Време, 17. 06. 1936., стр. 6

СТРАНА 9

ВРЕМЕ

Срсда, 17 јуни ЧЧЧв

ПРИВРЕДНИ живот Омогућавање и мањим поседницнма рада на продуктним берзама

Хоће ли Енглеска напустити систем квота и увести царине на увов намирница? То би био темсак ударац за наш извоз у Енглеску

Завдшетак шшска годинг у Дому Краља Александча

(Ол нашег ста.\ног лописника) Копенхаген. 15 јуна. — ПознаТв јв, да су многи нашн нзвозкнцн почелн да органнзују из»оз векона (усољене половнне меснатих свнња > за енглеоку ииЈахо'. Енглеска Је највећн потрошач бекона, али је последн «нх година, да заштити интересе сопствених продуцената, ограннчила увоз бекона помоћу квота. *оје су додељене поједнннн замл»ама према ранијем увозу у Енглеску. Како сада пнше добро ннформмрана данска привредна штампа (Д&нска је, како се зна, највећи лнферант енглеске лнјаце), ради се сада у Енглеској на томе, да се налустн квотни сиетем, чнје деловање ннје ладоволнло. еа тнме. да се на бекон ■ ДР>тв намирнице ударн посебнв царнна. Највећа а најважнија ешлеска полопрнвредна органнзапија „Ткв Натионал Фармерс Уннсн предала је енглеској гладв захтеве. да се што пре откажу свн трговннски уговори и да се поведу преговорн за склапак>е новнх уговора. У тим уговорима треба да се спроведе припцип, да домаћи енглески продуценти намирница ужиБаЈу врвенство. Није још познато, какво становипгге заузима енглеска влада, алн влада уверење, да су досадашн»н напори за рворгаинзацију поллпривредне прод>-чцнје стајалн државу огромне матернјалне жртве. а да резултатн тога рада ннсу нспунили очекиваша. Нарочнто се критикује снстем квота н истнче се, да би тај енстем трвбаио измвнитн п мегго њега употребити царину. Прн томе се указује на добре резултате, који оу постигнути при ромагању продукцијв пшеннце. За увоз пшеннце плаћа се посебна такса, а читава тако убрана сума исплаћује се домаћнм пронзвођачима пшенице. Сада се тражн, да се на исп. начин органнзује увоз бекона. За у»оз бекона имала би се плаћатн нзвесна такса, која би припала домаћим енгдескнм произ■ођачима. То дакле значн, да бв шзвозници нз страних земал>а готово директно морали помагатн енглеске продуценте. Ако св ове намере проведу у жнвот, онда ће то бити тежак ударац и за наше извозннке бекона и другнх жнвежних намиринпа у ЕнглескоЈ. Енглеска има обавезне уговоре са својим домннионнма и према тим уговорима не сме да удара царину на продукте из домиинјона. Тз чињеница диктоваће свакако цене на енглеској пијаци, а то значи. да н. пр. бекон из Југо-

( слаанје н поред плаћања увозне таксе неће моћи да постнгнв вишу цену, дакле извозници сами односно нашн продуцентн, мораће сносити тај днректни гуихгтак. У данским привредннм круговима ове су вестн нзазвале ван| редно велику пажњу. Обзнром

на важност, коју би овакова промена енглеске поласпрнвреднв полнтике нмала н за наш извоз жввежних намирница у Енглеску. ваш је дописннк тражно информације код неколико данских стручњака и познаваоца ен- , глескнх прилнка. — ( цсвнм је исправно, да Је највећа енглвска по.т»опривредна организацнја иостаннла нзвеоне аахтеве енглеској а.шдн, а нсто је тако нсправно, да нн енглеска влада ннЈе посвема задовол»на са резу.тгатима свога рада за реорганнзацнЈу пол>оаривреде, изјавили су ти дански стручњацн. Алн — наставнли су — првлаз од квотног снстема на внсокр н нове цар:ше претставл>ао би сигурно тако велики догаћај и имао бн тако огромне послеI дице, да се никако нв омв повв- . ролатн, да ће енглеска влада тако брзо н нзненадно то извршитн. Ооим тога ради се ту и о интернационалннм обавезама- Међутим. пгго не може да се изврши ве ћданас. могло би се припремнти за сутра!.. Значи дакле, да треба бити на опрезу... МНЛУТНН ЕОЛСКН

Споразум о „целулози" Сарајево, 16 јуна. —» Преговори заинтересованнх капиталиста у познатој швајцарској индустријн цел>'лозе која има своЈу фабрику у Дрвару теку повол»но. И ШваЈцарска и наша држава преко Шипада настоје да св „Целулоза" што пре оспособи за рад. У преговорнма коЈи се воде постигнут је сада споразум по коме би Шипад давао „Целулози" сировине по веома ниским ценама. (Време)

Јуче Је завршен рад делегациЈа Југоеловеискнх берза. Делвгатн су билв; од стране Загребачке берзе др. Мирослав Матнца. саветник н управннк. од Љубланске берзе др. Иван Слокар. претседник берзе н др. Ковач Јоже, секретар; од страве Новосадске берзе Коста Мвросављевнћ, потпретсвдинк берзе др. Бранко ПетроЛ«ћ, главни секретар и др- А-1ександар Табаковић, ттравни саветннк; од стране Сомборске берзе Мнлорад Веселииовић, члан управе н др. ПаЈа Протнћ, главни секретар берзе; од стране Скопљанске берзе г. Влад. Милосааљевић. сехретар берзе, од странв Бвоградскв берзе г. г. Миханло Ђ>-рнћ, потпретседннк, Воја Пвтковић. члаи Vаравног одбора н Мнлорад Зебић, гевералнн секрвтар Београдскв берзе. Решавано Је првенствено о унутрашн-им пнтањнма нашкх бврза, љиховом бољем уређељу, органнзапијн као и већој прнступачности пословном свету. Поеле дугв днскусијв одлучено Јв: ПРИСТУПАЧНОСТ ТРЖИШКА Да бн продуктне берзе као Јавна трнжшта могле што боље одговаратн свомв задатку потребво Јв да св на њнма скупља што већн броЈ оннх коЈи нмаЈу робу на продаЈу нлн коЈн хоћв да робу купв. Због тога омогућитн и вион«>мима који обрађују најмаљв 20 жектвра зсмље за своЈ рачЈ-н да могу бнти прнмЂГнн аа погетноце (нлваиредие чланоае) састанака продуктнв берзе; нсто тако н задругв н задружнп савезн, Ла свака берза установн по Један главни берзански дан за продуктв чиЈв ћв посвтиоци иматв повластицу бесплатног повратка железннпама и паробродима. Да се умолн Министаротво воЈно да за потрвбе воЈске вршн бар делнмчно своЈе набавке земаљских производа на јавннм састанцнма берза. Да се умоле надлежни фактори да Привилеговаво нзвозво друштво и државно добро „Баље" на-

бавку одиосно ародаЈу производа I обав.љаЈу што Је внше могућно на домаћнм берзама. Да се умолн Миннстар пошта и талвграфа да берзача за времв берзанскнх састанака стави на расположен>е довољн броЈ твлвфоискнх лнниЈа и на таЈ начин омогући лак» ше свршавање послова; исто тако да се телефонске таксе за међуградске говорв са бврзаноких са* станака смање на половнну редовне таксе. БЕРЗАИСКИ УЗАИСИ По осталнм питањима коЈа св дотнчу берзанскнх узанса донвтв су одлуке; О уЈедначењу н усваЈању прецизннЈих одредаба коЈе св тичу нспор>тса код промпт послова; Једнообразног уређења вгзекуцнја на берзн, како бн се њихово извршен»е окружило пгго већнм гаран□иЈама правилностн : о допуњавању одредаба о паритетвоЈ клаузулн н пренначењу нотнрања у кургним листовнма коЈе са тимв стоЈи у ввзи; о кауцнјама за терминско пословање девизама. Исто тако донете оу одлук« како ће се вршити нотнрања пена земаљскнх производа у службеним курсннм листовнма. ставллњем поред понуде н тражње и цвнв постигн\те у закључнипама на састанку. НаЈзад утврђено Јв дефкнитнвнр и питање о чувању мустара у прнгоаорнма на влагу. као и чување мустара кад се тнче прнговорв за друге мане. Све те одл\-ке делегапије берза поднеће са односннм управама бврза на коначно одобрење. ИЗГ.ТЕДИ Н А ОВОГОДИШЈБУ ЖЕТВУ О нагледнма на овогодншшу жвтву де.1вштн поједнми* Оерза поднелн су реферате првма поданнма н обапештвњима којв СУ приКУПН* лн у своме кругу. На основу тнх података налазн да ће уиупнн прнпос пшенпце износнти око 23 до ■24 мплнопа метарскпх центн. те да >1в. првко домаће потрошње и оне количине коЈа Је потреба ва семе. I

преостати за евентуалнн нзкоз ок«> !0—40.000 вагоиа пшеннце. — 1»срПа шљнаа донела би 4.000 вагона. Вавећи се пнтци.има жетве претитавницн бераа нстичу да ј<- потребно жнво настоЈати да се обезбеде контннгснтн за нзвоз нмших жнтарица н шљнва у нностринство; да се контрола нзвоза шљин» поверн споообннм и дорас.шм лицнма. У исто време ДвлвгацнЈа бврза подвдачи од колнке Је важностн да се наша звмља снабде одговараЈућнм снгтемом гнлоса коЈи ће омогућптн смештан»в н класнрање робе, кредитовање и уговараи.е погодннЈнх услова продаЈе. Напослвтку она јв мишљења да бн требало нскорнститн данашње доста повољне цене пшеннце у свету (по парнтету Ротердам ланас би код нас цена била 110—115 дннара) тв дозволити слободан нзвоз, као н слободну продаЈу девиза на тржишту како би се потстакао живљи нзвоз и извозници обезбеднли од губитака. Однооно уљарнца желети Је да и приватни трговци могу од произвођача куповатн н извознти уљарнце под нстим условима као и Прнвилеговано извозно друштво. а иото тако да послови склопљени пре последњв уредбе остаиу на снази.

13 вагона пужева извезено је ових дана за Француску Чаковац, 16 јуна. — Јуче је послата последња пошил>ка пужева за Француску. Из Чаковца је отпремл»ено 6 вагона. а из Горње Радгоне 7 вагона пужева. Извозннци су у почетку плаћали сеоској деци 75 пара по килограму, а последњих дана 1.25 динара.

Наставак преговора са Грчком Преговорн нзмећу наше н грчке делегацнје ради заклучења , повог трговинског споразума наставнће се данас, оосле паузе од пет дана. Седннца је заказана за 10 часова пре подне, а одржаће ое > са.ж за конференннЈе Миннетарства трговине н индустриЈе. Иа овоЈ седннци расправл»аће се поново о начину лнквндацнЈе нашнх блокираних потраживања коЈа за сада претставл»аЈу највеће тешкоће у преговорима.

Новчане помоћи Министарства пољопривреде Г. Мнинстар пол»опрнвреде о* добрио Је следеђе помоћн: Савезу аграрних заЈедница за СлавониЈу и Барању у Осијеку 50.000 динара; Енолошким станицама у Марибору и Вршцу по 16.000 дииара; Савезу сточарских задруга у Новом Саду 10.000; Контролним огледним станицама у Загребу и Топчидеру по 40.000 дннара: Централном пчеларском друштву у ОсиЈвку 5.000 динара; По.љопрнвредној школн у Валеву 10.000 динара и Приплодној станици Жнвинарске задруге у ВелнкоЈ Плани 2.000 дннара.

Регулисање изаоза воћа Централна комисија за воће прн Министарству трговнне и индустриЈе састаће се у петак, 19 о. м. у 11 часова пре подне. Овој комисији стављено Је у дужност од стране г, Мииистра трговине и индустриЈе да узме хитно у расматрање, уз сарадњу Завода за унапређивање спољне грговине н Прнзада. рвзолуциЈе последњнх хонференпаја аа нзвоз воћа и да поднесе конкретне првдлоге за решење свих акгуелних питања која се односе на регулисање извоза воћа у претстојећој кампањи.

Оснивање рударсиих главарстава у Београду и Сиопљу У везн нове ургдбе о реорганиаацији Мннистарства шума и руда, ускоро ке се приступити оснивању рударског главарства и то у ^еограду и Скопл»у. Ово је једна новина на територији предратне Србије. До сада је прва и последша рударска власт у Србији било Министарство шума н руда, односно Оделен>е за рударство. Поред тога основаКе се рударске инспекције на Цетињу и у Заје^ару, а у Сплиту Ке се укинути рударско сатништво и увешКе се рударска инспекција. —

Св тност прн завршетку годнне у До.чу Кри .ва Александра 1

По завршетку сваке ишолске годике одржавају се свечане прнредбе ученнка и пнтомаца Дома Краља Александра на Дедињу. Ту долазе роднтељи и прнЈатељн малих питомаца да чују н виде резултате њиховог напорног рада. Том приликом се приређују н изложбе њихових рукотворина. У ЈедноЈ великој дворани изложенн су цртежи „малнх уметника", као и њихових професора. Јвтна велнка табла излепљена Је радовима који тумаче наставни рад цртања по разредима и гго |>оду постепено комплнкованих задатака. Овај систем примењуЈу наставчици са гелнким успехом. Са пра!сгичним радоанма ]е слично. Место досадашњих учионица, настава научних предмета вршн се по лаборнториЈама. Ученнци сами коногруишу

ЈедноставниЈв апаратв ч еами врше е..гперимвнте на п.има н тако сами н .воде потребно ноучно правнло Данас, они показуЈу шта су за годнну двна постиглн. ТЈосле лепог комцертног дола почеле су лакоатлетскв вежбе. 1Бнховн розултатн коЈи оу постн»нути значе стваран успех што нм отвара вољу за успешан даљи рад. Као изасланнк Њ. В. Кралл присуствовво Јв капетан кс | вете г. Зденко Вуковнћ, нзасланик Министерства просоеге г. Душан Јакшић, Министарства физичког васпитања г. инжењср МнливоЈе Арачнћ, претседник управног савета Дома г. рогдчн Гавриловић, претседник Аклдемије наула, потпретссдннк Јован Леко, управннк Двора, бивши министар г ,г. др. Ханжвк и М. Ћорћевић уз многоброЈне друге.

Г. Илију Ђорђевића туже и кел иерм Половину процента од 10 од сто које публика даје у ресторану „Врачар" као награду келнерима иде газди у џеп

Цене стоци у Бечу и Прагу

Ш*АГ: 15 јуна цена дебелнм епињама била Је Кч. 6.40 до 7.10. Просек цена према прошлоЈ недељи до 20 филира бољн. БЕЧ: Цене за волове 16 ј>на кретале су се од 0.95 до 1.48 шнлнна, за бикове од 0.90 до 1.05 аустр. шилинга, за краве од 0.88 до ТЈА, за мршаву стоку од 0.70 до ОЛв ауетр. шилинга.

Порез на пословни промет Одељење пореза Министарствп фшансија дало јв објашњењв да еу поморска и речна предузећа као н бродоградилишта осло бођена плаћања пореза на поеловни промет у смислу тач. 4 чл. 2 Закона о привремвном ослобођвњу од Јавних дажбина поморских и речннх бродарских првд >*зећа и бродоградилишта. Како Је у тач. 1 I 25 ФинансиЈског закона за 1936'37 годину да то аутентично тумачење према коме скупни порез на пословни промет ниЈе неки нови самостални порески облнк, него само реформисан начин наплате општег пореза иа пословни промет, коЈи Је установл»еи Законом о порезн ва пословни промет, то из овога следује да су поморска и речна бродарска предузећа као и бродограднлишта ослобођена и плаћања скупног пореза на пословни промет, коЈи се наплаћује према ставу 1 5 4 Закона о скупном порезу, са осталим дажбинамз на паринарници.

Пленарна седница већа Трговинсне номоре Сутра и прекосутра. 18 в 19 о. Мч одржаће се плеиарна седница Већа трговинске коморе у ВеоградЈ Тмећу осталог на овим седницама ће се расп.тв М1Н о изменама закона о радњама, мерама за унанрећење нзвоза воћа, н осннвању исноставе у Нишу.

ПнЈаца слаба. Цена према прошлој недељи воловима и кравама до 5 гр. јефтннија, бнковима до 3 гр. јефтинија и мршавој стоци од 2 до 3 гр. Јефтнпнја. 16 јуна цене за дебеле прнма свиње кретале су се од 1,42 до 1.48 аустр. шилинга, за остале дебеле свиње (Југ. порекла) од 1.41 до 1.48 аустр. шилннга, за Југ. укрштене од 1.47 до 1Ј>0, за остале укрштене од 1.50 до 1.58, за меснате свиње од 1.40 до 1.63 аустр. шилинга. Пијаца мнрна. Цена према прошлој недељи дебелнм свињама остала непромењена, дебелим свињама (Југ. иорек.1а) од 2 до 3 гр. јефтиинја, Југ. укрштеним од 2 до 3 гр. јефтинија, осталим укрштеним од 2 до 3 гр. јефтиннја н мегнатим гвнњама од 2 до 3 гр. јефтнннЈа.

За унапређивање шумарства Решењем г. Министра ио.ђопривреде одобрене су помоКи: Шумарском факултету у Загребу и Пољопривредном факултету у Земуну по 50.000 динара. Ове помоКи употребиКе се за радове око унапреНивања шумарства и за разна испити-

Б Е Р 3 А

Ратиа штета: Још увек у скоку; пред краЈ састанка нешто отежао течаЈ; али Још уввк висок: промет приличан. Народиа баика: после наглог скока вратнла св на нормални течаЈ. П. А. П.: у скок>-; промет жив. 7«& ннвестнционн: без посла; нешто тежн. 4<5& аграрне обвезннпе: лакшн твчаЈ; промет ма-ти. 1% Влер: бвз посла. "% Блер: после Јучерашњег наглог скока, давас Јв твчаЈ бно Још >"век лак: •промвт малн. в* беглуцн: средњи комади нешто лакши; крупнн цопустнлн; цромет осредљн да-тматннскн: чвршћи: промет осрвдњи. 7% стабплизационн: без посла. 77с Селигман: без посла; не нотира- ТвнденциЈа Још увек чврста, иако су поЈвдинв позиције лабавије. Промет Је бво жнв; изнео Је 1.067.000 дннара. Девнзе: Раћено Лондона 100 ф., компензнрано 4018 ф. Рађено Берлнна за 26.000 м- п Беча М-000 ш, Компензирано Пвштв 198.000 дин. и Н.уЈорка 640 долара. Укупан промет изнео Је 2,913.000 динара. ВЕОГРАДСКА БЕРЗА Београд. 16 Јуна. Ефектн У загради промеве течаЈа према претходном састанку Рађено ТвчаЈ Количнна 4% аграрцв 49.— (4-0.50» 50 хнљ. 7% Блер 76.50 (-1- 0.25» 1 хнљ. 6% бегл. 2500 67.75 ( 4- 0.25 " 80 хнљ. 5000 68.75 (— 0.10» 150 хил,. 5000 68.65 (— 0 20) 85 хиљ. 6% дал. 1000 66.50 (4- 0.40) 15 хиљ 5000 68 — (4- 0.75) бОхиљ. Р. штвта 3<И.— (4. 2-50 ) 300 ком. 363.50 (4-2.—) 100 ком. 363.— (4- 1 50) 730 ком. 362.50 ( 4- 1.—) 800 ком. Н. банка 6320.— (— 50.—) 5 ком. П. А. Б 231.— (4- 2.—) 100 ком. 230.50 (4- 1.50) 100 ком. 230.— (4- 1,—) 300 ком. 230.25 (4- 1 25) 100 ком.

Радови у Зеиици биће завршеии у августу 1937 У недељу, 21 о. м., извршиКе ! се на свечан начии освеКење камена темељца новим објектима Индустрије гвожНа д. д. V Зе' ници. Како се сазнаје. овој свечаности присуствоваКе и иеки чланови Владе, као и сам министар шума и руда, г. Ђура Јанковић Према плаиовима и уговором са Крупом. радови на проширен>у Зенипе биКе потпуно завршени у августу идуКе године.

Понуда 7% ипаестицнони аграрне обвезнице 79« Влер 6®в беглуцн, 2500 5000

1000 5000

тражља 84.49.— 76.50 67.75 68.75 66.50 68.25 363.50

48.50 76.67.25 68.05 66.25 67.75 362.50 102.6300. 260.229.50 6®% далматинке. Ратна штета ЛутриЈски лоз Народна банка 6340 Илвозна банка а д. —.П. А. Б. 230.50 Левнзе у слободиои иромету Лондон 248.— (— 2.—) Берлин 1387.95 (— 0.62) Беч 861.19 (— 3.81) Пешта пон. 885.— (=г) Мадрид 690.Солув 29.- (— 0.85) Девнзе у слободном промету ван берзе Лондон , 251.50 Н»уЈорк 50.15 Женева 16.Париз 3.25 ЗАГРЕВАЧК\ ВЕРЗА Загреб. 16 1уна. Лввнзв у слободном промету Веч 870 - (4- 1.—) Грчки бонови 29.—(— 0 125) Берлин 1392.- (4- 2-50) Берлин, улт. Јунн 1385.— (4- 2.50)

Верлнн, улт. Јули 1363.60 Берлин, 15 август 1370,Лондои 247.60 (— 9.40> Мадрид 650,Промет Је изнео 2,021.021 дин. Ефектн Ратна штета 362.50—365 7<& стабнлнзационн 82 новац 4% аграр. обвезн. калв 46—47 7% Влеров 76—78 7% Селигман 87—92 6% Беглуцн 68 вовац 6% Далматпнке 65 новац П. А. В. 231—234 Промет Јв бно слаб АкциЈе Шећер. ОспЈек 135 роба Исис 15-20 Трбовље 135—145 ЛОНДОНСКА ВЕРЗА Лондон. 16 ЈунаБеоград 222.— (=) Парнз 76.51 (4- 0.41) ЊуЈорк 6.03 (4.0.02) Брисел 29.80 (4- 0.15» Мадрид 36.93 ( 4- 0.195» Амстердам 7.4525 ( 4- 0.04) Берлин 12.51 Беч 26.— (=> Цнрнх 15.685 (4- 0.06) Праг 121.55 (=) ЦИРШПКА ВЕРЗА Цнрнх, 16 Јуна. 11.45 час У загради промене коЈе су наступиле од претходног састанка. Веоград 7— ( = ) Парнз 20.375 ( 4- 0.010) Лондоп 15.577 ( 4- 0.037) ЊуЈорк 309.50 ( 4- 0.25' Брнсел 52.312 (4- 0-012) Мнлано 24.35 ( = ) Мадрид 12.225 (4- 0.025) Амстердам 209.30 (4- 0.20) Берлин 124.55 (4- 0.05) Беч, новчанице 58.50 (4- 0-10) Праг 12.7» (4- 0-06) БЕОГРАДСКА ПРОДУКТИА БЕРЗА Ввоград. 16 Јуна. Данас Је на продуктноЈ берзи бнло без жнвости. Закључака ннЈе бнло. Сви су течаЈеви без промене. СОМВОРСКА ПРОДУКТНА БЕРЗА Сомбор, 16 Јуна. Кукуруз: бачкн и сремски нови гарантиран квалитет 98—100, бачкн и сремски за Јули Вездан и Кула 101—103. Мекин>е: бачке 98—101, сремске 98—100. Остало без промвне. ТендвнциЈа постоЈава, промет малн. ИНОСТРАНК IIГОДУКТН Е БЕРЗЕ Лнверпул. 16 Јуна. Пшешша: Јули 5.8876. окт. 6.8875 дец. 5.850. Буднмиешта, 16 Јуна. Кукуруз: Јули закљ. 11.75-97-75, сл. 11.75-77; авг. закљ 11.86-80-87-86 сл. 11.88-87: гепт. закљ. 11.92. Готердам. 16 1уна. Пшеиииа: Јули 4.70, Свпт. 1.75, нов. 4.7750. Јануар 4.80. Кукуруз: Јулн 61.76, септ. 61.26, новемб 61.75, Јан. 62 75. Чикаго, 16 Јуна. Пшеиица: Јули 87.50. септ. 88.75. децембар 90. Кукуруз: Јулн 42. септ ЗД.50, децембар 64.25 Иннинег. 16 Јуна Ншемнци: Јулн 78.76, окт. 78.875, дец. 79.26.

Захтеви струиичких свилара и произвођача опиума Струмица, 16 јуиа. — Стру мичка вемљорадничко - произвођачка аадруга одржала је, у просторијама „Балкана", своју шесту годишњу скупштину у присуству бројних аадругара из свију села Струмичког среааПосле дневног реда скупштина је донела реаолуцију: Да се Краљевска Влада обавести о тешком положају проиавођача свиле на Југу, Јер су цене сви леним чаурама на домаКој пијаци пале испод трошкова продукције, а то с тога, што су су седна тржишта аатворена. Исто тако да се Краљевска Влада умоли, да се што пре спроведс Уредба о откупу домаКег свиле ног предива. Да се, ради унапређења сви ларства на Југу, њиховој Задруаи додели једна од три државне одмотачнице свиле, која би се инсталирала у Струмици. на који би се начин аапослио и део неаапосленог радништва. Да се умоли Краљевска Влада, да откуп овогодишњег опиума повери искључиво аемљорадничким задружним организацијама, чији су чланови истоврсмено и проиавоКачи опиума. У недељу је одржана привредна конференција, на којој су уаели учешКа и делегати седамдесет села Струмичког среза. Конфсренцчја ј'с одржана поводом пнтан»а откупа опијума, које је још увек отворено тако да у том погледу влада потпуна неиавесност меНу пронавођачима, јер се не зна како Ке се и иа који начин вршити откуп. Поред тога, додирнута су и нека друга привредна питања овога краја. На коиференцији је донета резолуција. да се одмах приступи откупу овогодишљег опиума директним путем од проиавоКача. Моле да се откуп повери задружним организацијама. чији су чланови проиавоКачи опиума.

Ресторан „Врачар" ради добро сваког дана. Дају се весолоатракционе вечери, л>уди га посећуЈу. Келнери, многоброЈни и уелужни, врше свој посао савесно. а на крају рачуни око пазара свршавеју се у — Суду добрнх људн. Газда локала, претседник Акционарског друштва „Ика" г. Илија Ђорђевић. ресторатер. одговорао Је јуче у Суду по тужбн својнх бивших келнера. што им је ускратио зараду око пословања у „Врачару". Тужилаца има шест. То су келнери Мартнн Каленић (оштећен са 3.883 динл, Митар Црнковић (3.725 д.), Наил Поробнћ '4.030 д.), ДобрнвоЈ Николнћ <2.920 д.), Ћорђе Ђорђевић (3.998 д.) и 'П»орђе Митрушевнћ (1.240 д.). Све ове келнере заступа Удружење хотелско-гостионичарских намештеника преко свог секретара г. Мате Видовића. Јуче, као н на првом суђењу, директор предузећа ннЈе се поЈавио. Изгледа, да г. Ђорђевнћ

Дочко нестао од куће

ДРУШТВВ И ПРЕДУЗЕЋО

Одржав.чЈу аборове: Далас: Савеа ноачаннх м оенгураваЈућих лавода Кр. ЈугоелавиЈе Загреб, Трбовељгка премогокопна дружбп, ТБубљана. Орослапгка текстнлна индустриЈа д. д. (ванредав збор).

Јуче је гНа Дервиша КазасовиК кројачица, са станом у Созоновој улици број 44 дошла у нашу редакцију да јави за нестанак свога једанаестогодишњег сина Сулејмана Јајчанина ученика четвртог разреда основне школе који је 9 маја ове године отишао од куКе. Сулејман јс био врло допар 1>ак и како његова мајка прича имао је у школи све саме «.етворке и петице, тако да није побегао од куКе из уобичајгног разлога због кога многи 1 ; аци напушт^ју школу и родитеље. Мати Ј *е одмах овај случај при1 јавила полииијн, али до сада су ' сва трагања за несталим С>лејчаном остала без успеха. I *1>а | КазасовиК је родом из Серајева, па верује да је он тамо отишао. Мали СулеЈман је чеобично миран и повучен, али бжтер дечко. За своје године је прн^ично развијен плавокос са пегама по лицу, а од куКе је огишао у спортским ципс\.»мл без чарапа и џемперу драп боје и I плавим панталонама.

не воли да разговара на суду с& својим бнвшнм келнерима. Можда зато што Је неколико десетина тих беспослених или махом снромашннх л>удн дошло у судске ходннке н радознало очекивало крај сућења. А можда л због неког другог разлога. Пред судом су прочитане тужбе, написане махом слично. Мартин Каленић, напрнмер, напнсао овако: „На рад у предузеће „Ика" а. д. ступио сам 6 јуна 1935 године, н радио до 18 марта 1936 г. ' На дан 1 фебруара 1936 г. претставннк предузећа г. ИлиЈа Ђорђевић саопштио ми је да мн неће више исплаћивати 3 е /с од бруто пазара, како је то било уговорено, него да могу још једнно да на име своје зараде наплаћујем 10'/с од гостију, од које суме треба да дајем предузећу 5%. Поред тога послодавац, односно власник предузвћа, рекао мн Је: „Пробајте. ако може".Не знајући у коју сврху даЈем тих 5 Г ,г — Јер ми ннје нншта саопштеио — сматрао сам да ђу свој новац који улажем, од предузећа добити. Али, на дан 11 марта 1936 г.. кад сам хтео да знам када ћу добнти свој зарађени нов&ц. саопштено ми Је од стране претставннка предузећа дч их внше нећу видети!" На овај начнн, како то у тужби тоји, оштећен је г. Каленић са " 883 динара. После тога, он Јв покушао да на мнран начин дођо до свог новца. а кад ниЈв ;;ншта помогло. он је свог бнвшег послодавца тужио Суду доОрих л>уди. На првом сулењу, због нзвесцнх правннх проверасања, дошло је до одлага&а претреса. Јуче Је С>'д испитао тужноце, заступннка о пту.кеног •1Двоката г. Палиба, р сведокв по тужби, а потом Је решазао. После дужег извнђања и саслушања сведока суд Је решно да пресуду по овом лредмету саопшти ланас.

Пуцао себи у главу због разочарења у верност своје жене Синоћ Је пуцао себи у главу трговачки путник Божндар Ковачевић. Дубоко разочаран у верност своје жене, нарочито после извеI сних сазнања, Ковачевић је си| иоћ дошао са револвером у џеI пу на Јадан празан плац у улици Грчића Миленка на Вож| довцу. Пошто се обазро око себв ! и кад се уверио да се у његовоЈ Олнзини нико не налази, он је потегао револвер и испалио Јелан метак у десну слепоочницу. Облнвен крвљу лежао је неколико тренутака на земљи, када су дотрчалн на пуцањ људи нз суседства и потом прнјавнли догаћај полицији. Његов јв иден1 титет утврђен по легитимацијама коЈе Је имао код себе. Становао је у улици Кнеза Павла броЈ 39. У болници му Је указана леI карска помоћ, и, нако је повмеда | врло тешка, лекари претпоставI љају да ће остати у жцвоту.