Време, 24. 07. 1936., стр. 4

СГРАНА 4

ВРЕМЕ

Петак, 24 јули 1936

политички ДНЕВНИИ Пресуда атентатору Ариаутевићу „Пешптнја је тш . „ и осталим оптужен ''" "оошицима која кора победити М>* изречена даиас у $ «квп 910 подне

1

у Југославији" рвкао Је претседник владе г. др. Милан Стојадиновић у изјави сарајевској „Правди"

Сарајево, 23 јула. — Прнликом евоје последње посете Сарајеву претседник Министарског савета и министар иностраних послова г. др. Мнлан Стојадииовић дао је уредннку сарајевске ,.Правде" следећу изјаву: — Не бринем нн мало за Југоеловенску раднкалну заједницу у Боснн као уосталом нн у другим крајевнма. Свуда је Југословенска радикална заједница постнгла успех н осети.та л>убав народну за својнм конструктнвним радом, јер, Југослоиенска раднк&лна заједница је учннила за народ внше него други, а то мн је главно задовољство. Што се тиче нарочито Босне ја бих ту господу, која тврде да се пе слажу са нашом полнтнком позвао да кажу, шта су они урадилн за ове крајеве? МИ ГРАДПМО А ОНИ СУ РАЗГРАЂИВАЛИ Ми овде спроводимо један емнш.ген план, поднжемо нндуетрију, градимо путеве и железннчке пруге н нзводнмо јавне радове; ми овде уопште градимо а они су овде само причали н разграђивалн. Знам да је Босна дуги низ година била запостављена, и да је бнло крајње време да јој се поиогне, да се нзједначи са другим крајевима наше земл»е и да јој се да она важност, која јој приоада као централној областн наше земл»е. Колнко ја овој стварн арндајем важности најбољи је доказ то да за непуну годину дана долазим већ три пута у Босну.. ПРЕ СВЕГА ЈБУБАВ ПРЕМА ОТАЏБИНИ Мојн прнјатељи н блнскн сарадннцн г. г. др. Мехмед Спахо, др. Шефкија Бехмен н др. Бранко Калуђерчнћ су најбол»е јемство да је ова влада таква какву Јв Босна дуго очекивала. Јер било је у нашој земљи и таквих људи који су имали великог утицаја, али који су га употребљавалн у сврхе које це одговараЈу. Ннје никаква услуга отаџбннн вко се запоставн свој рођенн крај и ако се на н,ега не мнсли. ЈБубав према отаџбинн н према

свом рођеном крају треба да је прва и најглавнија у сваког човека, а нарочнто оног који хоће да се политнком бави. МИ СВП ИМАМО ЈЕДНУ ДУШУ И ОНА ЈЕ ДЕМОКРАТСКА Пролазећи кроз дивне босанске крајеве видео сам њихопо огромно богатство, а разговарајућн са вашим људнма уочио сам какви су и што су: исправии, поштени, искрени, добри и вреде у сваком погледу. Код таквих људи не бојнм се за будућност нашег народа. Овде јо требало радити па да Босна, то срце наше државе буде задовољна срећна н напредна. Таквн какви сте ви такав је сваки наш раени човек, а не може друкчији нн да буде. Ми сви има.мо једну душу и она је демократска. И народ у Шумадијн и остадој Србији има нсту ту душу н жели нсто то што ви желите. Управо стога разлога сам уверен у победу наше мнсли и Југооловенске раднкалне заједнице која је себи ставнла за главни задатак да проведе демократију у нашој земљн. ДЕМОКРАТИ.ЈА МОРА ИОБЕДИТИ Ви често пишете о демократском духу нашег народа. Вирујте ми да ја ово ваше мишљење потпуно делим. Демократнја је мнсао која мора победнти v Југославији: „Са народом за народ!" рекао је на крају претседннк г. др. Стојаднновић. (Време)

Претседник владе г. др. Стојадиновић у аудијенцији код Њ. Кр. Вис. Кнеза Намесника Павла на Бледу Блед, 23 јула. — Њ. Кр. Вис. Кнез Намесник Павле примио је данас пре иодне у аудијенцију, у дворцу „Сувобору", претседника Краљевеке владе и министра иностраних послова г. др. Милана Стојадиновића. МИНИСТРИ Г. Г. ЈАНКОВИЋ И ЛЕТИЦА У АУДИЈЕНЦИЈИ КОД Њ. К. ВИС. КНЕЗА НАМЕСНИКА Блед, 23 јула. — У току преподнева Њ. Кр. Вис. Кнез Намесник Павле такође Је примио у аудијенцију министра шума и рудника г. Ђуру

Саобраћајна конференција на Сушаку делегата Чехословачке Мађарсне н Југославије донела је норнсне закључке Сушак, 23 јула. — Саобраћајна конференција између делегата чехословачких, мађарских и југословснсјсих државннх. ..железница и претставника туристичких установа радила је јуче и данас. Конференција је расправљала о железничким везама између нашег Приморја, Чехословачке и Мађарске. Конференцији је претседавао генерални директор југословенских државних железница г. Димитрије Наумовић. Присутни су бнли такође претставници Јадранске пловидбе, Путника, Чедока, Дубровачке пловидбе и Зетске пловидбе. као и шеф Сушачке станице. Пошто је г. Наумовнђ отворио конференцију, делегате је поздравио у име града Сушака начелннк г. Ђуро Ружић. који је овој важној конференцији пожелео успешан рад. Делегати на конференцији опширно су расправљали питање правца брзих и путничких возова у интернационалном саобраћају за Сушак и Сплит, затим питаше трасирања Чедокових излетничких возова Братислава — Гејкелес — Сушак — Сплит и питање гарнитуре и директних кола. На конференцији је решено да идуће године' први излетнички воз тако звани Јадран-воз, крене из Прага већ 17 априла. други 24, а трећи 30 априла. Од почетка маја па даље полазиће

Јанковића као и министра ј Јадран-воз редовно сваке субо финансија г. Душана Летицу. ™ 1,3 п Р ага за Сушак, односно Сплит. Затим је решено да мимо Турски, чехословачки V француски посланик *од тгретседника владе г. др. С-тојадиновића Блед, 23 Јула. — Претседник Краљевске владе и министар иностраних послова г. др. Милан Стојадиновић примио је данас у вили „Белведере", поред осталих дипломата, опуномоћеног министра Турске Републике на нашем Двору г. Хајдара Али, опуномоћеног министра Ч?хословачке г. Вацлава Гирсу и опуномоћеног министра Француске грофа Дампиера.

раније одлуке прашки суботњи излетнички воз озе године изузетно полази на Сушак односно у Сплит и после 15 августа, т.ј још 22 и 29 августа и 5 септембра. Овим решењем нарочито је удовољено жељи приморских туристичких савеза који настоје да се на Пррморју појача про летња и јесења сезона. Такође се расправљало и « времену повратка Јадран-воза : Праг. Третирана су затим још нега мањб важна питања, после чега јв данас по подне л~ ~ важна саобраћајна конференција завршена. По подне приредила је Јадранска пловидба за учеснике конференције излет Хрватским Приморјем са луксузним паробродом „Загреб". (Време)

Министри г. г. Летица и Јонковић синоћ су напустили Блед Блед, 23 јула. — Данас је допутовао јутарњим брзнм возом из Београда на Блед мнннстар финансија г. Душан Летица. у пратњи г. Трифуна Јовано-."^ у После аудијенције код Њ. Кр. Вис. Кнеза - Намесника Павла н пријема код претседннка владе г. др. Стојадинозића миннстар г. ЈТетица направио • је излет Бохиња. Вечерас у 8.30 часова министар г. Летица вратно се за Београд, а истим во•лом отпутовао је и министар г. Ђура Јанковић. Време)

Наша соколска оегшезентација за Олимпијаду у Берлину Под воћством г. др. Адолфа Пихлера, начелника Савеза и гђе Елзе Скалар, пачелнице Савеза, кренуће на ОлнмпнЈаду следећн нашн соколи такмнчари и такмичарке: Прнстов Јпнко. Грегорка Борпс, ■ "'шов Јогке, Прнможнћ Јоже, Грнлсч Лонрад, Форте Мнрослав, Мгрз.1..кпн ДнмнтриЈе, Штукел. Лео (врста по величнун); тнкмичирке: Ђорђевић Драгини. Нуетишек Мартн, Рунинк ЛнднЈа, Вершец Маја, РаднвоЈевнћ Дутнца, Хрнбар Катарнна, Рајковнћ Олга, Гопуренко Ангелина (по велнчинн). У Државном суду за заштиту државе после десетодневног рада завршено Је претпрошле ноћн суђење атентатору Дамњану Арнаутовићу и осталим народним посланицима. његовнм саучесннцима. Пресуда ће се изрећи далас у шест часова по подне. У наставку прекјучерашњег суђења у 6 часова по подне говорио Је г. др. ДнмитриЈе Закић. браннлац оптуженог др. Српка Вукановића. Он Је одржао наЈкраћи говор од свих бранилаца. Г. Закић Је. нзмеђу осталог, рекао: РКЧ АДВОКАТА Г. ЗАКИЋА — Када сам се пре претреса летимице упознао са оптужницом. морам да кажем да иисам знао од чега Ја оптуженог Вукановића треба да браннм. Очекивао сам да ће на претресу искрснути века нова чнњеница. Алн дочекао сам и завршну реч државног тужноца и одговор на то питање нисам добио. У његовоЈ завршноЈ реЧи оптужени Вукановић само Је поменут као саучесник и тражи се да као такав буде осуђен. Кад сам год почео да оазмишљам о одбрани Вукановнћа, увек сам осећао више потребу да нападам него да браннм. Вукановићу оптужница ставл»а на терет да Је бно борбен и да Је тражио обрачун са владом др. Стојадиновића. Бнти борбен ннје мана. Њему се ставља на терет сведочење о налажењу Једног револвера у клозету Народне скупштнне. ТаЈ сведок каже да Је чуо када Је Вукановнћ поменуо једном приликом крв. Никада се у нашој земљн нстрага у полнтичкнм процесима ннЈе водила за то да се пронаће истина... Претседннк г. др. Уцовнћ опомнње: — То менн ниЈе познато. ма да сам дуго времена судија. Вн сте мало више пошли по страни. После тога г. Закнћ каже: — У класнчно доба правда Је претставл.ана као богнња која држи у рукама теразнЈе везаних очнЈу. Богиња за то што Је делење правде једна божанска функцнЈа. ТеразнЈе су за то, да се каже како ће свака чињеница бнтн одмерена по њеноЈ правоЈ и законскоЈ тежнни. Везане очи значе слободну. непомућену савест. Ја очекујем вашу пресуду, оптужени Српко Вукановић са својим друговнма очекуЈе од ње слободу, а ми свн с њоме врло потребно умнрење. ОДБРАНА Г. ДР. БАРНЧЕВИЋА Доцкан у вече, после г. др. Закнћа. добио Је реч бранилац оптуженог Василнја Трбића г. др. Јанко Барнћевић. Шегов говор трајао је пуних пет часова, све до после поноћи. Г. др. Барнћевнћ Је наЈпре нагласно да оваЈ процес пада међу најважниЈе процесе коЈе Је наш народ у своЈој историји имао. На оптуженичкоЈ клупн седн седам активних народних посланнг-а. Крнвнчви процес Је увек сплет небројеннх компонената. 1 коЈе- често изненађуЈу своЈом компликованошћу. таЈанственошћу мотпва и побуразнолнкошћу ралинх утицаЈа. Крнвнчнн процес Јесте увек део жнвота. коЈи кључа, коЈн се преврће и савија у грчевима. Пооцес, коЈи ми сада прнводнмо краЈу, Јесте процес наше државне нацноналне полнтнке, нашег парламента н можда нашег парламентапизма. Морамо ми сви овде да оваЈ осетљнв случаЈ доднрнемо свом деликатношћу, психијатра, апн н свом одлучношћу Једног хируога. Пред свима нама мора да тебди спас државе да Је свима нама врховни закон и Једннн путоказ. После тога г. др. Барићевић каже да жели у Једном делу своЈих 1лагања да буде Јуридички сув. 1ржавни тужнлац цопео Је матерн1ал за своЈу оптужннцу из оно неколико момепата када Је Аонаутовић п\-цао у Скупштнни. Због тога 1е дужност да се критикуЈе оптужпнца алн да се та крнтнка схватн строго као критика писане оптужнице — а да се остави на страну ичност г. др. Ђадрова. Оптужница Је показала дивну оабоост. Она Је доказала своју 'шеност да се не предате без борбе. Пре свега. наставља г. др. Бапићевић, морам нагласитн да одбоану свога др\та н доагог пон1ател.а воЈзоде Васнлија Трбнћа народног посламика — не могу свестрано обоаднти ако у пуноЈ мене посветнм пажњу Арнаутовнћу н његовом чину од 6 марта. Оптужннца Је њега узела као ценv лнчност овога пооцеса и оча тгодн да Је оп ушао у дворану Раподи® скупштине у намерн да '•биЈе. лншн жнвота поетседннкп владе др. СтоЈаднновића. Ту сво .1г врдњу оптужннца поткрепљуЈе саслушањем Арнаутовићевнм. Али, ппчзнање опт> г женога не решаг.а *ш цстрач::1У в.ласт нити суд ла н.гбаве и лал»е докрзча сретства за утвођивање конвице оптуженнка. Када државнн тужнлац придаЈе толшсу важност исказнма Аоналтовпћа код полициЈе онда Је потосбно да сче те искале осмотрнмо свестоапн1е па ра онда донесемо обЈектнзан суд о значају њихозом као докалним сретствима и поотпв Арпа\-товића и осталнх посланнка. КоЈн су ск њиме га оптуженичкоЈ клупн радн потстрекавања. ДВЕ ВРСТЕ САСЛУШАП.А Ми има.мо две врсте саслушања. Пова врста су сас.лушања код полицнске в.ласти, а друга саслушан>а код истражног суднЈе. Оптужннца поклања пуну веру некнм Саслушањима Арнаутовића код полицнЈе. а одбацуЈе као ненеродостоЈне искале Арнаутовнћа код стражног судиЈе. СаслуШања код полнциЈе могу да буду само Једно помоћно срество. После тога г. др. Барићевнћ оппшрно анализира садржнну поЈединнх саслушања Арнаутовнћа. Он наглашава да Је карактеристнч но прво питање полициске власти, постављено непосредно после пуцања. а коЈе гласн: ,,Ви сте данас ухваћенн на лнцу места у НародноЈ скупштини, када сте за воеме скугнп^ЦРСКе сет-чц« |п ..ШтаЈер" девет милнметара опалнли неколико метака према ск штннскнм клупама и миннстарскнм седнштима у салн Народне скупштине. Дакле. у првом питању се каже да су пуцњеви били уперени према посланичкнм клупама и мннистарскнм седиштнма. На то пнтање Арнаутовнћ одговара: ,,Јесте, Ја сам пуцао, алн не знам ин колико сам метака нспално, ни на г:ога, ни у коме правцу. Ја морам да напоменем да сам Ја целу ноћ пио у друштву моЈнх колега народ-

ннх посланнка и да сам Јутрос пиЈан дошао на седннцу Народне СК\'ПШТИК Л ". Ово Је Јасан одговор, који у целостн одговара човеку, коЈн Је био тотално пнЈан. Вндите лн, како је прво питање било безазлено. Али долази друго питање: ,,У одговору на ваше питање изјавили сте да сте ноћас у друштву неких посланика пили и ца сте затим дошли у Скупштину. Познвате се да сада детаљно и гачно изЈавите у чиЈем сте друштву били, са којим народним посланицима и шта сте разговаралн." Арматура мало по мало почиње ца Јача. Али, Арнаутовић одговара; ,,У сали знам да су Јанић и Стојадин Днмитријевић нешто викали на мене и Ја на њих, настала Је гужва и ја сам пуцао. то Је углавном све, чега се Ја сећам". У првом саслушању дакле. Арнаутовић нема у својој потсвести ни поЈма да Је хтео ма кога да убиЈе, а камоли др. СтоЈадиновића. нема нн помена да га Је ко потстрекавао, ма да је казао да Је Целу ноћ пно са осталим народним посланицима. На другом саслушању Арнауговић прнзнаје да се опнја, да нада у бесвесно стање и да не зна шта говори. Да трезан не пада нн под чиЈи утицаЈ алн, када Је пиЈан да је подложан туђим утнцајнма и да онда чинн разне глупости. Ударимо нарочито нагласак на ове његове речи: ,,разне глупости". Руку на срце, господо судиЈе, зар не постоЈн у свнма нама уверење да Је пуцање Арнаутовићево била Једна од оних глупостн коЈе Је он у пиЈаном стању умео да почннн. АРНАУТОВИЋ ТВРДИ ДА ЈЕ \ТЕО ДА ДЕМОНСТРИРД. АЛИ ЈЕ ДОЛУШТАО МОГУЋНОСТ ДА ЈЕ БИЛО ЖРТАВА Арнаутовић је на саслушању канао и ово: Ја дубоко жалим оваЈ случаЈ. Ја сматрам да мн Је дужност да одмах поднесем оставку. Не знаи да .111 нма жртава, алн, нако нема жртава дубоко жалнм да сам моЈу земљу на овај начин компромитовао пред нностранством и мопим да се ова моЈа ствар што пре ликвнднра, како не бпх наносио шТету својоЈ земљн". Око десет часова увече претседник г. др. Уцовић дао је одмор. После одмора г. др. Баричевић је продужно свој говор, прелазећи на други део оптужнице где она оптужује шест осталих народних поеланика ради потстрекивања Арнаутовића По његовом мишљењу она у

цедираЈмо то за моменат. Претпоставимо да је рекао. Али, ја вас питам какву везу могу имаги те речи са процесом који ми данас водимо ради потстрекивања на убиство др. Милана Стојадиновића? Поред тога, Дамњан Арнаутовић и није био присутан томе разговору. Све и када би било истина да је то претећи узвикнуо Трбић, све то не би могло да служи као база за потстрекивање, јер овде нема законских елемената за то. СведоК Стојадин Димитријевић је један од најватренијих присталица др. Стојадиновића, веома борбен и импулзиван у свима сукобима, али поштује Василија Трбића. Он долази к њему у Посебни клуб и ту дискутује с њим и његовим пријатељима. Никад он тамо није чуо ни од кога ннкакву претњу. И сада тај човек тврди да је једном приликом Дамњан Арнаутовић казао да ће он револверским метком показати да се силом не може седети на власти. Без обзира на то што је сам Димитријевић изјавио да су се ове речи односиле уопште на оне који владају а не нндивидуално, кад би то заиста и било, какве везе може с тим да има Василије Трбић? Ђорђе Јевтић исказује отворено и одлучно да никада ннје чуо Трбића да било коме прети. Живко Протић, скупштински ко месар није никада видео револ-

вер код Трбића, још мање га је чуо да говори о убиству. Аца Аксентијевнћ, којн је стално био у Посебком клубу никад није чуо речи: убиство, крв. Трбић шал.е служитеља Владимира Петровнћа да хитно позове Арнаутовнћа са галерије. ТаЈ исти Петровић једном згодом прешао је с Трбиаем цео Срез велешки. У вожњи кад је тражио перорез и кад му је Взсилије одговорио да га нема, он га је упитао зар не носи оружје. Василије озбаљно одговара: »Носио сам га онда кад је требало; сад га не носим ннкад!" Коначно долазп Драгиша СтоЈациновнћ. Ја не виднм потребу да се нарочито бавим пнтањем револвера. Јер Је ту ствар његов браниоц обЈаснно. Тек треба нагласитн да се зна да Је Драгиша СтоЈадиновић нмао свега два „Штајер" револвера, од којнх Је Један продао пародном посланику Нановнћу. За доуги се зна да га Је оставио у фиоку свога клуба и да Је таЈ револвер у коминикеу полициЈе назначен као револвер коЈи Је нађен на дискретном месту у НародноЈ скупштини. Не сме се заборавити ни то да Је др. Српко Вукановић вндео у полицпјн ..ШтаЈер" револвер који је спадао у арсенал Драгише СтоЈадиновнћа. Ђорђе Јевтић је овде рекао да никада ниЈе чуо Драгишу да некоме прети, нити Је код њега видео револвер. Петога марта таЈ истн Јевтнћ дао му Је један говор да му нсправи. Ја ово помињем стога што ако Је Драгиша Стојадиновић био потстрекач Арнаутовића, какав бн то био потстрекач коЈи у очи извршења дела коригуЈе говор свога друга, и каквн бн то били завереници који не-

посредно пре тога пелу ноћ прово« де у кафанама и пићу? ИРИБЛИЖУЈЕ СЕ ЛОНОЋ... Гођор г. др. Баричевића траЈао Је врло дуго, Поноћ се прнблнжапала. И на судијама <-е запажао • чпп. 1*ап последњи брлнилац, лр. Баричевић рекапитулира цео ток претреса и обзнрући се на сва сведочења, анализнра писани доказни материЈал. Све је то већ било учни.ено неколико пута пре њега. Међутим, као народнн посланик и опозициовар, он Је сматрао да Јв иаЈпозваниЈи да да анализу политнчких односа у Скупштини прв догађаЈа. ОваЈ део његовог говора, коЈи је сам по себи доста дуго траЈао присутни су из појмљивих разлога пажљиво саслушали. У то време у судскоЈ дворани било Је око 20 сенатора и народннх посланика припадннка Југословенскв нацноиалве странке. У политичком делу свога говора за стварање посебне психозе у НаподноЈ скупштнни г др. Баричевић Је углавном кривио претседника Скупштине г. Стевана Ћирнћа, који је својим неочекНваним прнступањем владпноЈ већини изазвао једнодушно огорчење у редовима опозиције. Пошто га Је претседннк г. др. Уцовић у више махова опоменуо да говори пред судом и да према томе треба да се дожи предмета, г. др. Баричевић прекида своЈе излагање и почиње да говори о врлинама и раниЈем раду ВасилиЈа Трбића. Овим је претрес нешто посл# поноћи био завршен, па је претседавајући г. др. Уцовић објавио да ће пресуда бити изречена данас, у петак 24 о. м. у 6 часова по подне.

У Бугарској се ствара НАРОДНИ ФРОНТ

Под зградом у Ракоцијевој удици у Пешти има још 10 мртвих

Софија, 23 јула. — Изјаве које је миннстар претседник г. Кјосеиванов дао после образопамногоме доприноси тој атмосфе- своје нове владе, које је изри и развоју догађаја пре шестог марта. МИСТЕРИ.ЈА ПОСЕБНОГ КЛУБА Државна оптужница посвећује , недеЉЈе, а догаћаји су нарочиту пажњу опозиционар- право

дан доста мали број, образоваће са некнм политичкич странкама т. зв. умерени центар, док би у Народни фронт >шлн земљорадннци н левнчарн, радничка странка, соцнјалисти, радикалн г. Костуркова и демократи

»ладн

ству Југословенског клуба родних посланнка, а специјално Посебном клубу, означујући његове чланове и називајући их активистичком групом целокупне опозиције. Једна врата су водила у ходник кроз који је -сваки без приТаве могао да улази и излази док су друга врата тога знаменитог клуба спајала малу собнцу са великом собом Админнстративног одбора, одакле се свака па и најтише изговорена реч могла да чује. ЗапИсници кажу да је у томе клубу Драгиша Стојадиновић једном приликом предложио да се на седнице пленума иде са револзерима. Предлог је пао у разговоркма у \ 0 којима су учествовали Трбић, I "■»" неугралне лнчностп. Оба опа ДивиН, Миловановић. др Вука- »ктнвна потврднлп су

вршено 4 о. м. сводИле су се углавном на то, да је његова г.лада ванпартнска и да ће она спровести слободне изборе. Ии- г. Малннова. Је од тада прошло нн луне трн Првд пе _ |екти ^ и истварем Народног фропта. тешко је новсровати да ће одлучуј>ћи фактори у Бугарској дозволитн да дође до слободних избора. Рпрочи-

•дпсш онима, који су V новој , г. Кјосеиванова пнделн

нутрашњег политичког стањч у 7Ј|ГГ'.0' ,, :о-*. 1 > \> •| шег министра претседника н по•>е ° крета у Бугарској г. 4лекснндра Панкова то је потпуно ПОТврдио. Он је пред око 350 делегата свога покрета нз целе земл>е, Ј.оји су се, и поред закона о растурању полнтнчких странака, јавно окупнлн на конгрес у Софији, о- ! тнорено дезавуисао г. КЈосемтнова, нзјавнвши, да су њсгоне прнсталице г. г. Тодор Кожухарон и Димитар Мишајков >шли у в.тду као нретставници наци-

(Ол нашег сталног дописника) Будимпешта. 23 јула. 'Телвфонски извепггај). — Вечерас у ?се "»^о*-.а ч».е"инутп су р:-.~очи око рашчншћавања зграде броЈ 73 у Ракоцијевој улици, коЈа св грушила, јер је постоја.1а бојазан да ће се остаци срушитн. Претпоставлл се да пој рУшевинама има Још наЈвнше Де<*ет мртвих, пошто је већи део становннка ове зграде на одмору ван Буднмпеште Становннци ове зграде су се то је тешко повероватн у то. .:а- зећ у внше , шховв ^„лили на да се зна, да би под једном 1<ла- I пукотине у зидови>1а. Интересандом Народног фронта бјп арска тно је да је на један сат пре каспол>на нолитнка бњла пођена астрофе једна комнсија разглесасвим супротннм праиЦем од дала кућу н нашла да апсол>тно онога, којнм мнслн да је поведе греба реновирати кућ> г. Александар Цанков. | Др. НАДАШ

ГРАЂАНСКИ РАТ У ШПАНИЗИ

новић и опет „још неки посланици". Као што видите. све сами посланици који су после шестог марта били ухапшени. После пуно увијања и тражењакомбинација долази реченица која наглашава јуридичке конструкције оптужннце за класификацију потстрекпвања па онда да ће Трбнћ убити претседника Скупштине Ћирића, да ће пастн крз и да се он. Арнаутовић. никада не би одлучио да пуца да свега тога није бнло. На озај начин дато је тобожње чињеничко стање. У оптужннци је само једна одређснд тврдња; ,;да треба убити претседника влгде". Сзе остало је маглоЕНТо. Алн оптужница није тако наивна. Васили?е Трбић је рекао да је оптунсннца писана лепим јези;:ом приповедачкнм и то је нстина. Она се лако и угодно чита, само чим дође под лупу објектнвне крнтнке, искусног празнзка опажа се одмах како се хвата сламчица да излепи свој брод. који већ сада показује рупе и почиње да тоне. И та златна оптужнкца, свесна да искази Арнаутовића код полицнје неће бнти довољно значајни за њено тврђење па чак ни психоАа, та црна дама са крилима од шнмшиша и длакавом главом посеже за сведоцима. Ђура Чејовић сведочн да је на вратима скупштинске сале чуо од Трбића: „Овде ће пасти крв. метци ће одлучити". А Драгиша Стојаднновић одговара: „Да, тако је. Крв ће пасти и треба убити". Замислите Драгишу Стојаднновића да одговара: „Да, тако је. И биће и треба убнти". Који је год слушао Драгишу Стојадиновића. тај никада не може вероватн да је оваква лингвнстичка конструкцнја његова. Долази на ред други сведок: др. Теодосије Петрушевић. Њему | је тобож Василије Трбић рекао како је у Скупштини узвикнуо да ће убити Стевана Ћирића. Ма колико било немогуће и невероватно да би овај зрео човек, озбиљан човек као што је Василије Трбнћ, као каква баба, говорио овакве ствари једном

то у својнм говорнма, које су,

држалн пред окуплмчгам делегатнма. Говор г. Александра Цанкова пнје био нразан блеф, да би се иоднгла поколебана вера код његових прнсталнца у скорн долазак на власт- Нанротив, он Је у њнма само оцртао стварност садашњег полнтнчког стања у земљи, који су многн тек са.чо назнралн, алн нису нмалн храбрости да у њу поверују. Г. Александар Цанков отншас, Је и даље. Он је већ отнореио приступио рсоргапнзовању св»га фашнстичког покрета, којн 14. као н све остале полнтнчко странке, још увек налазн под ударом закона о растуран.у полч тнчкнх странака. Изгледа, да њега тај закон нн мало не збу- | њуЈе. Он је нзрадно и отштамкао у хил>аде примерака „Упутсгва за идеЈну и организациону нлградњу народно-соцнјалног по крета" н ти нримерцн пећ су растурени по целој земљи. Идеологија г. Цанкопљевог покрета, коју је он из.1ожио у тнч упутствима, у националном иогледу потпуно одгонара ревизисннстнчком духу бугарске снољке полнтнке од иосле рата. Што се тнче његовог соцнјалног нрограма, г. Цапков усваја већ примењене системе у Нталнјп н Немачкој. Пред овом опасношћу г. Цанковљеног фашизма, ндеја о стчаран.у Народног фронта, која се нојапнла још пре образован.п нове владе г. Кјосеиванона к-»д одиста велнког броја прететап ника растуреннх демократскдх странака, добнла је сада иово! нолета. Потстнцај за остварс<к.о те ндсје дошао је снонтано од стране самих народннх маса, које су се нећ уједнннле под Јел•1м П:>ПО 'ОМГ .. ПГоле ? Т " -т-",-" Идеја о образоплн.у Народног ф|>онта већ се прнподн своме остварењу. Нзгледа да се чека само Још па одлуку г. Димнтрн Гичева, који Је такође нознан да нрнђе Народном ђронгу. Према нретноставкама, кодо су веронатне, г. Гнчев иећо чристагн па овај позив и са својим прнста-

Најжешћа борба између побуњеника и владиних трутта била је у недељу

Барцелона. 23 јула. — Прошла недеља бнла је једна од најжешћих што се тнче борои између нобуњеника н владнннх трупа. Претседннк каталонске владе г. Компаннс остао је од 6 часова изјутра до 17 часова увече у згради централпог комесарнјата ода:сле је ли-шо днриговао борбама, норед њега се налазно канетан г. Ескофет, од раннјег ре:кима осуђен на смрт, који се назочито одлнковао храброшћу I тога дана.

у

току данашњег дана ухап-

шена су нека лнца, која су хтела да нскорнете ванредне прнлнке н да подигну цене разннм намирницама. ГЕНЕГАЛ МОЛО НИЈЕ ПОГННУО Бајон, 23 јула. — ДемантуЈе с« вест о иогнбнЈн генерала г. Моле. Генерал г. Мола јутрос се налазно у Пампелону и нзвесннм лнчностнма нзјавно Је следеће: „Све иде добро. Наше дело спроводнмо методнчкн. Могу без претеривања рећн да је наш уопех осигуран." (Авас)

ОДЛУКЕ ТРОЈНЕ КОХФЕРЕНЦИЈЕ Лондон, 23 јула. — Са тројне , цре у најиовољнијсм тренутку. конференцнје објављен је следе- Први задатак овог састанка био ћн комуннке: | бн но њнховом мншљењу распрановом споразуму којн бн

„Претсгавннцн Француске, Белгнје н Енглеске, којн су се са- I сталн у Лондону 23 јула 1936 го- | дине сагласнли су се, водећн рачуна о сноразуму од 19 марта, ј нредлозима немачког канцслара од 21 марта и нредлозима фран- 1 цуске владе од 8 апрнла у сле- | дећс.м: 1) Главни цнљ, коме треба да буду упућеин напорн свнЈу европскнх ннрода, јесте консолндовање мира општнм споразумом; I 2) Такво регулнсање свију ннI та!ка можо да се постнгне сло-

требао да заменн рајнскн пакт склопљен у Локарну, како бн се сарадњом свнју заннтересованнх снла разбистрила снтуациЈа коЈа је настала иннцнјативом немачке владе од 7 марта; 4) трн владе предлажу да стуие у везу са немачком и нталнЈанском владом у цнљу да обезбеде њнхово учешће иа предложеном састанку; 5) Ако на овом састанку буде постигнут известан успех, прнћн ће се такође решаиању осталнх пнтан-а која се односе на евроиски мир. У том случају треба сасвнм нрнродно очекнватн да ће се нроширнти обнм дискусије у том нрав1ц-, што ће се уз садњу осталнх заннтересованнх

»одном са;:адњом свнју заннте»есованих снла и нннгга не бн ј Знло судбоносннје за наде на та- I сио регулисаље иего кад бн се :рнкндпо или стнарно Енропи ј оделнла у протнвинчке блокове; ј 3) трн нладе сматрају на осно- 1 ау тога да треба предузетн кора- гила ОЛаК11ттн Рвгулисаљв оннх ке за састанак нет локарнскнх п,, тања, чнје Је решење бнтно :

познатом човеку, ипак ипак кон- | лнцама, које ће се сиести на је- снла којн треба да се одржн што мир Европе." (Авас)