Време

__ _ СТРАНА о ' четвртак, 25 октовар 1934

СУБЕЊЕ КОСТАЈНШЕКУ, ј=ДНОМ ОД НАПАДАЧА НА ПАРИСКУ БАНКУ БАРУХ Исказн Соломоиа а Аврама Баруха, као и осталих свгдока, тсшко терете оптуженог Антона Коста|ншека Сви сведоци по стнкама преиознају једног од нападача

Травннк. 24 октобра. — Јуче |е по трећи пут почео претрес пред овдашњи.м судам против Антона Костајншека, који је у друштву са Радо.м Кнежевићем и Д\атијо.м Главашем усред дана, маскиран и са револаером у рукама, провалио у позиату париску банку Барух, у улици Лафајет, и при силио чиновнике да им изруче са* иовац. Костајншек је са друговима однео том приликом 130.000 франака. На овом, као и на ранијим прегресима, после читања в^ло опширне оптужнице државног тужиоца на питање претселника асћа г. Угл>ена да ли се осећа крив, Косташшек одговара, да уопшт** иије крив него да њега терети Кнежевић из личне мржње. Зз Главаша каже да га уопште није пикада познавао, а камо ли да је са њиме у друштву играо карата. Јуче цело по подне протекло је у читању исказа сведока, који се налазе ван Травника. Претрес је настављен данас у осам часова ујутро читањем исказа сведока пред француским и иемачким полицијским властима. Скоро сви сведоци терете оптуженог Костајншека. Сведок Барух Саламон у своме исказу од 1 марта 1932 године између двадесет фотографија препознао је Костајншека н Кнежевића. Костајншек је на лицу имао мараму као маску и нож у руци. Наредио му је, да му сав новац изручи што је Барух и учинио. Други сведок Барух Аврам тако!)е је по фотографијама препознао

Костајншека. Трећи сведок Бајар Марсел>, чиновник банке, изјавио је, да га је један од нападача ударио ноже.м у леву страну груди у моменту, када ]е хтео да телефоно.м затражи помоћ. И он је та коЈје по фотографијама препознао Костајншека. Роза Босанез, такође чиновника, по фотографијама препозна-1а је Костајншека, јер му је упамтнла очи док је на лицу имао маску од мараме.

Оптужени Антон Костајншек Нижу се затим искази сведока Жане Берж, Милана Миљуша и Лује Сузан у чијој су радњи Костајншек и Кнежевић 24 фебруара 1932 године купили лаковане плитке ципеле. Шеширџија Ро-

берт Голт изјавио је, да је предао неком лицу 24 фебруара 1932 један шешир за новац, који се по бројевима пронашао да је украђен из банке Барух. Затим је прочитан исказ Жане Сузан, која прича да се као куварица у једном хотелу упознала са Костајншеком. Живела је с њим 17 месеци, за које га је време она издржавала. Костајншек и Кнежевић су се врло често састајали код ње. Једном приликом Костајншек јој је нричао, да ће се маскирати и да ће извршити Један велики подвиг, који ће му осигурати егзистенцију. Чим је у новинама сазнала за похару одмах је посумњала да је то дело Костајншека и Кнежевића. Сведок Љубица Крижанац и:з Сремских Карловаца, коЈ 'а Ј 'е такође била Костајншекоза метреса, вели да јој се Костајншек претставпо као чиновник Југосло венског понзулата. Костајншек то негира и вели, да се с њом упо« знао у Ј *едној болници, где је довео неке наше исељенике. Сведок Фрич Хеншул келнер из Диселдорфа прича, да су 26 фебруара 1932 године у хотел Хамза у Диселдорфу дошла два путника, која су узела собу. Код себе су имали врло велики брОЈ* француских иовчаница. Ту су се упознали са две девојке из полусвета. КостаЈ*ншек ј *е саслушао сасвим хладнокрвно све исказе сведока. Читање исказа настазља се сутра пре подне. (Вргме)

Милутин Петковић, потпретседник Обласие банке из Параћина кажњгн је са две године робије, а Драгољуб Мнлошевић, књиговођа, са годину дана строгог затвора

Јагодина, 24 октобра. — Веће тројице које сачињавају г.г. Жив ко Павловић, Живадин Јовановић и Миодраг Станојевић, судије, са записничарем г. Миланом Тодосиће.м, испитани.м судијом, изрекло је данас пресуду бптуженим функ ционерима Обласне банке а. д. из Параћина. Тачно у пет часова по подне уведени су оптужени у судску дворану и претседник већа г. Павловић, у присуству свих бранилаца оптуженнх и великог броја публике, прочитао је пресуду: Оптужени Милутин Петковић и Драгољуб Милошевић криви су, што су Милутин као потпретседник а Драгољуб као књиговођа Обласне банке као водеће личности, са пок. Лазом Манојловићем, претседником и пок. Димитријем Бизетићем, благајником, намерно погоршали имовно стање банчино и на тај начин оштетили повериоце и улагаче, а на корист водећих личности у банци: претседника, потпретседника и благајника јер су банчине приходе у-

Милутин Петковић, потпретседник Обласие банке из Параћина зимали на разне недозвољене начине. Оптужени Милутин Петковић уписао је 1200 комада акција, али место да их по законским про писима уплати у готовом новцу, он је уплатио 881.040 динара у меницама есконтованим код Трговачко занатлијске банке у Параћину., а само остатак у готовом. Одмах по оснивању бане, 8 маја 1926 године, узео је на партију текућег рачуна 248.543 динара, само са овлзшћењем претседника а без одобрења других чланова управног одбора У 1927 години примио је за дежурство 75 хил.ада динара без одобрења збора акционара. На дан 25 фебруаоа 1028 године лримио је на име диаиденде 116 200 динара, без икаквог објашњења на коЈ'е акције. Ј1о партији улг.га на штедњу одобј(сна је на доиосиоца сул\а сд

93.000 динара и пренесена на партију његовог текућег рачуна, па гако ишчезла. У 1928 години Милутин је од целокупне тантијеме у износу 31.822 динара, која је требала да се раздели сви.ма члановима управног одбора, примио 28.822 динара, а сви остали чланови добили су само 3000 динара. Узету суму по текућем рачуну у износу 771.500 динара без покрића и гаранције, Милутин није исплатио при изласку из банке у почетку 1932. Оптужени Драгољуб Милошевић, књиговођа, крив је што је као књиговођа банчине књиге водио неуредно, тако да се из њих није могло тачно утврдити банчино стање, и намерно испретурао рачуне по књигама, да се не би могао лако пронаћи неисправан рад. Даље је Драгољуб положио једнога дана Обласној банци на привремени рачун 100.000 динара и ту суму подигао сутра дан, а по једној другој партији подигао ј *е 75.000 динара без камате. Још 8 маја 1926 године чланови управе узели су из банке око 1,200.000 динара и задужени су по њиховим текућим рачунима. Према томе се ј*ош од првога дана цео банчин капитал налазио у меницама и потраживањи-

ма по текућим рачунима. Што је најглавниЈ *е није постојала књига акционара, из које би се могло утврдити колико је који акционар уписао акција, а скоро цео новац је одмах изузет. На основу тога Суд је осудио Милутина на две године робије, а

Драгољуб Милошевић, књиговођа Обласне банке из Параћина Драгољуба на годину дана строгог затвора; а обојица да изгубе часна права на по две године после издржања казне. Браниоци оптужених изјавили су призив и ревизију, а државни тужилац ће се изјаснити у законском року. (Време)

Уоиство Душана Штерића трговца из Осипаонице Пошто су га убили и опљачкали разбојници су кола са лешом поставили на железннчку пругу

Смедерево, 24 октобра. — Ноћас је код села Осипаонице иззршено једно дрско и гнусно убиство, које је по нач»ну извршења слично убиству геометра Милинка Вешовића. Разлика је само у томе, што је пок. Душан Штерић, вероватно убијен из користољубља, јер су многи веровали да овај човек који је био свуда познат и цењен, има много новаца. Јуче ј *е пок. Штерић био у Пожаревцу с колима, где је имао да посвршава неке своје пословг. Како се због тих послова мало више у Пожаревцу задржао, то је морао натраг доцкан да се вра ти. Кад је било око 11 часова нзћу он је тек био близу Осипаонице. У то вре.ме неки маскирани разбојници изишли су из једног кукуруза и стали су испред коња. Штерић је већ видео шта ће се с њим догодити, пошто су људи били наоружани секирама, пушка ма и револверима. Док су њих дзо јица стајали испред кола, други су ускочили у кола Да ли им је пок. Штерић дзо какву суму новаца, то ће се тек утврдити. Али, по свој прилици, пок. Штерић се опирао да им да новац и разбојнини су га ударити секирама по глави, тако да је пок. Штерић одмах издахнуо. После извршеног убиства, разбоЈ*иици су хтели да симулирају ово де ло као несрећни случај. Прво су испрегли коже и свезали су их за Једну врбу, а загим су кола са

лешом одвукли и ставили на железничку пругу. Кад је воз- наишао, А\ашиновођа је -на вре.ме спречио гажење леша, јер је зауставио воз и одмах обавестио цследне власти. Данас је на лице места отишла судско-лекарска ко мисија, коју сачињавају г. г. Новица Шошкић, државни тужилац, Павле Бошковић, истражни судија са записничарем г. Стевом Кон стантиновиће.м и среским лекаром г. др. Милвдином Милићем. Ово гнуоно убиство, за које се брзо сазнало и у Оиедереву, изазвало је велико запрепашћење ка ко међу целокупним становништвом у Осипаоници, тако и у околним селима. За сада се још позитивно не зна на кога ће сумња пасти, али се ипак очекују нека хапшења после извршеног увиђаја. Власти ће повести енергичну истрагу да пронађу праве кривце.

Ухваћен италијански голуб-писмоноша Винковци, 24 октобра. — Итлли јански голуб ухваћен јг жиз у Пачетину недалеко од Винкозаиа. Он је слетео на чардак Које Црн»»- «»рца Како му је голуб изгледао необичан, он је дугим машлри^зње.м успео да га живог ухпати. На његовој десној нози нађон Је прстен. на коме пише: .ИгалиЈа 44653 —30", а на левој ноји нала341 се оппуга од три згво«а. Сељак је голуба ол^ах предао властима.

КАД СЕЉАК БРАНИ ГРУДУ ЗЕМЉЕ МладнБ који је као џелат, хтео да одруби главу своме претседнику општине Сел>ак је увек исти. Ако му нагазите на парче земл>е, готов ј *е да се наЈ *грозније обрачуна. Не пита он ко је пред њим. Тако и Живорад СтевановиН из Шепшина. Он, односно његов отац, уживао је извесно парче земл>е. Ту је, међутим, пролазио сеоски пут. Органи општински нису могли да оставе да иде све по старом. Сељааима је ваљало да се служе сеоским путом. Пре неколико месеци, 15 априла, изишао је на лице места претседник Општнне Јанићије Вуковић са општин ским часницима да прибави општини и сељацима узурпнрана права. Ваљало је пропустити пут. На несрећу, ту се нашао и Живорад, са секиром у руии. Нико, наравно није претпоставл>ао да

Оптужени Жнворад Стевановић из Шепшина ће се ствар компликовати. Претседник Јанићије објаснио је лепо Живораду да ј *е то општинско земљиште и да треба да га уступи за сеоски пут. Млад, бујан, Живорад није хтео да разуме ову претседникову наредбу. Испрсио се: — Ко ми приђе, пашће му глава! Ово је земљиште моје *» А претседник, макар како претња била озбиљна, морао је да задржи висину достојанства власти. Пришао му је. И у мало да се све заврши трагично. Живорад је замахнуо секиром и, да ј "едан од присутних сељака није повукао претседника у страну, оде његова глава! Претседник је због овога оптужио Живорада за противстајање власти и за покушај убиства. Пред судом, јуче се Живорад брани: — Како да не браним, господине, моје имање? Претседник Јанићије, међутим, устај *е револтиран оваквом одбраном: — Јест, стао је, господине претседниче, као џелат, па ми за мало не одруби главу... Суд је Живорада осудио на шест месеци затвора. За клевету чнновника један земунски трговац шиширима осуђен на 15 дана затвора Јуче је пред Среским судом у Земуну, пред судијом г. "Борђевићем одржан један веома 'интересантаи претрес. Трговац шеширима, Петар Штока, још у пролеће прошле године је дошао у Пореску управу и тамо је шефу г. Максимовићу причао како је порезник Геза Добрић примио од њега мито у висини од 100 динара. Г. Максимовић је одмах упутио свога потчињеног на тужбу и тражио да се на овај начин оправда. Међутим, иако је Петар Штока још у Пореској управи изјавио да на жалост нема сведока, он је на суд довео два сведока и то своју жену и свога шегрта, који су тврдили да су на дрвеном зиду направили једну рупу и кроз њу посматрали када је Добрић примио 100 д-инара од Штоке. Г. Добрић се тада позвао на чињеницу да је Петар Штока раније изјавио како нема сведока и сведоци су били строжије саслушани па је установл>ено да њихови искази нису тачни. Због тога је суд стекао уверење да Ј *е Петар Штока крив и осудио га јв на 15 дана затвора и 000 динара новчане казне.. У случаЈ"у да не плати казну од 900 динара, има да одседи још 15 дана у затвору.

Румунша нсће отказати своје досадаипне трговинске спооазтме Букурешт, 24 октобра. — Радор јавља: Мпнистарство трговине демантуЈ*е вести по којима би се услед новог трговинског режима имали отказати досадашњи трговински споразуми. Напротив. мвнистарство тргови не трудиће се да досалашње трговинске конвенције на пршатељски начин прг-^годи новом трговинском режиму.

»В Р Е М Е« КРОЗ БАНОВИНЕ

Старица пала у котао вреле воде Насел>е од свега тридесет пр^вос лаших душа подигло цркву

Пала у котао вреле воде и нашла смрт 70-годишња Розалија Луканац у селу Баркашевци код Нове Градншке. У моменту, кад је вода у котлу кључала, старииа је послујући нешто око ватре посрнула и целим телом пала у котао. Касније су је неки суседи извадили, али је Розалија већ била мртва.

Два непомир.гива ривата у .губапи поделила су крваво мегдан на весељу код сељака Антуна Сенековића у селу Хајдину код Вараждина. Макс Лампрехт и Петар Метличар, који су били заљубљени у исту девојку посвађали су се ради ње. У објашњавању које је прешло у тучу, Лампрехт, не могавши више да гледа свога супарника, ударио је Метличара у груди тако да је овај на месту остао мртав. Лампрехт је побегао и још није ухваћен. ▲ Пошто је задавила мужа Јосипа Коларића из Бреснице код Вараждина, ноћу за време спавања, његова жена Јелка, стара 50 година, избаиила је његов леш на педесет корака од куће. По извршеном злочину позвала је своју пасторку Марију, која је са сестро.м Анком спавала у другоЈ" соби, да иде и да потражи оца који је тобож пошао према потоку али се никако не враћа. "Нерка је наишла на мртвог оца и пријавила случај жандармерији. Јелка је признала, да се у свађи гушала са мужем, али је убрзо затим заспала и не зна како се могао његов леш наћи изван куће.

Пера Стојаков нз села Иланџа код Великог Бечкерека, познат као пијаница и убојица иако му је тек 18 година, убио је јуче свог стрица тутора Љубомира Стојакова. Кад је Пери умро отац, његова мајка не могавши се борити са њим, замолила је Периног стрица Љубомира Стојакова да му буде тутор. Пера је међутим почео свога

стрица да малтретира сваког дана, тражећи новац. И јуче је тражио паре, па пошто му тутор није учинио по жељи, он је набавио револвер, сачекао га пред општинском кућом н испалио на њега два метка. Оба метка су несрећнсг човека погодила и он се срушио на земљу облнвен крвл>у. Сумња се да ће остати у животу. А Коцем је премлатио Јелу Нене?ић нз Борова код Вуковара Милан Танац. ковић, из истог села. Свађа је настала услед тога, што су се њихова деца у игри посвађала. Танацковић је предат Суду. А Језнву несрећу доживела ј *е породица Ђукић из Врела у Срезу дервен! ском. Петнаестоголишња ћерка Јо» ванка налазила се са својим укућани. ма у пољу и када је увече наложила ва тру неприметно јој је пламен захватио хал>ину и после неколико секундв плаиула је као жива буктиња. На њену вику притрчали су укућани и уга« сили ватру, али је девојка задобила тешке опекотине. Упућена је у болницу у Славонском Броду у веома тешком стању. А Не могавши да трпи мужа свОЈ *е л>у. базнцце Стјепан Жижек из села Ку. тине код Нове Градишке дошао је у кафану Стјепана Боснера и пошто јв нзазвао свађу избо га ножем по целом телу. Жижек се био толико разбеснео, да није остављао Боснера сге док није издахнуо. На саслушању пред жан* дармериЈ *ом Жижек је изјавио да је убио Боснера из превелике љубоморе. ▲ У Шипадовој колонији Срнетипи 30 православних намештеиика довршилв су ове годнне цркву Црква је у руском стилу, а стајала је око 100.000 дин* ра. Посвећена је св. "Борђу. Ово је вероватно најмање православно насеље, које има своју цркву.

Јуче су четницн, на свечан начин, сахранили Јована Стој»овића, сзог члана управе н бившег претседнина „Традициге" Шта каже ДобрнвоЈ*е Павловић, ка феџија из БеогрДда, који ј *е рЗниО из парабелума несрећ ног Јована Стојковнћа

У Општој државној болници, по сле тридесет и шест дана проведе них у постељи, умро је прекјуче. као што је поздато, Јован Стојко вић, трговац, бивши претседник „Традиције" и члан управе Четннч ког удружења. Стојковић је бно врло омиљен човек, племенит и до бар, тако да су га сви они кој *И' су га познавали волели, а нарочито на Сењаку где је становао. Колико је Стојковић бно омиљен и цењен видело се најбол>е јуче. На његовом погребу узели су учешће не само сви четници из Београда. на челу са војводом Костом Пећан цем, него и велики броЈ* његових по знаника и пријатеља. Четничко удружење положило је на ковчег Јо вана Стојковића, свог члана управе, леп венац. Ковчег су унели у цркву и изнели стари четннци, за једно са војводом Костом Пећанцам. Стојковић је игубио живот несрећним случајем. Он је, 11 про шлог месеца, са осталим четницима био у Проко"пљу на освећењу споменика погину.тим Топличанима у Топличком устаику. Заједно са њи.м био је и Добривоје Павловић, кафеуија из Београда, такође ста ри четник. Павловић каже: — Ја и Јован били смо велики пријатељи, те смо се и побратими лн. У Прокупљу се нисмо одвајали један од другог. Кад је завршеиа свечаност, у недељу по подне, нас двојица отишли смо у кафану „Ка сина", код Пере Шешевића. Ту смо сели за један сто, ручали и нили. После неког времена. врло расположени, растали смо се. Сутрадан. нашли смо се код „Касине" на доручку; -атим смо се сви четници сликали. После тога, по налогу вој воде Пећанца, Јован је отишао у село Гргур. да положи венац погииулом четничком војводи Кости Војиновићу. Отуд се вратио увече. око 8 часова. Нашли смо се испред кафане „Рапоња". Он ј *е одмах пришао за мој сто, сео и рекам: — Побратиме, кад идеш у Београд? — Сад, овог мо.мента, одгочорио сам. Узбуђен, Павлоаић даље прича: Јован ме је замолио да ноћи.м код њега, па да путујемо сутра за једно. За нашим столом налазио се тада и један берберин из Прокупља. Седели смо дуже. Пили смо ггрво вино, а затим кафуНаједном, Јован је извадио из иепа Једчо пакло са метцима. !а са.» имао у џепу парабелум. Хтео сам да му покажем ла су то метци за мој револвер. Машио са.м се руком за џеп да извадим пара-

белум. јован ме је одвраћао. само што сам иззадио револвер, просто не знам како, он је опалио. Метак је прво ударио о неки предмет, преломио се и једно парч« зарило се у лакат десне Јованове руке. На пуцањ револвера, убрзо се искупио свет. Одмах је дошао и полицијски писар г. Барбула, са жандарми.ма и повео ме у полииију. Писару је рањени Јован добацио: — Немојте да га хапсите; није намерно. Саслушан сам прво у полициЈи. а затим у суду. Резолвер је, како изгледа, опално што се јеган метак задржао у цеви. Саслушан је и Јован, који је изјавно дз сам га случаЈ 'но ранио. После тога, пуштен сам на слободу. Чнм је стигао у Београд, Јован је отншао у болницу, где је за-

Пок. Стојковић дожан на лечењу. У болници Је провео 36 дана. Двапут је напуштао болницу. нзлазно у варош и затим се поново враћао у болесничку постељу. Долазио је и код мене. У разгоаору. пред људнма он је говорио да сам га случајно ранио, дз смо добри пријатељи. Тражио је да му платим само бол иичке трошкове. „Не тужнм те", оекао 1 *е. Јуче сам дао његовој жени 300 динара, да јој се нађе. Над Јованом је ономад, како сам обавештен. била је нзвршена операција, ради вађења оног пар чета од метка. Међутим, он је подлегао оператпи. Кажу, због слабог срца и шећерне болести". На кра?у је каЛепија Павловнћ додао да 1е ?озапп Стојковића необично волео и дл га Ј *е његова слфт ^еш^о по^олила.