Време, 23. 03. 1933., стр. 6

СТРАНА Л

Чствртак, 23 марта 1933

^пеђмдк Изложба слика г. В. Резникова. — Клуб независннх књиже&ннка отвара у недељу 2 априла у 11 час. у великој дворани Кола српских сестара (Франкопаноза бр. 11) изложбу слика свога члана, песннка и сликара г. Василија Резникова. На отварању одржаће говор г. Сима Пандуровић.

Трећи коризмени четвртак у Старокатоличкој цркви. — У четвртак 23 марта биће у Старокатоличкој цркви у Дубровачкој ул. 1. коризмена служба у 18.30 часова. После службе предаваће г. др. Нико Калођера о теми ,,Вера и индивидуалност", а после говора певање Јеремијине тужалже ,,Са висине послао је огањ у кости моје". ❖ „Жена као фактор религиозног живота". — Женоки хришћангкн покрет приређује у четвртак 23 ов. .месеца у 18.15 часова на ТеолОшком факултету (Краља Петра бр. 2) предавање г. Мнодрага Ђусића, ст. теологнје о теми: „Жена као фактор религиозног живота". Улаз бесплатан. Седница управе биће у 16 час. ❖ Повластица за збор Српског пол>опривредног друигтва. — Решењем Мнннстра саобраћаја, МС Бр. 4005 од 6 марта о. г. одобрена је повластица у пола цене од 24 до 28 марта члановима и изасланицима подружнна, који буду долазили на редован годишњи збор Српског пољопривредног друштва, 26 марта о. г. ❖ Коларчев народни универзитет. «— Даиас у 18.15 часова држаће предавање (с цројекцијама) г. др. Тихомир Симнћ, професор Универзитета, о теми „Вечита борба човечијег оргаиизма протнв заразних клица". У 19.15 по подне говорнће г-ђа Исидора Секу.тић о Последњој причн Достојевског. ❖ Одлнковања од стране Црвеног крста. — Одликованн су од стране Црвеног крста, за рад и услуге учињене Црвеном крсту. Златном медаљом: г. г. Власта Будимовић, управник Државне штампарије и Илнја Јовановић, царински посредник: Сребрном медаљом г-ђа Мара В. Димитријевић, г. Сретен Пејић, шеф станице у Метовници, г. Милош Н. Копуновић, желез. адмннистратор; захвалннцом г. Никола С. Благојевић, трговац нз Београда.

СЕНЗЛЦИОНАЛиИ МБМОАРИ / едног од НА/БОЉИХ евглескпх та/нчх агената

Ешлеет шиа/

НОВОСТ за ДАМЕ џ. Р. ЧАРАПЕ ?-КЕНСКЕ БЕЗ СЈАЈА - МАТ СА ПАРФИМОМ ПРИСПЕЛЕ КОД СД|Цр Т с р а з и ( с ЧгГ11ЈЈ до „Москве".

Соруп §Н1 Бу Сеп1горгезз 5 Следећег јутра пошли смо исти.м путем, и тада сам успео да се спустим и да искрцам свог сапутника. У току осам следећих дана он нам је послао свих шест голубова. Потом сам ја одлетео још једном до изабраног авиона са новим кавезом голубова, који сам пустио са падобраном на место где се искрцао Нико. И ове птнце вратиле су се у наш штаб са врло важним подацнма које им је прикачио Нико. Укупно сам одвио Николу трн пута иза неприја тељских линија. Али, сви моји путници нису би- ј ли као Нико. Једном сам морао | да пребацнм једног шпијуна у не- | пријатељски сектор,. пре него | што би он уопште учинио неки пробнн лет. Био је то један Грк, који је са нестрпљењем чекао да лети, а много се хвалио. Кад смо пошли јутро је било магловито, ветар је јако дувао. Сва моја пажња била је концентрисана на апарату. Био сам принуђен да летнм кроз четири слоја облака. Једва ако сам видио куда ме водн авион. Летели смо можда пола сата када сам се изненада окренуо да видим како се држи мрј сапутник. Он је био скамењен од страха. Очима је гледао тупо преда се н личио је потпуно на болесника. Ја сам се насмејао и покушао да му подигнам дух, али без успеха. Нисам могао схватити да један човек може да буде болестан тако дуго, и тако истрајно. Изабрао сам терен на који сам могао да се спустим. Све је ишло добро. Али када сам хтео да довикнем човеку да се искрца уверио сам се да је пао у несвест. Било је немогуће да га оставим у таквом стању на непрнјател>ском тлу. Морао сам се вратити са њим на наш аеродром. Када смо стигли он је још увек био без свести. Више га ништа није могло натерати да седле у авион. Други мој извештач био је неки Петровић. Он је волео да лети. Често је долазио на ае^родром и онда када није морао да путује. Просто је уживао у посматрању авнона. Једне вечери он се попео на своје седиште иза мене. Примио је кавез голубова, н ми смо пошли. Он је био увек весео, и певао је пуним гласом своје завичајне песме. Ни лупа мотора ннје могла покритн његов глас, тако је јако певао. Ови летови изнад балканских планина били сУ пријатни. Планине су личиле на велике таласе Атлантског Океана. Сунце је ишчезло иза једне планине, а место где смо моралн атерирати било је у хладу. Ја сам се спуштао у скоро вертикалном правцу, само да бих што пре доспео на земљу; кружио сам изнад изабраног терена. Ничег опасног није било. Ннкога нисмо осмотрили. То су биле идеалне околности за атерирање. Али, дешава се да и најидеалнији услови сакривају замку. Када смо се спустили на њиву наши точкови су упалн у један ров, и због ударца покварио се мотор. У то

Паше каПеШан Џорџ Хпл

На Северном Мору беснела Је олуја. Већ када сам стигао у Абердин ја сам знао да ће пловидба бнти тешка. Ипак, у бурно Зреме покрети подморница су јако отежани, и бно сам срећан што сш знао да је рнзик минималан. Наравно, мине су нам увек претиле, али од катастрофе која се десила „Хемпшајру", на коме је погинуо лорд Киченер са својим штабом и посадом, изузев малог броја људи, на путу за Русију све мере прсдострожиости биле су одличне. Пловио сам на броду „Јупитер". То је био „ферибот", који је личио потпуно на јахту. Он је био врло брз. На први поглед мени се чннило да брод није довољно вепики да би се могао бг>рити са оваквом буром.

БЕРЗЕ франак у Бесграду 226.10 фунта у Београду 197.16 Долар у Београду 5737 66 НзрОдна баниа плаНа изнад берзаиског нур^в, а на име премије за девизе за клиринг и за исплзту 28 и по од сто, а за ох;тале деви. зе 20 °д ст°. Зајгм из 1921 од 7 од сто рађен |в п о 43—42.50, држгене сбвезница из 1930 од 6 Од сто ПО 31 50, ратнз штета промпт по 182—172, акцијв Неродне банке по 3345—3340 и ?нције Привилеговзне аграрне банка по 193—191. БЕОГРАДСКА БЕРЗА Београд. 22 марта Досизв; (понуда — тража.а) Л «'ПдО ; 197 96—196.36 Париз 22« «6 —225.54. Њу .Орк 5751.79—5723.53, ",Кенева 1113 45—поч.35. Мил«ноТрст 297.46—295.46. Пр {1Г 171 .53170 67, Амстердам 2325.65—2314.2<\ Берл н 1375.9»—1365.14 п Бри<!ел «05.85—301.91. Државни папири : (понуда — тражI ња) зајам иа 1921 од 7 од сто 43.50 —13, аграрне обвезниие од од сто 23-50 (транива), дувански лоз нз 1548 г. 10 (тражња), државне об везнЈше из 1930 од 6 од сто 31.50—31.25 н ратна штета, промпт 181—180.

Пуштање го.тубова П1 >см оноша са »гзвештајима време једини начин да пребацимо «која Је ишла право к нама. Петрошпијуна на непријатељску терито- вић ми је рекао да ће покушати рију, и да се авион одмах затим | још једном. Ми смо пустили голудигне, био је тај да смањимо бр- ј бове, како су правнла захтевала, зину рада у мотору до те мере да 1 само да се непријатељ не би са се елиса једва окреће. Чим човек њима послужио. Тада је Петродође на земљу треба да пусти гас вић, као прави ђаво, бесно почео и настави лет. Првих дана мојих да окреће елису. Па ипак, још вежби ја сам стално преживљавао увек без успеха. велики страх, јер сам се бојао да 1 Непријатељска патрола била нас ће се елиса потпуно зауставити. ' је већ опазила. Сигурно је и она Јер, чак и у најбољим околности- | најпре мислила да смо њихови ма опасан је био маневар за по-1 војници. Али, после све већег приновно ставл»ање елисе у покрет. јближавања, они су почели да сум Када сам учио пилотирање веж- Ј њају и у касу су јурнли према на-

бали смо се у окретању елисе. Ја никада нисам био вешт тој вежби. Ја нисам висок, а руке су ми крат ке. Једва сам био у стању да додирнем елису и да је покренем. Ако се човек на време не повуче он .ризикује да му елиса отсече главу. Али тога дана мотор је стао! Петровић је скочио из апарата и изјавио да ће он ставитн у покрет елису авиона. Ја сам му објаснио како да ради. Теоријски све нзгледа просто. Пилот виче: „Хајде!", а помоћник окреће елису толико да довољно горива пређе у цилиндар. Чим је т:о учињено ггилот даје контакт, док помоћник окреће снажно елису и скаче одмах устрану. Када због нечега мотО|р не рад.и почне маневар. Десет добрих минута ми смо стално покушавали 4а ставимо наш мотор у покрет, али без успеха. Петровић се знојио и замарао, док сам ја почео да се презнојава.м од страха. Одмарали смо се неколико тренутака, а затим сам скочио на зе.мљу да прегледам мотор. Све је било у реду. Али, одједном, у т^ренутку опазили смо једну коњичку патролу

ма. Одједном изненада, мотор се покренуо. Петровић се брзо попео на своје седиште. Коњаннци су прешли у галоп и викали нам да станемо. Али, ја сам већ дао гас и авион се дигао. Пре него што смо кренули са земље патрола је већ отворила паљбу. Коњаници су добро гађали. Јер, када смо се вратили на наш аеродром, могли смо се уверити да је известан број метака пробушио наш авион на разним местима. VII У јулу 1917 године налазио сам се нћ отсусгву. Тада ми је речено да сам придодат енглеској ваздухопловној мисији у Русији. Веома задовољан напустио сам Абердин. Мој задатак био је да проучим ситуацију у једној сасвим новој Русији. Следећег јутра, у зору, воз је већ прешао преко моста на Форту. Испод нас ређала се велика флота, док су у ваздуху држали балон са којим се пажљиво осматрало на све стране за случај да се нека. немачка подмор ница упути у Форт. Мост је бно одлично чуван, и ја сам се питао шта би сее дао један немачки шпијун да може провести један час у Форту.

На броду су путовали разни л,уди, међу њима и известан број руских политичара, Јевреја, који су живелн у изгнанству у Сједињеннм Државама, и који су се враћали у Русију после пада царства. Сви су носили цивилна одела. изузев посаде. Са нама су путовали и [Анције: (понуда тражња') Народнеки енглески официри, али ни они нису носили униформе, јер су лутовали преко неутралних држава у РуснЈу. Моја униформа, сабља и револве»р били су послати у ХапарандаГорнео, на руско-шведској граници, јер шиљање војне спреме као багажа не претставља кршење неутралности скандинавских држаеа. Лагано смо напустили пристапиште и убрзо смо се нашли на мору. Пловили смо у правцу Бергена. Ово је била једна од најтежих пловидби коју сам икада имао. Млада девојка, са којом сам се упознао на путу до Абердина, бнла је само сенка живе душе, и стално је говорила собарици: — Баците ме у море! Одахнули смо тек када смо ушли у пристаниште Берген, где смо били заштићени иза једног фјорда. Исте ноћи отпутовао сам за Кристијанију. Био сам срећан што сам резервисао постељу у спа ваћим колима. Из Кристијаннје отпутовао сам за Штокхолм, где сам требао да останем недељу дана. Економска ситуација у Шведској била је доста рђава. Као добри трговци- Швеђани су продали у току друге године рата скоро све своје резерве намирница Не-

на банка 3375—3350 и Привилето., вана аграрна банка 193—192. Приватни клиринг: (повуда) Беч 850. Бонсви: (понуда — тражња) Солуц 38—37Ц1^РИШКА БЕРЗА Цири!, 22 марта „ Београд —_ Париз 20.3525. Лондои 17.72, Њујорк 518 н Три ОСМННв. Бр сес1 72.375. Милано 26.70. Мадрид 43.90, Амстердам 208.7б. БерЛИН 123 35, Беч службени 72.91 нотон 58:30. Штокхолм 9390, Осло 90.90, Копенхаген 79 Софија 3.70^ Праг 15.40. Варшава 58, Атинз 2.96, Цариград 2-48, Бутсуретпт 3.08* Хелзингфорс 7.84, Буеноо Аирес 103 н Јалан 112. НОВОСАДСКА ПРОДУКТНА БЕРЗА Пшвница ; Бачка, околина Новог Оада и Со>?6ора 217.50—222, Средња л Горња Бачка и Бачка. Потисјв 217.50—222. ГорН>п Банат 21521750 И Срем 217.50—222. (Све јв 76 кгр. н 2 од сто). Кукуруз: бачкп и сремоки гарапт | >' ван квалитет 62—64. бачки и сремски за април-адај-јуни 68—70 и банатски. гарантован кваллтет 61 —63. Тендеашија мнрна; промет 33 вагона ><

= Ј м „ А о"о „ У ов Т а О па Д0б њ а ,„П;«2' ^ђуиароцн, * ере ца ба се ублажила криза ко/а

10 немогуће да набаве намирнице за своју земљу, јер су савезници сцровелн строгу блокаду. Енглези нису могли да онемогуће Швеђанима да продају намирнице Немач кој, али они такође нису могли до зволитн да и по други пут пуне своје магацине на штету савезника. Због ове блокаде Енглези нису били популарнн у Шведској. Швеђани нису били инстинктивни англофили као Норвежани. (Наставиће се)

иогађа ироизвођаче дувана Женева, 22 марта. — Група стручњака за питање дувана одржала је јуче седницу. На овој седници претресано је питање завођења међународних мера на основу којих би се ублажила криза која нарочито погађа произвођаче дувана у југо-источној Европи.

П0301Ч1ШТЕ

Материјално стање загребачког Народног казалишта заиста је тешко - изјављује нови управник г. КоњевиЂ Управник не тражи државне кредите, већ само законске мере

Загреб, 20 марта. — Иовп управннк Народпог казалшпта г. Петар Коњевнћ, емннентнн композитор н позорншни органнзатор, преузео јс дужност. У њега су сада упрте очн целокушЈог уметш !Ч1 ;ог света у Загребу, са падом да ће г. Кон>еппћ уопепшо ропЈнти тошко матернјално отање позоришне Јшституције, која одавно зпачп ку.тгурну тековниу свих Хрвата, а данас н ку.тгурнн иштерес целс нашо државе. Управник г. Коњевнћ пршиио је љубазно претставншса »Времена«, п одмах му пзложпо своје хнтпе намере, у циљу реоргал!Нзаш1:е културне установе којој је на челу, можда у доба најтеже њене криое. На питање, како ће ослободити $озоршпто оа преко осам шитиопа днпара дуга, да би се могла понова наћи равнотежа за нормални рад и (шстапак — г. Коњевић калсе: — Матернјалну снтуацију НароДиог казалишта тешко ко разуме, ако уједио ве зна, шта је то Казалишпа ваклада (фонд), и какав јо њен однос према самом казалншту у Загребу. — Јесу ли обе позорншне зграде у Загребу. дрлсавне нли не? — Нису државне, већ су заклад. не. Позоришпу зграду у Франколановој улици граднла јо Заклада, и њој је стварно ненсплаћено још пет ^шлиона дииара д>та за грађење тога позорипгга — Молим вас, реците ми за београдску јавност коју реч о пореклу то Загладе, односно тог Позорншног

— То је установа створена још 1840 годнне, заасључком Сабора. Из тога времена. а и касније, одлукама Сабора и Земаљске владе, оонгуран је главпп нзвор прнхода Казалншној загсладн, и то наплатом 10 од сто таксе од свих забавиих приредаба у Загребу. То је примењеио н на бпоскопе, који су као забавна предузећа бнлп увек дужни да плаћају 10 од сто од свошх улазница, у корнст Позорншног фонда. Тај приход постојао је и после ујеаињења. свв до 1926 годние. када је јодном полуодлуком Министарства ф1шаио1;а обустав.гоиа дал»а наплата. У решењу по тој ствари наводп се, да се у будуће те та^гсе не могу наплаћнвати, ано се не донесе нова одлука о томе. Тако је изнепада прнход престао и матернјалне позоришие прилике ко^галтпсовале су се. Све иитервепцијо да се Закладн врати њеио нсторијоко и традиционалпо право, основано на најбољим наиионалннм и културннм побудама хрватског друпггва још од средине прошлога века — остало је без резултата Ипак је Казалнште одужило Заклади више од половине дута за грађење друге позоришпе зграде, а остало је још пет милионо динара дуга Хнпотекарној банин и фопдовпма, којн се д>т са пресирањем захтева Тако је наишло безизлазно стање у Казалишту, на које публика у За-гребу гдеда н данас као на своју најдрагоценнју уметничку тековину. — Г1а шта сте сада предуоели^ г.

— НашаЈШии нред собом два факта, с једне стране дут Закладн, а с друге ираво Закладе на убирање помоПЧте таксе од свнх забавннх прпредаба, замолио сам г. Мннистра просвето, да се кроз Фгенанси^скн закон. Лвново оснгура Закладн гај нзбор нрихода, из кога би се с једне стране нмао вратнти дуг Хилотекарној банпн н другим фондовима, а с друге отране да се Закладп омогућн да 1>стварује сврху радн које је основана. Стално смањнвање државне субвснције, такође је отежало позоришне прилике. Дуг се може, дакле, лнквиднрати илн ванредним кредитом од стране државо.

Г. Петар Коњевнћ или успостављањвм прихода који »е раније иосто ао, т. ј. наплатом 10 од сто таксе од свих забавних прнредаба. — У чему је ваш конкретни предлог? — Не тражнм државне кредите, јер то 1е тешко у даналшлм прнли. кама. Али тражим наллату 10 од сто таксе као неминовне по спасавањо цациодадних ^метшгши ддстц-

туцнја. Тнче се то и односа према биоскопима, према тонфнлмовнма. У Југославији се дневно даје 300—400 претстава на страпнм језнцнма, и то 99 од сто на немачком јевнку. На тај енормнн број бноскопскнх претстава, једва долази 10 претстава. даваннх у свнма нашнм позорнштима на народном језику. Ту се у основи подрива најосетљнвијн суверенитет нашега народног језнка, кон је ииак у пркос свему на>већа карактернстика. саме наше нацноналне битностн. Пролш томе, у свнма местнма, у којнма раде државна народна позоришта, а у којнма се нстовремено дају механичке иретставе на стра. ним ;езнци'ма, рааи матери<алне ко^ рнсти биоскоо1скнх сопственнка нма счз на сваку улазннцу наплаћнвати по 1 динар у корист народног позорншта у томе мосту. Тнм стварно публнка има да платн тавсу на то, што тражн задовољење својих забавних потреба у п родуктнма стране културе и страних језика Инвазнја страних језика, у облику какав је код нас, просто личн на свакодневно дефнловање страиих војинка кроз нашу земљу! — А шта мислите, г. управниче, о параграфу унотом у Фниансијоки закон, којим се могу уговори са контрактуалним позорнпгннм члановнма ставити ван снаге још од 1 апрнла. нако су закљученн на дуже време? — То је бнло неопходно, да би се позорншни буџет могао уравноте. житн. Дефииит оваке сезоне имао !е тако рећн увек свој механички разлог, највише зато што позориигна година, а према томе и органнзација сезоне. почнње увев 1 августа, а државни бупет почиње од 1 априла. Значи да се разилазе у четнри месеиа, што је ужаспо попрактично по државна позоригата у којима се у. говори ослањају у првом реду на др. жавну оубвенпију Каа би та државна субвенција, ио сшојој сумл била

стално једнака, онтуација бн била лакша. Али она је стално у смањењу, и то увек ствара услове за нове дефицнте. Узмпте за пример, да је субвеншпа пре осам година била шеспаест милнопа, а сада је само четирн мнлиона! Данашња државна субвенција, и то подвлачпм : апсолутно пн»е довољна да се Загребачко народно казалиште одржд на уметничкој висини достојној и његовнх традиција и његове културне мнси е у садашњости. Загребачко позорипгге је установа у којој је сконпентрисан јавни интерес загребачког живота, н оно не опада у ред оннх позоритата, за које се публгска пнтересује само у часу кад купп улазнтшу, па до овр. шетка претставе. — Према свему, налазите лн, да с> дефниити насталн. услед днспропорције намеђу личних п матерпјалннх издатака? — Са сталним дефицнтнма ие може се дал»е. Неиоплаћене суме претстављају \шраво једну одијозну појаву. Дл би се једном завод почео енерпгчно лечити, нма да се наатре уведе попово наплата таксе од забавшгх предузећа у корнст пооорипгга као нацноналне н државне уметннчке ( институције, а затим да се искорнсти н наведенн параграф Финанси : оког закона. Учинно сам апел и на Општину н на Бановину, да за}еднички такође помогну позо. ришту. — Значи, хитна редукција особља нензбежна је? — Одмах да нагла-сњм, у овом тренутку. до заоршетка сезоне, нико ноће бнти на пречац реиуцнран; него ће се једном сразмером — за коју мнслнм да могу рећи да је праведна — сннзптн принадложностн пелокупног особља То снижење, мсђу. Т1ГМ, не може бити доволно. да се равнотежа саовнм поврати. Зато понав>т,ам — уз акцију грађанства у д корнст позоршпта, коју јааност по-

држава н радо прима — ако се нв уведе сгаро право Заклади, да убире таксе оа биоокопа, из које ће се моћи регулисатн о једне стране дугови а с друге стране помоћн уравнотежењу буџета — онда ја посто ећој позорнпгаој безнзлазној снтуацнјн не виднм нн краја ни нзлаза. А гонтерео ]е целе Јомље, да Загребачко позорнште задржи свој престиж. Тнме је г. Коњевпћ завршно натервју, са >-бсђењем да се мор® хитно прнступити реформама. У про% тивном, бнло бн све касно. ј /\ м. 1

приказује са огромиим успехом најслађу немачку шлагер-оперету:

(КаЈ5епАга?2ег) У главним улогама: Марта Егерт Секе Сакал, Паул Хербигер, Ханзи Ннзе и В. Ајхборгер Додатак: Фокс-журнал Почетак у 3, 5, 7 и 9.20