Време, 23. 03. 1933., стр. 4

ЗЕМУН

РЛТПО вГТЈ-М

1\пл

Орд.Цц. 1шк»и4а

Б10ГРШЦ вЖ1 ■Н

$Ј са забрањеин.ч гаеренол, ло\)&

&Ј*РЧ>*

I 1АБР.Т1Р аут I мел. р««а с«ло : Заб"р.т. ) т а4ла нжза^рт

МоЈуђерн/ф

«*№Ј8в6и^ ф.

05?>а.

Гм^

У\ .ТУ Н6 Д Л с Ве;м Псгку

'ЦЈЛЦз

КА<9,ЛО»АЦ % ^ уЈЈУГ-М

Кчииј^Т|

с ^1ов

(етсртак, 23 марта 1933

]0Ш ЈЕДНА ЖРТВА ХИТЛЕРО-. ВАЦА Нсјбсљен немачкоч царигенту забрањен /е рад V Немачкој

Како ћемо заиашиши и сачуваши корисну дивљач ?

Поља и шуме губе своје дрс:::а и иривлаиносши ако у њима нема дивљачи

ДАНСКИ ПРПКЦ-ЛЕГИОНАР Прггнц, воЈник Легије СпЈранаца, држи иредавања Оо бвропи

Лалски г.ринц Аге био је дуже времена официр у француској Ле гији страпаца. Он је нашао да правог војничког другарства има највише у овим сталш* борбенпм трупама. По изласку из Легије дански принц је почео држати по европским престоницама предавања о животу у Легији странала. Ових дана он је предавао у Лондону.

ДОКУМЕНТИ ВЕЛИКЕ БЕДЕ Тладна и боса немачка деца не могу да дођу у школу Примери неколико писама ђачких ро* дите*а Берлнн, 21 марта. — Учитељ једие основне школе на периферији Магдебургл објавио је у „Фосише Цајтунг" некодико писама родите.га >"ченика у који.ма родители правдају недо.оазак своје деце у школу. Све су то узбудљнва документа, која најбод>е приказују беду даиашље Немачке. Ево неколико таквих писама: „Ја много жалим што свога сина Ханса не могу пустити у школу када падне киша. Због мог рђавог материјалног стан>а нисам способан да свом С1шу набавим ципеле. Ипак сам упутио молбу добротворним друштвима да поклоне пар ципела моме сину. Ако сматрате да је изостанак мога сика из школе сувише траЈао, ја вас молим да са своје стране гаггервенишете код ових дуцггава. Број моје молбе је априла 24 Л. 75." * „Ја немам средстава да набавим својој деци потребан школски прибор, па ни књиге. Услед последње ме ре о нужди помоћу коју сам прнмио као иезапослени радник смаљена ми је за 30 марака месечно. Ја имам петоро деце, од којих двоје иду у школу. Ви можете разумети, директоре, у каквом се положају налазим. Ја вас зато молим да предузмете потребне мере да се мојој деци, Лизелоти и Рутн, ииздаду школске књиге бесплатно." „Ја вас молим да извините Гертруду што није могла данас да дође у школу. Ми нисмо имали ничега у кући. Нисам је могао послати гладну у школу. Она је морала да чека док ми се врати муж са нешто новаца." „Молим вас да извините Гретхен. Она није могла у школу јер су њене ципеле тако поцепане, а ми чекамо да општинска помоћ дође тек у поне дељак." „Моја ћерка Маргарета није могла доћн у школу 22 овог месеца јер нис.чо имали никаквих намирнипа у кући. Ја је нисам могао пустити без до ручка. Ми смо гладовалн до подне очекујући помоћ за незапослене."

Тсов заШ?иава /4 рацника Парнз. 22 марта. — По вестима нз Сен Жан д'Мор ен (Савоја) јуче у 20 часоза "ручно се усов га впоине од 2.060 метара. Том прилпком затрлано је 14 радппка ко';н су спавалн у баракама. Јутрос је пошло за руком да с* неколнко разппка спасе РаДови на спасавању су в^ома отржаПн услед опасностн од еовог усогм СЕДАМ ЉУДИ ГИНУ ОД НЕПОГОДЕ Париз, 22 марта. — Јавл>ају из Сен Жан де Моријен да је од страховите непогоде која је тамо беснела погинуло 7 лица а 9 лица је рањено. ЈЕДАН ОД ПОГИНУЛИХ ЈЕ ЈУГОСЛОВЕН Париз. 22 марта. — Јављају из Сен Жан де Моријен да су од 7 погинулих лица одстраговите непогоде четворица билн Италијани а 1 Југословен.

Наша земл>а распалаже великим и разноврсним изборам дизљачи, почев од препелице па до тетреба, и зеца па до медведа. Раннјих голнна кмади с.мо дивљачи у нзобиљу, док је сада корисна днвл>ач знатно проређена већим делом у границама предратне Србије. Зашто је поменута дивљач у опадању, о таме је писано неколико пута, па ћемо н овом приликом укратко напаменути главне чнн*енице: лозокрадице, штетна дивл>ач и птице грабљивице, сеоски пси луталице, затим разне болести, поплаве, вслике зиме, снег град, оскудица у храни, убијање дквл>ачи од страие појединаца без ограничења, као и слаба контрола лова. Све су то непријатељи дивлЈачи, због чега је она у недостатку. Појава несташице корисне дивл>ачи бацила је све исправне ловце у бригу, па се почело интен-

ван пре кратког времена, нпак је здпажено, да људи у том одбору раде са пуно воље и пожртвовања, што њима и припада већим делом захвалност за куповину и пуштање горе поменуте дивл>ачи. Такође не треба изгубнти из вида, да је и скорашња успела ловачка забава дело акционог одбора. Осннвањем овог одбора међу београдским ловцима настало је дружел>убље и слога што одувек краси овај лепи ловачхи слорт Ми знамо да овај одбор очекује велики и деликатан посао, али им жели.мо да продуже и убудуће рад са пожртвовањем и вол»ом, да би одговорилн свсчме внооком позиву. Главни задатак београдских ло ваца је, да се пуштена днвљач на забрањеним терени.ма сачува, запати и одржи. У том циљу поједини терени, решењем Министарства шума и руда, забрањени су за извесно време за

дивл>ач и онда када се она лови. Атавизам је убијање корисне дивл>ачи до истребљења. Увећани број ловаца не прети толико истребљењу дивл>ачи колико рђав појам о њено.м чувању и одржању. Сваки ловац зна како се која див.љач лови и када, али он мора да има и моралне дужности према њој. Зашто сада када је дивл>ач у опадању да се не задовољимо са једним убнјеним зецом, или неколико препелица и јаребнца. Зашто убијати, не мислнти на опстанак дивљачи, да треба ловити и сутра, идуће недеље, и т. д. Треба једном бити начисто с тим да није испразан ловац онај који за један дан лова убије неколико зечева, илн ако је препунио свој висак препелицама и .јаребицама. Такав ловац је егои[ ста, о« не уме да се ограничи у убијању, он не мисли на сутрашњнцу, и он би био у стању да све убије без обзира колики је тај

диал>ачи и птица грабљизица, у толико ћемо сачувати и повећати број корисне дивл>ачи. Поред тога дивл>ач страда и од ловокрадица и бесправних ловаца. који лове бесправно. у невре ме. и на забрањеним теренима. Да би се таквим лици.ма стало на пут, заједничку активну и ефикасну помоћ добили смо и од стране званичних органа. Министарстзо шума и рудз издало је наређење својим подручним органима. да свако лице на терену, које носи пушку, легитимише, и ако се установи да лови противзаконито, или на забрањеним теренима за лов, да се према њему поступи по закону како би искусио законске казне. Комаидант жандармерије, такође са своје стране издао је наређење свима жандармеријским станицама, да и они са овоје стране врше контролу над ловци.ма и оннм особама које лове бесцравно, и да према њима

На шалтеру сте на >чше излокенн опвсност* заразе од грипе. Најдлскретнил' и нгјбољ. заштнту пружају Ва-т \тсусне Лнах т пастиле др ВагЈЛрра. Л биј? ; у се у свим апотекама за 3 и 15 д^лара.

Граниаа забраљеног терена за лов означеиа је црнам линијом,а цеозабрањен терен прошаран је ситним тачкама. Гранниа се креће аочев од Дунава врхом источннм але Хује ка Роспи ЂупрнЈИ, затнм путем кроз село Л1иријево на село Ма.1и Мокри Луг, па пугем на Велики Мокри ЛуГпутем на Кумодраж, а одатле старим авалскам путем до тунела на пожаревачкој прузи. Одатде пожаревачком пр >там до пута за Ресник и "тим путем до жел. станице Ресннк (нишка пруга) ка котн 177 (Швабннац), па п>тем на Чнтак преко коте 176, затнм путем ка А луги , одатле путе.м до обреновачке пруге, па овом до стубова, којн кроз Макиш означавају границу београдског атара до Саве.

зивтЈ радити у томе правцу да се то стање поправи, да се корисна дивљач не би сасвн.м иа»ренила. Лов и богатство див.љачи зависи на првом месту од нас ловаца, и уколико ми будемо савеснији н агилнији, утолико ћемо и.мати богатија ловишта са различито.м дивљачи. Више слоге, разумевања, ловачке свести, труда и рада свију ловаца, па је успех осигуран. Једна од главних чнњеннца да се корисна дивљач сачува и запати јесте забрана лова за извесно време на извесном делу терена, на коме би се задржао довољан број дивљачи, који би служио као резерва за приплод. Одржавањем и чувањем озе дивљачи лако ће се успети, да се она запати и на рђавијем терену. Да бн се то и остварило, беогр>адски ловци уз велике материја^не жртве набавилн су изв^стан број корисне дивљачн, јаребица, зечева и неколико фамилија фазана, и пустнлн их у околини Београда на забрањеним теренима ради приплода и освежавања крви код дивл>ачи. Оза акција београдских ловаца је за сваку похвалу, и она је дала видног доказа да се на томе пољу почело озбиљио да ради. Највећа добит за београдске ловце је оснивање- акционог одбора од странс представчика свих лавачких удружења из Београда. И ако је овај одбор осно-

лов, што се види из приложене карте. Сваки ловац треба да је снабдевен у лову са ово.м картом, како се не би кссвесно огрешио о граннце забрањене за лов. Оно лице, које се ухвати са пушком на забрањеном терену, искуснће законске чоследице Акциони одбор упуткће сш-ч општинама и ловачки.м удружењима као и жандармеријски.м станицама у околнни Бео!рада карту са забрањеним теренима за лов, радн управљања. На тнм теренима корнсна днвљач несметано (поштеђена од стране лоеаца и њихових паса) креће се, пари и оплођава, тако да ће.мо већ до године опазнти њен знатан пораст. Нарочнто се мора уложпти много труда па да се пуштенн фазани, та ноеа врста дивљачи на наши.м терени.ма сачува и одржи. Потребно је на првом месту заштнтитн их од пти ца грабљивица и сеоских пасалуталица. Чувари лова свакоднев но баве се на тим тереннма, обнлазе фазане и посматрају њихово кре*тање, прехрањују их и штите од птица грабљнвица и сеоских паса. Што се тиче јаребица и зечева они се несметано крећу на забрањеним тереиима за лов. ( и њиховим парењем, укрштањем ! и осаежавањем крви добићемо већ до годнне један повсћан здрав подмладак, што је по днвл>ач од велике користи. 1 Прави ловац је оиај који штеди

све што му се пред пушком укаже. Нажалост, у сред Београда имамо и такзих који не лоае из спорта, веђр због трговине, посзетивши сае своје слободно време лову, убнјајући немилице. Так ва лица треба путем јавности обја вити, избегаватн. па чак шта више и онемогућити и.м лов, јер им ј и није место међу савесним и исправним ловцима. I Корисна дивл>ач још страда, као што раније рекосмо, од птиI ца грабљнвица и штетне дизл>а! чи. Вране, свраке, газранови, копци и др. не.милице испијају јаја фазана, јаребица и препелица, тамане и њихоее мале. Од свих ових | птица најопасннје су вране, а најбол>е средство да се оне ута.мане I јесте постављање отровних јаја , на њиве и ливаде. Како се та јаја справ.Ђају, донећамо у идућем : г >роју. Лисице, творовн, сеоски пси. тамане зечеве, нарочито мла- ј дунце. Када би се од некуд могла прнбавити статистнка утамањене дивљачи за годнну дана од поме- I нутих штеточина. верујемо да би нас та цифра пренеразила. Чим гора олиста дужност нам је да приредимо једну велику заједничку хајку на гнезда врана. сврака и гаврачова н да нх раном зпром, |'ош на -г::чшту малих у гнезду, што више потаманимо. Такође путам хајки н тровањем, треба таманнтн другу штетну дивљач, јер што више уништнмо штетне

Прекјуче је најчувеш«ји не.мач* ки Д1фш-еат г. Бруно Валтер требао да диригује четвртим великим фнлхармонијским конпертом у Беолниу. Међутим, уочи самог концерта, на тражење министра г. Гебелса, г. Валтеру Је забрвљено да диригује .Управа фи.тхармоније морала Је да потражи другор диригента. Тврди се да ће Бруиу Валтеру б»гги забрањен свакн да« љн уметнички рад у Немачкој, по« што је си одлучав противш« хи« тлероваца. ,

поступе по зако«у. Чуварн лова такође врше контролу, а и самн ловци кмају се међуообно на захтев појединаца легитимисати. Како дивљач оскудева и у храни, то је иннцијатнвом пуковника г. Мирослаза Опачића, а у споразуму са акцноним одбором поручено семење ради расада, како би се добила специјална трава и биље за исхрану корисне дивљачи. Као што се из предњег видн корисна дивљач је пуштена ради ( приплода, а сада је на нама да се' она сачува и одржи. Прирсђујмо хајке на штетну дивљач- и тнце грабљивице, хватајмо ловокраднце и бесправне ловце, доставд>ајмо их најближим власти.ма, чувајмо забрањене терене за лов, исхрањуј.мо корисну дивљач и штитнмо њен миран опстанак. Радећи само тако ми ћемо ускоро сачуватн н запатити корисну дивљач. МИЛАП ВАГПЋ ЛОВАЧКЕ ВЕСТИ Оцобгење лова на шљуке у Љешшонско) Шуми и Карагачу Решењедг г;. Л\инистра шума и рудннка дозвољен је лов 'на . шљуке у пролеће у Љештанској ' Шу.мн и Карагачу. Забрана лова на корисну дивљач на поменутим теренича и даље остаје на снази. 1

ПОДВИГ ГРАЂАНА ФИРЕНЦЕ Обнављање средњове• ковних ,,мисшери/а" у /едном ишалиганском манастиру Торино, 21 марта. — У петнаа стом веку приказиване су сваке годнне у одређено време средњовековне Л\нстерије, које су претставл>але прави догађај у животу италијанског народа. Фирениа је одлучила да обнови ову тра дицију. која потнче из најславнијег д.-ба тосканске престонице У месецу мају приказаће се у Фи ренци , Репрезентационе ди Санта Улива" — „Чудо св. Оливе". Директор париског позоришта ,.Вје-Коломбје", г. Жак Копо, ЧЈЗван је од стране града Фнрен це да организује ове претставе. О свом пројекту. г. Жак Копо је дао следећу изјаву: — Када бих био још везан за ма које париско позориште, где човек губи сваки контакт са животом, не бнх осећао ову радост да се налазим у овом чаробном манастиру, и да ту мислим само на „Репрезентационе ди Санта Улчва". Ова средњовековна мистерија приказаће се у манастиру Санта Кроче. Оригинални текст ове „Мистерије", пронађен 1863, напи сан је у првој половнни 16 века, тако да се у њој осећају већ профани и чулни елементи Ренесанса. О начину реализације ове прет ставе г. Копо вели: — Мислим да бн била заблуда када би се верно репродуковао план средњовековних позорннца; то би и сувише истицало сликовитост ове „Сакра Репрезентаиионе". Гледати једну осветљену слнку док ранија слика нестаје у мраку занимало' би само дватри пута. Али, радити у том смислу целе једне вечерн, целе прстставе, па затим чнтав низ дама доцније, покварило би сваки лео утисак. Ја ћу у дворишту мапастира распоредити „места" радње; тако ће се та места стално гидети. Светлост има само да -се појача или смањи у жељи да се истакне перспектива драме. Глу.мци н глу.мице, нграчи н играчице, музнчари и хорови, сви они \-чествоваће у овој претсмри . Музикални део биће од чајвећег значаја. Музика ће битп час земаљска час небеска, јеп * овој ередњо веконој драми играју улоге надприродни елементи. Публнка ће седети под аркадзма како би могла да пос.матра сву арх.ггектуру и ужнва у њенчј н а оиењнвој лепоти. Ја нећу употоебити ншедан архитектонски е.-сменат који не би био у склату с*1 постпјећом архнтектуром. Кч с т и.ми ће бнти нз 14 века. ГГр^т«" п*п простоте бнће онај коме ћу се нлјвнше потчинити. Одбацићу сб^ки компликовани механнзам. ј?р он на позорници више немз успбха.

Енглескн посланик г. Хендерсон v лову на шљуке Оснјек, 22 марта,— Пре неколико лана птпочро је у Срелу Дон.н Мнхољац велнкц лов на тљуке Међу многнм ловинма пз најотменијнх друЈптвеннх кругова у нашој државн налплп «*е н енглески посланнс на 1.ашем Двору г. Хенле^сон. Орем«)