Време, 17. 06. 1936., стр. 1

ПОШТАРИНЛ ПЈ1АЋЕНА V ГОТОВУ.

И овн малн којн настају осећају љубав за АВНЈАЦПЈУ Учнните нм задовољство, новеднте нх на ВАЗДУШНА КРШТЕЊА

^Д еропут •

ГОД. XVI -

5179 БРОЈ СРЕДА, 17 ЈУНИ 1936 ГОДИНЕ ПРИМЕРАК 1 ДИНАР

ДИРЕКТОР ДР. ЉУБА ПОПОВИЋ

БЕОГРВДСКО ИЗДДЊјЕ

Књнга пророка н визнонара духовног творца савремене Немач ке ФРИДР11ХА НИЧЕА ВОЉА ЗА МОЋИ Џиновско дело кроз -које отворено и нескривено говорн германска раса 1 излазн ускоро нз штампе у нздању „КОСМОС" У претплатн 120 днн. (4 ратв по 30 дин.) По нзласку из пггампе 180 д. ГЕЦА КОН А. Д. — Веоград

ново ВРЕМЕ

Кинеска трагедија још једном постаје предмет интересовања светске јавности. Земља са 400 милиона становника и даље наставља свој пут патње, кидана и искоришкавана од иностраних завојевама и домаКих „бранилаца Посматрачима често изгледа иудновата слабост те велике земље. Провиниије се освајајд, лока^хне владс ничу на све стране. Узрок оваквом стању није тешко пронаки, али га је тешко ук^гонити. Кина је аграрна зсмл>а где феудални ве^гики поседниии имају скоро све у својим рука.ча. Проценат земљор^дника који уопште немају земље износи (према крајевима) од 30 до 75. Остали који обрађују сами, ако имају % хектара сматрају се за „врло богате ссл>аке". Све остало држе они који не обрађују, него земљу дају закупиу, овај даље даје пазакупиу, д<* би је тај дао у закуп сиромашном сељаку. У Европи је феудализам у току последњих векова углавном искорењен. Негде је то ишло са више Крви, а негде са мање. Међутим, Кина тек сада жели да приступи том послу који је неопходан ако се жели напредак и благостање. У Кини сељак нема апсолутно ништа, већ је продао можда и своју деиу, и још једино у револту налази могућност битисања. Централном Кином управља Куомингтанг некада револуиионарно - напредна странка, а данас оличење реакиије и корупиије. Интереси те странке и интереси кинеског народа су сасвим опречни. То данас зна свако век и у Кини. Једно је држава, а друго је народ. Они се данас узајамно мрзе и боре. За народ је држава Чанг Кај Шек, министар финансија Кунг, итд. итд. који су сви велики поседници. Кантон је против Нанкинга. Зашто? Влада Кантона подржавана је од трговаца и градског занатлијско - трговинског слоја. Трговцима не конвенира велики посед са сељаком који нема новаиа да би могао да купи. Трговаи жели богатијег сељака и веки број купаца своје робе. Занатлије и индустријалци такође желе потрошаче за своје производе. Кантон би зато желео умерену аграрну реформу, Нанкинг је неће. То је стварна позадина њихових узајамних односа. У исто време и једни и други се плаше сељачке револуиије. Кина има један од најбољих аграрних закона — чије је извршење одложено у недоглед. Са највеким поштовањем се сваког понедељника у сваком честу Кине чита опорука Суњатсенова — а сваког ко би и најмање чокушао да је приведе у дело, стрељају одмах као бунтовника. То је ето данашња Кина.

Иолиција после несреће извлачи лешеве из Дунава (Снимак нашег сталног дописннка послат авионом)

ПОЈЕДИНОСТИ О КАТАСТРОФИ О већ јављеној катастрофи код Ујпешта сазнају се следеће појединости: Катастрофа се догодила ноћас непгго око поноћи. Једна скела која је вршила превоз између једног дунавског острва и Будимпепгге потонула је из непознатих разлога и том приликом нестало је више лица. Још у току ноћи извучено је из Дунава шест лешева, а осим тога и 17 лица од којих су 15 тешко повређена, тако да су морала да буду пренесена у болницу. Мисли се, да је на скели било око 40 особа, тако да је судбина још 17 лица непозната, али се може као сиг}'рно узети да су се и она удавила. СКЕЛА ТОНЕ О катастрофи јутрос се сазнало и следеће: Партијска организација трамвајског особља владине

нови КРВАВИ СУКОБИ И ПОЛИТИЧКА УБИСТВА У ШПАНИЗИ Мадрид, 16 јуна. — У разпим крајеви.ма Шпаније дошло је до нових нереда и крвавих сукоба. У Впламајору де Сантнаго у току сукоба између по.штнчких иротнвннка погинуло је једно лице, а 8 их је теже раљено. У Нахари напали су екетремнсти једну групу фашнста, те убнли једног фашиету. У једно.м месту у области Сарагосе убијен је један члан католичке Народне акције. И у Рохасу, тешко су повређ^а два лица. У Лас Ариондас, убнли су екстремисти једног члана католнчке Народне акције. се локалу одржавало другарско вече. Нешто после поноћи кренула је скела са острва према обали са једном већом групом трамвајских кочничара и кондуктера и њихових породица. Када је скела дошла до средине Дунава приметило се да са скелом непгго није у реду и ускоро затим скела је почела да тоне, па је за неколико тренутака сасвим нестала под водом. ВАЂЕЊЕ ЛЕШЕВА Предузете су одмах све мере за спасавање путника. На лице места одмах су изашли пожарна чета и друштво за спасавање. Алармирана је и војска, која је одаслала веће одељење пионира. До 10 часова пре подне из Дунава је нзвађено 9 лешева. Још увек судбнна осталпх путннка, сем они 17 који се налазе по болницама, остаје неизвесна, али се унорно тврди да су се п онн удавили. Према првнм обавештењима на скели је било 60 лица. Доцније је утврђено да нх је било 40. Сва Будимпешта је у великом узбуђењу. На обалама Дунава око места несреће стално се окупља велика маса света која са огромним интересовањем прати напоре око проналажења несталих путника. ПИЈАНИ ПУТНИЦИ Управљач моторном скелом спасен је и он је изјавио да је до несреће дошло за то што је међу путницима у моменту када је примећено да скела на једном месту пропушта воду, настала паника те су се сви збилн на један крај. Услед тога вода је навалила тако да је скела убрзо почела да тоне. Не зна се да ли је ово тачно. Тврди се да су сви нутници били веома расположени и да су готово сви бити у напптом етању. (Наставак на трећој странн)

Г. Сувић одлази у Вашингтон Рим, 16 јуна. — Сазнаје се да ће се приликом будућег размештаја италијанских дипломата извршити промене у дипломатским претставништвима Италије у Вашингтону,

Лнјеж, 16 јуна. — Док је досад штрајк протекао углавЕбм у миру, синоћ је дошло до извесних нереда. У Рокуру су штрајкачи покушали да омету трамвајски саобраћај. Полиција је инзервенисала, те је дошло до сукоба између ње и штрајкача. Пошто су рањена три полицајца, органи власти били су принуђени да употребе ватрено оружје. МПЛПЦША У ЛИЈЕЖУ САБЉАМА ЈУРПША НА ШТРАЈКАЧЕ Брисел, 16 јуна. (Телефонски извештај.) — Штрајкашки покрет се нагло пшрп у целој земљи. У рударском ревпру Казгаина данас је пзбио генерални штрајк у утљено-

Нова влада г. Ван Зеланда копима. У Ганту су ступили у цсграјк пристанишни и метални радницн. У Лнјежу игграјкују на.мештенпцп трамваја п такси-шофери. Штрајкачн су прпморали велике магазине да затворе радње. У околини Лијежа штрајкачки покрет обухватпо је и општпнска предузећа. Ситуација је врло тешка. У великом предграђу Лпјежа, Херсталу, међу радницпма врши се револуцпонарна пропаганда, која узпма све већег маха. Радннци су данас запосели главни трг варошн, тако да је цео саобраћај стао. У Херсталу обуставиле су рад п фабрике гаса и водовода. Херстал је постао центар агитације за штрајк у целој земљп. У Лијежу мобилпсана је полицпја п >галпцнја да бн спре-

Бугарска неЂе у Монтреу захтевати излаз наЈегејскоМоре

(Од нашег сталног дописника) Атина, 16 јуна. (Телефонски извепггај). — Данас је званпчно пздат комунике о томе да обавештења лиетова, нре.ма којпма би Бугарска нмала намеру да на конферен-

Г. Сувић Москви п Варшави. За амбасадора у Варшави биће нанменован садашњи италијански амбасадор у Москвн барон Арон дн Валентино. За амбасадора у Москви доћи ће садашњи амбасадор у Вашингтону г. Августо Росо, а на његово место доћп ће г. СуЈвић. (Авас) Нови аустријски посланик стигао V Рим Рнм, 16 јунз — Данас је стнгао у Рим !• °ви аустрнјски посланик при ЈСвириналу и бивпш минист»*р спољних послова аустрнјкке савезне владе г. Бергер-В^дденег.

Пољски уннјатски патријарх објавио је да и нижи свештеници неће моћи да се жене Варшава, 16 јуна. (Телефонски извештај) — Патрпјарх уннјатске цркве у Пољској г. Септицки сада ради на томе да уведе целибат међу ниже свештенство. До сада су у Пољској само прелати и епископи унијатске цркве били обавезни на целибат, тако да су редовно излазили нз редова калуђера. Патријарх је сада објавно у семинару у Лавову да ће у будуће бити за свештенике рукоположени само они кандидати који се већ сада обавежу да се неће женити. Међутим, од 58 слушалаца семинара такву изјаву потписало је само њих 9.

цнји о мореузима у Монтреу покрене шпање нзласка Бугарске на Јегејеко Море, не одговара стварн. З г стварн Бугарска ће, да бн ово питање поново нзнела на дневни ред поднети једну претставку слнчну оној коју је веб поднела Турска у циљу ремилнтарнзацпје мореуза и испуњења извесних формалностп које су прсдвнђене уговорима о миру. Према томе шггање као такво неће бптн пзнесено па дневнн ред. ВЕНТУРА

! чиле штрајкаче из Херстала да уђу у Лијеж и да запоседну : целу варош, што им је и нај мера. Мплшшја је више пута ј еабл>ама јуришала на раднике. I Радници су преврнули впше трамвајекнх кола да бп од њпх направнли барикаде. Пошто су се и жандармерпја и полпција показале исувнше слабе, даиас је у Херстал упућена н војска да угушн револуционарнн покрет. ВОЈСКА У ЛИЈЕШКОЈ ПНДУСТРНЈСКОЈ ОБЛАСТП Лијеж, 16 јуна. — Због си, ноћних нереда, у одржавању | реда у лијешкој индустријској , области сад учествује и војска. | Прнлазе великпм Кокерпловпм фабрнкама чувају војне патроле. У Серену све радње затворнле су своја врата. Тако исто ступнли су у штрајк радници намештеника од разних општинских предузећа. Рударскп штрајк проширио се исто тако и у области Кампине у луксембуршкој покрајпнн. У тој области штрајкују п металургијекп радници. У току данашњег преподнева стање је у Лпјежу постало јако затегнуто. Центар града поседнут је одредима жандармерије ^

Граф ФестетнЂ позвао на двобој г. Тнбора Екхарта Будимпешта, 16 јуна. — На једном политнчком збору у унутрашњости. народни посланик г. др. Тнбор Екхарт, вођа странке малих носеднпка одржао је говор у коме је оштрим речнма напао национал-соцнјалнстички покрет у Мађарској. Вођа мађарских нацноиалпста, угледпп мађарскп велнкапт гроф Александар Фестетпћ, позвао је због тога говора г. Екхарта на двобој. I

Селамлица ухапшеио у Софији због експлозије барута Софнја, 16 јуна. (Телефонскн пзвештај). — Данас у 6 сатп после подие нзвршен је погреб деце која су погпнула прнлнком јучерашње експлознје у ловачком дому. До сада је ухапшено 7 лпца, чланова управног одбора н персонала дома. Истражнп судпја нзјавно је данас да он предвнђа две врсте одговорности због ове катастрофе, н то: 1) лпца која су одговориа за саму експлозију и 2) лнца која су одговорна да се је у подрумима ловачког дома чувао експлознв. Крнвица овнх лнца у толико је тежа пгго је шеф ватрогасне трупе у Софнјн већ пре више времена упозорпо управу до.ма да не сме држати експлознв у дому, всћ да га мора транспортоватп на неко место ван варошн.

23 иртва у великеј несрећи иа Дуиаву код Пеште

Сплав са трамвајиијама преврнуо се о поноћи

Будимпешта, 16 јуна.— Снноћ је потонула скела којом вб око 70 службеника будимиештанског трамвајског друштва враћало са другарске вечере приређене у једној гостноннци на дунавском острву према Новој Пепгги (Ујпешт). До јутрос у 1 час нзвучено је нз воде 6 лешева док се енгурно знало за 20 спасених особа. Судбина осталих још је неизвесна. Утврђено је да је до ове несреће дошло због тога што је на скелу примљено впше људи него пгго она по свом капацнтету ноенвости може да прнмн.

унионистичке странке је синоћ на такозваном Народном острву код Ујпеште, предграђа Будимпеште, заказала другарско вече. Око поноћи учесници на забави, њих 250 на броју, почели су се разилазити својим кућама. Превоз са острва преко Дунава вршен је приватном моторном скелом гостионичара, у чијем

Крвави сукоби полиције и штрајкама у Пољској Варшава, 16 јуна. — У Каснптову код Лублнна, у току манпфестацпја штрајкаша дошло је до разних изгреда којн су се доцније претворплн у нападе на полицију. Полиција је била приморана да отворн ватру. Том прилпком рањена су два лица од којнх је једно у току преноса у болницу умрло. Коловође изгледа да су ухапшени, а ред је одмах успостављен. (Пат)

После образовања владе г. Ван Зелан да избио велики штрајк Сукоби полицнје и радника у рударсном базену око Лнјежа

Чиле Ђе остати у Друштву народа Сантаго де Чиле, 16 јуна. Противно ранијим вестима, чилеански службени кругови сматрају да Чиле треба да остане у Друштву народа, под условом да се изврши ревизија пакта Друштва народа, (Авас)