Време, 18. 12. 1933., стр. 5

ГТонеде.-ћак. ТЗ д<цсм бар 1933 Р.ЧЗВОЈ КРИЗЕ У ШПАНИЈИ Г. Леру је образовао сво/у влацу Париз, 17 деца«5ра. — Јавља)? вз Мадрта ла је аођа раднкала Г. Лвру <У5разовао авоју владу.

Г. Леру Е .ијјг г. Леруа чине осам раанклда, 1 ретублнканац нз ГалицнЈа, јмад не5авнснл републнханац. I цалредњаж, 1 либоралки демокра|га и 1 аграрац, САСТАВ ВЛАДЕ Г. ЛЕРУА Мадрпд, 17 деце.чбра. — Нова Мада састављена је овахо: Претседник владе г. Леру, мавистар иностраних послова г. Ромеро, министар војни г. Бариос, мииистар жорнарице г. Рока, мииистар уиутрашњих послова г Р«*о Авело, министар финанснја Г. Лара, министар рада г. Естабеда, мииистар грађевина г. Гера Дел Рио. ТЕШКА СИТУАЦИЈА ПРИ I ОБРАЗОВАЊУ НОВЕ ВЛАДЕ Париз, 17 децембра. — Јављају цз Мадрида да је претседник вла де г. Бариос поднео оставку цеде »ладе због тога што је сада рарламенат конституисан и што је омогућено образовање дефивитивне владе на парламентарвој основи. У Мадриду се очекује • дх ће крлза бити кратка н да ће кабииет моћи да буде образоваи већ сутра. Досадашн.и претседник владе г. Бариос изјавио је данас Претседшису Републике да о« сматра да би требало да се образује министарство на радиналној бази са сарадњом републм*анских група и репЈ-бликанских личности. Претседник парламеита г. Сантијаго. Алба саветовао је Претседнику Републике да се образује влада г. Леруа, радикала, који би при састављању свога кабииета амао да се инепирише резултатима послгдњих избора, настојећи при томе да привуче себи десничарске елементе, који би могли да признају републику. Тиме је претсгдник парламента алудирао на аграрце. Сам г. Леру, који је такође био кочсултован, изразио је мишњен,е да би кабинет морао да буде образован од стране цгнтрума, ширећл се колико је то могуЋе н у десио и у лево. Најзад по подне у 16.30 часова претседишк Регту<5лике ставио је у дужност г. Леруу да образује чисто републиканску владу, У којој ће радикална страика сачн»авати основицу. ХАПШЕЊЕ ВОЂА ШПАНСКОГ АНАРХИ СТИЧКОГ УСТАНКА Паркз, 17 децамбра. — Јављају из Сарагосе да Је тамошња полиција открила архиву гнархистичког комитета конфадерације. Ова аокумента садрже појелиности из првога »аређеша које се тичу оргапизовања аигрхистичког оиндикалистичког устаика. На оонову ових докуменагта утврђено је ко је све сачињавал револуциона,р»и комитет. Полици]а је похапоила чланове комитета. Међу ухапшеним члановима налазе се јеаан зидар из Мадрида, један зигар из Казове де ла СијерГ)едан зидар из Ссвнље затим један лекар из покрајине БжжаЈе, јеаа.и зндар из Сарагосе и два ме талургијска радника из Сарагосе. Поред ових члалова, ухапшене оу и трн жене. Деноистрацше чиновкака Оред француским сенашом Париз, 17 децечбра. — На јучердбора и сената и мад * ГаГдаПпГЛак^аГГ 5и приступити дискусији, а у уто рак је већ зазршити. ... тан Претседник владе • обавестио је чланове маде о & моистоаилјама Једне групе ч»нов и ,жа пред сенатом, изјавивши дз 1е напедно да се поведе строга Бтрага « « се у буДУће с.тичне *40ксгоаш!Је оне>чо«гупе.

Целокупна страна штампа велнча Њ, В, Крал»а

Софија, 17 децембро. — Поводом ирославе ро^Јиала Њ. а Кра ља Л.1ександра пополневЈш полу • звашмни дист *Ла Блигарн" доно си чланак, у каме се каже: „Ове годшм 17 децембар има аугали аначај аа Југославију, Јер јв тај догађај истовремено четрдесел пети оођендан Њ. В. Крал>а Александра и трндесетогодишњнца сту паи»а (ш престо покојног Краља Петра. Један ретроспеклшан поглед на овај период и сукцесиан« догађаје ре .Ђефно оцртава интензивну акт»шност, коју је развила династија Карађорђевића, као н народ сливен у Једну душу и Једно бнће, што Је омогућило предратноЈ држави да постигие највише резул тате у свим доменима јавне актив ности под скиптром династиЈе Карађорђевића". Помињућн активност Њ. В. Крал>а Александра још од времена кад Је био Престолонаследник лнст настав .Ђа: „Пол»е актпвности Крад«а Александра у јавннм пословима Своје зем.Ђе Јесте Једно од наЈвећих. Оно не обухвата само дипломатски и во)нички Јомеи него с* протеже тако исто на све ннициЈа "пше културне акпгеностн. Добро су познате филантропске »тиш«Јативе Њ. В. Крал>а Александра, коЈе нмаЈу за цил» побол»шан»е услова живота н рада будућих шко.1ских генеоациЈа, као н Његов специјалан инте^ес за подизаље нових цгжава и за рестаурациЈу старих цркава и мшшспфа, коЈи су некада били сЈај српске шшилизаци'е у ооедњем веку. Са тачке гледишта спољне политике Њ. В. Крал» Алексаидар Јв присталица мнра и најшире интернацноналне сарадн»е. Он Је у овом смислу развно СвоЈу Краљев ску актнвност у току послелнигх 15 година од времена народног УЈеднњеља и она Је дала знатн« резултате. Пактови савеза са Француском, Чехословачком и РумуниЈом, као и уговори о приЈа* тељству и ненападању, закд»ученн са великнм броЈем држава, сведо* че врло Јасно о уложеиом напору Крал»а Александра за обезбеђењ« мипа и за будући просперитет С8их европских држава". „Демократическ,. Зговор" (г. Љапчева), поводом посете Њ. В. Краља Бориса Београду, доноси чланак, у коме се између осталог каже: „Не треба тражнти ни код нас ни у ЈугославиЈи да се па првом кораку постипте непгго дефинипгеио, што мн или сжи сматрамо да треба да буде. Постепено, али зато сигурниЈе, доћи ће се до Једног зближења општих интереса. Кад се почиње од економскнх и других сличних питања — што Је срећно предложепо од одговорних управл»ача при последњем сусрету — гтитања коЈа се лакше могу решнти и за моменат су корисннЈа, постепено ће се култивисати у народима обе државе и она пнтања, која ће довести доцниЈе и до дал»их резултата. Оно што 1г друго неминовно, доћиће после, зато што и сам међународни жјтвот има тенденциЈе за обновом, за брисав»е.м пеправде од ратова, » сарадњу и мнрно развиће." ГРЧКА ШТАЛША О Њ. В. КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ Атина, 17 деце.мбра. — Цела грчка штампа у Атини, у Солуну и у покрајини, а нарочито атинска штампа, Још у своЈим синоћњи.м издањима, посвећуЈе одушев л»ене уводне чланке поводом данашњег рођендана Његовог Величанства Крал»а Александра, коЈи су попраћени броЈним и велнким фотографнЈама Његовог Велнчанства Кра-1»а и Крал,евске Породице. Сва штампа обЈављуЈе синоћне говоре изречене на банкету Грчко-југословенске лиге, а нарочито подвлачи пасус из говора грчког мнннстра иностраних послова г. Максимоса коЈи је казао да Је Њ. В. Краљ А-1ексалдар ноуздано Јемство мира и реда на Балкану. Лист „Елефтерон Вима" каже да Је миннстар г. Максимос, говорећн синоћ прил»п<ом прославе рођендана Његовог Величанства Кра^а Алекоандра, нашао речи коЈе су у складу са осећаЈима ко\е грчки карод гаЈи према ЈугославнЈи, и изразио дубоко пошто вање ко'е исти осећа за личност Њ. В. Кра.1»а Алексантра, коЈи у Себи сЈедињуЈе све врлине лржав ног пог.тав-ара, бориа за најплеменнтиЈе идсале мира и нда За}?дничке борбе, и победе, заЈед ничка прошлост и садашњост валази уједињена два народа заЈедннчком фронту и окупља их впло често у свима прнлинама за>:дн ,1чких манифестапиЈа при1атељств1. То исто приЈатељство спаја данас грчки напод са Југословенским. Грчки народ » одушевл>ењел1 рођендан Великог Вође Југословенског народа. Лнст затим објављуЈе докумеитован чланак „Жнвот "»ем Крал,а на уЈедињељу ЈугослввиЈе". Неос Коамос" каже да Југосло венск" народ многодугуЈе ДннастиЈи Караборђевића, а У 14»«»

реиу Њ. В. Крал»у Александру. 0туда Ј« оао^ич разумд»>шо одушев д»ење и радост са коЈима Југословенски карод прослаалш оваЈ лди. Њ. В. Краљ Је унстину В.1адар коЈи се сав посветно служби Свога народа, одан народннм »иеалима, јуначки воЈшо<-победник, за машан, далековидан и моћац државник. Он претставл»а жј«и сим вол Југословенског УЈедшБења коЈе Је, наЈвећим делом, лично Његово дело. Уосталом, и последн»а Његова охтучна улога на пацификашф« Балкана постаал»а Њ. В. Кра.г>а Александра у први ред личности које управл»аЈу овим делом Европе. »Катнмерини« доноси биографиЈу Његовог Величанства Крал»а, и износи да цео Југословенски народ, без разлике на политичка убеђења, слави данас у дубоком одушсвљењу рођендан Велш<ог Владара Ратннка-Победш1ка, УЈедишггеља у миру, папретку и слози. Пошто Је уредио унутрашње прилнке земље, осигуравши Је оа сош|)ално - економ ске стране, Њ. В. Крал» Александар данас осигурава Југославнју на пољу међународне политике, нарочнто балканског мира. Грчки народ узима у овоЈ свечаности учешћа целом своЈом душом. Сви остали атнпски лнстовн, њих око двадесет на броЈу, као „ПроЈа", „Елефтерос Антропос", „Есеперини", ,,Е.шшскон Мелон", „Естна" и „ВрадитГ', обЈавл»ују опшмрне биографиЈе 10 жЈ^>та и дела Његовог Величанства Крал»а и истичу Његове заслуге не само на Уједињењу и стварању Велике Југослав^е, него нарочито и на гтол»у пацнфикациЈе и сцо разума балканских народа. Лист „Елнники" каже: »Политика великог мира означуЈе Југословенски послератни пеоиод; као што Је пре Краљ Александар био први војник, даиас Је Он први радннк у посту сарадње на зблкжењу између Свога и осталих народа Ба.тканског Полуострва.« Сви листови изражаваЈу искрене честитке целокутшог грчког на рода, без разлике на политичке партиЈе, коЈнма нзражаваЈу своЈе жел>е за срећу и напредак Крал»евшЈе ЈугоставнЈе и њене ДшшстиЈе, те истичу да грчкн народ, коЈи са великом љубављу и симпатиЈама прати сваки напредак и сваку нову мапнфестациЈу слоге и Једпнства суседпе земље, узнма живог учешћа у данашње.м празннку, да изразн сво!у љубав н симпатиЈу хероЈском Владару, мил»еннку грч 1ког народа Још из доба великог рата, са Крфа и из Солуна, кога Је онако одушевљено поздравио прилшсом Његовог последњег путовања кроз Грчку. ПАРИСКИ ЛИСТОВИ 0 Њ. В. КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ Париз, 17 децембра. — Сви Јутрошњи париски листови објавили су извештаЈе о припремама у За гребу и Београду за прославу данашњег рођендшш Њ. В. Краља Александра. Многи листови обЈављуЈу и засебне чланке у коЈима истичу важну улогу коЈу Је Њ. В. Краљ нграо за време ратова и коЈу игра данас у животу ЈугославиЈе. „Пти Паризјеп" обЈављуЈе чланак у коме наЈпре нстиче војничку величину коЈу Је Њ. В. Краљ показао за време рата и Његову улогу после Ослобођења. „После рата, Он Је све СвоЈе снлге посветио подизању Југосла впЈе и њеном унутрашњем сЈедињавању, настав.т»а „Пти ПаризЈен 44 . Он се у томе циљу ш«Је устручавао да се прими и наЈтеже одговорности, само да би земљу спасао 01 унутрашњег раздора. Успех Његових политичких реформн признаЈу сви Југословенски родољубн, а Његова мирољу бива инициЈатива у спољноЈ политицн изаз«®а у »гаостранству Једнодушне тмпатиЈе пре.ма Југословенском Владару 4 '. Даље се у чланку вели да Фрав цуска неће заборашгги да Је Њ. В. Краљ Александар син француског добровољца из 1870 год^гае, и на краЈу лист каже: „ПриЈател»ство коЈе Ј>тославиЈа гаји према нама, равно Је нашем прнјатељству према тоЈ земљи, и дштас, на дан рођен»а њенога Кра.т>а, ми се од срца придружуЈемо њеноЈ оправданоЈ радостн и њеним наддма у напредну будућност. Лист „Ордр" доносн оппшран чланак, у коме износи све глазно моменте из ж1ШОта и рада Њ. В. Крал»а Александра, и на краЈу каже следеће: „На дан Свога рођен»а, Краљ може са поносом погледати на из вршено дело и на стварну снагу коју у СредњоЈ Европи претставља ЈугославиЈа." Поред остатих чланака у разним листовима, ваља поменутн н чланак коЈн Је обЈавио г. Андре Пирано у »Еко д'Пари«. »Васпнтан у тешкоЈ школи борбе, вели г. Пираио, пун искуства коЈе Му Је омогућило да продое у душу свога народа. Краљ нма све врлине народног вође»

»Изданак прослављене лозе Карађорђевића, коЈа Је своЈом легендарном храброшћу ускрсла Српску Краљевину почетком XIX столећа, Кра.т> оличава идеа.1 ослобођења свих Југословена. „Када Је победа бнла стечена, Владалац се потпуно посвећуЈе делу оргализовања и уЈеднњавања своЈе земље. Он Је имао тада да савлада и у земљи н »ан ње на) веће тешкоће. Али, у свимп разним приликама, Ои Је дао неоспорно доказа о СвојоЈ одлучности, далековидостн и мудрости. „Лични утицаЈ коЈи Он врши на еволуциЈу унутрашње политике КраЂевнне, Донело Му Је заслуже ни назив Уједшштеља Југословенског Народа." На краЈу свога чланка г. Андре Пирано велн: »Фраицуска, коЈа са побожношћу и признањем чува успомену на племениту фигуру Краља Петра, славног борца нз 1870 године, високо цени осећање приЈатељства Његовог Сина Александра пре.ма Фраицуској, и зато се и она придружуЈе од свег срца радости Југословенског народа у прослави 45 рођентан Втадара, нашег верног оавезника". ПОЉСКИ ЛИСТОВИ О Њ. В. КРАЉУ Варшава, 17 децембра. — „Нови Цођени", „Пољска ЗброЈна", „Курјер Цођени", „Курјер Лођски", „Републикански Оредовдик", н „Курјер Червони" доносе опширче чланке поводом рођендана Његовог Величанства Краља Александра. У чланцима се истичу велике личне заслуге Његовог Величанства Краља за консолидацнју југославије н учвршћене Југосло венског јединства. У чланцима се између осталог подвлачи и доказано пријатељство Његовог Вели чанства Краља према ПољскоЈ. ПИСАЊЕ ЧЕХОСЛОВАЧКЕ ШТАМПЕ Праг, 17 децембра. — Четвкл јавл^а: Поводом рођеидана Њ. В. Крал»а Александра лкггови об]ав.ч»ују опшнрие члаалсе са фотографијама Њ. В. Крал»а м Крал»ееске По роцЈице, истичући заолуге које Је Њ. В. Крал» .Ллексаидар до сала учинио за Ујс- чњевве и консолидо®ан>е савез ,»ч«е Југославије. РУМУНСКА ШТАМПА О Њ. В. КРАЉУ Букурешт, 17 деце.мбра. — НаЈвећи румунски листови, као „Унч верзул", „Кувентул", „Адеверул", ^Пупта", „Епоха", м Дј!ептатеа и и други посвећују опширне и топле чланке рођендану Њ. В. Краља Александра и доносе на уводном месту слике Њнхових Величанстава. У чл^нцима се, у глзв ном. истичу мудре особиче Њ. В. Краљл, Његова енергија, као н К»егове заслуге што је ЈугославиЈа постала хомогена и снажна држава. На краЈу сви листови истичу честитања л жеље целокупног румунског народа за дуг жнвот Њ. В. Краља и владавину пуну славе. • Бумурешт, 17 децембра. — Целокупна ру.мунска шта^мпа доиоси | иввешта}е агеииије Радор о одушевљеглом дочеку који је гсриреI ђен Њ. В. Краљу Алексаидру у Загребу, као н говор Њ. В. Краља.

Одликован>а у Министар« ству ииостраиих послова Указом Њ. В. Краља од 17 децембра 1933 год. одликовани су, на предлог г. Министра нностраних послова: ■ Орденом св. Саве првог степена: г. г. Момчило Јуришић, помоћ чик Министра; др. Божидар Пурић, Краљевски посланик и по.моћник Министра; др. ЛуЈо Баиотић, Краљевски посланик. Орденом св. Саве другог степеиа: г. г. др. Александар Боди, начелник Управног оде-1»ења; Ста нислав Пеливановић, начелник Консуларно - привредчог одељек>а; Данило Данић, начелник Правног одељења; Иван Герасимовић, начелник Архиве; Владислав Мартинац. начелник Политичког одељења; и Јован Михаиловић, начелчик. Свечана предаја одликовања у Ђевђелији Ђевђелија, 17 децембра. — На пред лог мииистра унутрашњих послова одликоваи Је, последњим указом Њ , В. Кра-га, г. Риста Станковић, четнички војвода из села Стојакова, орденом Југословенске круне V степена Златном медаљом за грађанске заслуге одликовани су у исто време г.г Мита Алексић и Мита Сапламајеви^ из села Стојакова, Јован Недић из Богородице и Јоза Гргић и Урош Јолић, из Ђевђелије. Сребриу медаљу добили су: г.г. Антифилис Петровић, из Богородице и Тома Таушановић из Богданаца. Предају ових одликовања нзвошио је свечано г. Михајло Кречковић, окружни инспектор, ко'ом је прилико.м оЈШжао леп говоо. (Време)

ЦИЉ ДОЛАСКА Г. ЦАЛДАРИСА (угославија као посредиик у споразуму између Грчке и Бугарске Атима, 17 лецембра. (Телефонски изеештај.) — СаопшТеао је м службено да ће иииистар сп О апих посјова г. Мамсимос отпутоаатм у Пармз у среду у 6.30 часова, да Не се задржатн и Један даи у Београду и конферисати са г. Богољубом Јевтићем. Што се тнче пута претседиика мииистарског сааета г. Цалдариса у Београд ■ Букурешт, овдашњи аистоои тарде да ће г. Цалдарис том приликом саопштмти јутосчовепсмој н румуиској владц да би Грчка ступила у једаи евентуалии Балкански пахт. у Београду ће такође бмти речи о грчкобугарским односима н о иемогућиости Грчке да постигие споразум са Бугарском. Могућио Је да ће ЈутославиЈа игрвти улогу посредимка мзмеђу Грчке ■ Бугарске. (Време)

С1КЛПЛ Ј СмрШ сина чувеноГ вође руских револуционара Чернова на роби/а Варшава, 17 децеЈмбра. — У Вар шави жиаи Тамара Чериова, која Је би.1г удата за Бориса Чериова, аина чувеиог руасог револуционара, вође страике социЈалиста-

Грчки министар унутрашн>их дсла саопштно је америчком банкару Инсулу да мора напустити Грчку Атина, 17 децембра. (Телефоиска извештаЈ.) — Министар унутрашљи> дела позвао Је у своју канцелари;у чувсног америчког милионара, Самуела Инсула, који је под оптужбом да Је проневерио неколико милиона долара у Америци, и саопштио му ју да његов боравак у Грчкој иије више жељеи, и да треба да иапустн грчку територију најдаље до 31 јануара идуће године. Његова дозвола за ста. новање истиче 30 дсцембра. и министар унутрашњих дела жозволио му Је да остане Још месец дана у Грчкој, да 6и се прилремио м пут. Као што је поанато. америчке власти тражиле су екстрадициЈу г. Иисула, али грчхи судови одбкти су ово тражење Сједињеиих Дрлсава као неосноаано. (Време)

ФРАН1' УСКО-НЕМАЧКИ ПРЕГОВОРИ Француска влаца рас• прављаПе само о оОштем разоружању Парнв, 17 децембра. — Авас Јавља: „Пти Парданјен и каже да се министаоски савет, на својој снноћиоЈ седници под претседништвом г. Шотана, бавио током скорашк>их разговора коЈи су вођеии, с једне стране, између г. Хитлера и г. Франсоа-Понсеа, а с другг стра не, између г. Хитлера и г. Фипса, еиглеског амбасадора у Берлину. Немачки предлози ко}и се односе на питање ефектива и безбадности, вели лист, биће сигурно предмет нових разговсоа, чим с# врати у Берлин г. Фипс који се, као што Је познато, сада налави у Лон доиу. Фраицуска влада, иаставл»а „Птн Паризијен", наставл»а са наЈвећом пажњом да прати ове преговоре Г. Пол-Бонкур дао Је сво)им колега.ма све податке иа инфо^рмација са коЈима за сада располаже. Важ/но Је, уосталом, да се чуЈе, завршада „Пти ПаризиЈен" да је бранцуска влада решена да расппавља не о наоружању Немачке, него о питању општег разоружања. Разочарењв у Мађарској због одложене посете француских парла« ментараца Будимпешта, 17 децембра. — Саа мађарска штамла даиас са велмхим негодовањем пише о ианенадном одлагању посете француских парламентараца Мађарској. Мађарска штампа углавном изражава сумњу у тврђење да су невреме и седнице фраицуског парламента били стварни раалог оллагању те посете. За њихов долазал, коЈи Је био аахазан аа вечерас, биле су »овршене велихе припреме, па |е оалагање ове посете у последњем часу уто.тико више разочарало шефове мађарске пролаганде.

Вођ плавих кошуља генерал О' Дафи ухапшен Даблин, 17 децембра. — Јавља>у из Вестпорта да је данас тамо ухапшен вођ ..плавик кошуља" генерал 0' Дафи, у треиутку када Је дошао да оаржи јадаи политчтчми го ®с*р у унифорсм« „плазил кошул»а". Присталице геиера-та О' Дафија »ису дале да полиција ухалои њиховог аоЈуу због чега Је дошло до оукоба, али је полицнЈа ипак успола ла присталице О' Дафцја потпгсие. Седморо деце погннуло приликом судара воза и аутомобнла Њујорк, 17 децембра. — Јављају из Кресент Ситна да Је седморо деце погинуло и 18 тешко рањено приликом судара Једног воза са једним аутобусом у коме су била школска деца. Рањена деца, и лешеви њихових погинулих другова, баченн су на трндесет метара од места где се догодилп несрећа. Судар је био снажан. Неколико рањене деце на лазм С1 у критнчном стању.

Пок. Чернов

реватуцлоиара, Виктора Чер«о»а. Она је сада добила кнформацжје из Совјетоке Руснје да је тамо н< робији умро њезии муж Борис. 0« је био ухапшеи у Р>«оијв јои 1920 годиле, заједио са саојои женом, и протераи у Мурмажх. После неке агмнестије вратио се у Петроград, где Је учествовао у конспиративном раду русиис револуционара, противника бољшевика. Плашећи се поиовног хапшења он Је послао своЈу жеиу са дететсхм у Пољску. 1928 године агенти Гпу открили су његову дадатност, к ои Је био упућеи на робијашки рад у Верни, реои Алта-Ама, а затим пребачеи у Камењ-Сибирски, где је добио маларију и умро. Млади Борис Чериов спадао ј« у ред истрајних претставнла мла ђих генерациЈа руоких револуцио нара-соиијалиста вг

Убиство једног полицијсгаг агента у Загребу Загрев, 17 деиембв* Вечерас |е из кабниета бана Са« ске баловнне издато оео заалшио саопштеше: Управа полкције мвеоггам и су њени оргаш вршећх уовшајену рацију, наишли у ШтосовоЈ улнци у пркземљу иа Т1ри сумнлва и раније осуђивана лица, а када су их нашли, једаи од н>их ј« при легитимисању тренутио употребио реаолаер и Једиог полициЈсхог агеита убио, а друтог ранио. После тога су сва тројнца поку шала побећи, јли су даојица оа њих иа улици уз припоиоћ публнке ухваћеиа и у полициЈу спро«едв ни док Је трећи побегао. Ои Је, међутим, данас по подне у Велико| Горици пронађеи, ухапшеи * спро ведеи Управи полициЈе у Загребу. Истоага се х даље усп«шно иаставлл. Један гангстереки подвиг у Москвн Бер.тин, 17 децембра. — Ја ју из Москзе да су у чувени московски хотел „Метропол" Јуче упала три масккрана н до зу<5а каоружаиа разбојника, ко|и су претукли благајлика хотела н оанели 27.000 рубал»а. Особље хотеча Је гтриметњчо разбојиике тев када Је благајник дошао к себк ■ викао за жхмоћ. (Време)

ОјапДагт Завизе Вошеас детету у

Јер ■ тшко зжлЈу: хл Ппфшп пастшлс могу м пгпгте »I ирам. Баш дсцу тргба еачуват« од шепогрНЈижх оболслв. Можете ■« дати ире поласке у ппсвлу

Павфлавкв пастнле.

Оглас регистр. под С.Бр. 21781 ед 28 XI 1933,