Време, 18. 12. 1933., стр. 11

Пон»лм>ш, Г8 децеу(Гар 1033

' <Ј•

сгглмл

РОМАН +ВРЕМЕНД«

ТДЈНД 1ЕЛНЕ ПОРОЛИ11Е

44 Лан је затекао пеашгкдгњу у ооби, на чи)им је враткма јуче закуило. Она је пуш-нла цигарету, у дугачкој муштнкли од жада, и седела крај прозора, ко/и је гладао у парх. — Уђетте, и .\%олим вас изаините што сам у деза6»је-у. — Диван је. Варба^ра је ммала сшмену манда.рннску собну ха.-ивЈу, а њена алатна коса б.тистала }е на рамешима. — Не замерите неред у мо}ој со<5«, г. Лен, рече она са осмехом. Ја сам поз«ата због своје неуредноспи, а ооба још ннје спремна. Можда би било бол>е да пређемо у моју ообу за рад. Она га је повела кроз полуотво рене дралерије у једно ча.» одељењ«, које је привадало опаваћој ообм. По с&оме намешта>у то је одељење потсећа.10 на уса»мл»ен1ич ку ообу — шнрок гтнсаћи сгпо са псиокжцем, који се затварао, унаоколо по знду полице са књ<«гама, писаЛа машина, и једша столмца. — Шкрабала сам цело бутро, обЈашњавала му је она. Седите на ту једину столицу, г. Лен, а Ја ћу на сто. — Хвала вам. Дивна соба, мис Хатер, п сасвим онаква, како сам Је замншљао. — Донста? И она се насмеЈа. Свет говорн наЈувредљивије ствари о овој кући — и мени. Ја сам чула да моја спаваћа соба има зидове од огледала, па чак и под и плафон — сензуалан рафирман, видите! Да Ја сваке недеље имам новог љубавника; да сам без секса; да пијем дневно литар црне кафе н галон џина... Међутим, колико су ваше проницљиве очн могле да виде, г. Лен, Ја сам једно сасвим обично створење. Песникиња без порока, упркос разних прича! Лен уздахлу. — Мис Хатер, дошао сам да вам поставим на{обичнија питања. — Доиста! Задовољство и ведоше Је нестало. — А шта Је то, г. Лен? Она Је узела Једну огромну оловку и почела да са њом шара по столу. — Када сам вас први гаут видео, онда кад сте говорили са инспектором Самом и државним тужиоцем Бруном, ви сте споменули нешто, што ми се утисло у мозак скоро без икаквог разлога. И већ дуже времена намеравао сам, да вас о томе запитам, мис Хатер. — Да? упита она тихим гласом. Лен је озбиљно погледа у очи. — Је лн ваш отац нкада написао некн детективски роман? Она га Је погледа веома изневађено, а цигарета ЈоЈ Је испала нз уста. Он је одмах опазио, да је њено чуђење било истинско. Изгледало је, као да Је са страхом очекивала неко друго питав>е. — Зашто... И насмеЈала се. Какво чудно питање, г. Лен! Потсећате ме на оног дивног старог Шерлоха, чиге су ме авантуре уд,уљкивале кад сам била дете... Да, отац Је писао. Али, како сте, дођавола, то дознали? Г Лен Је дуже погледао него обично, н онда Је уздахнуо као да му Је сињи терет спао са душе. — Тако! рече он лагано, био сам у праву. Читав неприЈател*ски свет блеснуо Је у његовим очима, али он се брзо постарао да то нико не примети. Она га је посматрала са осмехом, коЈи је бледио. Казали сте онда, да Је ваш отац почео да пише неке ствари — Ликтивне. А што се пак тиче веобичностн мога питања — изеесна ^акта показују на то... некл. судбоносна могућност. Она згњечи своју цигарету. — Боји.м се, да вас добро не схватам, рече она. А.ти }а Ј а вам верујем г. Лен... Пре неког времена — у почетку лањске Јесеии — отац Је стидљиво дошао к менн и питао ме, да ли бих могла да му препоручим неког доброг л 1теоарног издавача. Предложила сам му свог. Била сам прилично зачуђена — да ли Је он нешто висао? ' . Барбара је застала, а Лен Је про иуцао: — Дал>е мОлгЛ вас. — Испрва отац се стидео. Али Јз сам га збрзила, и на?зад, кад сгм му обећ?ла, да ћу чувати његлву та-ну, признао ми ]е, да јс покушао и припре.иио Један детективстск ро.маи. _ Припремио? упита журно

ОД Б. РОСД — Тако ми Је бар рекао, тога се сећам. Припремио је све идеје и план. Мислио Је, да Је нешто паметно смнслио, и желео је да се посаветуЈе са неким издавачем, да ли бн могао да Је штампа, кад књига буде готова. — Да. Да. Разумем; све се разјашњава. Да ли Је Још нешто рекао, мис Хатер? — Не. Право да ваи кажем, нисам била одвећ — одвећ заинтересована, г. Лен, промуца она, и сад ме Је због тога срамота. Загледала се у своЈу оштру оловку. Ма да ме Је забављала та очева стваралачка ужурбаност, коЈи се увек бавио строго научничким стварнма. То Је све што сам о томе чула. — Јесте ли икада коме што о томе споменули? Она одмахну главом. — Сасвим сам заборавила на то, све док ме ви пре два три тренутка нисте на то потсетили. — Ваш отац се одликовао таЈанственошћу, примети Лен. Је ли могуће да је што споменуо вашоЈ маЈци или ма коме другом од укућана? — Уверена сам да није. Да Је што рекао, мени би то било познато. Она уздахну. Џил, коЈа ј< врло лакомислена, и знам, да би она избрбљала то у свакоЈ прилици, да Је само знала. Конрад би нам свима испричао; а могу да се закунем, да отац то никада ни Је мајци рекао. — Зашто сте тако сигурни? Она стегну песнице и загледа се у њих. — Јер отац и мати нису говорили годинама, г. Лен, рече она лаганим гласом. — Тако! Опростите... Јесте ли икада видели таЈ рукопнс вашег оца? — Не. Не веруЈем да постоЈи у опште — то Је само Један план, као што сам вам казала. — Да ли можете да ми кажете где Је чувао та/ плаи? Она беспомоћно слегну раменима. — ПоЈма немам. Сем ако ниЈе негде у његовој лабораторији. — А сама замисао — ви кажете, да Је он сам рекао, да је врло паметна. У чему Је била ствар, мис Хатер? — Не бих могла да вам кажем Ништа ми није рекао о садржнни — А да ли Је г. Хатер конзултирао вашег издавача о том детективском роману? — Уверена сам да није. — Како можете да тврдите? — Упитала сам мога издавача, да ли га је отац посетио, и он ми Је одговорио да ниЈе. Г. Друри Лен се диже. — Ви сте ми указали на^већу помоћ, мис Хатер. Хвала вам. СЦЕНА 9 Лабораторија, петак, 10 Јуни, 3.30 по подне Сатима доцније, када је кућа била пуста, Друри Лен се попео на мансарду, успузао се уз мале степенице, гурнуо Је таванска врата, и крочио на клизав кров. Један детектив, замотан у мекинтош и са амрелом, бедно је стаЈао наслоњен на димњак. Лен га Је љубазно поздравно, и не водећи рачуна о киши, која му је падала на одело, завирио је у дубину димњака. Није могао ништа да види, ма да је знао да би са елсктричном џепном лампом био у ста н ,у да примети онај раздвоСни зид између собе смрти и лаборатори1е. Стајао је ту замишљен за тренутак, махнуо је збогом детективу, и сишао кроз таванска врата, куда је већ ушао. На првом спрату је застао и погледао око себе. Врата и^ свима спаваћим собама су била затворена; ходник је био пуст. Окренувши журно кваку, У *"еоЈе у лабораторију. Детектив Мошер га је погледао преко иовина док Је читао. — Но, но! рече срдачно Мошер. Мило ми је што сте дошли. г. Леи Ово је наЈ ДОсаднији посао, коЈи ми је икада пао у део. Нема сумње, промуиа Лен, а очи су му колутале на све стране. . Пријатно је видети пристоЈно човечије лице, то је све што могу да кажем, настави поверљиво Мошер. Све Је било мирно као I у гробу овде — ух — У*1 I Заиста... Мошер, могли би I сте да учините нешто за мене. Или бар нешто за вашег колсгу I на крову.

— Кога — Крауза? упита тајанствено Мошер. — Мислим, да се тако зове. Молим вас, отидите до њега на кров. Он изгледа да плаче за друштвом. — Ох, рече Мошер узнемирено. Но, то не знам да ли смем, г. Лен. Шсф ми Је најстрожиЈе наредио — да не смем да напустим ову собу. — Примам на себе сву одговорност, Мошер, рече Лен мало нестрпљиво. Молим вас идите. И можете одозго добро да припазите на све. За неколнко тренутака не желим да ме ико узнемирава. Ако неко жели да разгледа кров, поплашите га. Али не неприЈател>ски, не заборавите. — Лепо, рече Мошер сумњиво вртећи главом, у реду, г. Лен. И изађе из лабораторије. Ленове сиво-зелене очи засијаше. Он Је изашао за Мошером у трем, причекао Је све док детектив није ишчезао уз степенице, онда Је отворио врата на соби — смртн и ушао унутра. Соба Је била празна. Он је журно пришао прозори.ма, коЈи су гледали у башту, вратио се вратима, ставио резу, истрчао Је у ходник, залупио за собом врата и пробао да ли могу да се отворе. Била су закључана. Онда Је улетео у лабораториЈу, закључао врата изнутра, скинуо Је капут, загрнуо рукаве, и бацио се на посао. Изгледа да га Је камин наЈвише одушевљавао. Завукао Је главу испод каменог лука, нзвукао је опет напоље, и загледао се... Премишљао се за тренутак, и погледао около себе. Писаћи сто са поклопцем био Је Јако оштећен ватром. ОнаЈ челични орман Је већ прегледао унапред. Полуизгорени тоалетни сто? Узалудно. Са одличним изразом, сагао се и без икаквог устезања подвукао се у камин, исправио се унутра између спољнег и раздвоЈног зида. који Је служио као залеђе камину. Ова преграда од старих цигаља, црних и глатких при додиру, завршавала се на истој висини као и Ленова глава, а Лен Је био нешто мало виши од шест стопа. Извукао Је из џепа као оловку узану уепну лампу, и шетао Је танким млазом светлости по раздвоЈном зиду. Ма шта се надао да пронађе приликом овог необичног истражнвања било Је суђено, да остане ненађено; цигле су биле раздвоЈене преко целог зида дебелим лини ама. Но и поред свег тога, он је лупкао, пипао сваку циглу, тражећи неку, коЈа Је лабаво стаЈала. Најзад. задовољан да на зиду од стране лабораторије није ништа нашао, исправио се и одмерио Је оком онаЈ раздвоЈени зид. НиЈе непремостив, размишљао Је он. Чак и за стариЈег господина. Ма где Је просуо светлост лампе, опипао је зид, и нагао се да га загледа. Окретност, са ко јом Је прескочио зид и прешао на другу страну у спаваћу собу, била Је заиста невероватна. Јер у пркос његових шесет година, његови су мишићи бнли исто тако Јаки и еластични и млади као код младог човека. Када Је прескакао зид. осетио Је на својоЈ голој глави и лицу капи кише, коЈа је падала кроз димњак. (Наставиће се)

Харн Ирл, најмањи човек Холивуда, лилипутанац који личи на дете, прославио је 40 година живота. Ои Јо нзјавио ла је Јако жалостан што га нико не схвата озбнљно, а жене га одбијају, ма да се он наЈнскрениЈе заљубљује. Пре 10 година почео је филм ску карнјеру са „Три безверца". Њега узимају да игро одоЈчад у веселим фнлмовима. Ту он приказуЈе обнчно детенце које пушн томпусе и „изиенађуЈе" својом зрелошћу и мудрошћу Сада са успехом игра и у тонфилмовима. На слици Је једиа сцена из последњег његовог тонфилма: и ту игра одоЈче коЈе пуши.

КОЈИ БОЛУЈУ ОД КРВНИХ, КОЖНИХ И ЖИВЧАНИХ БОЛЕСТИ, поправиће своје варење употребом природне Франц-Јозефово горке воде. Лекари специјалисти одличног имена потврђуЈу, да су од вајкада задовољни деЈством Франц-Јозефове воде у сва ком погледу.

НЕСРЕЋНИ ЛИЛИПУТАНАЦ ПаШуљак који всЛ цесвШ гоцана игра за филмске куће у Холивуду

ПРИЧА „ВРЕМЕНА"

На ск

\м *мчЛ . ■ • \» 1 . }

КЊИГЕ ЧШ истови

Изишао је »о штампе најновији број ГЛАСНИКА ЗАВОДА ЗА УНАПРЕЂИВАЊЕ СПОЉНЕ ТРГОВИНЕ » обилним и интересантним садржајем „Гласник Завода за унапређивањс спољне трговине" излазиће од 1 Јануара 1934, три пута месечно, свако! 1, 10, 20 у месецу ,у новој опреми и са већим бројем рубрика. Десетодиевним излажењем лист ће бнти у могућности да пружи на време прнвредном свету сва потребна обавештења у вези са трговинско-политичким тенденцијама у свету и развојем прилика на појединим тржиштима. Админнстрација и редакција налазс се у Ратничком дому — Београд. БОГОСЛОВЉЕ. — Изишла !е 4 свеска „Богословља", органа Православ ног богословског факултета, за 1933 г. са следећим садржајем: др. Душан Глумац, Да лн Је Христова последња лечера била пасхална?; др. Филарет Граннћ, Било и клепало у егнпатским и палестинским манастирима старе цркве; В Фрадинсн. Демонологија св. Нита СжЈајског; КиприЈан Архим., Епиклеза у првим хриш*>анс им ли тургиЈама; Јоваи Јеромонах, Редовно или празнично зачало. Оцене и прикази. »ЛУКСОР« тонбиоскоп

Почетак у 3,15, 4.30, 6.15, 7.30 часова. — Вечерња у 9.20 час. Сала је загрејана

Два велика шлагера. Снижене цене места: 5.—, 7.—, ложа и балкон 10.— дннара.

1) „М А Т А X А Р И"

Грета Гарбо, Рамон Новаро 2) „Долина мртвих' Мери Бриан, Ричард, Арлен

К О Л АРАЦ

Само још кратћо ђргме забаћна љубађна аћантура Р Е В О Л Т у зоолошком ВРТУ (Остварснн идсали) Џеи Рејмонд — Лорета Јанг Додатак Факс новости са дочском Бугарских Суверена, — Цене; 5, 10. 13 динара Следећи програм.- ПЕВАЧ ПОД МАСКОМ — У гл. ул пеђач париске опере Лисиен Мураторе

ТАМАНИТГ ПАЦОВЕ И МЈ)ТерЕ ИРЕЛАР-АХИМЛ ,

шелио-паста протић пацоћа I I Целио-зрна -протиђ мишећо |

најсигуринја су средстћо

К А С И Н А

Још данас и сутра дбе ^ премијере: Професор Бастер БАСТЕР КИТОН

Заборави своје бриге Стан Лаурел и Олнвер Хардн | Лочетак: 3, 4*30, 0, 7 30, 9'20

КОД ОВАПЊЕЊА АРТЕРИЈЕ у мозгу и у срцу, постићи ћемо дневно.м употребом мале количине при оодне Франц-Ј^-офове горке воде ме кану столицу, без икакоог присиљл ван >а.

На јецик»ј великој њуЈоршкој ра окрсмицл стајао је неки човек који је таман био стигао из Номва, Једне ва/роши која се налазила сасвим горе иа северу. Његово лице бидо је већ сасвлм поирвенело од тамошње хладноће и ветрова. Тешко се сналазио у ограмној гамили л»уди и жена која се кретала иа сае стране као леки огроглан сжеаноки талас, коа је и њега самог злвит.гавала као какав опруд на разбеснелОЈ морокој пучиии. При свем том, у тој огро.миој множнни авета, он је залазио једну лепу девојк-у, једну ч»*нов«ицу велике радње код „Сибера" у којај се човех .могао снабдети са свлма могуКлм потребама, макар ; из кога краја света да је дошао. Човек са се&ера ју је видео и већ у том тренутку бнло му је јасно да она савршено одгозара његовом појму о лепоти. То га је и навело на помисао да би поред ње луогао бити сааршвно срећан, само кад би ту у машти започету љубав могао слровести тако да она постаме његова жена. Д\акар колнко да је талас гомиле растао оваког тренутка, он је успео да се одржи на кратком отстојању од ње, да пође за њом на скелу којом се хтеда да превезе преасо реке Хадсона. Она је ту села на клупу, замишлена изгледа, али у ствари уморна, јер ]е прошле нобнла на балу и готоао »ихако није нл спавала. Сад је желе-га само једко да се одмори и, ахо је икако могуће, да мало отспава. Одједном је приметила поред себе једног огромног човека, лица ошрљена од суниа и непогода. у одеигу од финог штофа а,ти без икахве елеганције, са шеширом у руци, у ставу неког ншчехивања. Како је сад била далеко она каса у Оиберовој радњи, за ко)ом је целог дана наплаћнвала рачуие од муштерија вичући непрестано суму која нма да се исачатн! Како је међутим бно близу ње тај бал на косме се уповнала са неколнко младића којм су )ој се особито допали. — Госло1тице, рекао )ој )е госооднн са севера, нзвнните што се усуђујем да вас ословл»авам на азам месту, али >а сам вас аидео на улнци и... — Модим вас остааите ме на мнру, одговорила је она оштро, готово претећим тоном. — Ја ннсам такав човек хао што ви мислите, одвратио је на то човек који је на Северном Поду истраживао злато. Нисам пошао за ва.ма у некој злој намери. Као што сам вам рекао, видео сам вас на улици и моја Је жел»а да се упознам са вача била тако велика да сам узео слободу да пођем за вама... — Моллм вас остамгге ме иа миру, поноаила је она. — Али молим вас довватите ми да кажем све што имам да кажем, додао је он. Мене је руководила памисао да вас њихад више нећу видети ако бих вас сад изгубио нз вида. Зато сам сада овде, пред вама. Г-ца Катби га је пажлмвије попледала. Заиста, о« иије личио на неког безобразног младића који јури за девојкама надајући се некам изненаднам успеху. Имао }е посве скро.ман изглед и нкје било никахвог разлога да га без дал>ег разговора адгурне од себе. — Можете сести овде, поред мене, рехла је, али имајте на уму да ћу звати жандарма саж> ако и најмање будете непристојни. Он је сео поред ње. — Ја сам Блајден, рехао је. Хен ри Блајден. Дошао сам из Номеа и тамо сам прикупио приличне ко личкне песха које сам донео ообом. — Тако нешто! узвмкнула је она. То је лепо од вас... При свем том, изгледа ми да сам вас већ негде видела овде у вароши. — Не, нисте ме могли вндети. Прво сам ја вас видео, а уверен оам да никад нисам видео тако лепу девојху као што сте ви. — Дакле Ја сам као нека храл*ица лепоте? — Да, госпо!)ице, бар за мене, ви сте то. Ви сте достоЈни свега оног што бих вам ја могао стави ти на расположење. Ви не можете замислити шта бих ове био у стању да учиннм за једну жену коЈу волим. Ја сам провео дуго времема у самоћи, на северу, али сал\ постигао успех. Пре него сам се одлучио да се вратим испрао сам око пет хнљзда унција песка. — Боже мој! рекла је г-ца Колби сажал»авлјући га, Јеф ннЈе зна-

ла да Ј« у питању песак ® коп се вади злато. — Госпођице, наставио Је чоеек са севера, иикад се нисам срео оа женам која ми Је улевала толико /вубави као ви. Ја знам да ии по чему намам право да исту тахву љубав захтевам од вас, али, да ли бисте ми могли дати бар неху малу наду? Да ли бисте ми дозволиј»и да се поново нађем са вама кахо бих се уверио да ли ме бар мало волите?... Њене очи су се већ биле склопиле. Премореност од ноћног играња савладала Ју Је. Сад је већ у сну видела оие младиће коЈи оу јоЈ се прошле ноћи допали. Насло ннла је главу на раме човека са севера и он ниЈе могао ии приметнти да она спава. — Госпођице, рехао Је ан, ви можете имати потпуно поверење у мене. Ја сам врло добро поанат на целам северу. Радио сам тамо вечито у онегу, као роб, али сам увек мисли.о само на једно: да ли ћу икад у животу наићи на жеиу која ће ме волети као што ћу ја вапети њу1 Моја намера ииЈе била да сав свој песак задржим сачо за себе. Ја кисам себичан. Хтео сам ове то да дам за њу. То је била моЈа једина жел>а и она Је данас испуњена: Ја сам нашао жену за којам сам жудно; то сте вн! Реците ми модим вас исхреио, кад бих затражио вашу руку, да ли бисте услишили моју матбу, псд камвим условнма? У там тренутку ош виш« »иј« сањаиа о лепим младићима кој« оу Јој ое допали него о досадној Сиберовој каси за коЈом Је преко целог даиа наплаћивала рачуие. Узвикну.ча Је у сну: — Молим, ксплатите сто долара!.„ Те Је речи јасио изговорила н човек са севера кх Је Јасно чуо. После извесеног времена, г-ца Катби се пробудила. Човек са оевера био Је ишчезао. — Чини ми се да сам мало дремала, рехла Је за себе. Где Је онај човек оа песком?... Изгубио се?~. Погледала Је око себе и додала: — Жао ми ]е... Заиста ми се допао!^. О. ХЕНРИ

Д р а н и ј а" \ 3, 5, 7, 9*30 Њено височанство продавачица Лиане Хајд, Вили Форст Парумунтов журнал Ускоро: премнјера филма Буди моја Густав Фрелих Камила Хорн Извините, погрешила сам... Франциска Гал

Тон биоскоп

»М Е Т РОП 0 Л«

Саћршенст&о рсжн|е, техннће и глуме Ја сам бегунац Болна историЈа не&ино осућеног Роберта Елиота Бернса Јгоја |е узбудила цео сђет. Биојеједномвалцер Марта Егерт, Ернест Веребеш Парамунт журнал и додатак: Н>- В. Крал. Борис у Бсограду

КОЛОСЕУМ

Још данас и сутра 1) ПРЕМИЈЕРА КОМЕДИЈЕ Мапа хохштаплерка Д О Л И X А с 2) Био једном музикус... Виктор Де Кова, Секе Сакал, Ернест Версбеш Поч.: 3; 4.30; в; 7.30; 9.20'