Време, 23. 03. 1933., стр. 11

г

Четвртак, 23 марта 1933

Љгр

СТРАНА II

ЛШГС БРЕНП

ТДЈНД Р

18 Он пође к врат^ша Она је пошла за шич, својим ситним корацнли, н омешећи се покдзала кафу ко]а Је чекала на њега. Он је узе. Она га је посматрала како је подигао шољу и смеш«ла се, задовољна, док је он Ти си златна Хонгконг ре че јогј он враћајући шољу. Двадесет н четири карата чнстог злата, драга .моја, са дожнвотнам гарантмјом, прави швајцар ски оат!... г — Ти волети мене? Јинта она радознало. — Ја те много волим, Хо«гкокг, рече он. Тн ме потпуно »буњујеш. Волкш лц н ти мене? — Много брзо, рече она и отр ча до ибрша са кафом. Он виде како она поново налуни шол>у и по<5еже од оволике нежности. Али, он је побегао са осмехом на уана.ма и са зажареним ли. цем. У његовом срцу певушала је радост как> младо внно. Када је, овако радостан, зашао иза утла наишао је на Лестара, који је исто тако био врло црвен у лицу и једва дисао. - За ово имам да захвалим Снајдеру. Он ме је пропионо у. деомо када сте ви отишли, рече он Темплзру. Покушао сам да учиннм нешто слично вама али у томе нисам успео. Поред тога ја сам учио бокс, н када сам уанмао часове сасвнм сам се лепо борио. Али, према Снајдеру ја сам још мало дете. Д в и сте тако лако победили тога човека. Ви сте се, сважако, борнли у рннгу? Закуните се да сте се борили на рингу! Његове очи сјале су од радозналости. Онај ранији презнрни израз сасвим је ишчезао. Пред Темпларом је стајао један мла. дић који је био отворен, врло једноставаи, доброћудан и красан. Телшлар је остао сасвич хладан. — У рннгу се ннсам ннкада борно, али сач узнмао врло често учешНа при тренинзима. — Ударш« ваше деснице заиста могу да упропасте. Дао би.х много година живота кад бих умео само половину онога што ви знате. Ја верујем да сте ви моглн још и горе да погодите Снајдера. — Не, одговори Темплар. То би бнло немогуће. Он нма гвоздени подбрадак. — Гвоздени подбрадак! Чове. че, ви треба да знате ко је он! То је Кид Снајдер, човек који се у току осам година појављивао по ринговима и никада није бно нокаутиран, а ви сте га сада удеоили за два секунда. То ааиста нисам могао ни сањати. — Он је већ остарио, објашН>авао је Темплар. У старости човек постаје много спорији, јако тром. Снајдер има сада више од тридесет година, и то се примећује на њему. Ако је тако дуго био у рингу, оцда треба гадине рачунати дупло. — Да, потврди Лестер, ви вмате потпуно право. Ћутке су продужили да ко. рачају. У даљини, која је почела да се губи у помаг.тици, учинило им се да је тридесета година први камен на путу ка старости. Када су стајали преа кућним вратима Лестер рече: — Хтео бих врло радо да вам кажем Још нешто. Оне вечери ја сам се прилично глупо понашао. Молнм вас, немојте то погрешно разумети! Темплар му пружи руку а мла ди студент дуго ју је тресао. — Морам вам све боље објасинти. Када би могли да се поразговарамо? — Врло радо, рече Те.чплар. Док се ви преобучете ја ћу доНи доле. Они се растадоше и Темплар оде у своју собу. Тек што је ушао у собу брзо је напустио и довукао се пажљиво на своју шпијуноку осматрачницу. Пажљиво је извукао чвор на дасци и почео да гледа. Хонгконг је баш у том треНутку посматрала хлепчиће који су се пекли и брзо нестала из Н-еговог видокруга. Затим је чуо шкрипање. Она је затварала пр зор и убрзо се појавила са лепКОјл га чуве у рукама. I ако Ј стајала *еда<н тренутак. Јатур ла је глзву и почела гласио да се смеје. Темплар брзо зачепи отвор Мором. х

— 0, Боже, прошапта он. Она је разумела сваку реч. . XIV Када се Тем1цш> врагно, Мои. ро Лестер чекао Је већ на н>ега Он је немирно шетао по веранДи и пушио кратку студеитску лулу. Правом младалачкож отвореношћу ишао је право ка циЉ У- Дао је само овај кратки увод: — Када сте отишли Сиајдер је ре«ао да се он само пр^вио као да је побеђвн, ка«о би'вас заварао. Ја му то нисам веровао, и Снајдер је т 0 добро анао. Због тога је хтео да ми се осврти. У томе је лрнлично уопео, али не мари. Мени се не само допало оно што сте ви учннилн, него још више оно ЦЈТО Ц1 нисте учини.ти. Ви сте могли Ј)ако да нокаутирате Снајдера, али ви то нисте учииили. И то ми (»понује. Застао је за транугак и гк>чео је да вуче своју полуугашену лулу. — То ми се јако додало, понови он, и сада хоћу да пређам на оно што сам хтео да вам кажем. Ја сал; према вама, од када сте овде, бно врло неправичан. Сада могу да вам кажем и аашто. Стриц Кандон боЈн се опасности, и зато вас је ангажовао. Ја ово нисач могао да разумел! Јер, најзад, били омо овде СнајДер и ја. а ми смо прилнчно јаки људи. Ето, отуда такво моје поиашање. Али ја сам се преварио. Ви сте поштрн младић. ЕтоГТо сам хтео да вам кажем Темллар је ово прично к з«ању са захвалношћу. После догађаја са Хонкоцг изгледао је сам себц страшно млад и страшно нанван, Сада се првма Лестеру осећао као искуонији и старији, и то му је много лаокало. —• Дакле, значи да је оврше. ио, и ми почињемо испочетка. рекао је Темллар. „ја у ствари немам ни појма о чеиу се ради, и савршено тапкач по мраку. Кандом мн ништа не говори, баш ништа! Ја знам само оно што се десило одкада сагм овде. — Он је увек такав, рече Лестер. Он је стар и нрзовољан. Испричаћу вам оно што ја знам Истина, и то није тако много Пре једно петнаест година појавио се мој стриц. Ја сам онда кмао осал1 година, и једва да сам о њему нешто чуо. Он нас је посетио. Ми смо били врло сирамашни. Мој отац, млади адвокат, боловао је од туберцулозе. Једва да је за себе самог зарађивао, а морао је да се брине и о мојој мајци и мени. Можете онда претставити како нам је било. Када ми је било шест годта бојао сам се од оваког првог у месецу, јер сам анао да се онда појављују рачуни. Нећу даље да вам досађујем. Само хоћу да вам истакнем шта је за мене значио овај стриц који се појавио овако изненада. " Хтео сам да га поштујем, али и порад мојих највећнх напора у таче ниса.ч успевао. Он је моме оцу омогућио да последњу годнну свога живота проведе безбрижно. Пре него што ће умрети, мој отац ме је позвао постељи и замолио мајку да нас остави насамо. Онда ми је рекао да је ове ово платио, и за њу и за мене. Ово ви свакако не разумете? И ја нисам онда разумео. Мој отац предао ми је једно запеча. ћено писмо, са поруком да га прочитам тек када ми буде осам наест годнна. (Наставиће се)

5АНИАШ1Б0СТ И5 СШ

Због кразе обустављвно Грађење на/ве/гег пароброда на свешу Париз, 22 марта. — Због н&иостатка кредита прети опасност да (|е се рбуставити дафе грађењс новог џиновоког француеког пароброда „Норманди", који треба да буде највећи пароброд у свету Грађевичсна фирма Пеиое из СенНазера обратила се за помоН фран цуској мадн. ОчекуЈе се да ће влада одобрити већи кредит овом предузеНу. (Време)

Тспеле пробе са пошшанскич ракетама у Iрацу Беч, 22 марта. — У Грацу су извршени пробни опити са ракетама које ће преносити поштанске пошиљке. У присуству већег броја новннара инжењер Шмидл је са врха Гарах послао у Арцберг једну ракету типа „V 14", која је има ла 283 писама. Лет је успео савршено. Инжен»ер ће ^рајел! овог ме сеца одржати једно предавање о поштанским ракетама у Цириху.

НОВО РАТНО ОРУЖЈЕ Ранета као бомбардер н нзвпвач

ПРИЧА „ВРЕМЕНА"

СТПДРНИЦА

Ви још нисте разгледали „ДЕЧЈИ ЛИСТ"? Тражите углвд.п примерак бесплатно од администрације, Београд Краља Александра број 77.

Инжељер Цукер нз Куксхафена извршио је пробе са чудноватом ракетом, која је дугачка преко пет метара а направ .Ђена у облику цепелнна или торпеда, сва од алуминијума. Она садржн 12 мањих ракета, од којих свака има 360 килограма експлозивног материјала, који се сукцесивно пали. Ова ракета пење се вертикално до 1000 метара висине, а затим лети волоравно даље.

При томе испушта баласт и исто времено слика падање баласта и предео. После се ракета окреће и лети натраг на олређено место. Конструктер налази да је ра кета одлична као оружје, јер може бацати бомбе и филмски снимати положај непрнјатељев, па се опет вратити неоштећена натраг. На слици је ова необнчна ракета, а поред ње њен конструктер. Цари1радски Јевреји сабошира/у филч грчког глумца Папаса због отмице лепе /евре/ке милионарке г-це Шор

Цариграа, 2} марта. — Јуче се вратнла млада Јеврецса ша Шор, о чнјем № бе^тву са грчклм глу.\шам Папасом ,,Врвме" већ пнсало Отац ј« усшео да врати ћерку н да је одвојн од њеног љубавтотка захгваљујуКи једино досије-у атилоке полицнје. Да 6и лзбегао навалу новннара, којн еу чекали долазак младе девогке, отац је са ћерком онтпао јадну стадшцу пред Царитрадом н аЈТомобнлом отишао својој кућн. Гца Шор је са својам љубавником Папасом раннјв опремала бевство. Њен љубавннк опрез«о је лалсан пасош, н млада дево ка допутовала је у Атнцу са пасошем рце Омнриотис. која много лнчи на гцу Шор. Сада ^е Палаеу бцтц суђено за два крнвнчна дела. Прво за одвођвње малолетпе деројке, а друго абог лаишог иасоша. Према грчшм амнмвм де-

вогка је малолетна до 20 године, а г-ца Шор еема 1ош 20 годнна. Палас је покушао пнсмом да се оправда пред младом девојком, бадајућн цалу кривниу на њонога оца, и назодећн да је све подметнуто злонамерно како би их одво-нли Цео оолЈШНјски досие — каже он — само је вешто из .\Еишл >ена омицалица. На ово пиамо овога дојучерошњег љубавтшка млада деводса није ни.шта олговорила. Занимљиво је да се ови1 дана у ЦдрнтраДЈ* приказивао грчки тонфилм ,,јВли пут", у коме главну улогу игра Иапас. Јевре}ска публика, која је иначе редован посетилац биоскопа и љубител. тонфилма, демонстратнвпо саботира овај грчкн тонфнлм. На тај начин она манифестује сво)у солндарноот са породицом Шор. (Време).

ТелеВаШија сиасла живош једном човеку

Код ГЛАВОБОЉЕ, ЗУБОБОЉЕ МИГРЕНЕ р НЕУРАЛПШ ублажује боли

Орвг. фијола са 20 табд. Диа 20'1 таблет* ''ии 1'50 Добива се у свнм апотекама. Одобрвво оо Мјпис.«р еов вовпив ш I 1» ^р, '429 ош о«товр 1»И. I |

Минхен, 22 марта. — У Минхену се десио један чудноват случај телепатије који је изазвао велику сензацију у целој вароши, јер је, благодарећи преносу мисли. једЈјом човеку спасен жлвот. Карл Ватер становао је код свога стрица, протестантског пастора, и учио гимназију у Минхену. Прошле вечери, док је писао свој школсјси задатак он је изненада осетио да нешто гори у кући. Утисак је био тако јак да је он устао и пошао кроз све собе да се увери да ли је све у реду. Када је ушао у собу свога стрица нашао га је како дрема у наслоњачи поред камкна. Једно парче дрва пало је на под, и пламен Је већ захватио одећу старог свештеника. Овај то није осетио у сну. Младић је пробудио стрица и угасио пламен. Обојица су били ^еома из-ненађени. Стриц је рекао 1а је он сам у сну видео како је

у опасностн да буде сагорен у паклу. Очигледно је тај сан телепат ским путем побудио код дечака помисао да нешто гори у кући. (Вре.ме)

Том биоскоп „МЕТРОПОЛ"

Уз цену 5, 7 и 10 дин ЦЈлагер премијера крпмнналног тонфнлма са немачким дијалогом

Херман Шпилман, Ерика Фидлер, Фриц Адемар Додатак 3 шале.

Сензација сезоне Тпјфун игра најславнији совјетски глумац инкишинов Припрема КАСИИА

КОЛОСЕУМ Премијсра тонфнлмског ремећ дела: ЉУБАКАЊЕ - иеђе1еј Магда Шнајдер, прђи пут V трагичној улози. Остале улоге : Ол/л Чахова, Паул Хербигер, Волфанг Либенајнер. Сензационални дода так СвеШа Г ора.

Вечераши оу у рестораму, потом су јшјли у позоризцте, у каФа^ну и сада... — Остави ме једном на миру с тим пољупцима, рекла је о>на полугласно и отргла се ад њега. — Што се љутиш ?... — Тако... Он ју је гледао неколико тренутака ћутећи. Она је додала: — То је опаона ствар... — За кога? За мене? — Не, нисам ни на|јман>е м#|слила на тебе. Њен поглед није био јаростан, очевид^но је била расположена за објашњавања. Он се оомехивао. Свакако није придавао велнку важност оОЈашњаван>у које је она желела. — Онда значи да је ствар опаона за тебе?.. Његова жена је показивала велику антипатију пре-ма тој девојци која је била другарица његове кћери а која је сад била његова љубазница. Услед тога оу њихови односи морали бити обвијени великом опрезношћу. Он није ни на/јмање желео да има неких узнемиравања због тога и ако је много полагао на ту љубав јер је веровао да је по среди љубав и мимо велике разлике у годинама иамеђу њих. Значи да је ствар опасна за тебе? поновио је. У одговор на то, дошао је један уздаа веома вешто изведен. Она је при томе заклопила очи. Он ју је поново загрлио и уздах се претворио у један дуг пољубац. Ништа се у соби није чуло осим откуцавања насовника. Ја те волиА1, Сибила, говорио јој је он нежно. * Сер Уиљем Чеврони приближавао се педесетој годиш али је изгледао као да још нема четрдесет. СалЈувао је своје здрав. ље благодЈрећи једној камбинацији у коју је ушла и доброћуд. на жена и велико богетство. У рату је учествовао као официр и по његовом свршетчсу живот му се учинио лепши него икад Разуме се, у живогу је вајвећу важност придавао љубави Снбила Холм је бнла најбоља лругарица његове кћери Моли и тако се и он упознао са нлм. Злл.убио се у њу као какав млаАић. Била је лепа, плава, виоока, у свако.м погладу савршена. Није се могло замислити лепше створење од ц,е. Била је интелвктуалка, пола. гхпа је на своју независност, хтела је на прво.м месгу да иде за својкм осећајима. Љубав према једном човвку двадесет и пет година старијем од ње чинила јој се пуна оригиналности, давала јој прилику да се покаже савршено различита од својих дру гарица. Њихова љубав је брзо доспела до крајње тачке до које је могла доспегн с обзироч на то да је он био ожењвн. При томе је она и.мала осећај да се жртвовала, док је његова жена сасвам несвеоно у том догађају играла улоту тираиина. Сер Чеврони је сам себи признавао да није био исгтравам према њој али је и даље играо своју улогу љубавника, решен да иде до краја. — При свем там, не можемо вечито остати овако како омо сад, рекла је она кад су наста. вили разговор, а говорила је озбиљним и ученим тонам за који је знала да јој врло лепо стоји. И од једном. неочекивано, стисла се уз његове груди и страоно га пољубила. Није се сећао да га је икад његова жена тако пољубила. Сад, у Сибилнно.м загрљају, осећао се као подмлађен, обузимало га је неко сасвнм ново одушевљење. — Зашто не рисмо могли да наставимо да живимо овако? питао ју је после кзвесног вре. мена. — Врло добро знаш зашто. С друге стране, признајам, развод брака би за тебе бно веома незгодна ствар тако кратко вре ме после венчања твоје кћери... — До крајности незгодна... лотврдио је он, али се није упуштао ни у какво објашњење. Обузи.чала га је нека туга. Гледао ју је са одушевљењем неког мл&дића. 0, драга моја, узвккнуо је од једно.м, чини мн се да сам овог тренутка вндео у твојнм очима цео светЈ

Потом, стионувши је око стач са још јаче, додао је: — Немој дозволити да те изгубим, макар шта се десило.^ Преклињем те!.. Часовник је почео да избијаН>е.му се чинило да га нешто стеже у грлу. — То је права гортура, рекла је она, што поред све наше љубави ја не могу да те имам само за себе. Постајем љубоморна. Не знам да ли ћу моћи да издржим још дуго под тим притиском Волимо се тако иокрено, а морамо да се понашамо као какви лопови. У ствари, ове последње р«чи биле су диретно инспирисане из једног најновијег романа, али сер Уиљем није читао романе и у тој изјави видео је само израз њених нежних осећаја. — Оставимо све то за доциије, одговорио је преклињућим гласом. Ја ћу размислити. Кад је отишао од ње, ана је имала утисак да је однела потпуну победу, да иокључиво од ње зависи каква ће одлука и кад бити донета. Три недеље доцније, држање његове жене према њему постало је одједном посве чудновато. Није се миого изненадио кад је она једног дана просто отпутовала са једним његовим одличним пријатељем. Кад се вратио са једног излета на коме је цео дан провео са Сибилам, предато му је следеће гтисмо: „Драги мој. Познато ми је да имам четрдесет година, али се вараш ако мислиш да сам сасвим изгубила разум или да сам ослепила. Осећам потребу за дужим одмором и примила сам Хенријеву понуду да проведем извеоно време у његовој вили у Сицилији. Надам се да ћеш постушгги као џентлмен и да ћеш што пре спровести наш развод брака. Хенри те поздравља заједно са мном. Твоја Кониа". Он је радосно гледао у то писмо које је још дуго држао у руци. Сад је био слободан и то је била глагана ствар. Слобода... то је младост, то је срећа. Сибила је била тачно предвидада догађаје. Победа је била на њеној страии. Али, није сер Уиљемова супруга била побеђена. Само над њим однела је победу.... М. БОЈД

КОД ШУЉЕВА, ЗАЧЕПЉЕНОСТИ, подераних црева, навале мокрења, код болести џигерица, болова у крстима, тешког дисрња, лупања срца, несвестице олакшаће вам угодно употреба Франц-Јозефове горке воде, шта више, често вас и излечити. Специјалисти лекари за унутрашње болести, наређују у многим случајевима да се пије у јутро и увече цо пола чаше Франц Јозефове воде. Франц-Јозефова горка вода добива се у апотекама дрогеријама и колонијалним трговинама.

К А С И Н А

Премијера репрезентационог белефилма Уфе: Маркиз де Понтин>ак

(Царичина подвезица) Конгрес староћа: Лилиан Харвеј, Конрад Фајт, Хајнц Риман, Меди Кристијан, Фридл Шуетер

Ураиија Данас премнјера Ноћ ш веонцбе (ЕјпМаЛс! V? \ е Ии) Лиане Хајд Секе Сакал Георг Александер Почетак: 3, 5, 7, 9.30. У 3 сата сва места по 10 днн.