Време

Тетвртак, 25 окто(Тар 1934

„ТРАНА 7

)

%ЈЈдж

БОСАНСКИ ОКУЛТИЗАМ Како је сарајевски хоџа астерао духове из једне перифериске кућице Годинама се у кући »јавлало«; врата се ноћу сама отварала, ватра пиштала, неко на прозор куцао, нешто завијало.., Из џубета извади олињали стари ћитаб, увезаи у прл,ави сафијан. Монотоно поче рецитовали арапске речи. Сви смо ћутали. Ми риси, који су се у соби ширили попут жућкастог ди.ча, омамљива ли су, а »пак драшкали живце. По зидовима клизиле су сенке. Тада паде на под торба с лековитим травама, која је била обешена о зид, сама од себе. Мало доцниЈ* зазврја нешто у старидском сату •на зиду. У крову зашкрипа. — Вадиш ли нешто? уттита хоџа дечка. — Не вцдим, одговори овај једва чујно. Више пута је хоџа понављао то своје питање. Одједном поче дечтсо гтрнчати. Ми уздржасмо дах. Видео је прво три коњаткга, џиновску извидницу. Затим велнку војску, оборужану копл>и.ма и топузи>ма. — Питај како им се зове цар? заповеди хоџа. — Како вам се зове цар? упита дечко. После кратке станке: — Веле, да се зове Салем. Хоџа узе цедуљу и исписа Сале.мово и.ме лепнм арапсккм харфовима. Могао сам прочитати свако слово. Тада папир пружи над мангалу. — Буне се, трче! поче дечко. — Кажи, да ћу нм спалити цзра, ако не нареди да се његози одмах иселе из ове куће, рече хоџа мукло. Дечко поноБи заповест. — Хоће, кажу, одмах, поче дечко. Ево им цара. Сав је у кадифи и драгом камењу. Хоће, каже. Трубе. Ево им говори... Гласно толико глаоно да ми се учини као да звече прозорска ста кла, хоџа продужи рецитовање. — Одлазе, рече дечко ткхо. Одоше... — Палите светло! заповеди на концу хоџа, одгуриувши дечка. Он је спавао дубоким сном. Хоџа му протрља очи и он се разбуди. — Како је било? Упитали смо га. — Ништа не знам, рече гледају ћи унезлерено око себе. Девојчице нас послужкше кафом. Погледао сам кроз мали ирозорчиђ на Сарајево, обасјано месечином. Оно је онивало дубоким оном. Ситни таласићи Миљацке клизили су у даљину преко калдрме од сребрних плочица... МАКСИМ СВАРА

Сарајево, 24 октобра. — То је Једна од оних небројених кућица на периферији, које Сарајеву дају нарочиту живописност. Стиснула се под стену као преплаше но пиле под кзочку, да ваљда што боље сакрије беду и невољу. испијена лица и дроњке. А, поргд свега искушења, у њој још нешто: од када »у је соиственик подигао богзна чијим материјалом у њој „се јавља": Ноћу С1 сама од себе широм отварају вра та. Или нешто закуца на прозор. Или ватра у сто пута закрпл>енпм шпорету запишти и сама се угаси Деца се буде у ноћи и вриште: „Ено га, ено га за врати ма!" Где-кад завија нешто око куће као курјак, а нико се не види. Стари људи зналачки машу главама. Ту, на овом месту, „јављало" се одувек. Један ага, када се касно у ноћи враћао кући запрепашћен је стао када је из стене, која се растворила уз страховит тресак, покуљала саблаона војска џинова с „царем" на челу. Јашили су на гу штерима, који су ригали зелени пламен. Дуго је лежао за једни*. грмом и дршћући посматрао како сабласна зојска „талуми" вежба. Тада се јави петао и војска се врати у стену. Једном ту иађоше мртва момка, надалеко чувеног као укољицу. Био је пун необичних рана и блед. Под њим ј ни капи крви. То се он упустио у! борбу са џипшвкма и они му крв : испише. Злехуди домаћкн већ је учинио!

све што је могао: Узео је записе најчувенијих хоџа и с главицом бела лука, умотане у без, обеоно насред собе о шише. Попрскао је кућу водам из светог извора Абу Зел1-зем. Зовнуо је хафиза да проучи старс ћитабе. На концу је припалио неколике свеће сарајевском интерконфесионалном све титељу светом Анти код фратара. Алп је све било узалуд, Непрестзно се „јављало". На концу се споразумео с најчувеннјиси хоџом, с оним истим који међу новинским огласима лекара, зубара и учитеља свирања објављује када ордкнира или куда се одселио. Он ће „искупити даиру" — окуп духова и уредчти ову ствар. Дуго амо чекали хоџу. Као сзаки капацитет и он је удесио ствар на чекање. Људи су измењали своја иокуства с натприродним силама. На концу дође хоџа. Сви му ударнше дубока темена, а меки га пољубише у руку. Припреме су трајале дуго. С му ком је нађеи дечко гглаве косе и плавих очкју „през фалкнге". На сред собе поставише мангалу еа жаром, -над којом је хоџа проучио неке неразумљкве речи бацајући у њу разне мирисе. Тада донеооше велики лавор воде и хоџа баци у средкни пробушени сомун. Дечка нагну нада њ и горекри га плавом тканином. Светло погасише. Тек једна свећа у .месинганпм чкраку осветљавала Је хоџиио бледо лице са као угаљ црном брадом. Тех тада поче да „кокулља дакру". НЕОБИЧАН СЛУЧАЈ НАПЛАТЕ Вереница послала леш сво/а веренака његовом оцу, уз повуку на 980.000 лева Софија, 24 октобра. — Нехолико дана налазио се на софијокој сталици један терет«и вагон који је дошао брзлм возом из Беча. Из товарног листа се видело да је у вагону смештен леш Једног бугарског студента у Бечу. Када је тешком муком пронађен отац покојног студента, затражено Је од њога да плати 980.000 лева на кме грошкова за превоз, кначе се неће нздати тело његовог сила. Отац је, међутим, категорички одбпо да плати навс ?ну суму, и железничка дирекција је најзад била прину ђена да сама плати све трошкоде око превоза, па чак да га сахраии о свом трошку. Утврцкло се да је несрећни студвнт бно у Бечу опернсан нч глави, али да је подлегао операциј*. Његова вереница у Бечу отпремила ј 'е његов леш у Бутарслу, с ткм да се из-да на повуку. (Вре.ме) КАД МИРНА ЗВЕР ПОБЕСНИ.Трагична смрт чувара зоолошке баште поц ногана разјареног слона Хановер, 24 октобра. — Ових дана откупила је управа Франкфуртског зоолошког врта јадног џкновског слона. Да би се пренос огромне животиње извршио без опаоности по околшу, упућен је из Франкфурта у Хановер чувар Антон Кквкц, коме је стављвно у за датак ,га се за одређено време спри јатељм са животињо.м и да је превезе у Франкфурт. Кивиц је свакодневно улавио у кавез, покушава}ући да још дквљу живот!ш>у припитоми, и да је приволи да се држи мкрно на ла«и/у. При там су му памагачи лхЈра.-ви до извеоне мере да драже слоиа, како би га чувар после умиривао. У јед нам тренутку слон Је побеснео и свам силом навалио на иесрећног чувара, треснувши га о зид кавева, тако да се човек срушио онесвешћен. Разјарена животиња је за гнч почела да гази тело Кивица, и формално га спљоигтила. Тешкач мукач извучен је леш. (Време) Снрш немачкоI карикатурасте Кобеа Берлин, 24 октобра. — У.мро је Ђорђе Г. Кобе (познат под пс?удони.мам Петар Будел), један од најпопуларнијих немачких новгшских карикатуриста. Кобе је умро од последица ра«е зад^бијене у рату коју није било могуће •потпу но излечити.

НЕОБИЧНИ ДОГА ЂАЈИ МЕЂУ ЛОНДОНСКИМ СПИРИТИСТИМА Мгдиум изненада ишчезао за време спиритистичке сеансе

' Лондон, 24 октобра. — У лондонским спиритистичким круговима, који се и поред све критике и неверице у научним круговима налазе у сталном развитку, догодиле су се пре кратког времена две необично тајанствене и занимљиве ствари, које су поколебале чак и ту строгу научну скепсу. Околности под који.ма су се та два феномена десила, веома су сличне. Према компетентним тврђењима у једном случају се материјализовао дух медиума, док је у другом сам медиум, наочиглед свих присутних, — нестао. Овај догађај се одиграо у кућн познатог публицисте и спиритисте Ханена Швафера. Он Је редов но одржавао сеансе у присуству најодабраније лондонске публике, и на њима приказивао невероватне ствари са својим медиумом „Бела сенка". Дух раствара тело медцума Није прошло ни неколико тренутака од почетка последње сеансе када се у полутами ван круга присутних, негде у висини. зачуо потмули глас који је ипак разговетно најавио да Је „Бела сенка" контролни дух медиума ,,расп ворила" његово тело. Глас је захтевао од присутннх да контролишу медиумову столицу. На највећи ужас констатовали су домаћин и његови гости на Је столица празна, и да је медиум нестао, иако није било ни најмање могућности да се удаље из потпуно затвореног круга скептичких посматрача. После краћег времена. када се бела сенка указала на извесној висини изнад глава присутних, зачуо се глас коЈи је дао на знање да матери'ализација медиумовог тела почиње, и да ће он за кратко време бити воново на својој столипи. То се 1(ШСта и догодило! Запањени,

нена Швафера. 1 тражио је лампу. Кад сам поглеНајкомпетентнија личност лон- дао на своју руку лампе више нидонске спиритистичке заједнице, Је ни било. У идућем тренутку њен претседник Мерилебон, саоп-1 соба је била осветљена! Облак Је,

Једна мистериозна спиритистичка сензација присутни су напустили кућу Ха- „Ред клуда" (Црвеног облака) за- светлости Јак стисак руке. У свачијоЈ руци нашао се по Један предмет ради успомене. Сваки Је добио нешто друго. Предмети су варирали од малих диЈаманата и финих кристалних каменчнћа до ониксових кол\адића у велнчини Једног кубног сантметра. Један од посматрача Је направио неколико успелих снимака, ко^и претстављаЈу Један од непобитних доказа да се дух заиста материјализирао и да се човек осветлио. Са овим експериментом Естел Робертс, медиум „Црвеног облака", тукао Је све досадашње експерименте у спиритизму." (Време)

штава скоро истовремено и други, исто тако таЈанствен феномен. — Неколико минута после почетка сеансе, када се учесннци и критичари нису добро ни сместили, зачуо се тихи ати енергични глас „Црвеног облака", како се зове контролни дух медиума. Глас је долазио из једног мегафона који Је светлио интензивном светлошћу. Мегафон се у Једном тренутку изненада дигао у ваздух, крећући полако кроз собу и додируЈући свакога од присутних по рамену. Затим су отпочели диалози између појединаца и магафона. У току разговора сваки од њих Је осетио лак стисак руке, или је помилован по глави. Температура у соби почела Је нагло да пада, и најискуснији спиритисти су почели да се осећаЈу нелагодно. Изненада се под салшм таваницом указао бели облак одакле је долазио глас. Духови се освет љ аваЈу лампом Дивна плава светлост обасјала је целу собу. У облачићу смо са највећом сигурношћу назрели кон туре Једног дивног младићског лнца. Један од нас одмах је у њему препознао лнце свога интимног приЈатеља, коЈи Је недавно умро. Био Је то млади медицинар

међутим, и даље остао, а из њега се чуо глас: „ЧекаЈте, то Је само експерил»енат!" Лице је било много јаскије испод таванице. Разним питањима и одговорима утвр дили смо да Је дух покојног медицинара занста био присутан и да Је износио често заборављене али познате детаље из његовог живота. „Пре него што је лице кшчезло осетио Је сваки од нас на пуноЈ

КРВАВО ПОРОДИЧНО ОБРАЧУНА ВАЊЕ У БАЧКОМ СЕЛУ БАЧУ

Због неколико ланаца земље но!е ннје добио у ммраз зет ножем уби.а своју ташту Сомбор, 24 октобра.

ријска станица у селу Бачу, обавести ла је овдашње влас-пн о једном свирепом убиству, које је извршено над Евом Рот богатом сељанком из истој места. Убиство се иначе десило на се оско.м гробл>у, где је Ева отишла да обиђе гроб свога мужа Стевана, »оји Је још пре шест година умро. Удавајући своју кћер Ану за Јосифа ПавлиНа пок. Стеван Је зету поред осталог V мираз обећао и некочико ланаца зе.мље. Задовољан с овим, Јосиф Је доцниЈе са женом у браку врло добро жмвео. Међутим после с.мрги свога таста, прилике су се у /ући

потпуно измениле, јер је жена пок. који је несрећним случајем нзгу- Стевана енергично и упорно одбијзла био живот. Електрични грамо- • да испуни обећаље, које су раннје ла фон, којн је бсз престанка тихо ј ли своме зету и кћери. У за|едничко] свирао, изненада је умукао. Већ ' кући. "астао ]е тада прави хаос ,е,. .... _ ' ннЈв бнло аана, за између Јосифа и

смо помислили да је иастао дефекат кад Је поново почео да свнра. Тако се то понављало неколико пута. Ја сам у руци држао ради контроле јаку лампу покривену црвеном марамом. да бих у ма

није I . . . његове таште, не дође до свађс и обрачунавањн. Овакан Један сукоб поновио се и данас пре подне и то у тренутку када се |осиф спремао да оде на своЈу н»иву Огорчен и л»ут што га ташта че-

кол\ тренутку осветлео собу. Глас 1 преаано лаже, он ]е оддјчио да се

Жандарме- са њом за увек обрачуна. И заиста не говорећи ништа жени, он Је јутрос око 9 часова наоружан једним велики.м касапсккм ножем свратио у гостионицу Стевана Кајзера, те пошто је тп.м прнликом пошјо неколико «аша вина, пошао је за ташто.м, коју је нашао на гробу покојног мужа. — Сад ми нећеш умаћи! рекао је преплашеноЈ Еви, која је спазивши зе га са крвавим очи.ма покушала да се спасе бекством. Пре него што ЈоЈ Је могао ма ко притећи у помоћ, Јоснф јоЈ је прнскочио и немилосрдно Јој задао неколико јакнх удара ножем у гр>уди и леђл Сл смртоносним озледама, несрећн* жена Је имала Још толико снаге да п|# жи неколико корака па се затм држећи се руком за груди из коЈих је у млазепима шнбала крв, срушила па земл>у и издахнулћ. После извршеног члочина убица се мирно вратио кућн. Пошто је опрао крваве руке и све саопштио жени, отншао је у жандармеријску стапицу и пријавио се, тврдећи да је ташту убио са.мп -*ато, што никл"" "ије у ми раз дала обећану зелигу. (Вре.ме)

ИДЕЈЕ И ПЛАНОВИ НАЈВЕЋЕГ ПЕВАЧА Славнируски басиста Ф/одор Шаљапин био је прекјуче у Београду Разговор са чувеним певачем ко ј и не воли филм, али ни опере.»,

Г. Шаљапнн на београдској железничкој станици у разговору са сарадником „Времена" Сил1плон експрес стигао је прек Једна дама прилази Шаљапину, синоћ на београдску станицу са | пружа му малу слику са тон-фил-

великим закашњењем. На перону је било врло мало света. Нико никога не дочекује, чак се не внде ни путници из Београда. Једно мало друштво испраћа некога, вероватно лиадожењу. Брзо пролазим поред луксузних вагона. Празан вагон-ресторан, а даље низ прозора спаваћих кола затворених завеса.ма. Ту је већ одавно дубоки сан. Ко не спа • ва у тим коли.ма? У колима што вежу Цариград и Софију, Атину и Солун са Паризо.м и преко Париза Лондоном. Сећам се како Је, после открића афере Стависког, један диплол»ата на перону београдске станице, иепраћаЈући Једног свог београдског колегу, рекао присутннм новинарил^а: »Ови.м луксузним возом сада путују само дипломати". Ипак, наравно, к.ма нзузетака, по оном старол* прзвнлу: не.ма правила без изузетка. Тај >изузетак« сам баш и тражио у вагони.ма Си.мплон-Оријент експреса. У овоЈ прилици то је требало да буде човек са имечод* које Је познатиЈе више него ма које име другог путника у луксузном возу. Радило се о ... Шаљапину. Из Једних од последњих кола (Цариград — Париз) изишао је Шаљапин у топлом сивом капуту. са белом и црвеном ру^ом у ру пици капута. — Здравствујте! — Здравствујте! — одговара Шаљапин и пружа своЈу велнку « Јаку руку, коЈа Је некада вукла рибарске лађе дуж обала Волгс, истоваркзала огромне балване довучене са пошул<љеног Урала. Ми се шетал^о пероном, разговарал^о. Две даме прилазе Шаљапину. Траже аутограм. Нерадо потписује неке дописнице, ««ини ми се са сликал1а... Калемегдана. — Ако се тражи потпис на мојој слици, каже ми после -Шаљапин, то Још и разу.ме.м. Али за дописнкце са неки.м парковил1а!?.. Лудгци! Дакле, као што сам ва.м рекао, за сада тон-филмских снимања нел^а у мо.м скором програму. Нема ни опера! Све то много за.мара, па ако бих се ипак на то одлучио онда бкх на нешто боље, а зато сада не.ма кол^бинација ко-

ма „Дон Кихот", и моли за потпис. Шаљапин потписуЈе. — Није то врхунац у.метности, каже он мени. Добар је филм, али... Бити добар тон-филмски глумац није тешко. Сликају зас више пута, изаберу најбољу слику па је уврсте у филм. Друга Је (јтвар са позориштем. Та.мо Је један наступ пред публиком. Не.ма бирања. Тон-филм није права уметност. То је данак добу. Свет тражи све што иде брже. Свет Је изгубио живце после рата. Неко Је израчунао да Је једна од најомиљениЈих сцена коЈа пролазк кроз фил.мове, — гола жена у кади са водо.м. Провидна вода или пена која :едва прикрива све дражи, а груди само ило не изблу на површину воде. У позоришту такве сцене нема, нити техничхе могућности могу да је створе. Ето вам главног разлога што гоет фи.гм туче позориште. Позориште је за човека, а не сексуално изопачено биће. Ја дубоко верује.м у снагу .морала и висину душе човека. Елеменат доброга у човеку налгмашиће еле.менте зла. Зло сада господари... Шта се све не догађа!?! Шаљапии гледа на црни улаз у дворску чекаоницу. Затим одлучно диже главу горе, као да се о-« браћа небу. — Убнли Краља! Ужас! Где год са.м путовао свуда сам са;мо најлепше чуо о Њему. МоЈи сународници, разбацани широм целога света, били су најватренији гласници љубави према Њему. Сећа.ч се како са.м био претстављеет Краљици у Београду за вре.ме ко.ч церта у позоришту. А сада? Она је у највећоЈ несрећи. Сузе ми нзбиЈаЈу из очију када помислим... Убили народног Краља, најбољег Сина витешких Срба. Највећа жр тва најодвратнијег зла коЈе сада господари свето.м. Зло Је за тренутак надмашило добро. али ће на крају крајева ипак победити човек, а не жнвотиња. Воз лагано креће. Шаљапин жу ри своЈим коли.ма. Скаче на папучу вагона. Окреће се. Маше руком. — Збогом! — ДаЈсле ипак дођите! Добро? — Могао бих. До виђења! већ из даљине виче ми Шаљапин

а ји I и 1.ида пк.па литиппацпЈа , ■је бих л^огао прихватити. Почуда и нестаје га у вратима вагона.

и.ма доста, али.. криза, па су понуде „кризне", каже емејући се Шаљапин, свакако лшслећи на мл-! ње своте које му се предлажу уз л\олбу за учешће у фил.му. — ЧуЈе се да се ви мислите посветитн драхми? — Не, одлучно каже Шаљапкн. Ја занста не жели.м сада .много п - с да наступам у опера.ма, јер то за- "01УОЉСН /едан 0Ц НО1** мара, али до дра.ме Је још далеко. ини/иннишх При/атеља

Црзени фењер задњих кола Си.мплон-експреса постаје све мањн и мањи, и ускоро се губи у ноћноЈ по.мрчнни. Јак ветар шуштн црним платно.м којим су обавијени стубови перона, и евоцнра успомене, болне до суза, на скорашње дане у Београду. Г.

Идем сада за Париз, из Париза за Швајцарску, где н.мам низ хон церата, онда за Ригу, где су опет концерти. Из Риге оруштам се за |уг, али... до Београда нећу .моћи да дође.м. Немам времена. Задржаћу се .мало у Пешти, а онда је на програму Напуљ. Затим напуштам европоке п.ределе

Џона Дилингера Парнз, 24 октобра. — »Матен« јавл>а из Колул»буса (Охајо) да је ових дана ухваћен и погубљен Један од најинтн.мннјих приЈатеља и саучесннка Џона Дилннгера, гангстер Хари Пиерпонт. Пиерпонт Је носио на души скоро исто

земаљске кугле. Три Л1есеца пр> I толико људских жнвота као и вешћу у Северној Америци. Опет сам Дилингер. За њега се још зна само концерти. По повратку у ; Ј е извршно више препада

Европу лшгао бих да навратл.м поново на Балкан, ако би се нашле згодне понудс. Шаљапнн се зауставлза за тренутак. Ћутећи правн два-три огромна корака по перону. — Заиста и.ма овде на Балкачу чечега: Словенство... Осећа се крв, словенска крв. И.мате у Бограду малу зграду позоришта, па ипак... — Какви су ваши утисцн нз гарске?

новчане заводе н приватне куће од »Држгвног непријатеља бр. 1«.

На свацбено/ гозси 150 љуци отровало се покваренич 1ело.ч Александрија. 24 октобра. На Једнол! свадбсном обеду, ко.ме Је прнсуствовало блнзу две стотине лгца, дошло је до јез».вс несреће. Јело је било пскварено н оно је отровало преко сто педе— Дочекалн су ме најодушезље сет лица. Петоргца су у.мрла на није. Пет мојих наступа прошао месту, док је 140 одвезено са те|е пред препуном кућгкм. Овацијл- шки.м знацима тровлња у бглннма ниЈе било краја. Ппчам-ћен цу. Всћн број лебди из.мсћу жиса.м и внсоком пажЈБО .м Њ. В. вота и смрти. Брачнг ■'пр ипјс нн Краља Бориса. Ј додн^иуо отровано >ело,