Време, 17. 06. 1936., стр. 2

СТРАНА 2

ВРЕМЕ

РЕДАКЦИЈА 11 АДМИНИСТРАЦИЈА ПОЕНКЛРЕОВА БР. 4 ТЕЛЕФОНИ: директор и секр. 24-009, дирекц. предузећа 24-007, благајна и админ. 24-010, уредиици 24-001 и 24-002, стеногр. 24-004 и 24-006, штампарија 24-008, огласно одел»ење 24-005. спорт. извештајн 24-003. ПРЕТПЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ: НАША ЗЕМЉА 20 ДИН. ИНОСТРАНСТВО 50 ДИН. ЦЕНА ОГЛАСИМА: РЕКЛАМНИ ДЕО: 1 см. 1 стубац 10.— дин. ТЕКСТОВНИ ДЕО: 1 см. 1 стубац 20.— днн. и посебно држ. таксе. МАЛИ ОГЛАСИ ПО ЦЕНОВНИКУ ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДНОНИЦЕ БР. 52204 Рукописн се не вра*ају

Новн члан комнсије Министарства пољопривреде Решењем г. Министра пољопрнвреде одређен Је за члана комнснје за државни стрЈгчни нспит ветеринара и г. Милан Тупајић, инспектор Мннистарства пол>опри<>реде, а за предмете нз зоотехнике н сточне хигијене. Среда, 17 јуни 1936 1

лжш

ВЕГНДПЕ Г. Боривоје Коцнћ. трговац, снн поч. Лепосаве н поч. Жнвојшш, бпвшег књнговесца нз Пожеге п гца Јовлниа Моипровнћ кћп Инлнце н Волнмнра, прнватног чнновннка. нспнтали су се 13 о. м. у београдској СаборноЈ црквн. Вера Д. Јанаћковнћ, учнтељица нз Ћупрнје н Мнодраг Јеремнћ, свршенн богослов нз Забрђа, верени н испнтани 15 јЈ-на овв годнне. УКРШТЕНЕ РЕЧИ

КРОЗ МИНИСТДРСТВД

ПУТ МШШСТРА ЗА ФНЗПЧКО ВАСПИТА1ВЕ НАРОДА Г. др. Д. Рогић, мннистар за фианчко васпитање народа отпутоБао је јуче за Загреб, где ће се бавнти један дан, затим продужитн на хрватско Прнморје где ће на путу провеетн више дана. РАЗМШПТАЈ ПОРЕСКПХ ИНСПЕВТОРА У име Нз. В. Краља Петра Другог, указом Краљевског Намесннштва, на предлог г. Министра фпнанснја, премештенн су: за вишег пореског инспектора 5. групе Пороске управе у Сењу, Антуп Штрумар, вишн порескн инспектор у Подравској Слатннн; за вишег пореског ннспектора 6. групе V Крку, Славол»уб Кпежевпћ, порескн ннспектор у Госпнћу; за вншег пореског ннспектора 6. групе Порескв управе у Госпићу, Иван Дујаинћ, внши порескн инспектор у Сењу; за вишег контролора 7. гр>-пе Пореске управе у Грубншнном Пољу, Јоснп Преглеј, порескн контролор у Чазми. РАЗМЕШТАЈ ПОРЕЗННКА Решењем г. Миннстра фннансиЈа, премештени су: за порезннка Пореске управе у Вараждину, Јоснп Кубак, порезннк у Клањецу; за порезннка Пореске управе у Гарешницн, Јоснп Ковач, порезнпк у "Бурђевцу;' за порезпнка Пореске управе у Слатинн, Браннслав Лачашш, порезннк у Грубишином Пољу; за порезннка Порескв >-праве у Крку, Звоннмнр Бем, порезннк у Чазмн; за парезннка Пореске.з'праве у Крку, Л»удевнт Кућан, порезннк у Дарувару; за порезннка Пореске управе у Клањецу, Антун Жижа, порезник у Огулнну; за порезннка Пореске управе у Чазмп, Емнл Пауиовнћ, порезннк Пореске управе Загреб 2; за помоћног порезника Пореске управе у Слуњу. Фрањо Бауер, помоћпн порезннк у Пакрацу; за помоћног порезвика Пореске управе у Св. Ивану Зелнна, Ивап Закарија, помоћнн порезпнк у Чаковцу; за помоћног порезннка Пореске управе у Делницама, Јоспп Јакоб, помоћнн порезннк у Жупањн; за помоћног порезннка Пореске управе у Делннцама, Звоннмнр Рудман, помоћнн порезннк у Ђакову; за помоћног порезннка Пореске Ј-праве у "Бурђевцу, Л»удевнт Крајлах, помоћни порезник у БЈеловару; за пореског прнправника Пореске управе у Ивањецу, Мнлутни Рудовнћ, порески прнправвик у Карловцу; за пореског прнправнпка Пореске управе у ВоЈнпћу, Мнлан Јураковнћ, порескн приправник у Пакрацу; за архнвског приправннка Пореске управе у ВелнкоЈ Горицн, Вел»ко ГруСор, архнвски приправннк у Војннћу; за помоћног порезника Пореске управе Загреб 3, Загорка Ђурнчпћ, помоћни порезник у Св. Ивапу Зелииа; за помоћиог порезннка Пореске управе у Госпићу, Мнло Вукелнћ, помоћнн порсзник у Слуњу; за порезнпка | Пореске управе у Нашнцама, Ни- • кола Орловпћ, норезннк у Кра- ! пини: за помоћног порезника По-' реске управв у Крапинн, Мнлан | Л1ецнџнја, помоћнн порезник у Нашицама; за помоћног порезннка Пореске угфаве у Клањецу, Нван Веико, помоћнн порезннк

Водоравно: 1 варош у ТурскоЈ, 6 чувенн норвешки композитор. 7 уметност (латннскн), 9 наш ситан новац, 10 старн грчкн трагнчар, ; 12 наше мушко име, 13 оштрачкв алат, 14 лична заменнца, 16 припадник Једне расе, 17 тело без жнвота, 19 поЈава на немирноЈ водп, 20 река у Снбиру, 23 поклон, 24 непожељан, 26 савременн руски сликар, 30 красан, 33 део зграде, 34 припадннк азнЈског народа, 36 познати францускн маршал, 37 постоЈање, жнвљење, 39 повратна заменнца, 40 грчки мнтолошкн Јунак, 41 чамац, 42 цнлнндрично тело, 43 река у ФранцускоЈ, 44 скраћеница за ,,Наука о држављанству", 46 паЈшнра класифнкацнЈа људн, 46 обнаженост. Усправно: 1 стара француска аристократска породнца, 2 варош у МоравскоЈ бановнни, 3 скраћепица за ,,господа", 4 цепање, разнлажење, 5 старн грчкн фнзичар и математнчар, 6 европскн.народ, 8 Јачина, жестнпа, 9 црна птица, 10 грчка .бржпца зоре, и..схарн франачкн владалац, 15 знднна, 17 ћенстнна, 18 зашиљен, 21 нагација, 22 пластика, 25 нациЈа, 27 прнсвојна заменица, 28 латЛнска лична заменнца, 29 намењивање, 30 лажљивац, 31 старн назнв за реку По, 32 врста зграде, 35 момчад на броду, 38 укус (провинц.), 39 муслнманска света књига. 41 антитеза ретком, 43 прнпадник старог германског племена, 45 грчко слово. РЕШЕЊЕ 113 ПРОШЛОГ БРОЈА Водоравио: 1 ЕвропеЈац, 8 Арашар, 9 базар, 11 ла, 18 нафора, 16 ерг, 17 росан, 18 стнд, 20 Дана, , 21 Келен, 23 над, 24 Алисон, 26 ј ца, 27 Перун 29 пм, 31 тишпна, 34 ' рог, 36 кпшан, 37 Елек, 39 Ћаба, 40 сенат, 42 нох, 43 премац, 45 по, 49 Рамис, 48 варант, 49 маленкост. Усправно: 1 Енглеска, 2 Раб, 3 Оран, 4 пазар, 5 ешафод, 6 Јаросан, 10 Канада, 12 артел, 14 ранац, 16 Гнлнп, 19 десет, 22 Норнк, 25 Нушнћ, 28 Нушић, 29 Преспа, 30 молер, 32 набор, 33 апахорет, 36 генерал, 38 камаре, 41 таман, 44 цннк, 47 сто, 48 ва.

СЛ11ЧНН СЛУЧАЈЕВН У болницн Нове Градишке преминуо је ових дана. на операционом столу, некн умоболник Теодор Рошко, који је имао ту маниЈУ да гута гвоздене предмете, као: виљушке, кашике, гвоздене полуге и томе слично. Аналого томе, пошто су многи нашв полнтичари афераши гутали читаве мостовне конструкције, железннчке пруге и многе друге гломазне гвоздене објекте, замислите, шта би оператори све нашли у њнховим стомацима, када би их, уз асистенцију савесних иследннх власти, ставили на операциони сто богиње Правде? Рошков случаЈ ни спомена не би био вредан.

ОРИГННАЛНА ПОРОДИЦА До сада су увек и на целој земљиној кугли за оснивање једне породнце потребни били отац и мајка, па тек онда су долазила деца. Код нас се, у Београду, вероватно зато пгго и Оппггина београдска воли увек да ради унатраг (на пр. прво калдрмише улицу, а тек онда гоправља канализацију) и у стварању трговачких „породица" пошло обратним путем. Прво се у београдској трговачкоЈ чаршији појавно Бата, па Сека, па онда Тата, а сада се појавила и Мама, у виду јбдне млекаре у Жоржа Клемансоа улици. Хоће ли ова оригинална „трговачка фамилија" да продужи истим путем, ускоро можемо очекиватн појаву деда, бабе, затим прадеда, чукундеда и тако дал»е, односно ниже. Само каквнм ли ће артаклнма ови последњн да тргују?... НОВЕ ПРОФЕСНЈЕ Наша престоница све више постаје велика, светска варош. Све јој мање ствари недостају за право на такав назив. Сада имамо и професионалне „тапере", т. ј. људе, коЈима узајмљивање новца на улици није више навика, већ стално занимање. Професија новијег датума, али они коЈи је упражњаваЈу у погледу стручности ни у колико не нзостају иза својих колега по наЈвећим градовима. ПознаЈем читаву Једну породицу, која од тога врло лепо живи. Отац и син, лепо и укусно одевени, свакога дана, у два разлнчита краја вароши, заустављаЈу по улицама наивни свет и са правим сузама у очима, више мање на брзу руку. траже на зајам само Још 85.60 динара, колико им треба, да би узелн лекове за њихово болесно дете, које код куће лежи на умору. И ко би могао да их одбиЈе? •Човек плати и срећан је што се још није расплакао, слушајући тако тужну и трагичну историју. Други један млади господин и монден креће се по најотменијим локалима и клубовима и нарочито вреба згодан моменат, да вам у поверењу саопшти своЈ велики малер, да Је новчаник заборавио код куће, па вас моли да га кришом, да не виде други. услужите са 1000 динара, који вам се сутра безусловно враНају. Ту скора код њега сам и Ја дошао на ред, али сам, користећи искуство других, успео да ово његово „потраживање" од 1000 динара сведем на 5, што је он ипак примио. вероватно, по принципу „дај пгга даш". Бадава, напредујемо у сваком правцу!

ГРАД У КОМЕ НСИ НЕ СМЕЈУ ДА ЛАЈУ НОЋУ У Једном граду, на југоистоку нашег континента, сопственнци паса су до /7Се^ кЧ. крајности озлојеђени због полицијске наредбе, да ниЈедно псето, после девет часова увече, не сме да залане ни на улици ни у дворишту свога госе. Учане ли то, онда ће њнхови господари сместа бити новчано кажњени. Лају ли пси и даље ноћу, градска полиција има право да их похвата и преда својим стрводерима. КоЈе је то тако мирно место, које је претекло чак и швајцарске градове? По писању немачког листа „Дојче Вохеншау" то би био наш Београд. Заиста су чудновати ти странци! Док је недавно Један Француз пнсао. како се код нас човек ноћу не може ни да одбрани од паса, дотле овај Немац тврди да је код нас псима чак и забрањено да лају ноћу. (Али није ни чудо: Француз и Немац никад не могу да говоре једно исто).

ЖЕНАПОА ЖЕНАНОВЕК

ТУЧЕНОМ СЕ НЕ СПАВА ... Наше високо друштво никако да престане са аферама. После Бошковићеве афере. дошла је „дипломатска" афера са шверцом. Ако пође дал>е истим путем у нашоЈ Државној болници потребно ће бити у павиљону за посматрање дозидати Још Једну собу. Пошто ће вероватно и ова господа тражити да се упуте „на посматрање".

У наЈлепшем краЈу Београда. Далеко од варошке прашине Најпријатнији локал престонице. Ресторан на Деднњу власник М Мишић

19 ЈУНА БИЋЕ ПОМРАЧЕЊЕ СУНЦА

шшшшцпшшшшцшипи

САСТАВ

У прошлом чланку показали смо нашим читаоцима како делуЈе помрачење Сунца на човека н шта значн само Сунце за њега. ОстаЈе нам Још да проговорнмо о саставу Сунца како бн чнтаоцп увнделн радн чега .ру за астррпо>«е _важна ова помр^чења. . Шта је Сунце Сунцв Је огромна лопта усијапих гасова у коЈоЈ бн могло стати око мнлнон н трн стотине хнљада кугала као што Је наша земља. Сунце, пако Је тако огромно — полупречник му Је 109 пута већи од земљнног — ипак нам изгледа као светао котур зато што Је од нас удаљено 149,500.000 км. Ако би смо Сунце претставилн као неку велнку сиЈалнцу са више стотпна мнлиона свећа, онда* Је снага те светлости тако велнка да све земаљско богатство не би могло да исплатп потрошњу тог електрнцитета ни за стоти део минута, акр бнсмо га плаћалп по цени коЈу наплаћује наша Београдска општина. ЧИТУЉА У Веограду су Јуче сахрањенн: Мнроелава Днмнтрнјевнћ, професор у пензији, 66 година Гроб- ! љанска 12, Анфнса Бартош. дома- I ћнца 40 годнна, Смнљанићева 20. : Регнпа Шварц, удова 68 годнна, Босанска 41, Радмнла Лазаревнћ, | дете 2 годнне, ХрвоЈева 15. Сппра Днмпћ, бпвшн трговац 68 годнна, Кнегпње Олге 36, Божидар Поповнћ, ннспектор Мипистарства фннансиЈа 58 година, Краља Александра 107.

Фотосфера н пеге Сунчева лопта, коЈа је на половпма мало спљоштена обложена је прво једннм житкнм слоЈем названнм фотосфера. Састављена Је из малих кугала чнЈп се пречницп крећу измећу 700—2000 км. Фотосфера нам даЈе светлост дана. Ради велнке температуре, коЈа влада у њоЈ, 6000 оС фотосфера се сталпо комеша, кључа, кугле коЈе Је образуЈу преврћу се брзином од 40 км. V секунди, те се у њоЈ стварају правп вртлози, дубоки по 100 км., коЈи нам са земље због пгре боја нзгледају тамниЈи и назнвамо нх пеге. Ове су пеге огромни електромагиети, у коЈе бн могло статн више хнљада Земљн н пмаЈу Јаког утнцаЈа на земнн магнетизам. ГЈознато Је да у доба поЈава пега на Сунцу наши магнети, телефонн, телеграфн и рагчоапаратн слабнје функционишу. Поред

овнх пега, устварн вртлога на фотосфери, внђамо и нспупчења, факуле коЈе се налазе уз саме пеге. Сунчева атмосфера Само Сунце, оачуВаЈућн н фотосферу, обмотанб "као" н натпа земља, атмосфером хоЈа се дели на три дела: обртпп АтоЈ, хромосфера и короиа. За астрономе су од особитог значаја ова три дел^ и они се највнше испитуЈу за време помрачења. Сунчева атмосфера ннје тако сјајна као фотосфера и зато се она и не видн увек, већ Једнно кад се корнстнмо ннтервенцијом Месеца због чега он стаЈе нзмеђу Сунца н Земље. У доба помрачења Сунчева атмосфера пзгледа нам као сЈајан прстен. На1нпжи слоЈ Сунчевв атмосфере назива се обртнн елоЈ и Јавл.а се мало пре нли мало после помрачењв када Месец остави открнвен врло узан срп Сунца. Овај обртнн своЈ врло Је танак и износн до 1000 км. У доба помрачења оваЈ се слоЈ нарочнто нспитује. Изнад обртног слоја палази се 11 км. висока хромосфера састављена нз лаких гасова, хидрогена и хелнума а светлн благом ружичастом бојом. Дешава се, да нз хромосфере избнјаЈу честнце ових гасова брзннама од 400 кад. V оек. као каквц водоскоцн по внше стотина хиљада кнлометара у вис. То су огромнс црвене куле, прави врхови Алпа коЈн горе ннтензнвном црвеном светлошћу. Тн огромнп црвенн водоскоцп називаЈу се протуберанцамц и узимаЈу фантастичне облнке. Нарочито се лепо виде у доба помрачења, када нам слнкају величанствену драж природе. Корона Изнад хромосфере, налазн се последњи слој Сунчеве атмосфере, коЈу астрономи називаЈу Корона. Данас се Још не зна потпуно прнрода короне. Зна се толико да Је материЈа из коЈе Је корона састављена врло разређена чему Је доказ што Је кроз њу 1843 про-

шла једна комета брзином од 550 км. у секунди а ниЈе имала никаквих закашњења. Има астронома коЈи веруЈу да корона потиче од ерупциЈе нз области Сунчевих пега. а Један наш астроном кад Чг говорно о помрачењу Сунца, отишао Је толико да Је казао кахо Честице гасова нз Сунца кроз пегв однлазе у планетарнн простор. Ове Је ово погрешно н нелогично. Ако би то било тачно, онда би материЈа, да би измакла СунчевоЈ привлачноЈ сили морала да има већу брзнну од 618 км. у секунди, а то ннје доказано. Корона сталво мења свој облнк од Једног до другог помрачења. Када на Сунцу има наЈвнше пега она има готово правнлан кружнн облик н највећи сЈаЈ. Обратно, кад Је на Сунцу наЈмање пега њен сЈај опада н она Је доста мања. За време помрачења Сунца 1869 када Је снимљен спектар короне опажена Је Једна лелена пруга. Тако Је на Сунцу, као оно 1868 хелнум, откривен овога пута гас короннум, а коЈи не одговара нн једном познатом хемиском елементу на земљн. Ова зелена пруга, коЈа нам претставл»а корониум не види се код сваког помрачења. 1914 годнне ннје се вндела. алн се зато у спектру Сунца поЈавила нова линнја, црнене боЈв, коЈу Је открио Бослер, француски астроном. Сама Сунчева корона ннЈе довољно испитана, Јвр се могла посматрати само за време помрачвња. Но. она се данас већ моЖе посматрати н кад нема помрачења. захваљуЈућн француском астроному Тноту којн је нашао нов начин њеног сниманл. Из овог.кратког описа Сунца читаоци ће запазити, да ће астрономи код овог помрачења обратнтн наЈвећу пажњу на Сунчеву атмосферу т. Ј. обртнн слоЈ н корону. За време помрачења корона се види око тамног Месечевог котура као сребрнн светитељски ореол из кога овде онде пробнјају црвени пламени — протуберанце. ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ

(Из књнге г. др. А. Костипа, коЈа излази краЈем овог месеца у нздању предузећа Геце КоНа а. д.) Променеу материцн менструлција II Менструација нормално траје |3—5 дана, алн и у том поглсду постоје доста велике разлике, увек у физиолошкнм границама. Као ненормални сматрају се одливи који трају 1—2 дана или они чије трајање прелази 7 дана. Прилике под коЈима жена живи могу јако утицати на траЈање менструације. Сувнше интензиван полни живот и надраживање у стању су да повећају крвнн одлив. Уопште узевши, телесни напор је у стању да повећа и продужи одлив код • ена које су за време менструације научиле да се одмарају и пггеде од посла, а да га скрате код жена које су научиле на кретање. ПостоЈе и народни обичаји, који се врше у циљу да се трајање менструацнЈе скрати. Код нас у Шумадијн, према Ф. Краусу, постоЈи обичаЈ да девојка коЈа добиЈе првн пут одлив иачини крст на једном образу. А кад Је неко пнта шта ЈоЈ Је то на образу, она нма да кажв ..дан и ноћ" или онолико колико дана жели да ЈоЈ менструациЈа траје и то ће ЈоЈ се испунитн. Према истом писцу у Пожези (СлавонскоЈ) девојка треба да каже на јвдан дах и три пута узастопце, ..двадесет четири сата", и одлив ће убудуће само толнко траЈатн. Против изостанка менструациЈе, или да сувишна обилна меиструацнЈа престане постоЈе код примитивних народа многоштво сретстава магиске природе. Код жена Суахела жена мора да стално држн у рукама или да носи на лећима Једну дрвену лутку све док се очекивана менструациЈа не Јави. Количина крви, коЈа за време менструације одиђе, нормално се цени 30—60 гр. наЈвише 15—20 см а дневно. Та количина изгледа, обично, много већа, Јер с.е не води рачуна да Је крч .-»а врсме менструациЈе разблажена излучевинама из полних органа, као и мокраћом. с којом и крв одлази. Опште је познато да је количина мања када жена лежи и када се не пзлаже великнм иапорима и раду. Френкел, међутим, указује да је код запосле-них жена (на пр. лекарки) одлив мањи баш ако се жена налази стално у покрету и у великом послу и не одмара се. Састав. менсхруационе . крвн је непгго различан од састава обичне крви. Пре свега, менструациона крв има мање црвених и белих крвних зрна, а исто тако и нешто смањену количину крвне боЈе (хемологлобина). Смањена Је и молекуларна концентрација и специфична тежина. Испнтивана је менструациона крв и у погледу садржаЈа неких супстанци. Док нормална крв не садржи арсен, дотле га у менструационој крви има 0,28 мгр. на 1 кгр. Изгледа да је та количина арсена Још већа у пременструалном одливу. Глнкоген се нзлучуЈе од стране материчне слузокоже већ 10 дана пре менструације, алн два дана пре менструације нестаје. У пременструалној слузи налази се један фермент којв вари беланчевине. У повећаној количини се излучује кроз материчну слузакожу и фосфор, магнезијум, сумпор и калциЈум. Интересантнн су огледи Беле Шика о присуству нарочнте отровне супстанце (менотоксина) у пласми крви код жена за време менструације. Ту отровну супстанцу садржао би и зној, али никако пљувачка и дах. Споменути аутор присуством оваквог отрова објашњава зашто тек расцветана ружа увене. ако Је држи у руцн десет минута жена која нма менструацију. Исто тако квари се и кнсело тесто ако га лупа жена коЈа има менструациЈу, На тај начин многоброЈна народна веровања у отровност

менструационе крви добила ба своЈу научну потврду. Истина, горње закључке Шика побиЈа Сенгер, У многим крајевима нашег народа забрањено Је жени. која има периоду, да меси хлвб. Једна сељанка из Дубоне казнвала ма је да Је у њеном крају женама, које имају „на себи", забрањено да се пењу на дрво, Јер ћв се дрво осушити, да беру цвећв, Јер ће биљка угинути. Иначе се и код најкултурниЈих народа веруЈе да ће се покварити компот ■ туршиЈа, ако их Је спрвмала жв* на која има менструациЈу. Рк>55Ваг1е1в наводе како према Плинијусу штетно дејствује близина жене која има менструациЈу. Шира постаЈе кисела, усев не успева, пупољци угину, плодови опадају с дрвећа под којим Је седела жена која има менструацију. Семе се затире, оштрн предмети постаЈу тупи ако их се таква жена прихвати: слонова кост губи сјај, гвожђе и бронза рђају и добивају нарочити мирис; пси, коЈи окусе од менструационе крви, побеене; мрави, који на ту крв наиђу. бацају своЈ плен; огледало, у које се таква жена огледа, потамни итд. Код ИндиЈанаца у Канади влада веровање да ћв оружЈе. коЈвг св до» такие жена у менструациЈи, изI неверити ловца. Ако се обистини, м>-ж отсече жени део носа или увета. Код Гвајакара (Ориноко) м>тпкарац не сме да мокри на истом месту где је мокрила жена у менструапиЈи: иначе ће добити отоке у ногама. И код Уганда жена за време менструациЈе не сме да дира ствари свога мужа, иначе ће се овај разј болети. | У ИталиЈи и данас постоЈе у том погледу многа веровања. У кући где се налази жена „која има на себи". млеко св уквари. Ако таква жена седне на кола. стока не може да вуче, ако на леђима не носи три камвнчиI ћа. Тамо где ступи жена у менструацији. трава свене и никакав усев после не ниче. Жена за време менструације не сме да ј се приближи Једној доЈиљи, јер | ће ЈоЈ млеко усахнути. У Немачј кој се верује да ће све пиће у подруму да се уквари ако тамо ступи жена која има менструацију. Онз ништа не сме да сејв, нити да бнљке н усев дира. ПолI нп одноОс с такном женом увек ј доноси мушкарцу трипвр.-.-"3? ј РаЈнској Области се строго Па.' 1 зи на то да жена у таквом стању не ступи у подрум у коме превире енно . Иначе ће оно да сс уквари. Ако она трвба упкоро да добије менструациЈу, прввирење ће да се убрза н шира ће да прелива преко буради. Поред забране да замеси хлеб, пазг се много и да ип правн ко« баскце. Чак се у неким народнма лу« ди чувају и од испаравнња, кој » о дсебе одаје, верује се, јсана жена за време менструациЈе. Код некнх инднјанских племена жена у менструацији нв сме иикако да се приближе болвснику, Јер ће му се болест погоршати. Уналити (Једно искимско пле» з у Беринговом Мореузу) држе да ће мушкарац бити несрећнв рукв у лову (све ћв га животиње на време опазити), ако западне у атмосферу коЈу око себе шири једна жена у менструацији. Слична схватања постоје и код становннка Малајског Архипелага. Нарочито пазе да нв нагазе на менструациону крв, Јер ће их то онеспособити за сваки посао. а нарочито за ратовање. Насупрот горњим веровањнма да Је менструациона крв отровна и да доносн несрећу, посто,'е веровања у лековнтост менструационе крви.

(Наставиће се)

жнвот учитеља Гаје Цртеж:

Ев... Стрпчте се до сутра!

— Бог да поживи, ко јс о>.ио• ва! За сутра обекаше вајам.

— И ја к ови до мене демантујемо статчстнку о 40 литара на соаког Југословена.

— Гле! Па ово је главно ст^ аариште мојих новкх колега! Него, зашто оволико младих?

Мора да је овај веселннк Прошао кроз све зграде, врата и шалтере/ (Наставиће се^