Време, 23. 03. 1933., стр. 9

ичфтак, 23 марта 1933

С1РАНА 9

Оригинална, а врло сигурна одбрана гола репрезентативног француског голмана Дефосеа

С П О Р т

Нвмаччл лнстови тврдс да је голмав фрзнцуоке футбалске репрезевтоцнје, Дефосе, управо феноменално оранно прнликом последње утакмвце Нвмачка—Француска у Берлину. Свај голман одликује се тиме пгго чешће него нједлн други голман бок сује лопте поелате на њогов гол. Он сматра да је то најпрактичннје, јер се тако избегавају сукоби са противничким навалним играчима, којн увев покушаваЈу да лопту, када је голман ухвати, избаце из његових руку # нли да голмана л лоптом угурају у гол. Алн, не само то: Дефосе сматра да ђохсовањвм лопте много доприносн темпу. брзнни пеле утакмице, а сем тога одмах додаје лопту једном од својх брзих крила. Ова могу д* искористе разређеност протнвничке одбране и да понесу одмах лопту када Је противиик надмоћав и сав се убаиио у казнени про**тор да бомбардује кхпију. Онда бок совање значи сигуран успех брзог продора крила, Тако су и пала два (Ј.ранцуска голз. у ко.има је Дефосе пмао огромног удела. Ти головн су пали онда када су Немци бпли над. мокнији. Брзо одбоксоване лоте сти

гле су прнлима, која су, трчећи упоредо убацила у центар, а Рио је пуцао бз запрека. Тактика је била одлична: ниједног немачког халфа ннје бнло у одбрани немачког гола, Међутим, боксовати може само ванредно спреман голман. који одмах прецизно додаје одбоксовану лоиту. Дефосе ради то савршено. Код 1вега боксовање нн;е просто отарасивање лопте н опасности. То је истовремено и тач&н напад његове навале. Дефосе зато боксује на особит начин, који је, свхкако његов пролалазак. Он најчешће боксује обема рукама. и то скрштеним као у молитви. П јгсти су ту измешанн. Прецизност се овалсо најсигурније добија. На;зад. Дефосе боксује лопту и једном руком, али не горњнм де. лом шаке где се налазе највећн чланци прстију (како раде осталв голмани) већ, кад се стегне шака, унутргшљим њеним делом где се ст^- — додирују длан н нокти. 'Гако се добија »четврта^т у.тарац«, пљо^нат, са длана на дну палца, и препионост може да буле савршена. На слици се виде оба ова Дефосеова начина одбране и истовременог додавања лолте својим крилима

интпрндииондлни СЛОР7 РУМУНИЈА ЈЕ ИЗРАДИЛА РАСПО РЕД УТАКМИЦА ЗА БАЛКАНСКИ КУП Букурешт, 22 јануара. — На по следњој седници Румунског ногометног Савеза дефинитнвно је извршен распоред утакмица за турнир Балканског купа, који ће организовати Румунија у времену од 3 до 11 јуна у Букурешту. Распоред је одмах разаслат свима савезима на пријем. Румунски савез имао је у виду чињеницу да за Букурешт највећи интерес код публике изазива екипа Југославије, па је н»ене утакмице подесио тако да оне падну прва на дан свечаног отварања, друга у средину недеље, а трећа игра Југословена одређена је на последњи дана турнира, као најинтересантнија утакмица са Ру мунима. Распоред утакмица гласи: СУБОТА 3 јуна: Дефиле Грчка—Југославија НЕДЕЉА 4 јуна: Бугарска—Румунија СРЕДА 7 јуна: Југославија— Бугарска ЧЕТВРТАК 8 јуна: Грчка—Румунија СУБОТА 10 јуна: Грчка—Бугарска НЕДЕЉА 11 јуна: Југославија —Румунија У недељу ће се извршити и свечано завршавање турнира. Програм, који се у детаљима разрађује предвиђа поред конгреса за Балкански куп и скоро свакодневне дистракције и излете за учеснике. БУГАРСКИ НАЦИОНАЛНИ ТИМ У БЕОГРАДУ Софија, 20 марта. — Секретар јубиларног комитета БНСФ, г. Ангел Га дев, изјавио је спортском сараднику „с*фје", поводом претстојећих спорт ских свечаности у Бугарској, следеће: Наш национални тим играће 3 или 10 септембра у Београду. Реванш овог сусрета одржаће се за време јуби леја у месецу октобру у Софији. ШПАЊОЛЦИ СЕ ИНТЕРЕСУЈУ ГДЕ ЋЕ ИГРАТИ СА ЈУГОСЛАВИЈОМ Шпански савез је упутио Ј. н. с.-у писмо у коме моли да му се дефини тивно саопштити у коме месту ће ирга ти 30 априла Шпанија и Југославија. Ј. н. с. је ту утакмицу одредио за Београд, као што је то и раније било обЈ *авл>ено. НАК—РАДНИЧКИ играју у недељу првенствену утакмицу.

5 О К С НАШ ОДЛИЧАН БОКСЕР, ИВАН РИЗМАН .ВРАТИО СЕ У БЕОГРАД Г. Иван Рнзман, наш одличан и популаран боксер, који је провео пуну годину дана у Паризу, стигао је прексиноћ у Београд. По обичаји ма који владају на западу, Ризман је сматрао за своју дужност да учини посету нашој редакцији и да заблагодари на пажњи коју му је наш лист увек указивао. Питамо Ризмана како <ре осећао у Паризу и какви су му будући пла нови. Он одговара полако и одмерено: — У Паризу сам се осећао врло добро. Истина, тамо је тешко проби ти лед, јер је конкуренција велика, али ја сам постигнутим радом, ипак, задовољан. Припадао.сам боксерској „есипи" Лерда, а затим, и „Пале де Спор-а." У сали Лерда вежбали су и Кид Нитрам, Аргот (Французи), Таранте (Црнац), који је сјајна атлет ска фигура. Он има 21 год., тежак је 80 кгр. што му није сметало да пре две године победи снажног италијан ског џина, Карнеру. Поред њих и сви румунски боксери, Опреску, Попеску и др. припада ли су Лердовој екипи. — Остајете ли стално овде? — Не, не остајем. Дошао сам са мо да проведем неколико месеци. У Париз се враћам почетком јесени, — Хоћете ли овде боксовати? — Хоћу — одговара очигледно за довољан Ризман. Ја волим београдску публику, која је многобројна али која је толико добра, симпатична и праведна. Што се тиче будућих противника у Београду за сад вам могу рећи да ћу сигурно дати реванш Французу Динану и Шпанцу Гарсиу Луиђи, који су ме победили на поене. Од оних, које сам ја пора зио на поене, једино је Крижио изразио жељу да се са мном овде састане. <— А од наших? — Са сваким — одговара Ризман. Овде га, међутим, прекида г. Гакоаић додајући: „Са сваким из твоје' категорије — велтер." Г. Гаковић користи још прилику да дода како је ступио у преговоре са Румунима и Аустријанциима у жељи да пружи београдским љубитељима „племените вештине" што леп ше боксерске борбе. — Кад ће бити прва борба? — Кад будем потпуно опорављен. Аркада на левом оку ј'ош није сасвим зарасла. То је био ударац гла вом. Осим тога повредио сам и зглоб на десној руци. Рачунам да ћу за ме сец дана бити „на ногама". Даље ћемо видети. Д. П.

СЛШБЕНЕ ВЕСТИ

ДЕЛЕГАТИ ЈНС. ЗА НЕДЕЉНЕ УТАКМИЦЕ На седници Јнс-а одређују се г. г. савезни делегати за утакмице од 27 о. м. У Београду г. Ђ. Миловановић. У Сарајеву г. инж. Тадија Живковић. У Сплиту г. инж. Иван Ивач^ћ. У Љубљани г. М. Рибарш. У Загребу г. Вишњић. Секретар, М. Павлићевић. ИЗ ПОСЛОВНОГ ОДБОРА ПРИ ЈНС-У Окружница 1. Пословни одбор при Јнс-у одржао је своју редовну седницу 14 о. м. у присуству г. г. М. Филиповића, М. Павличевића, Св. Панајотовића, Д. Тарбука, Б. Костића и А. Јованови ћа, и Др. Саше Цонића. 1) Верифицирају се следеће утакмице за државно првенство одигране на дан 5 марта 1933 год. Грађански — Приморје са резулта том 3:2 (2:0). Војводина — Југославија са резул татом 2:1 (2:1). Баск — Конкордија са резултатом 2:1 (1:1). Хајдук —Славија (Осијек) са резултатом 2:0 (0:0). 2) Доставља се на даљу надлежност казненом одбору извештај савезног делегата са утакмице БаскКонкордиЈ'а. 3) П. о. констатује да савезни де, легат на утакмици у Новом Саду од 5 марта о. г. г. Бранковић није по ступио по тач. 5 Упутства и зато се овим опомиње. (Није доставио судијски извештај). Окружница 2 Пословни одбор при Јнс-у одржао је своју редовну седницу на дан 21 о. м. у присуству г. г. М. Филипови ћа, М. Павлићевића, М. Живковића, др. Саше Цоннћа, Димитрија Тарбука и А. Јовановића. 1) Приморје — Конкордија са резултатом 0:1 (0:0). Југославија —Грађански са ршзултатом 2:0 (2:0). Војводина — Славија (Сарајево) са резултатом 2:2 (0:0). Хашк — Баск са резултатом 3:0 (1:0) Пошто је протестни телеграм Кон кордија (Загреб) на утакмиицу са Приморјем (Љубљана) послат небла говремено т. ј. 15 марта, а утакмица је играна 12 марта, то се сходно пропозицијама за државно првенство клубова националне диге § 17

протест клуба одбија и утакмица верифицира са ^остигнутим резултатом. 2) Како благовремена телеграфска најава протеста Баск на утаклшцу са Хашк-ом (Загреб) одигране на дан 18 марта у Загребу, није писмено образложена, то се телеграфска најава не узима у обзир и утакмица верифицира са постигнутим резултатом. 917 пропозиције. 3) Благовремена најава и протест Бск-а, на одиграну угакмицу са Славијом (Осијек) у Осијеку на дан 12 о. м. узета је у поступак и поведени су извиђаји. Секретар М. Павлнћевић с. р. Претседник ■ М. Филиповић с. р. ИЗ БАСК-А Позивају се да дођу у клугуже просторије у четвртак 23 о. м. у 18 часова Смиљанић, ар. Ивковић, Миливојевић, Крстић, Војновић, Гој"ко Ивковић, Косић, Павловић, Гајић, Хрњичек, Ранојевић, Томашевић и Сарић, ради саопштења. Управа. ИЗ С. К. ЈУГОСЛАВИЈЕ Позивају се сви играчи резерве као и они који нису одређени у тимо ве да данас по подне дођу на играли ште, где ће се јавити г. Вељку Чулићу. СИТНћ БЕ СТИ ПОЗНАТИ БОКСЕРИ Јанг Стриб линг (Американац) и Коркиндал (Јужноафриканац) имаће реванш меч 6 априла у Лондону. Меч је пред виђен у 12 рунди. У ЛЕСКОВЦУ је преминуо одличан голман С. к. Момчила Живојин Стојљковић. С. К. ВУК (фузионирани Аурора и Далматинац) почеће још овог месеца са изградњом свог дома на своме игралишту. ШТА СЕ ИГРА У БЕЧУ? Идрће недеље у Бечу се играју ове првенствене утакмице? Вац —Хакоах, Раид —Вин, Вакер —Аустрнја, Фац —Либертас, Бац Вијена, Адмира —Спорт клуб. ПАОЛИНО НОКАУТИРАО НЕМЦА ГИРИНГА Из Валенције јављају да је на тамошњем бокс-мечу првак Шпаније, Паолино, нокаутирао прва«л Немачке, Гиринга у 2 рунди.

ЗЛГОНЕТКЕ

Ребусе под бројем 1, 3 и 4 послао нам је В. И. из Долова код Панчева; ребус под ор. / послао нам је Александар илић уч. 3. р. г. у Бос. Градишци. 10. Седам р^чи све по четир слова, Трн џм иста, прва само нова: Са г значи оно чим се брише Кад се нешто погрешно напише; Са к жена што нам име даје; Са п зверка једна опасна Је, Са р град наш у питомом Срему; Са с скуп је сабраних у в»вму»

Са ч болест, нигде је не било; Са ш у њој шетати је мило. 11. Укрштеница: 1. Град наш приморски, шумско дрво; 2. завршна реч у миси, математички израз за више; 3. скуп пилића, тишина пред буру; 4. ћебе под седло.м, заменица ма кога лица, мушко дете; 5. прва два сугласничка слова у ћириловској азбуци, заменица говорника; 6. млад лук, пратилац зиме; 7. час (покрајински) или узвик одушевљења, три „тврда" самогласа; 8. ван (футбалерски термин), не воли да ради, прилог за правац; 9. свеза речени-

чка за погодбу, речца за одрицање; 10. слаткиш источњачки, пљачкашки народ изумро; 11. два предлога истога значења с другим падежем; 12. санке за стојање и скакање, крш, врста гласа; 13. грудни, пратња; 14. кола с коњима у себи, придев од женског имена; 15. име мушко (муслиманско), име женск0 _ д. покривало главе, брдо наше, резултат спасавања; Б. град наш приморски, острво наше; В. множина телеса, нем, заменица показна у женском роду; Г. заменица лична у женском роду у множини, град наш приморски, врста убрзана хода, птица тропска; Д. приД ев, п^изив и одзив, свеза рече-

ничка за супротност; Е. присвојна заменица говорникова, име женско, једногодишње ждребе; Ж. узвик за лупу, прилог за примицање, беда, мера електричне снаге; 3. град наш у Приморској бановини, длакав, одељење за претстављање; И. везиво, град наш у Дунавској бановини; Ј. име мушко (муслиманско), град наш приморски неослобођен, река наша у сливу Саве. 12. Име једно женоког рода С два имена а три слога. Из првог кад „о" се дода Трећам слогу, од свег тога Добива се мера стара, Остала још у брашнара; Средњи слог извађен ван У значењу свом је дам. Загонетка цела ова Послата нам из Долова Од тог ребусе што прави А име нам још не јави. ОДГОНЕТКЕ ИЗ БРОЈА 29 1. поток; 2. Милош; 3. Миливој; 4. вемац; 5. устанак; б. поскурица; 7. мећава; 8. Наполеон; 9. Младеиовац; 10. буздован; 11. Медведник; 12. Кад се изостави 12 цртица, обележених овде тачкицама, добива се име граду нашем: □0ВВЕН 13. Укрпгтешша: 1. Бока, 2. идол, 3. Берлин, 4. Едиа, 5. руво, б. Етна, 7. вика, 8. планом, 9. Ирац, 10. нити; А. не, Б. бе, топ, В. биедан, лин, Г. одри! Авари, Д. колар, инат, Ђ. али, ускоци, Е. нов, ам, Ж. он. 14. Из ових седам речи кад се читају истакнута слова: Мирјана — талог — Иван — Тин ово — Милан — ћириш — добива се презиме нашег песника Змаја Јована — Јовановић; 15. шакал; Лов на грешке: 1. анђели обукли топле ципелице, 2. јелену рогови неједнаки, 3. квака на вратима где и шарке, 4. печурка усред зиме, 5. дрво с лишћем усред зиме, 6. на ауту браник над десним точком има а над левим нема.

Мали Жарко ко КраљсвиН Марко

Чуо Жарко: Негда био Краљећићу Марћо, па тај јунак увек пио место боде ћино. „Внди, бидн — то је фнно, силно мн се свиди, мисли мали Жарко. Ја ћу 5нна, чим добијем, да пијем ко Марко!" И, збил>а се, Једног дана до ормана опрезно прибукб, боцу с бином прећо пола, обај лола кришом је нзбућо па <* њом стругну нза ћуће!.. Знам, сада се сђи баљани ншчуђују: „Је л' могуће?!..." Да, на жалост — сумњс није! И, сакрнвен, на тенани, Стао је да пије! Још не беше сбе попио, ко ћуре се бећ опио, па се онда млатарао, тетурао — Најаод.- пао и — заспао... Ух, грозоте и срамоте! А ноћ паде. Отац, мајка |аде јаде, силни бол нх опхрвао: једини нм снн нестао!.. А кад беше пола ноћи,чак мораде и то доћи поче кнша! Није хтела да сс стиша, ђећ напротиб, пљусак осу и на Жарка, бедног „Марка", кб да цело море просу... Од те кнше н од студн најзад Жарко се пробуди. Од знме |е цђокотао, а од страха закукао: „Мама!.. Тата!.. Јао, Јао!."

Нађоше га, у постељу стабише га. Ал* грозница поче*. бунца стално, до рођаја сунца.

Пет дана га боли глаба, апетита врло слаба: Слаткишн му беху гаднн, не могаде нн да спаба сав се збаба! 1адни, грешни Жарко, јадни!. Ал то му је наук био: никад више није пио чак ни к'ад је остарио, ђећ је убек говорно: „Сби лнкери, шампањери, пибо, бино н ракију н сбе друге разне јаде с алкохолом које граде: тешкс деци која пнју, Јер, сби добро нека чују: такба пнћа сбс нас трују!.." Тнхон Хацнћ

Шчров и шракшор Широв је био највећи во у селу. Био је он сив, снажан во огро.мна тела. Његова велика глава била тврда као камен, и зато згодна као ниједна друга за борбу са другнм воловима. А и онако, он бно прзница и тврдоглав, па су га свн волови избегавали и пазили да га не наљуте. Рогови му билн најСтрашније оружје. Шиљати и дуги, већ су пробуразили неколико бикова, који га или нису познавали добро нли били дрски да се поуздају у своју снагу. А према таквима је Широв био без милосрђа. Широв је био потомак чувеног бика Рогоње, познатог по многим велнким борбама. О његову се јунаштву још увек ; прича много међу свом стоком, ма да он већ давно није међу живима. Због тога је Ши | ров био врло поносит, па и уображен, и сматрао да, као потомак славног Рогоње, мооа да изврши и неко дело, ком ће се сви дивити. Кад би он рикнуо, страх би се увлачно у сва срца, а грањс на дрвећу дрхтало од силине тог рикања. Кад би се волови или бикови среталн са њим, пролазили су поред њега погнуте главе, што је значило да признају да је јачи и да му се покоравају. А он бн ишао гордо напред рикнувши с времена на време снажно, гледајући мрко и строго осталу стоку. Понекад би застао и почео предњим ногама да копа земљу, тако снажно да је читав водоскок грумења и облак прашине пребацивао у великом луку преко себе. То је било његово позивање на мегдан, а у исто време и ругање осталим воловнма, као и пркошење и показивале огромне снаге. Како је он тад био страшан! А кад би полетео на противника, земља би се за-