Време, 17. 06. 1936., стр. 4

СТРАНА *

ВРЕМВ

Среда, 1Т Јуни 4939 "

ПОЛИТИЧНИ ДНЕВНИН

„ХРВДТСНА СТРАЖА" ОШТРО НРИТИНУЈЕ ПАРОЛУ: „Земља сељацима, творнице радницима", ко/у је по тврђењу ,,Хрватског дневника" изрекао г. др. Шол

Загреб. 16 јуна. — Сутрашња „Хрватска стража" католички орган у свом уводнику осврће се на говор г. др. Жиге Шола кандндата на листп г. др. Мачека за град Загреб који је у недељу одржао на једном састанку. У том говору, према писању ..Хрватског дневника" који је донео тај говор, г. др. Шола је тврдио да је социјални програм Хрватске сељачке странке: „Земља сељацнма, творннце радннцнма". „Хрватска стража" вели да се при томе г. др. Шол позвао на др. Мачека да је он то рекао, па наставља: — Као дневник који нма задаћу пропагирати н браннтн католичку н социјалну науку, сматрамо се побуђеним да се осврнемо на ову тврдњу коју је „Хрватски дневник" ставио у уста др. Шолу. Те крнлатице „Земла селацима, творнице радницима" нису у супротностн само са католнчком социологнјом и моралом. ного н са начелима здравог разума и наравног морала, а и са науком н програмом ХСС н са свима досадашњим изјавама и делима др. Мачека". Лист даље констатује да су тим крилатицама Лењин н ДРУгови године 1917 нзвели бољшевичку револуцнју у Русији н да те речи извнру нз Марксовог учења, па закључује да те бољшевичке крилатнце нису само неправедне него „су уједно и атентат на институцију власништва које је дубоко укорењено у људскоЈ нарави јер је Норажај човечије личности"... Зато се оне противе теме^иој н^уци браће Раднћа, Хрватској сељапкој странци и Хрватском сељачКом покрету. ХСС НП.ЈЕ НПКАДА БИЛА КЛАСНО РЕВОЛУЦИОНАРНА Браћа Радићи тумачећи мисли и осећаје хрватског сељапгга истакли су као битну ознаку његове идеологије смисао за сељачку својину и сељачки дом. Зато ХСС ннје ннкада била класно револуцнонарна јер — нако је тежвла соцпјалном уређењу у којем ће сиакн мсћи да живи на свом поседу

I! дом> — уве 1. је одбацквпла начела просте отимачине која | се нзрсикава у номеиутим селшчким крилатицама. Хрватски сел»ак исправно је осећао и схватио да несме присвојитн тј -ђе, јер је то грех јер ће му се то осветнти. Ако то учннн дапас, где му је гаранцнја да му СЈтра то неће бнти , отето? Због тога дубоког етичког наетројења хрватског сељаштва ХСС није након преврата одобравала разорну демагогију међу селлштвом коју су тада терали соцнјалисти и демокра* ти са својом такозваном аграрном реформом, боље рећи отимачином, која уосталом није ишла да помогне хрватског се1 л>ака1 Бнвша ХСС и данашњн хрватски се.љачки покрет наравно су и начелнн противници комуннзма, а према томе н саих његових парола. У том смислу дали су толико уверљиЕИХ н исправннх изјава првацн и ндеолози хрватског сељачког покрета, а у првом реду г. др. Влатко Мачек, л врло се добро сећамо говора и изјаве самог г. др. Шола, на пример у Броду у којима Је категорички осуђнвао комунизам." ПАРОЛЕ Г. ДР. ШОЛА ЗНАЧИ ЛЕ ВИ СМРТ БУРЖУЈИМА На краЈу лнст вели да му је ј тешко веровати да је г. др. Шо- 1 ла доиста тако говорио, Јер би те пароле значнле смрт „буржујнма" н зато њнхово пропагирање не би значнло познв буржоазнје у редове ХСС већ њено од- | бнјање од ХСС. У том случају ХСС, место да окупи све слоЈеве иарода око хрватског сељаштва, • терала би нх у раље наЈгорих непрнјатеља. Пропагирање таквих начела бнло би у дијамонтралној опроци са досадашњим научавањем, говорима и нзјавама првака ХСС. а начела и дела коЈа се крију у томе н иза тих парола дала би сасвим противан изглед покрету коЈи Је у своЈоЈ суштинн хрватски, кршћански и сељачкн.

Г. др. Мачек отпутовао на одмор у Нупинец Загреб, 16 Јуна. — Данас Јв г. др. Мачек отпутовао на своЈе имање у село Купинец недалеко од Загреба гдв ће остати преко летњих месеци. У Загреб ће се г. др. Мачек вратити Једино ако то буде било изузетно потребно, али и то само за најкраће време. За време отсуства г. др. Мачека из Загреба, водиће послове његове политичке канцеларнје професор г. Јакоб Јелашић.

Туча на политичкој конференцији пристапица г. др. Мачека у Љубушком Љубушки. 16 Јуна. — Јуче Је одржана конференцнја присталица г. др. Мачека у гостионици Фрање Васиља. На конференцијн је узео учешћа и г. Марко Сутон један од првака бивше ХСС у Херцеговини. Конференцнја је одржана у циљу пропаганде великог збора бивше ХСС, који ће се ускоро одржати у Мостару. У једном моменту Је дошло до обрачунавања између МариЈана Лаврића и Једне групе сељака из села Радишића. Завађене стране су се у тучн послужиле тањирима и другим сТварима, тако да је неколико њих теже повређено. М. С.

Јучерашној седници Акционог одбора ЈНС претседавао је г. Никола Узуновић Акциони одбор Југославенске националне странке, под претседннпггвом г. Николе Узуновића. заседавао Је Јуче у партијским просторијама у палатн .,Деванха" и пре и после подне. Поред г. Узуновића, који Је дуже времена био болестан, овоЈ су седници присуствовалн г.г. Јован Бањанин. Драгомир СтаноЈевић. др. Алберт Крамер. др. Грга Анђелиновнћ. др. Урош Круљ, ЛлиЈа МихаЈловић, др. Лавослав Ханжек, др. Славко Шећеров, Душан Иванчевнћ, Коста Тимотијевић, др. Коста Кумануди, др. Светнслаи Поповић, Иван Пуцељ, др. Петар Зец. др. Васа Глушац, Светозар Томнћ, Мнлутин Драговић, Дака Поповић, Шукрија Куртовић, Јурај Деметровић. др. Џафер Сулејмановић и Др. Павао Матица На овом састанку расправљана су питања у вези са претсто јећнм конгресом Југословенске нацноналне странке. Акционн одбор ЈНС наставља данас рад.

НИЈЕДОН ДДН ЗДТНШЈД У ДФЕРН БО ДИ-НОВПКОВИЋ Јуче |е пеиове сеслушаваиа г-ђа Лидија Беди

Гђа Лидија Боди пред иследничким вратима очекује да буде позваиа радн саслушања

Резултати избора у Општини божарсној 14 о. м. извршени су општннски избори у Општини Вожари, Срез пречки. Гласало Је 382 од укупно правно уписаних 599 бирача. ИстакНЈта је само једна лнста чијн је носилац г. Иван Црварић. Избори су протекли у реду и миру.

Министар г. Цветковић у Алексинцу Алексинац, 16 Ј>*на. — Данас је у Алексннац допутовао мннистап социЈалне политнке и народног здравља и заступник мннистра правде г. Драгиша Цветковић. Одмах по доласку министар г. Цветковић одржао Је са прнсталицама ЈРЗ из Алексинца и околине у кафани „Круна" конференциЈу, која Је претворена у збор. У своме говору коЈи Је том приликом одржао министар г. Цветковић задржао се углавном на месним приликама, тумачећи настојања ЈРЗ и приказујући у главним линијама целокупну досадашњу активност владе г. др. Стојадиновића. Његов говор је наишао на Једнодушно одОбравање. Министар г. Цветковнћ је такође извршио инспекцију свих установа, коЈе долазе у ресоре Миннстарства социјалне политике н народног здравља и Мннистарства правде, као И раднИчку колониЈу на белгијском угљеном руднику у околиНи АлеКсинЦа.

Најлепши и иајидеалнијн костими за купање

Почеле су велике в

Јуче је био први летњи дан који нас Је потсетио на наступајуђе велнке врућине. нако ззанично — календарско лето Још ниЈе наступило. Још од ранога Ј>*тра дан Је бно саевим топао. У канцеларијама државНнх надлепггеша и приватних канцелариЈа већ се отступило од онога поштовања реда и чиновници су, без капута и прслука, чак и са засуканим р>т<авима од КОшу.ља, обавллли своје канцеларискв послове. Око 10 часова врућина Је била Још јача. Термометар је показивао 20 степени изнад нуле. Београђани, који су у положаЈу, жељеном или можда нежељеном, да су слободни н незапослени. почели су да промичу трамваЈима на — плаже. Јер ма како да вода није довољно топла, да Је мутна, ипак су наша пасионирани купачи сматрати обавезним да заплнвају. Ван воде Је врућина велика и мало расхлађивање може само прнјати. Тако Је и на купатилима Јучерањи дав био много жнвљи. Управо, први дан, када се можс казатн да Је отпочела сезона к упања. Подне Је одлучило н окуражило н оне плашљивиЈе. Топлота Је била тако велика, да су даме изгледа, дефинитивно одлучиле да напусте шетње и преселе се на плаже. 31 нзнад нуле у — хладу. То

је јучерашњи летњи даи, који календарскн није стигао. Ваадух је улицама треперио. Пролазницн, којих је било мање, креталв су се нешто тромиЈе. Господа су и на улици прекршила „бон-тон'' н носнла капуте преко руке. Даме су се сасвмм улетиле и зашарениле у своЈим летњим прозирннм. лаким хаљинама, коЈе су и овога лета задржале моду живих и комбинованих боја. Вероватно да ће престати кишнн дани, коЈи су цело пролеће ожалоетнли. Идемо у сусрет оним непрекндним спарним летњим данима, пуним врелине, која ће десетине хиљада најурнтн у таласе Саве н Дунава, а оне имуђније иселитн у наше и стране бање и морска купалишта. Ускоро ће летњи дани тешке врућине раселнти Веоград. Замреће живот у многим центрима до првнх дана престанка врућине. За то време наставиће со траднција, која се сваке јесени прекида: — Где да се нађемо. Треба да разговарамо иешто важно. — Добро. Дођи око подне на купатило код Шест топдла. — Важи — на плажи. И збиља, сви ти пословни разговори обављаће се на Сави и Дунаву, бпш као и дипломатскополнтнчки састанци у лето на ривнЈорама, светским бањама и плажама.

У току ч Јучерашњег дана у Управи града настављена су саслушавања. Рано изЈутра испитиван Је ухапшени Паја Глик власник трговине старинама „Антнка". Његови исказн (ухапшенн Глик још увек се држн врло опрезно прн давању својих изЈава и прнлнчном упорношћу и разним маневрима покушава да нзбегне конкретне одговоре) треба да објасне доста загонетних поЈединости. Једно од првих Је питање зеза његове продавнице са централним личпостнма шверцерске афере Боди — Новаковић. По нзвесним информацнЈама није само Глик власник „Антнке", нити Је ова тргОвина отворена на београдској пијаци побудама у коЈима нису имале разне елитне лнчности свога учешћа. Многопроцентно је већ конструисана реалннм чињеницама и цела ова афера око отварања радње. која Је била веза, управо главнн канал, взмеђу шверцера н потрошачке публике. Да лн је само ПаЈа Глнк власннк „Антнке"? Разуме се овде су обухваћена и питања сувласништва. Ма кблико да је тешко доказАти ову чињеницу и да све у вези са њом полицијске власти чуваЈу у највећој тајностн, нпак се данас може с поуздањем рећи да није у ову радњу пласиран само капитал Паје Глика. Гђа Лидија Води прошлога дана саслушана је поново. Она Је и јуче дошла у Управу града једним такси аутомобилом. али, веђ нскусниЈа у опхођењу са новииарима, она Је избегла сваки додир, и готово трчећим кораком успела се уз степенице до канцеларија Одељења опште полицнје. Јуче су новинари умољени да се не задржавају нн у згради ни пред зградом Управе града због интересовања око афере ВодиНоваковић. Према томе остало Је да се логично претпоставља да Је Јучерашље саслушање гђе ЛидиЈе Боди и њено суочење са Пајом Гликом било у вези са пнтањима сувласништва радње „Антн

Господнве уредниче, у вашем цењеном лнсту од 14 о. м. из&шао је чланак у коме се помиље н моЈе нме у везн са дневном сензациЈом о шверцу. Ја желнм да нсправпм само Једну ветачну чињеницу, да Је моЈ муж пренео на меве своје имање, па вас молим Да без обзира на Закон о штампи изволите отштампатн овнх веколико речн. Уочн своЈе удаје за Бодна Ја сам имала у ЈугославпЈи: вилу у Љубљани. ЖоЈу сам купнла за 250.000 динара. н 300.000 дннара у банци. У нностранству сам имала преко сто хнл»ада франака. И ја и моЈ муж жнвети смо врло, врло скромно. далеко скромниЈе него што лајицн мисле. Снабдевалп смо се као н најскромннјп чнновннцн у нстнм позватнм радњама н на исти начин, којн Је Београђанима добро познат. Прнзнаћетс. да. с обзпром на положај мога мужа, тако не бн требало да буде. алн то Је истнна. Само тако жнвећн успела сам да своЈу имовиву смањнм само за око 250.000 дин»ра. За све оао постоЈе ппсмеии Доказн. Да Је то тако н морало да буде биће Јасно сваком честитом дипломатском чпновннку. Према томе моЈ муж ннЈе имао шта да преиосн на моје име, Јер оно што сада нмам много је мање од онога што сам пре удаЈе имала. На остало већу да одговарам Јер сматрам да Је псувнше рано о томе говоритп. 16 Јуни 1936 г. Веоград С особитнм поштовањем Л11ДНЈА А БОЛИ

Уредник „Зугословенских новости" Константиновић покушао |е поново да убије своју жепу секиром демолирао ствари у соби и украо јој веЂу суму новаца

Пред Управом града новинарп стрп.шво по цео дан очекуЈу нојединости афере Води — Новаковнћ

Зедан гранични доживљај који оптужује

Панчево, 16 јуна. — Нема ни две недеље откако Је суђен пред Панчевачким окружним судом Драган КонстантиИовић, власник н Јфедник „Југословенских новости" због тога што ј€ 31 јануара ове године у Ходнику панчевачке полиције избо ноЖем своју жену, коЈа није хтела са њим да продужи брачни живот. Суд га је осудио том приликом на три месеца затвора али пошто је у истражном затвору провео дуже пуштен је одмах на слободу. Приликом одласка из Панчева КонсТантиновнћ Је изјавио да ће се потрудитн да више не буде ухаптен у Војводини. Пре неколико дана послао Је телеграм своЈој разведеноЈ жени гђи ДоротеЈн Хорват: „Ако нећеш да се измнриш самном доћи ћу у Панчево да те убнјем".

Гђа Доротеја Хорват предала Је оваЈ телеграм државном тужиоцу, који је одмах тражио од београдске полнције да ухапси Константиновнћа н да га бпроведе у Панчево; али пошто нијв био пријављен у Београду. то га београдска полициЈа ннје могла пронаћи. Данас пре подне он Је нзиенада дошао у Панчево н наорунган секнром и ножем упао кућу своје бнвше жене и напао гђу Доротеју. Она је на некн начин успела да побегне. РазЈарен он је упао у стан и сасвим демолирао собу. Суседи су пријавнлн ствар полицнЈи, коЈа Је одмах дошла и ухапсила Конотантиновића. Његова жена предала је полицији приЈаву да Јој је приликом демолирања собе I Константиновић украо и већу своту новаца. (Време)

Цариброд. 16 Јуна. — Днпломатска крнјуМчарска чфера постала Је предмет опшгег разговора у свима краЈевима наше земље. Тако се упоредо са развитком филма афере др. Александра Бодиа сазнају многе појединости њених главних и спо-

Одличан утисак у Мађарској због доласка наше делегације Будимпешта, 16 јуна. — У мађарекнм полнтичким круговима учинпла је одли*Јан утнсак чињеница да ће Југославија на будимпештанској конференцији Међупарламеатарне Јиије битн заст}Т1л.ена не само многобројном (југословенска делегација по ороју чланова свакако је највећа) већ и угледном делегацијом. редних актера, коЈе изазиваЈу запрепашћење. Пре две године када се Икв Новаковнћ, шеф Протокола, нашао у брзом возу на путу за Софију, суседни купе прне кл-асе брзогв возп заузнмала Је Једна отмена дама фнннх манира. Да.ма Је припадала вишем друштву. За све време I ута г. Новаковић Је водио са овом дамом срдачан разговор. Када Је воз стигао у иарибродску станицу, дежурнн сариноки чиновник, сада ппкоЈнн Предраг Даскаловић, ушао је у боз да по дужностн извршн царннски преглед над путиицима Када Је дошао до купеа гадашњег шефа Протоколд Пке Новаковића, оваЈ Је, без икаквог повона, осуо паљбу на њего. Цариник се нашио у чуду. Прво јер ннЈе знао зашто га Новаковић напада, а друг*о оваЈ напад није уопште било разлога. ПоступаЈућн строго по заксну и савесно, покоЈнн Да^ккловнћ Је наставио савесно са прегледом ствари и путника.

Међутим. када Је требало да уђе у купе оне отмене даме и да изврша преглед њених ствари, шеф Новаковић се испрсио на вратима купеа и осорним гласом почео Је да прети: — Куда сте пошли, знате ли ви ко сам ја? Цариник је одговорио да зна н да га молн да му не чини сметње у вршењу дужности, јер баш он. као шеф Протокола, треба да познаје законе наше земље. — Отпустнћу те за 24 сата из

службе ако будеш ушао у куп» ове даме, раздерао се Новахо« вић и одмах после тога затражио Је да царинок напусти воа. Међутим, покоЈнн Даскаловић Је наставио савесно да врши своЈу дужност не обазирући с« лги најмање на претње шефа Протокола. Сада, када Је ова афера избала у Јавност, треба изнети и овај детаљ да би се видело како Ј« Ика Новаковић захтевао од Једног чиновника да не буде савестан у својој дужности. (Време)

Г. Леон Блум брани енергично нове реформе пред Сенатом

Париз, 16 Јуна. — Поједшгнм говорницнма у Сенату, коЈн су изнели боЈазни по питању привредпнх и финансијских реперкусија које ће изазвати закон о 40-часовноЈ радиоЈ недељи, одговорио Је претседник мннистароког савета г. Леон Влум: „БоЈитг се да ће један пакленн круг поднзања цеиа следоватн новом уређењу плата, и да ће тако нћн без краЈа? Нзмеђу повећања плвта и виснне цена не постоЈи никаква униформна веза. Тако снижаиање плата у току прошлнх година ниЈе одговарало сннжавању расхода жинотног стандарда. Супротно томе није то био ни разлог повећању пореза. Прави разлог Је смањивање броја послова у општој привредноЈ делатпости. ..Земљорадмнчкн свет Је схватио да је у вези солидарностн са индустријским светом. На тај начин цене земљорадннчких производа зависиле су од оппгге привредне кризе. Наш Је цнљ да разннјемо у земљи куповну сиагу и потрош-

Француска влада тражиЂе заједничку одлуку о укидању санкција? Париз, 16 Јуна. (Телефонскн извештај.) — Данашњн „Еитранзижан" пнше да француска влада, с обзиром на преокрет који је наетупно у Енглеској у корнст укидања санкцнЈа, такође прнст>т1а проучавању овога питања. Француска в.1вдв ће тражити да се одлука о укндању санкцнЈа донесе заједничкн од страие свнх држава. (Време) Но*ас је у Омерици почела највећа исплата у светсној историји Љујорк, 16 Јуна. (Телефонски извештај). Данас о поноћн почиње у СЈедињеннм Америчкнм Државама највећа нсплата у светској историЈи. Америчка ПОшта нсплатиће данас 38 ми.1. долара на 2,3 милијарде номиналне вредности облнгација коЈе ће се издатн уместо готовог новца ратним ветеранима. На поједнне ветеране пада од ове огромне с>ме 60—1500 долара. После овнх исплата државнн дуг Амернчке УниЈе постиже нови рекорд од 34.400 мнлнона долара. У привредннм круговнма очекује се да ће бар половина новца нсплаћеиог ветеранима, убрзо бити потрошена у велнкнм магазнннма. Нпак, многн ветеранн неће уопште уновчитн своЈе обвезнице, пошто оне допосе 3 од сто ннтереса. Енглески радничкн вођа г. Понсонби назива министра г. Даф-Купеоа — (лзбоумким новеком Лондон, 16 Јуна. (Телефонски нзвештај.) — Борба у Енглеској јавности око нитања санкцнЈа се иаставља са све веђнм огорчењем. Прнета.1ице одржања санкЦнЈа н прнста.1нце укндања санкЦнЈа међусобно се наЈжучннје нападају у Јавности. „Нвнннг Н>ус" данас постан.ва пнтање мнннстру спољннх послова г. Идну зашто он не узнма као прнмср чврстнИУ карактера његовог претходннка сер Самуел Хора? Лист констатуЈе да полнтнка г. Идна цнЈе и.мала успеха н да је оиа поннзнла Енглеску. Врло оштро одговара даиас раднички вођа лорд Понсонбн на Јучерашњи говор миннстра војске г. Даф-Купера, који је претстанио светску снтуацнЈу у ц а ј. алармантијим боЈама. 'Лорд Попсоибн говорно Је на Једном ангифашпстнчком збору и нзмеђу оста.тог нзЈапно да би он, да Је претседннк маде, одмах послао У тудннцу мнннстра војске као опасног пснхопата н полнтичара без одговорности. Он је досад мислио да Је миннстар Купер ццтелигентан човек, алн ..његов Јучерашњн говор показује да Је о.1абоуман". (Времв)

њу и да на тај начин повећањ« плата буде компензирано сиањивањем цена у оппггем обиму прннредннх реформи. Јесу ли те наде фантастичнв или детињасте? Рузвелт Је нзвршио покушаЈ у много већем обиму него што Је наш покушаЈ. Ош Је успео да поднгне потрошњу у своЈој земљн. „Истнна Је, прнпатни предузимачн н држава мораће да пређу један прелвзни пернод. У току тога периода мораће нација да подунре државу на таЈ начнн да регулише кредитни снстем. „Говори се и о аналогнЈама са ратном привредом. Нстина Је то да нацнЈа треба да да и да има сретстава да се одупнре крнзи, као што треба сретстава да 06 одупире рату. Гласање у Сенату један је од елемената слоге коју смо већ опробалн са успехом. Скупштнна је ове законе изглаеа.:а већ скоро једногласно. Ја т»»ажиз1 од сената да н он гласа за мене." Ка лнтвакским изборима победнла је влада пошта |е опозиција закоком искључена из парламента Варшава, 16 јуна. (Телефонски извештај) — Јавллју из Ковна да је на лнтванскнм иосланичким изборима, према званнчним податцизта, учествовало свега 776.000 гласача, од укупно 1.136.000 уписаних бнрача, то јест 68 од сто. Новп парламенат је саетавл >ен скоро искл>учнво из прнсталица владине странке, поред неколико послаинка ван странака и претставннка народних мањниа. Опознционе етранке су због новог изборног реда некл»учене нз парламента. Г. Ружди-Арас отлутовао за Париз и Монтре Софнја, 16 јуна. — На путу за Парнз турскн миннстар нностраннх пос.това г. Руждн Арас пропутовао је данас по подне оријеитекспресом к|к>з СофнЈу. На софнјској аселезннчкој станицн г. Руждн Араса дочекалн су и поздравили мнпнстар претсед!шк г. Кјосеиванов са преТставннцнма министаретва нностратх послова, Краљев саветиик г. Грујев, југословенскн опуномоћени мннистар г. Момчнло Јурншнћ н турскн н грчкн опуномоћени мшшстрн у Софнјн.

Наша колонија у Смирни поздравља министра г. Бехмена и моли да се оеши питање њихове отштете Прилнком свога боравка у Грчкој мнннстар г. Шефкија Бехмен обншао је Смнрну враћајући се из Анкаре. У Смирни је примио и делегацнју чланова југословенске колоније која га је срдачно поздравила изјављујући да се наши људи у Турској >твек сећају своје отаџбине. Мнннстар г. Бехмен живо се интересовао за прилике нашнх л»удн у Турској. Том прилнком делегација је предала г. Бехмену једну молбу којом поново молн да се решн питање њнхове отнггете из 1922 године, када је Смнрна бнла спаљена н опустошена у грчко-турском рату.

КОД ЛЕЊИХ ЦРЕВА и лошег сто.мака са нерасположењем за јело усдед затвора нека се употребн веН одавно позната природиа Ргапг-ЈОбеГоуа горка водп. Врло је често утврђено да је Ргаад* Јо§е{оуа горка вода нарочнто корисно до.маће средство, кад се радн о том, да се пробавнн канал ујутро прочнстн једним содннски.м средством за растварање. Огл. рег. С. бр. 30474 од 28уХ1 1933