Време, 17. 06. 1936., стр. 9
СТРАНА 9
ВђГнЕ, ДА НЕ МОГУ ДА 0}ГИ2>РАЧУНАМ НИЈШ ■ТдимЕнзиаЕ ни кж ГРЛСГО^АН>Е , ИАД ШЈА г Го гнло у опшгв НЕ МОГУ ВИД ЕГИ НИјРу^
иЗ^ДО^А АИЛ^М јк Шу^аКГ ми мо ^вмг рагуго |КН«1 О^ПЗЖЗнАТи ДА *^4&ДД јиЈГЛЦ СЕ ПРмбАИ Т^-'ЈУ 4 0ГЖУЈЕ НАШЕМ Ј^(л| рс^ нневом Ј|ЈШ '1СГ т~|1 Гсистему./ АЈ5^4№" «ЗГО-1 ГлЗИ* претсе А и ИКА НА\
' ЦЕО СУН 1<?истем... нн \ УМЕМ ДА Д\ВАМ ОВЈАС'■ \ Ним !>"—V
Р#Ш „ВРЕМВИА"
к&оуб&јаџЈ^
Пзмдн <зд 2елид
—Ја сам дошао пз сасвим ј једљиво.
не? — рече Ивона помало за-
дрЈтих разлога. Оливер је претражпо целу библпотеку да пронађе онес таре бројанице о којима сте ми говорили...
Франц одговори потсмешљивим. али прнјател>ским гласом: Не. пре бих вас поставио,
- Ја сам пх баш јуче одне- госпођнце ... А та слика 6и се ла у моју собу. Прнчекајте не- зва ла „Без колача".
колико трен>така, и одмах ћу донети. — Не треба да се журите! Узећу их ових дана! Није тако хитно!
Гвенола и Олпвер се насмејаше. — Охо. то је превише! узвикну Ивона, изигравајућп
— Да. да. сад ћу да вам љутљу. Ко ли ми је тако оцр-
нх дам. само мало прпчекаЈте. Колач ће скоро бити нспечен, а то је врло важан тренутак... Оливере, донеси столнцу за г. Ролфа. — А да би стрпљивнје чекалн, даћу вам ово кувано воће, рече Ивона п постави на сто велику чинију свеже скуваног комцота. — Тако ли мислите да нас поткупнте? У реду! Ја сам се већ врло често осведочио да је кухиња Кенендрн најбоља у целој околинн! — нашали се Франц Волф. Ивона стави пред младиће два тлњира од керамнке., Франц седе и огледа се око себе. Та велика, изванредно чиста кухиња, изгледала је врло сликовнто. Огромна пећ од цигал»а стајала је у једном углу. Око ње су постављени ра-
нио код Вас? Гвен? Или можда... да, снгурно тај лажљивац Оливер! Смејте се, госпо- 1луда са потпуно раскрвавље-
ШТАМПА П РАДИО Односн коЈн владаЈу нзмећу шт&мпе н рална ннсу у ■ внма земл ама Јелнакн. Док су негде чнсто најпрнЈател.скијн н у знаку наЈтешње сарадн»е. дотле нма случаЈева гдв св водн отворена борба нзмеђу ова два најмоћннЈа фактора саврвменог друштва. Разлог лежи у наглом. може се рећн невнђеном до сада, развоЈу раднофониЈе у свету, чиме се штампа сматрала угроженом. По првобитном схватању штампе радно Је претставл»ао новог моћног конкурента на помолу коЈн је претно да буде опасннЈи у будућностн
Једаи рачуи
мушкарац учини \
Салон шешира Доре Габрић ј — Заиста' „Код Парижанке" имао је из- ј покрет као да му је богзна каглед отмене и добре радље. На-1 »« а милост учињона. — Надам
бол»е партнерке... као што су Гвенола, пли Луси де Баус- __ _ бојан... или можда као моја срећу, ово погрешно мншљење рођака Никол, само кад не би боЈалан К °Ј И су у почетк >' /г _ м . ! претвжнн н нашлп свестран одЈек. ОИЛа ваш смртни НепрИЈател». уступнли су мвсто обЈективннЈем Једва цриметан, презрив О- просуђиваљу И оцени, н постепено смех појави се око усана мла- °* 0Г УЛнли не само толвранпиЈу већ дог човека. Само Ивона прн- " ' " ч " мети тај осмех. — Може ли госпођица одмах да дође? На вратнма се појави собарица, зајапурена од трчања. Одахне и мало затим наставн: — ...мала Марија Лујза од Лубеновнх дотрчала је као
фови препуни бакарног и земланог посуђа. Таваница је испругана широкнм, дрвеним ј гредама... Али, поглед младог Ј вам! човека брзо склизну према Гвеноли.
дине, смејте се! Због ваше пакости прегореће ми колачи. Ивон, ја ти се извнња-
Ч
Оливер пружи руку и покуша да >-хвати вереницу за мишицу, али му она измаче. — Не. не примам данас никаква извињења! Можда сутра! — О, сутра, разуме се! Обећали сте да ћете сутра скоро све игре играти самном. — Ваша велика, стара ку- ] — А зашто све, младићу ?
— Видите ли како вас примамо, рече Гвенола не дижући главу, мешајући и дал»е чоколаду у, бакарној чнннји. Ето, сад смо вас чак пустилн и у кухињу.
хиња је дивна! Да сам нешто ј Обећала сам и г. Волфу две, сликар великог талента, нашао бих ту доста мотива за једну лепу слику. — Слика, која би се сигурно звала „Колачи"... И Гвенола би била насликана, зар
само две. јер ја не играм довољно добро за њега. — О, госпођице! се Франц Волф. — Да, да, знам ја то. Играч. као што сте ви, мора да има
ном руком. Пуно снтних стаклића јој је ушло под кожу. Јадница, сва је избезумљена од бола и страха! — Ево, долазим одмах!.. Ивон, молим те припази на колаче! { Франц брзо устаде: — Могу ли да вам помогнем, госпођице, ја се нешто мало разумем у медицину? — Дабоме! Мала је врло плашљива. а кад буде видела страног човека биће можда мало храбрија. Гвенола и Франц се упуте према месту где су она и њена мајка уредиле малу апотеку. Свет из околине је долазио увек код њих за помоћ,! ако ннје била потребна лекарска интервенција. На столици је седела једна мала сељанчица, врло бедно обучена. Скоро потпуно онесвешћена пружила је руку из које је текла крв у млазевима на под од плочнца.
и свесрдну сарадлу. Данас Је преовладало мншљељв у свету да раI дио ив само што не претставл>а конкурента штампн. већ Је кориспо 1 допуљуЈе н повећава ннтерес за њу. Радио по прнродн своЈе функциЈе нма за сврху да даЈе само кратка обавештенл, да побуди нитересован»е код своЈнх слушалаца за поЈедине вестн за коЈе детаљан н исцрпан нзвештаЈ могу да нмаЈу само путем штампо. У С. А. Д. та Је борба била наЈжешћа и зато Је интересантно упознатн се са последњим рефератм Радно комнтета америчког удружења нздавача новпна, коЈн Је усвоЈен на 50 конгресу одржаиом у ЊуЈорку краЈем апрнла о. г. Измећу осталог. у том се реферату каже: ..Штампа и радио треба да сарађују у корист друштва п земље." У прнлог доброг расположен.а штампе према радну наводи се стално увршћивање и објавл»иван»в у штампн радио програма. Такође треба потсетитн на чињеннцу, као доказ да штампа не гаЈи никакво непрнЈатељство према радну. да за последње две годннв дневнн лнстови н новннарске агенциЈе стављаЈу бесплатно на расположење свима радностаннпама потт-не информатнвне билтене. Ово ново н правилно схватање односа штампе н радна коЈе Је побвдило и у Амернци, треба искрвно поздравитн. То Јв у толико значаЈннЈе што Је у пнтању земља гдв су свн обзири подређенн материЈалннм користима. Значн да ннсу по средн разлози сентнменталнв прнродв већ добро промишљено двЈство радна у односу на штампу. па се дошло до цвлнсходног закл.учка да радио нв претставља конкурента већ нзврсног сарадника н помагача штампи Л. О НА1ПЕ ГЛННЦ* Веоград 1 (437.3), 12 Радно оркестар. 13.15 Оперске арнЈе пева г. Владета Поповнћ, 1в О монополу оснгурања, предавање г. Мнрка Гаврнловнћа. 16.20 Тамбурашкп орнестар. 17.10 Лечење у нашим бањама. предавање г. др. Мнл. Нешковнћа. 17.46 Радио оркестар 18.30 Лака музнка са плоча. 10.30 Нацноналнн час: Наш наЈбољн романсиЈер н прнповедач Бора Станковнћ, предавање г. Синпше Кордића. књижевника- 19-50 Народне песме пева гђа Нада Александровић. 20.20 Хуморисгичке новпне. 21.20 Преиоо нз Љубљанв. 22 Пренос музнке нз кафане. Београл 2 (49.2). 7 Јлтарњи радно конперт. Хорска музнка. 7.30 Прве вести. 7.35 Вокалнн концерт ј Јована Стефановнћа — Куреуле. 8 Концерт на чел>- изводн г. Антон Тот. 8.30 Вестн н коментарн нагае штампе. 8.46 Вестн н коментари наше штампе Кроз књнге дневннк. 13.18 Концерт. 13.45 Вв' отн. 14 Лето у југословенској планини — Чеда Митриновнћ. књн- | жевник Смл-зпчки нлустровано) 14.20 ЕмиснЈа од 14 на мађарском. 14.45 Балканскн радно дневннк: Вести на арбаноком, грчком (15) и ; мађарском (15.15). 19.15 Радио днев- . ннк. 19.30 Ахтув.лнн час: 20 Вестн ј иа француском. 20.15 Музички нлустровано предавање од 14 на турском. 20.30 Концерт. 21 Валканскн радио дневннк: Вести на т\т>ском. арбанском <21.10, гочком (21.20 и мађарском (21.30». 21.45 Емисија од 14 на енглеском. 22-10 Вести на енI глеском. немачком (22.20) н вталп! јанском 22.30). 22.45 ЕмнсиЈа од 14 ј на немачком. 23. Веоградске ноћи — музичке репортаже. 24 Послед! ње вестн. ННОСТРАНК СТАННЦК 'Одабрани програм«
мештај је, био од црвеног маха гонија дуж зидова пружали су ( се велнкн рафови, а у излогу I унаоколо биле су нанизане кру-I пне ралнобоЈне сијалице. Но, ј тај намештај од црвеног .махагонија био је стар н расклнматан. рафови великим делом празни, а разнобојне сијалице у излогу ннкада се ннсу палиле — та, струја је тако скупа: |— сем тога биле су већином прегореле. Власница стара госпођица Дора, седела јв у радионнци — одвојеној од радље тешком али на рубовима извешталом плишаном завесом, и у њој је са Још две трн ученице — помоћннца ннје било — преправљала старе шешире, ставл>ала пантлнке, дотеривала... Нове шешире Јвдва да су нзрађивали. јер није било довољно купаца. Ипак. седећн у радионицв и мучећи се да за неколико динара својим стрпљен.ем и умеш ношћу да облик старим деформисаним шешнрима, које су већином доносиле Рускиње, н цоред тога што јој Је глава пЈ-цала од брнга за снтну свакндашњицу: плаћање кирије и малнх ј рачуна — Дора Габрић је певу- ј шила и гледала око себе ведро, | насмејано. То Је реткост данас,! у време када сви људи мање-внше иду унаоколо наборана чела н са брнгом у очнма. Дора је, међутим, била — зал»убл»ена, заљубљена првипут, н то „срећно" зал»убл.ена. Дора је већ навршила — одавно — тридесету годину. Од младостн сачувала је успомену на дане Једнолике и суморне, проведене са књигом у руци нли везом, поред прозора под надзором строгнх н неумитннх родитеља са старннским, чудннм схватац»има. Тек по њнховој смртн Дора је почела да посматра својнм очима. али тада је у н>ој већ била слеђена младост и целу је везао рад до тада за њу необнчан и непознат. Тако није стнгла ни да упозна људе, ни | љубав, све до онога дана кад је приметила да су све чешће посете некога младића, пријатног н лепог, са јасним топлим очнма. бесумње за' њу а никако за радњу. Тај човек, који је првипут дошао да му се префарба некн шешир, долазећи по њега претставио се Дорн и провео са њом у разговору свакако внше времена него што је потребно да се нзрази задовољство због једног добро офарбаног шешнра. Отада он је долазио све чешће, у последње време сваког дана, прфранцуском. 12 30 во под разннм нзговорнма: да часописе. 13 Радио ј му се променн пантлика на шеширу, измени постава, „колнко би стајала преправка једног панама...", н слнчно, но доцннје је долазио без икаквог повода, говорно „Тек да свратнм мало", н разговарао са Дором дуго, пријатно, као какав стари познаник... Дора није уображавала да је млада, нн да Је богзна каква лепотица. али гледајућн себе урођеном женском таштнном у огледалу - задовољно је посматрала белнну свога лнца, мирне црте. засењене очи — врло велике, правилан нос... „Зацгго не? — >-беђвдала је саму себе. — Зашто ме не би моглн волети?... Па где то стојн да се мора живот прожнветн овако прално, пусто, као до сада?..." На калупу у радионнци сушно
— Ето. вндите .. ! Мушкарац устаде. — Не разумем! Ви стс сјајно некада радили ... Колико је менн било познато, ви сте имали најбољи салон ... Дора одмахну р>тсом. — Некада ..! Мушкарцу се одједном много журнло. — Да, шта оно хтедох рећн? — промрси кроз зубе. — Ништа, навратићу с>*тра ... Набио је шешир на главу, руковао се хладно, кратко, и отишао. Госпођица Дора видела је каје он пред радњом застао, поглеДора га погледа. Ј том погле- д ао фцрму, онда слегнуо рамеу бнло је цело лудо куц:.н>е ннма г\т>нуо руке у џепове п
се да вам ннсам досадан ... — О не!... — Дора заста мало затим, седајући. рече. — Напротив!... Човек се спустио до ње на троногу столичицу. Неко Је време ћутао. — Госпођнце Доро — рече најзад — богами ја нисам видео вредниЈе жене од вас ... Затим, гледајући упорно у Дору. одједном окрете нагло разговор: — Госпођице Доро морам нешто да вам кажем .
ду бнло је њеног срца. — Видите, Ја сам дуго мислио о томе да нас двоје. то јест ви. госпођице Доро и ја ... Речи као да су биле научене из каквог љубавног рецепта који се налази на вашарским тезгама. Али, госпођици Дори Габрић. власници салона шешира „Код Парижанке", за њених тридесет и неколнко годнна ннкада нико није почео овако да го-
нима, гурнуо руке у џепове ј полако. клатећи се. пошао низ | улицу. 1 У том тренутку Дора Габрић кије ништа осећала. Бар она не I би могла да каже шта је осећа-
вори: ..ми". „нас двоје", и те речн јој се учинише као неко обећање лепшег жнвота, ослобођење од свих овнх свакодневних брига које сатиру. од салона који тако жалосно умире. Игла је пробијала шуштаву сламу, руке су провлачнле конац, алн зашнвале су наопако састављенн обод за поставу. — И, верујем, да ви добро знате моја осећања ... Отварање улазних вратнју прекиде мушкарца у речи. Завееа се раствори н у радионицу уђе неко мршаво створење у црној кецељи са рачуном у рукама.
ла, Само Је знала јасно. потт-нв поЈ-здано и сигурно, да тај човек внше никада неће доћи. А знала је и то да неће доћи због тога што разговор, коЈи Је започео са „ви и ја, нас двоје ...", нема смисла да се продужује. Јер, власннца салона шешира „Код Парижанке" није могла да исплати један бедни рачун од стодвадесет дннара ... На њу, Дору Габрић. лнчно, никада се није нн мнслило ... — Па шта о тим?!... — подиже она рамена. на изглед равнодушно. Ипак, затварајућн увече рад-
— Госпођице отпоче брзо- в>у. П Р» погледу на скромне ше-
Гвенола узе руку и загледа се у њу: — Да. има пуно стаклића побуни I под кожом, видите господине! — Сад ћемо ми то да јој извадимо! — рече Франц. (.Наставиће се)
Опере н оперете 19.45 Праг 1: комнчна опера .,Леј па Јелена" 20 Тур Ефел: преное ј нз Опере комик 20 Тт.туза: одломци нз оперете ..Одведите ме" Велнкн концертн ј 20 Брнсл флаи. 20.35 Рнм. 20.35 Свнг Роман. 22.30 Лајппнг. Канерна мулнкн 17 Б) днмпешта I. Ј7.15 31нлано 18 Брнсл флам. 21.15 Ппрнз ПТТ. 21,16 Паршава. 22,30 Калундборг. Ннгтрумептилнн конкертн 19.15 Лајпцнг. 20 Луксембург. 20 Радно Парпз. 21 Варшавн. Чокн.ш • 'ниер^п 18.30 Дројтвнч. 19.03 Рнга 21.30 Варшава.
плето не обзирући се на присуство мушкарчево — дошла сам опет са рачуном, и гос'н шеф каже да је крајње време да се већ нсплатн јер ће он иначе тужитн... | Госпођица Дора погледа. зажарена и збуњена, у посетноца и затим се обрати девоЈци. — Молим вас. дођите сутра .. ! Сада, случајно ... Знате н сами како је незгодно ... — Нншта је не знам! — викнула је девоЈка са рачуном. — Знам само да већ десети пут долазнм за тих тричавих стодвадесет динара. Ако немате толико пара. затворнте радњу!... Какав је то начин?! Врата оу се бучно затворила за њом. Дора погледа у мушкарца. У очнма су јој биле сузе од стида. Мупгкарац се играо са ше
шипе у излогу, у њој с $ накупила нека горчина. као да су тн шешнри кривн што се тако брзо угасно тај кратки блесак наде, што се њен први, свакако н последњи занос. тако јадно разбно... Код куће — првипут после толиког времена — није се погледала. пре но пгго је легла, у огледало... ЕЛКНА ТОМИЧНЋ
КЊИГЕ и ЛИСТОВИ
ЈЕДНА ВОЈБА — Мнодраг Т. Рнстнћ, нздање писца, садржаЈ: Мацинк, портре; Италканн 1913 год.; ИталнЈа у фебруару 1915 годнве; Италија у авгурсту 1922 годнне; Дуал Фашнзма и МонархнЈе у октобру 1922 године; Тешширом, окретао га у руцн. загле- . ке одребе Ралалског уговора, фепап мапк\* бп\*«п 1923 ГЛЛИНО' Пгтипки г.
годнне; Оставка апрнл 1926 године;
се свеже обојен филц. Дора је радила на неком сламном ше- Дао марку... I бруар 1923 ширу. Стара слама је пуцкетала — Ужасно безобразно створе- Фарнначиа, и шуштала. Дора, са старим њв!... — рече некако неубедљи- ИталиЈа у марту 1927 годнне; Суд сламним шеширом у • руци, са ! в°- — Треба платити и избацитн ; Р ада ' Ј>' л « 1927 годнне; Соцна-тна ' . _ ' плпитиш Нтапиј* ЛиХш.ап 1000 маказама на колену. окружена ! напоље, па ннкада после нешто разбацаним материјама за ше- Ј КУПИТИ од њих ... Дабоме .
шире коЈи су однсалн сиротињI ски. сањарила је о сунчаним данима. Ј Завеса. која Је одвајала радно« ницу од радње. залелуЈа се. ДоI ра поднже главу. порумене мало 1 и устаде. Па вн баш сваког дана! То I Је лепо од вас што — обори главу што мислите на мене ...
— Али ја и сама то желим ... — Дора обори главу ...алн десило се тако... — Шта се дессло? Мушкарац се мало намрштио. Дора се сасвнм збунила: — Па ... па, да нема .. ! Мушкарац изненаћено трже главу. — Сада. у сезони „Код Парижанке"? ..
политнка ИталиЈе, фебруар 1929 године; ИталнЈа н Ватнкан у фебруару 1929 годиие; Коментар прве изјаве г. Виоле, март 1935 годнне; Италнја и Мусолннн у апрнлу 1936 годнне. Цена 25 дин. Књнга св може добнтн у свнма књкжарама к код писца: Гарашанкнова ул. бр. 45.
НЕОБИЧНИ ДОЖИВЉАЈИ 2430 ГОДИНЕ ПОСЛЕ
БАН РОЏЕРСА ХРИСТА
Вилма улесилА рапио ча дмжину галаса повтсеан***
»дио , ЈДА АИ ћЕ он >игседн^*<а. (моћи да нам /вуди исТРАЗндХет^ ЗилмА'. пРгтсЕД,- Ц лстрононии пе се САВиТи- I -ми на
УНЊагАш ћУГиГЕ.' НЕ КАМВМ Т0 е чЈапоХма / ВАМА , Зилм А . 8 г К М0МЕ „„„„„ —^^ /еЕ-ИРЕГАРу . ДЛ АИ љ-ХЈу^Р ПРЕТСЕГДНИЧЕ:, зеЛНА УСА ВАМА^ У Ј4СА0М СВЕТУ К-ОМИСИЗА Г &ЛАД .А Г1 ани^А . ОЦЕЦУЈЕ 1 СЕГ НАОСТРЛАОВИГИЈА МАТАГ* ./ дмд ■ ^Али^ЈсТРОФА ! ЛЗУГОНАМ '.&,=! / / МЕОПЛОДАН , ПОМУРИТС !•
УЗ&УПЕНУГ ЗРОГ ПОТЈА&Е ОГРОМНОГ нвевс^ог ТЕ.\А V &АСИОНХ СМО ИНТВРПА А ЧЕТА РНОМ ЛЛђОМ ОУР+1ЛУ1 **А 35М.г»К Ју
СЈИНИ ми се ДА 4 С(Ус7Е .' А А0 • ■ - АЛО • • 0&Л.Е 0Е &ИЛМА / ,-рАЖИМ ПРСТСЕЛ' НИ^ А
(нЕштб УГ0РДИЛИ ^ —
/4
соргн 10 нт а.с.1,
(Насхавиће се/
ПОЛИТНЧКЛ БИБ.1ИОТЕКЛ. I — У првнм својпм данкма, а к салону I доцниЈе. сае до светског рата. јавнн раднкцк V раднкално.м покрету обраћали су пажњу на полнтичко васпптање граћана. Списн Светозара Марковнћа. СтоЈана Протнћа. Милована Мнловановића н другнх. упознавалп су граћане са свнма спољннм н ун\трашњнм полнтнчким пнтањкма. Полктичка бнблнотека коЈу већ внше година издаЈе Предузеће Геца Кон а_ д., а уређује Др. Мнханло Илић, проф. унпв., продужкла је тај посао васпнтања грађапа у духу прогреса н демократскогв ралнкалнзма. Једно за другим поЈавнла су св озбнл>на дела ,,Енглески парламентаркзам" од СндниЈа Лоа, ..ПреображаЈи Јавног права" од чувенога правпика ДкгиЈа, ,,Влада амернчкнх држава" од претседннка Внлсона, ,,Дипломатска ист^нЈа Европе" од Дебндура н друге књиге. Алн, несумњнво, најважннЈа дела нз овв бнблиотеке Јесу БраЈсове Савремене демократнЈе (3 свеске), у коЈнма Је нспнтано државно уређење свнх већнх држава на свету, па чак н британскнх домнона; Сорокннова СоцнологкЈа (2 свеске> са свестраном анатзом н крктнком маркснзма н другкх теорнЈа; ЛаскиЈева Полнтичка граматнка (2 свеске). одлкчан увод у све друштвене проблеме и"у полнтчкн жнвот велнкнх држава. к наЈзад Колови Основн савремене полнтнке. Већнну овнх књига прввео Јв течно н чнтко г. др. Д. Иконнћ. (Бнблнотека Јавног права Књнга 1 14. Стр. 8020. 80. Цена 1700 д., ка отплату по 100 дин. месечно. Издавач Геца Коц а- д.).