Време, 18. 02. 1933., стр. 6

СТГ ЛН.А 9

Сувот?, !8 ■?*??

^пеђплК Коларчев уннверзнтет. — На Коларчевом наролном универзнтету одржаће данас у 17.15 час. предавање о Огист)- Конту као осннвачу модер ког нсторнзма г. др. Теодор Таранов скн проф. уннверзнтета. У славу Рихарда Вагнера поводом 50-годишњице његове смрти одржаће се свечано вече са предавањем и концертни.м делом у 18.15 часова.

Прва годишња скупштина Православног поклоничког друштва. Према правилн.ма Друштва, одобреним од стране Светог архијерејског сабора, а са благословом Њ. Св. Патријарха Варнаве. одржаће се годншња скупштина 19 фебруара у 15 часова у Крал»а Петра бр. 2. ❖ Скупштнна шестог пододбора Јадраное страже. — Сутра 19 о. м., одржаће се у 15 часова у школи на Источном Врачару скупштина шестог пододбора Јадранске страже. ❖ Предавање у Женском клубу. Г-ђа Антоан из француског министарства просвете одржаће у Женском клубу предавање на француском језику: Активност жена у савременој француској поезији. У суботу 18 фебруара у 6.15 час. ❖ Конферениија за безалкохолну храну н храну — воће у Паризу. — Под почасним претседништвом Претседннка Француске Републике и претседника г. др. Руа директора Пастеровог института у Парнзу одржаће се од 13 до 21 априла међународна конференција за воће — храну са изложбом во ћа и воћних производа без алкохола. У програму су многа јавна предавања и реферати најугледнијих светских стручњака у виноградарству н воћарству. Бнће такође организована и посета Паризу и околини и омогуће но непосредно упознавање лица која се баве производњом воћа и воћних сокова. ❖ Скупштина Друштва за унапређење Зеленога Венца. — Друштво за улепшавање и унапређивање Зеленога Вен ца н Савске падине одржаће редовну скупштину у недељу 19 фебруара у кафани код „Триглава" на Зеленом Венцу" у 9 часова. ❖ Предавање о Достојевском. — У понедел»ак, 20 фебруара, у сали ресторације „Руски официрски дом" (Дечанска ул. 18) предаваће о Достојевском г. С. Штејн. Почетак у 19.15 час. Улазница добровољни прилог. ДОРЋОЈАЦ СЕ БОРП ПО ЛФРПЦП..

Дваншуре београдског Јеврејина Соломона Морена у Легији сшранаца

Једини Јевре/ин у Легиги прича о четири голине Ооричка међу Лрапима

Госпођицу или госпођу за посве самзстално водство наше подружнице у Београду тражиио за сдмах. У обзнр долазе само спремне и раднне силе са кауцијом у готовини до износа дин. 30.000.— Писмене понуде на, Публицитас. Београд, Крал>а Милана 10/1 под "Светски артахл".

III У тврђави Ел Кадир лровео са.м шест месецн. На моју срећу борбс са бедуннима постајале су све ређе и сводиле се, готово увек, на неозбиљне сукобе. Али, бедунни су формнралн вр ло модерно уређену војску. Нису то обични друмски разбојници. На хитрим арабљанским коњн.ма, наоружани модерпим оружјем, они Не претстављати вечну опасност за колоннјалне власти. Заиста, чудновато звучи то модерно наоружање једне урођеничке, афричке војске. Али ипак, ја сам био изненађен. Ммају онн и топове, артиљерију н аероплане. Имају чак, ако хоћете, и блиндиране аутомобиле и тенкове. Како сам касније могао сазнати, сав овај материјал Арабљани добијају за скупе паре, крнјумчарењем, од Енглеза н од Немаца. Сем тога, један бедуин цнља сјајно. Његов потез је прешзан. Ја сам, признајем, био премро од страха, кад су првипут једне ноћн напали тврђаву. ЈЕДНА НОЋ У »ША НОАРУ« Али, у терђави се без прекида може живети најдуже шест месеци. Били смо скоро подивљали, кад су нас упутнли у Ужду, на опорављање. Снага ми се почела враћати. Први пут после толиког времена могао сам, барем преко ноћи да удахнем свеж ваздух. А после, жене...! Тако сам се много ужелео да осетим њихов топао дах. Осетио сам да гу^ бим свест. Плата, међутим, није била довољна да задовољим једну жену из полусвета, која је једнна била приступачна. Прчмао сам 25 сант^ма дневно. То е, на жалост, било мало и за дуван. Једно.м ипак нисам могао да одолим. Продао сам нове новцате ципеле... Ша ноарс?> То је варнете, ко ји привлачи легионаре, настањене у Ужди, међу хладним зидовима њених касарна^? Ие, један опаснији ступањ. *Црна мачка" је у својим. не сасвим уређеним просторија.ма, имала много лепих мачака, чији је живот био много жалоснији од онога што га проводе звезде у ноћним локалима за забављање. Али, то нису биле само црне мач ке. Моје очи, например, заустав љале су се на онима које су људи тако свирепо домамили из Европе. Зашто? Можда је разлог ле-

Лрапски свнрачи и играчнце по аЈжнрским ноћним локалнма жао у томе што се забављање са белим ^мачкама" у Ша Ноару плаћало знатно скупље и што сам разлнку у цени, кад бнх на неки начнн нпак дошао до новца. ја, обични легионар, могао истински да осетим. Јер, једна црна мачка, Арабљанка, у егзотичном косгиму и мутних замагљених очију, која преко целог дана пуши обавезнн »кифи«, узи мала је само 2 франка. То је так са, коју су, ни сам не знам како, пропнсали сами легионари, и она је важила, разумљиво, искључиво за нас. Беле жене сматрале су да и овде имају права да се издвоје. Легионар. пре него им се баци у загрљај, професионални, мајстореки изучен, мо ра да плати 3 Франка. Живот је овде тако скуп... ' Ја лично верујем да је ова строга разлика постављена пре због самих Арабљана, са којима се легионари сукобљавају, покаткад, и у овим јазбинама, прљавим, бедним. У једном локалу ове врсте Арабљанин је увек до стојанствен. Он никада не пристаје да буде понижен у очима жене, нарочито ако је она бела. Готов је увек да пролије крв. А његова крв није морала увек бити јевтина. Године, у којима сам био, нису ми, додуше, морале налагати посећивање сумњивих локала. Па ипак... Ја сам се, једне ноћи, нашао у једном таквом „салону". полупијан, крај једне љупке Бечлике, не много високе, чи ни ми се чак у оном моменту не ни много кокетне, али уморних, благих и дубоко изражајних очију, које су ме потсећале на бескрајно море. Блондина из Бе-

ча била је внтка и шармантна. Пред њом, као ваљда и сваки други, трудио сам се да буде.м инетресантнији него у свакој другој прилицн. Нису ме више интересовали мој друг Рихард Кац и један добар другар из Легије, Рајнхолд Реј, чије ми се друштво допало час раније, док смо испред патроле сержана Поантеа уз.мицали кроз полумрачне и прљаве и готово запуштене улице Ужде, које су једине истина водиле у „срећни" па као. Већ после треће чашице вина заборавно сам на њихово присуство у Ша Ноару. Мене је сада занимала једино она, млада и шар.мантна Бечлика, Лиза Бреслер. Да ли зато што је и она била Јеврејка? Није искључено, али у ову могућност ни сам мно го не верујем. ЈБубав која се зачела код мене у прљавом „салону", крај полупаних чаша, поразбијаних фла ша и мрко обојених чаршава, кроз песму, крештаву и промуклу и кроз неразговетно и непојамно блебетање, вулгарно, просто, чак не више ни срдачно и још мање уљудно, била је у ства ри дубоко изражајна. Али. на ле пу пријатељицу из ,,салона" направло сам и сам утисак. БИВША БЕЧКА ИГРАЧИЦА Мене је Лиза зани.мала. ма да сам био одвећ млад да бих дубоко ушао у суштину једне трагедије, пре свега као жена из полусвета. Зашто је она, питао сам се, а час касније са оваквим једним питање.м обратио се ,и њој самој, шар.мантна и за мало тако паметна, доспела у Ужду, међ људе, који нису, верујте ми,

нн мало пријатни, нн привлачни. И онако пнјан чак ннсам отступао од својих наваљнвања да са знам тајну. Исповест, која је сле довала. кратка и болна, осетио сам, била је заиста искрена. У свако.м случају речима бивше варијеткиње Лизе могла се, по мом скромном мишљењу. поклонити далеко већа пажња него да су оне долазнле од... — Била сам играчнца. Да. у једном бечком вариетеу. После је дошла несрећа. Једна, па друга.. Кад сам сазнала ко ми је отац, кога сам видела пре тога један једини пут, откако сам се први пут, скоро нага, појавила на даскама, раскошно поставље ним, али према коме је у моме срцу остало још много и много љубави. била сам очајна. Не, више ништа, чнни ми се. на свету није могло да ме интересује. У мени се родила луда жеља да оставим Беч и да се отиснем што даље, у неповрат... Лиза Бреслер је због тога при хватила ангажман власника „ва ријетеа" у Ужди, који је имао тако звучно име. Играти у једној егзотичној вароши, на граници Алжира и Марока! Заиста је то могла бити примамљива авантура за једну варијетску играчицу. Разочарење ннје било мало, кад су јој код Црне мачке дали упутства, по којима јој Је била дужност, једина и искључива, да у своје „будоаре", у којима је сав луксуз био нзгледа увлачење, покашто, на тајна врата, уводи полупијане удвараче, друге сваке ноћи...

Преварио сам се, међутим, горко кад сам, нешто пре тога, поверовао да у овим замраченим улнцама Ужде и један обичан ноћни сусрет са сержаном Поан теом, ко}и је био страх и трепет, може бити у ствари опасан по једног легионара, Могао сам само да изгубим свест. кад се појавио и на вратима Ша Ноара, сам, и не много дисциплинован. Упутио се право моме столу. 0чекивао сам да ће сусрет бити трагичан по мене. Међутим, пре варио сам се и ту. Сержан Поан те је хтео у најмању руку да буде каваљер, кад Је у питању присуство једне отмене Бечлике из полусвета Ужде, ма да су се у њој сусретале две прљаве културе.

П030РИШТЕ

Гувернанша са иамуком у ушама и са поези/ом у срцу Премијера >Госпођ ице< ол Жака Девала

Једна сцена из другог чина: с ле шевић, г-ђа Дуга Тек сада, у пола сезоне, даје се на нашој позорници први француски комад, који је добар. Избор писца такође је уочљив. Жак Де92л. савремени драмски писац и гк>зоришни критичар, рекао је још у почетку сам о себи, поводо.м једне своје премијере: даћу десет комада који ће ме учинити познатим, да би ме због једног је диног заволели. Шарл Мере одмах му је признао, да је, као драматичар, песник и артиста уједно. Личности, које он ствара, ишчауре се одједном нз визије, и од*ах почињу реално да дишу. Акција је у заплету једноставна, дли обилује увек ритмом жи&ота. I Жан Девал је дао већ преко де••т ооаоришних дела. Има своју

ва на десно: г. Гошић, г-ђа Мнлолнћ, г-ђа Таборска линију, која се вијуга на по пута између реализма и сна, увек одлучно повучена. Још од прве своје прозе „Књиге без љубави", па до драме „Лепота ђавола" или „Разврата", Жак Девал се одваја од сзојих другова, претварајући романско ћаскање за позоришну касу, у уметничку и пси.холошку тенденцију. Тражи и нађе увек сценску могућност, да реализује и највећу немогућност мотива. Ни после свог путовања у Холивуд, није се биоскопизирао. Јак драмски акценат сачувало му је енглеско васпитање. Уравно тежио је свој таленат интимном самокритиком. Он не пише провизорно, нити сматра своје позоришно дело за пантомин.у.

И социјално и уметнички актуелан, Жак Девал, улази у сцену директно. Сценски обрти су му скоро бржи од речи у дијалогу. То појачава у њему рутину при обради мотива, кров који се са трептањем проткива идеја фатал ности, црпљена из модерног живота. Грубост прелива иронијом, а иронији тражи и интелектуално и чисто позоришно оправдање. Зато има дуета који се скоро хемијски пресипају један у други, као две епрувете у лабораторији. То је соноризација сцене.

Комад „Госпођица" сав је у рас клопу породичног живота. Једнна личност, и то најглавнија, гуверианта, не покорава се дуго ценј трифугалним силама у породици. ; До разорности размажени члановн куће, повлаче за собом и главу куће, оца, ко)и са четири члана своје породице, не чини целину, бар целину у фамилијарној бласј фемији, већ свако вуче на своју | страну, у посебан живот, без једнодушности под истим кровом. ј Ћуди мајке, каприси ћерке, распо јасаност сина, и непоштење поI слуге, гоне оца адвоката на још већу пословну ужурбаност; а ако умре предвиђено је све од стране породице и за тај случај. Осећа се по свему, и по материјалном и по душевном склопу породице, да се ту не жизи у једном стану, већ ' у четири стана, да ту нема једне личности која води, већ четири личности које све разводе. Отац н мати у кући, уједињени су већ две деценије међусобном равнодушношћу и ннтимно.м непажњом. То је брак, елегантан спол»а, а са разорним последт^ама унутра. И то се свети пре свега ћерци, младој Кри-кри. У пркос формалне строгости и под етикетом отменог васпитања, она кришом посрће на лрвом кораку, и то случајно. 0стаје у другом стању, и нико то не зна. Отац се и даље само прави да се љути, а она се идаље са.чо прави да се боји — и тиме се спасаеа част по.родице.

У критичном тренутку добија гувернанту, јер родитељи хоће да сачувају наивну кћер од свега што може-^а поремети углед породице. Гувернанта, у првом тренутку личи на монстру.м, према средини у којој је. Али, постепено са младом Кри-кри, постаје пријател>ски одана, и сугестивна. Кри-кри јој признаје да је у другом стању, и да ће се убити. На велихо изненађење, гувернанта са пал1уком у ушнма, показује срце пуно поезије. Педагошка посувраћеност гувернанте, крије у себи такође једну посебну и интн.мну трагичност. Уседеличка њена памет има чистоте и љубави. Ово јој је осма кућа, у којој је са службом, и увек се деси да девојке, под њзни.м надзором, погреше, а на жалост се не породе, већ или се ослободе зачећа илн се удају. А она, гувернанта, са скривеном тајном у души, никад због тога нема среће, јер по праискон ском нагону жене, жели да у рукама осети живо дете, које би волела изнад свега у своме осамљеном животу. То сада она поверава младој Кри-кри. Доводи брата, лажног лекара, да родитељима са ветује да своју кћер одмах због анемије пошљу на село. Кћи одлази са гувернантом на село, и та.мо се у тајности порађа. Гувернанта је ова срећна. Дете прима за своје, потплаћује и послугу да се утре сваки траг да дете није њено. Враћа се са Кри-кри натраг у родитељску кућу. Сви се, њој маторој, смеју што има дете. Мати подбада и кћер да се смеје што се стара гувернанта породила, незнајући да се породила у ствари њена кћи. Син долази раскалашно, днви се младим грудима своје сестре, и малтретира гувернанту, тражећи јој новаца на зајам. Све то испоснички гувернанта подноси. НаЈзад одлази од куће, у село, да тајно посветн свој преостали живот новорођенчету, пуна љубави за човечанство, умиривши тиме чајзад своју савест и промашени биолошки инстинкт жене.

Режија комада, под руком г. Ра китина, шаржира извесне моменте на њихову штету. Сценока динамика је сачувана. Али извесна изафектирана ужурбаност, претва рала се у футбалски шут, што удаљује с времена на време лнчности од нормалног у ненормалном животу, што је врло осетљиво у I комаду. ј Тако је улога сина — Мориса |— креирана сасвим наопако. Из сцене у сцену, та улога је претворена у провинцијско кревељење, почевшн од првог чина, при сусрету сина са гувернантом, па до последњег. Шта више, у последњем њиховом сусрету, изопачена је сама суштина роле. Син, буфон ском гестикулацијам, показује новац гувернанти, добијен од слуге Валентена, са отвореним зачикавање.м, као да треба она тако грубо то да увиди. Међутим, то није по писцу. Овакав пример режисерове омашке, потврђује чак његозо лабилно сналажење у основу текста. ❖ Игра комада, у еластичном пре воду г. Вл. Драгутиновића, даје преимућство гђи Таборској, у улози гувернанте. Ово је вече > стварн вече савршеног уметничког успеха гђе Таборске. Тај успех, и улога на којој почива главна пишчева у.метничка преокупација, допунила је својом проницљивом креацијом гђа Деса Дугалнћ, у улози кокетне мајке, и гђа Дара Милошевић у улози ћерке, која је комедији, можда местимич но мало внше него што треба, уI левала трагичну ноту. Г. Никола Гошнћ, у улози адвоката ЛисијеI на ондулирао је свој таленат умешно духовитнм афоризмима, ко ! ји комедију држе пред публнком. Типични су г. Фран Новаковић, и најзад г. Никола Јовановић у еI пизодама. | Пишчеве сцене, на крају другог и трећег чина, компоноваие мало натегнуто, нису покваривале оп. шти и жнви утисак. ' ДР. РАИКО МЛАДЕНОВИЋ

БЕРЗЕ Фраиаи у Бе°граду 225.В8 Фунта у Београду 197.53 Долар у Бе°граду 5719.60 Народна б&нка плаМа изиад бер. зацсиог курса а на име премије, за девизе за млиринг и и с плату 28 и по °Д с т°, а за остале дееизе 20 °д сто. Зајам из 1921 од 7 °д с Т о рађеи ј е по 44 50, аграрне обвезнице о д 4 с Д сто по 25.50, државне "*бвезнице из 1930 од 6 од сто 31 75—31 облигације Државне хил°теиарне банке у злату из 1927 од 7 од сто 42.50. ратштетз. промпт по 200—197 и за 28 фебруар по 197—169.50 и аици:е Привилег°ване агрзрне банке по 222 —221. БЕОГРАДСНА БЕРЗА Београд. 17 фебруарч Девизе: (понуда — тражња) Лонд 1 * 195.35—196.75, ПарНЗ 226 44—225-32 ЊујОрк 5733 73—5705.47, ЖенеВ! 1113.85—1108.35, МнланО — ТрСТ 294-75—292.35. Праг 170.53—169-67, Амстердам 2314 54—2303.18, Бер. ЛНН 1374.27—1363-47, БрВСвЛ 904.73 —'Ј00.79 И Варшава 645.85—640-79. Државни папирм; (поауда — траж3>а) дувазскн .103 ИЗ 1888 Г. 10 (тражња), зајам из 1921 од 7 од сто 45 — 44, аграрне обвеа« ннце од 4 ОД СТО 25 50—24, Државне обвезнвпе из 1930 од 6 од сто 31.75—31-25, облигацпје држов не хштотекарне банке у злату нз 1927 од 7 0Д сго 42.50—42, р!ТИа пггета, про.мзтт 198—197-50 а за 29 фебруар 198—197. Акције ; (повуда — тражња) ГТртгвнлегована аграрна банка 223—"222 и Народна баика 4100 (лонудз). Приватни клиринг. (понуда — тра. жња) Беч 917—915. Б°нови: Сатун 36.50 (понуда). ЦИРИШКА БЕРЗА Цдргах. 17 фебруара! ^ Београд —, Париз 20.325, Ландоа 17.76, Њујорк 516 50, Брвсел 72.275 Мнлано 26.42, Мадрид 42.725, Амстердам 207.95, Берлин 123-25. Беч Службени 71.18 —нотен 60.10 Шток« у хо.тм 94.10. Осло 91, Копвнхагеч 79.20, Софцјч 3.75, ПрвГ 15-31. Варшава 57.90, Атина 2 96, Цариград 2.45, Б>*курешт 3-08, Хелзита^орс 7.85, Буенос-Аорес 106 и Јапал 107.' -1* НОВОСАДСНА ПРОДУКТНА БЕРЗА Новн Сад, 17 фебруара^ Пшеница: Бачка, околива Новог Сада 227.50—230. Бачка око.тш?а Сом борл 225—227.50, Средња Н Горња Бачка и Бачка, Потиоје 227 50 —230, Горљи Банат 225—227-50, Орем 227.50—230 п Ј>*жнн Бачат 223 50—225. (Све јв 76 «г. И 2- ОД сто). Нукуруз: бачки и сремсет. гафвнтовани квалитет 68—70, бачкн и сремекн зв март—април—мај 72.30 —75 н банатски, гаргнтован ква. литет 67—69. Тендентша постојава, промет 43 вагона. ИЗВЕШТАЈ СА БЕЧКОГ СТОЧНОГ, ТРЖИШТА (Новаковић, Беч — ЦЈт. Маркс) Беч, 14 фебруара. — На јучерадп« ње тржиште за гзведа бнло је укупно довезено 846 волова, 418 бикова и 727 крава, а од тога било је у^езено: из Јлгославије 92 вола, 63 6нка и 7 крава, из Мађарске 177 волова н из Румуније 100. Сва остала стока дотерана је из унутрашљости Аустр«је. Бикови тешки нотирани су по 0.85—1.05. лахи по 0.90—1.05 н краве по 0.70 шилинга. Тенденција је била непромеилуива. На данашњем тржишт>' за свиње владала је тенденција за обарањем цена. Цене су пале за 2—3 гроша и нотиране ау ови!ве: србијанске тешке по 130—1.40 и лаке по 1.28—132, сремице ггешке по 132—138 и лаке по 1.28—1.32 и суботичке лрима тешке по 1.40—1.48 и лзке по 135—1.40 шилннга. Укупно је било дотергио 13.826 комадз свиња, а од тога 7,293 тешке, а 5333 лаке. Из Југославије било је дотерано 2.706 тешких и 68 лаких свнња, из Мађарске 1.656 тешких н 64 лаке, из Румуније 2.927 тешкнх и 273 лаке, нз Пољске 2.013 лаких н 4 тешке н 3.115 лаких нз саме А\чггрије.

Накнадно извлачење згодитака ратне штете Данас ће се у Одел>ењу државетгх дутова и дрлсавног креднта Манистарства фЈшансија обавнтн иакнадно иззлачење згодитака Л>тријокв 2 и по од сто државне ренте за рагну пггету. Прек^уче је нзвучено 188 згодитака у нзносу од 3.500.000 динара. Како је од ових 188 згоднтака, 4 згоонтка пало на бројеве већ амортнзоваоих обвезпниа, н то: серн»а 851 Ор. 1 згоднтак 5.000 дннара; сернја 1564 бр. 671 згодитак 10.000 дина. ра; серија 2251 бр. 480 згодитак 25.000 динара н сернја 2468 бр. 895 згодитак 10.000 дннара, то се, с обзнром на пропнсе т. 8 Плала за девету амортизацију Лутрнтоке 2 н по од сто државне ренте за ратну пггету за годину 1932 ; 33, мора да обавн на/кпаано нзвлачвње, да бн се наместо поменутнх 6ро : ева, нзвуклн друти. Илвлачење ће почетн у 9 часова пре подне (соба бр. 20).

Вндите да |е рацноналио уништгвање иксеката ипак могуће!

СЛИП"