то време у Слиту н он је тамо ухапшен У свом нсказу пред истражним су. дијом као п на данашњем претреоу каже да је брошуру добво поштом али да је није сакривао у орману него ју је оставно да је прочита пошто се врати из Париза где је био са својом мајком. На питање претседавају^ег зашто вије одмах учннно своју грађа>нску дужност н покушао да спречв акпију Удружења револушк>нарне омладвне тиме што би брошуру одвоо полиаијн. — Нвсам осећао блиоку н велику опасност из неколико првих пасуса које сам летнмнпе прегледао па сам зато н оставно да о тој ствари раз_ кшслим после. Судија Р. Русомир Јанковнћ скреће пажњу оптуженом да је он рекао г. др. Билннеу. овоме пријатељу, да је добио брошуру са програмом јеаног коиспвративног удружења, али зашто му вије показао ту брошуру. — Др. Билние је један члан мога свакодневног друштва и намеравао сам да се с њим посаветујем после повратка нз Париза. Државни тужилац г. Марокено поставио 1в слнчво пнтање овоме и додао запгго сам др. Ивета није оамах однео полнпи н брошуру са чнјом садрживом прнзваје да се не слаже. Др. Ивета одговара да му је то бнло незгодно да учннн а састанак са др Билинеом н оолазак у полипију одлагао је због пута. Браии.тац др. Ивете, г. др. Тома Јаничковнћ, адвокат из Загреба. тражн од свога кли ента да разјасни свој однос са Бичаннћем. — Ценио сам га као културног човека, али му много близак нисам био Са њиме сам се внђао само у кафани. Међутим месец даиа пре

његовог одласка у Праг на соколскн слет видео с^м га цоследњн пут. У том је цриведеи н др Бичаниђ којн је имао да посведочи искизе др. Антуна Валечнћа н Милнвоја Ивете. На пнтање претседавајућег г. Васе Петровнћа с којим речнма је пружно брошуру др. Валечићу. Рудолф Бнчаннћ одговара: — Рекао са.м му: Гледај шта сам добио. То је нека неозбил»на ствар. Он у је погледао узес» на пар дана и вратившн ми )е интао сам га шта миолн о томе. Он ми је казао да му се ствар чннн да је с брда с дола. Др Бичаннћ доп.\"нио је овај нсказ Бнчанића о себи говорећн да му је приликом повратка брошуре рекао да је та књига неозбиљна и да иолитички програм који она садржи он не разуме. Судиа г. др. Стухеи пнта оптуженог Бнчаннћа запгто прнлнком предаје брошуре Валечнћу ннје рекао и ко му је дао књигу. Нисам желео да га толнко обавештавам о детал>има. Браиилац г. Барићевнћ инсистира да др. Бичанић одговори пгга он мисли о томе да лн је учинно зло кад царнннцнма у Марнбору није показао куфер са брошурама и летцима. — Да, призна ем да сам учинно зло одговара оптуже«и Бнчанић Признајем да нисам поступао у смислу закона н онда кад полииију у Загребу ннсам обавестио о брошури, коју ми је дао Станковић. пошто је у моме присуству отворио куфер. Затим је државни тужилац поново тражио прецизирање разговора између Валечића и Бичапнћа приликом њиховог састанка н предаје брошуре. Валечнћ понавлл да се није бавио ннкада политнком п каже да је прилнком састанка са Бнчанићем рекао предајући му брошуру натраг да није разумео њен садржа»ј. да су то глупостн и обратио му пажњу да се он Бичанић не бави више тим послом. — Сећам се. каже на ово Бичанић, да је др. Валечић тада крнтикоеао и мото брошуре и рекао да је прочитао свега пет-шест страница. Оптуженог др. Радншу Воркапића бившег дневннчара Заводд за унапређење опољне трговнне у Београду ко!н је у Прагу предао Бичанићу куфер са бропгурама конспиративне садржине. бранн г. др. Радоје Вукчевић јер се њему суди нн контумацнам. Г. др. Вукчевнћ у главном жолн од опт>*женог Бичанића да му каже да лн приликом пријема куфера од Воркапнћа није нмао утисак да куфер не припада самом Воркапнћу него да је својина некога другог. Могуће је претпоставити да куфер ннје припадао и томе студенту Станковићу ко и је код њега касније и дошао у Загреб. — Воркапић, одговара Бичанић, рекао ми је да му учиним пријател>оку услугу али нз |'едне реченице његове ко;у ми |"е свега рекао пружајући ми куфер нисам могао да закл»учнм да лн је он његов илн нше. Пошто више нико ннје имао да поставп питање опт>ткенима претседавајући г. Петровић дао је кратку паузу па је после тога приступљено читању протокола полипи!оких властн који је учињен прилнком претреса код окривл»ених. На крају јучераптњег претреса разгледала се сва корпора деликти, па је због краткоће времена претрес ј одложев за данас. када ће свакако I бранноцн дати одбрану.

Помен митрополиту Михаилу

Поводом 35-годишњице смрти китрополита Михаила јуче у 6 часова по подне одржана је у дворави Друге мушке гимназије свеча«а академија коју је прнредило, као и помен, Православно свештеничко удружење. Поред великог броја најугледнијих Београђана акаде1.мији су присуствовали епископи г. г. Мардарије, Венијамин, Викентије, др. Тих. Радовановић, затим професор Универзитета др. Ре.1»а Поповић, Зарија Поповић, књижевник, Скмић, секретар Богословског факултет« Академију је отворио потпретседник Удружења прота г. Љуба Богићевић ко}и је поздравио веома лепкм говором присутне и у кратким потезима спо.менуо велику доброту блаженопочившег митрополита и његову неизмерну љубав према отаџбини и то још у доба кад Је био у Русији у изгнанству. — Од њега би, рекао је г. Богићевић, данашњи наши политичари који се из иностранства бацају ка.меном и блатом на своју отаџбину требали да науче како се во.гн своја до.мовина и како се под носи све за љубав њеног напретка и мира. Митрополит Миха«ло који је бно прогнан из отаџбине зато што није хтео да ради онако како му је то хтео да наметне крал Милан у погледу његовог развода брака са краљицом Наталијом, био је и творац Југословенства, ма да се то никада не спочиње ни у јодном уџбенику, ни у једној учешск у Југосло-

венству био је и Штросмајер, што се види и из преписке ова два наша велика Југословена и висоха црквена функционера. Блаженопочивши митрополит Ми хаило у Београду и целој Србији уживао је велику љубав и на дан јњегове смртн цео Београд се био иокупио пред Саборном црквом да, чекајући дуго на ред, целива смежурану десницу мртвог митрополита. После говора г. БогићевИћа при сутнима је испоручио благослов Њ. Св. Патриарха његов изасланик г. др. Вихентије Вујић, викарни епиокоп, који је изјавио жаљење Њ. Светости што није могао, спречен болешћу, да лично присуствује по^мену и академији. Потом је прота г. Стеван Димитријевић, професор Богословског факултета одржао опсежно предавање о животу и раду митрополита Михаила изневши прво у кратким потеаима црквене прилике у Србији од Карађорђа и Милоша. После г. Двмитријевића чије је предавање саслушано са највећом пажњом, говорио је још и г. Љуба Рајић, професор, па су руски хор г. Маслова из Земуна и оддични хор Светосавске цркве под управом нашег познатог композитора г. Косте П. Манојловића отпевали неколико црквених пе сама а наш познати рецитатор и оддични уметник г. Добрица Милутиновић изрецитовао једну пеаму посвеђену митропатиту Михаилу, чи.ме је ахадемија завршена. Гажење на Булевару Ослобођења Повређена је једна ћевабџнка, а шофер је побегао да се убије На Булевару Ослобођења, пред зградо.м број 22, догодило се јуче пре подне једно гажење. Ауто.мобил број 758, који је терао шофер Стеван Гроздановнћ, са стано.м у Мирнјевској улици број 15. прегазио је Живку Миливојевнћ, ћевабџику са Булевара Ослобођења број 22. Несрећна жена у то.ме моменту, када је аутомобил налетео на њу, прелазила је преко улице. Аутомобнл је закачио и одбацио за неколико метара у страну, тако да је задобила теже озледе по глави, рукама и леђи.ма. Одмах је упућена у болницу, где јој је указана лекарска помоћ и где је остала на лечењу. Шофер, пре него што је стигла полиција. побегао је са аутомобилом, узвикнувши: „Ја прегазих једну жену. Иде.м да се убијем. Затим је дао пуну брзину аутомобилу и изгуб^о се у суседној улици. Дежурни чиновник саобраћајне полиције одмах је стигао на лице места и повео енергичну истрагу да утврди, до кога је кривица за ово гажење. Кад се догодило гажење очсвидаца није било. Позређена ћевабџика је изјавила. — Ја сам била пошла у једну месарницу, да купим меса. Пред кућо.м број 22 хтсла сам да пређем преко улице. Тада ме је закачио аутомобил и одбацио у страну, тако да сам се онесвестила. Одакле је овај аутомобил наишао, са које стране, не знам. Не знам ни то каквом је брзином јурио. Полиција је предузела све мере да пронађе одбеглог шофера, али без успеха. Јуче, преко целог дана, Гроздановић није долазио код своје куће. Полнција не верује његовој изјави, коју је дао једно.м пролазнику, да одлази да- се убије, због тога што је прегазио ћевабуику Миливојевић. Данас је отварање »Гусарског брода« „Гусарски брод", нова кафана која је постала на иницијативу архитекте г. Лазића, отвара се данас. Као што омо једном већ нагласили цео локал потпуно је у штимунгу једног древног гусарског брода. Само унутрашње уређење, које је постало по замисли г. Лазића, и декорације које је израдио г. М. Кујачић са друговима дају потпун утисак једног древног гусарског брода. Тај утисак је употпуњен тиме што је цео персонал, костимиран у костиме гусара који су рађени по нацрту сликара г. В. Жедринског. „Гусарски брод" који ће бити уточиште свих београдских уметника, побринуо се за изврсну кујну. Уметници су се задовољи.ти да дају штимунг, а у исто време одустали су од тога да се брину и за гастрономску страну овог локала, која је поверена г. Бакачићу, бив. директору „Коларца". Тахо су на дневном реду поред разних изненађења, и одлични гурманлуци и добро пиће.

Скупштина Савеза банкарских осигуравајућих, трговачких и индустријских чиновника У недељу, 19 о. м. у 9 часова (Краља Алексаидра ул. бр. б првп спрат) одржаће с е ссунштина Савеза банкарсвих. осигуравајућш трговачких и нндустријсих тлновниНа овој скупштини утврдиће се правац за даљн рад. Прошла година проте-кла ј е у ан тензивном раду на снажш>у организациЈе н Савез је уагео да око се бе окупи наЈвећи део банкарских чи новника. Сазез располаже са вшп^ фондова ради помагања својих чла_ нова у случаоу незапосленостп и друпнм случајевима. Нарочнто је пажњз поклаљана кредитноЈ задрузн коЈа ј е основана прошле године на задругарским начелима. На окупштини која ће се сутра о. држатн распрввл>аће с е о могућностп протезања законског обавезног пензионог ооигурање на целу земљу. Напме ово оснгурање ужнвају оамо привзтни чиновииии на територијн Словеначке и ДалмациЈе, док пр:?ватни чиновници на осталој територији наше Крал>евине не уживају погодности овога закона, услед чега је изједначење закона о пензно ном осигурању желл свпгх прнватннх чиновника.

Бесна мачка ујела радника Сарајево, 17 фебруара. — У циглани г. Мехремића, у близини логора, јуче по полне угризла је јелна бесна мачка радника Ибру Полића. Радник је одмах уг»\-ћен у Пастерсв ззвол а бесну м-ачку О' дотуклн самн радниии. Ветеринарски отсек Градске оп штине наредио Ј *е стрволерима да побију све мачке у околнни за које се држи да су биле у долирл' са бесном мачком како се зараза не би прсширила. (Време)

ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ Бал у алпиЈ*ском пејсажу Иако је четвртак био радн« дан и претходио ба.ккој суботи, у просторијама Уметничког павиљона ом>тгио се леп број пзсетилаца — паркетних „скијаша". Одбор госпсћица Друштва приЈате" ља уметностн . Цви;'ета ЗузориК" дао је пуну илузију „бала под снегом". У ваздуху су лебделе пахуљице (од фате, наравно) а многобројни четинари, „израсли" унаоколо испред столова, били оу завејани. Зндни декор претстављао је добру уметкичку егзиоицију талвнтозаног младића г. Милоша Лазгревића, студента архитектуре. Словеначки пејсаж дат је веома убед.гиво и гротескно. ,3 планинских кочах", снежним врлетним превојима, скнјаигу у птичјем лет>- и другим мотиаима огледала се лепота алпијске знме, драж нашег северозапада. У виду неког програма чуле су се словеначка н руска песма из грла једног женског квинтета. Када Ј'е «јЗз ЦскеЈ"-кл\ба отсвирао подоста модерних шлагера, једна уииљата „одборнииа", упрегн-ута у мале саонице, вукла је салом велику грудву снега у којој су се налазили лутриски згодитци. Ове околности >тицале су, дабоме, да је ,.посао" ишао на задсвољство — касе. Слатка усташиа која су нудила конфете — три кесипе за банку — нису заостајала у погледу успеха. „Бал под снегом" посетили ау, из мећу осталих, г-г. др. Драголл-б Аранћеловић, професор Универзитета са госпо1усм. Коста Поповић, потпретседник Народне скупштине, са госпоћом, Ксавер Глинка, аташе за шта>лту Пољског посланства, Сибе Миличић, књижевник, др. Стефановић, директср )угословенске банке. др. Тлрица и г-ћа Криста Ђорћевић; г-ће Бајлони, Станојевић. Дубљевић, Врвић, Ђуковић, Цајс. Примећене су симпатичне г-це Јелисавега Момирови, Маргита Белић, Данка Јовановић Попонићеее, Дашка Бањац Ољч Мар ковић, Аранћеловићеве. Костићева, Гордана Бајлсни, М. ЋукоЕић, ексмис Сарајево- Војка Цветиовић, Д. Трандаф«мовић, Лела Дубљевић, Рада Огњановић, Цица Михаиловић. Тл-та Цајс, Нада Петровић и многе Друге.

Нови рацнички немари у Шпанији Мадрид, 17 фебруара. — Јављају из Овнједа да је тамо дошло до поновних жестоких сукоба између радника и граћанске гарде. Упућена су нова појачања.

ПОСЛЕЛЊЕ

Споразум држава Мале антанте је одговор на интриге - пише „Тајмс"

Данас се више не боЈимо грипа толико, као прошлих годииа. Треба али ипак већ код првих симптома (вру* ћице, главобоље, болова удова) нешто подузети. Лек који Ке Вам помоћи и који треба да се нађе у свакој кући јесу Аспирин таблете

Париз, 17 фебруара. — Јав.г»ају нз Лондона да данашњи Тајмс, коментаришући споразум држава Мале антанте закључен у Женеви, каже да је појачање унутрашњих веза нзмеђу држава Мале антанте нор.малан одговор на интриге које су се развијале у Европи у току последњих седам месеци. Тај споразу.м је исто тако нормални одговор на триу.мф национализма и хитлеризма у Немачкој. РУМУНСНА (ЈЈТАМПА ПОЗДРАВ. ЉА ПАКТ Букуреадт, 17 фебруара. — Озда шња штамла и даље истиче велиии ист°ријси и значгј трипартитног паи та Мале антанте. Полузванична »Дрептатеа» тврди да је сво један исргк блхже ка ^тварењу БриЈансвз замисли евр°п. Ских сједињених држгва, као и Тар дијевог економск°г плана, и да прет ^таељз знатан успех за г Титуле. ска. Политичксм пакту даје се с» гидна база тиме што Ие појачати сгобраИајн9 везе на Дунаву. кг 0 и ппштанске, твлегра^не и авиОн&ке везе. Емисионе народне банне биће позване да утврдз план за узајамну зарадњу Мала антанта транСфЈр мирсла се у једну међун^родну уни гарну организацију, пригтупгчну и другим земљама. # »Домињаца« налази да се нОви пакт оснива на принципу °пште со_ лидарн°сти. Мала антанта постаје један политички блои. АуСтрија и МгђарСка мсгу увек да приступе на баз*, теритОријалнОг статус кво Са. везкицима се ггрантује територијал ни интегритет. Малсј антанти Д г је мСгућност апсолутке незавиСн°. стн у спОљној пслитици, и она се појављује као једна велина сила са јединственим политичним мет°димЗ и заједннчким мИрОљубивим цИље вима. »Универзул иСтиче да нОви пакт потврђује да екОнОмски сдноси згеисв од правца опште п°литикЗ. »КувОнтул« налгзи да блок Мале антанте псстаје једна жИва и динг мична сил а сп°собна Да доминира пстађајима СпОргзум је зЗп<>чет у Беогргду, но пссета југослОвенСних Суверена румун=ксм Краљу и разгсвори који су тада вођени доприне ли су да сз с а прецизнсш^у утврдз глаене линије. Све н°вине рег.рОдукују писање фргнцусне енглгПне и швајцарСнв и/гампе о нОесм пакту. (Време^ «КРАЈ ПОНУШАЈИМА ИТАЛИЈЕ ДА РАЗБИЈЕ МАЛУ АНТАНТУ..» Лондон, 17 фебруара. — Јгвљају из Лондона да тгмошњи политички кругови с обзиром на опасност која данас прети од политичког режима у Немачкој придгју огромно значење закључењу пгкта о организова. њу Мале антанте. Према мишљењу листа МОРНИНГ ПОСТ, згнључење тога пакта имаће као прву последицу ноначан пренид преговора између Букурешта и Мо. скво о занључењу румунско.совјетског панта о ненгпгдању и учиниће кргј покушајима Италије да разбије блок Мгле антанте. ТАЈМС види у занључењу пакта велине политичке користи, пошто ће се три младе држгве Средње Европе још више зближити. Надајмо се, вели ТАЈМС, да ће Мала антанта, гко се она још увек може називати малом, искористити своју нову снагу да сада више него икада раније игра помирљиву улогу у међународном животу. Можда је и успе* Хитлера убрзго прегсворе између Прага, Бесграда и Бунурешта али у сваком случају закључењу пакта Мале антанте допринеле су интриге које се веИ седам месеци воде у циљу да се ослаби споразум између држава Мале антанте, интриге ноје с> постигле сасвим обратан резултат од резултата који се од њих очекивео. МАЂАРСКА ШТАМПА НАПАДА ПАКТ Будимпешта, 17 фебруара. — (Телеграм мађарског Корбироа). — Мађарсна штампа показује велино интересовгњг за нови организациони пакт држгва Мале антанте. Штампа је једнодушна у оцени да је овај пгнт противан европском миру, темељним нгчелима Друштва нгрода и замисли о Паневропи. Листови веле да овај пакт потсеНа на предратно сгвезе и да претставља право изгзивгње према згмисли о европској селидарности. ПЕШТИ НАПЛО сматра да овај пакт, с обзиром на његов чисто а. гресивни циљ који се јасно испољава на први поглед може да изазове свмо забринутост и огорчење. Танав агресивни блок, вели лист, у најочигледнијој је противности са Вилаоновим начелима као и са замишљу

Друштва народа. Нарочито је пак у противности са начелима која је ис. поведала Велина антанта 1918 године. Овај је споразум по мишљењу поменутог листа у првом реду у« прављен против Мгђарске, иако ова земља не покгзује нинакве нападгчно нгмере. НЕМЗЕТИ УЈШАГ вели да се овај нови блок противи темељним замислима и начелима утврђеним од краја рата наовгмо. Овај пакт претстгвља враћање у прошлост и тежњу да се овековечи насиље и њиме спречи ослобођење Европе од положгја створеног уговором о миру. Дух Друштва народа, вели лист, не трпи овакве уговоре, али Мала антанта не обазире се ни на дух Друштва народа ни на замисао о европ. ској солидарности. Мала антанта жели да обезбеди бајонетима оно што није могла да извојује стварним политичним, привредним и морглним чињеницама. БУДАПЕШТИ ХИРЛАП ве Л и да се нови блок не може назвати одбргмбеним сгвезом. Мгла антантаЈ вели лист, ргсполгже толиком војничком надмоћношћу према Мађарској да би било смешно говорити о неким одбрамбеним циљевима. Нови блок може данле да служи једино нападачним сврхама. ПЕШТИ ХИРЛАП вели да блон Мале антанте није упргвљен толико против Мађарсне колико је упргвљен против Италије и Немачке, иако, вели, држање ових земаља ни је дало никаквог повода стварању свог новог блока. Лист закључује да нови блок претставља претњу. АУСТРИЈСКА ШТАМПА СМАТРА ДА ЈЕ ПАНТ СТВАРАЊЕ ДРУШТВА НАРОДА У ДРУШТВУ НАРОДА Беч, 17 фебруара. — (Извепггај бечког Корбироа). — Велики број бечких листова бгви се у својим у. водним чланцима женевсним споразумом Мале антанте. НОЈЕ ФРАЈЕ ПРЕСЕ указује на свб већу узнемиреност у Средњој Европи и кгже, да се женевским споразумом не умањују тежње за реформом у Средњој Европи и за прилггођгвањем одредаба уговора о миру згхтевима пргведности и реалног живота. Напротив, притисак ће да изгзсве само противпритисак. При ствгрном посматрању мо. рала би се увидети заблуда те комбингције. Неумесно је стварати Друштво нгрода у Друштву народа које неће служити његовом престижу. НОЈЕС ВИНЕР ТАГБЛАТ жали, што се опет појавила предратна фра зеологија. У нсвом тројном савезу Југослгвије, Чехословачке и Румуније види симптом нових немира, пошто привредну кооперацију Ма. лв антгнте сматра само плаштом да се покрију сасвим друге намере и циљеви. Спајгњем Мале антанте са системом француске превласти стоји у нгјтешњОЈ вези са француским просуђивањем о целокупном полвжају Европе и францусним неповерењем према Немачкој и Италији. Зо Аустрију мора да постоји само спољна политика безусловне неутрглности на све стране и у свим случгјевимг. РАЈХСПОСТ види у женевском споргзуму Мале антанте тежњу да се подвуче унутгрња компактност и војничка снгга. Уназује на унутарњи политички положај Мале антанте, и каже да споразум Мале антанте не може имати друге сврхе сем геста према Италији. Али т И мв се поново уноси немир у политику Европе. Италијанско-фргнцуска затегнутост опет ће се пооштрити, чиме ће женевски споразум — који је стварно са војничког као и привредног становишта само гест — ипак имати значај судбоносног догађаја. Срган Велико и емгца ВИНЕР НОЈЕСТЕ НАХРИХТЕН пише о новој велиној сили у Европи при чему каже да мора изазвгти згбринутост жеља за авгнтуром код Мгле гнтанте која није уперена сгмо против Мађарсне и Италије већ и против Аустрије. Лист гледа у жвневскОм споразуму опасност у чију актуелност не верује, али која се сваког дана из Париза, Прага и Београда са упорном неодговорношћу пропа. гира.

Маневри немачкч. 1иорнарицс Берлпн, 17 фебруара. — Крајеи фебруара крећу крстарние «Емдев» Ј и «Лајпцпг» на Атланскн Океан га ј пр вргаитн Н днебне артнљериЈси вежбе.