Време, 24. 07. 1936., стр. 6
Г^АНА 6
ВРЕМЕ
Петак, 24 јули 1936
ПРИВРЕДНИ животдр. пвпча стомовић ™"" л " ■" «"пп«ш иптпошии ППУ1
Нотирање отнупннх; цена за пшеницу Пред цправом Београдске берзе век се ц два маха решавало о питањц нотцрања Призадових цена ц кџрсном листц. Појавило се мало неслагање. Призад је захтевао да се ц кцрсном листи Београдске берзе нотираји само његове џене, док си трговџи тражили да се нотираји цједно и послови које они приватно закљцчцји. Призад је образложио свој захтев тиме што сматра да врши кцповинц ради одрекивања повољне цене за произво^ача и да ако овај не зна тц иенц донекле /с промашен џиљ те кцповине. Т рговци сц истакли приговор да има врло много пшениие лошег квалитета којц Призад неке откцтгити и која мора имати нижц ценц од Призадове. Ако се бцдц нотирале само Призадове иене ко може цбедити сељака да тгрода јефтиније. При овој дискцсији трговци сц нарочито подвикли да сц берзц основали трговџи ради својих послова, да ке поред послова које ке закљцчити Призад ипак веки део пшениџе ц продаји прецзети трговџи, и тако даље ... Најзад је остало цгграви Берзе да одлцчи по овом питањц. Имамо цтисак да, када држава даје 250 милиона да би ггомогла произвокачима — ови треба да бцдц обавештени о томе. Обзиром да /с таква мера врста јавне помоки она заслцжцје највеки пцблицитет да би се што веки број користио. Тако да не може тгостојати сцмња да ли треба једна, пре свега јавна, цстанова да објави јасно и тачно ц своме слцжбеном кцрсном листц џене по којима ке дрцга јавна цстанова помоки најважнијем делц нашег народа — земљорадниџима. Такоке не сцмњамо да ке наши трговџи, који сц добри трговџи, цмети да се снакц ц својим пословима. Није нам познато који /е одлцкц тхо овом питањи донела цправа Берзе, али ипак цело ово питање открива ним сцпротности које се појављцјц измеки трговаџа с једне стране и широких слојева земљорадника —• произвокача с дрцге стране.
ГЕЗОНА ВОЋА
Пред живом шљиоарском кампањом
Брчко, 22 јула. — Овогодишњи род шл»иве у босанској Посавини превазишао је по количини и квалитету све досадашње уназад више од десет година. Обзиром на лањски извоз, који је само са брчанске станице достнгао близу 4000 вагона, рачуна се да ће ове године бити са брчанске станнце отпремл>ено преко 5000 вагона сирове шљиве. Квалитет овогодишње шљнве обећава добар пласман на иностраннм тржиштима. а нсто тако верујв се у отпорност овогодишње шљиве према транспортовању у иностранство. Што се тиче пласмана и постизавања већих цена, одржан је низ састанака, на којима су претресани разни начинн за што успешнију продају. Један од њих био је предлог за продају на задружној основи. Алн како за ту сврху треба почетни капитал којим би се задругари-произвођачи моглн финанснрати да издрже лакше у тражењу пијаца. то је помисао продаје на задружној основи остала само као неостварена жеља. И Господарска слога је покушала да организује сељаке и да диктира цене шљиви. али је и тај покушај углавном пропао, због економске слабости продуцената, који не могу дочекати од пролећа до јесени побољшање цена између оних зеленашких и оних које се за врвме кампање постижу. Остао је дакле стари начин, да се свако брине о својој шљиви како може. Ове године извршена Је прод^ја шљива на зелено скбро до једне половице Цвлокупног урода. Ољацн еу често пута лавалк урод још после Цпетања за 30 до 40 пара по килограму. Само, нада у задружну прода^ју имала је успеха утолико, што Је много оних коЈи су моралн продати шљнву на зелено да би прехранили породицу, оставило извосне комплексе непродате. Они су обично продавали на зелено онолико колико су морали. Остало су оставили непродато да би могли са њима слободно располагати. Врчко је већ пуно трговаца из земље и иностранства. ВеЛики
Контингенти стоке за Дустрију
Уред за контролу извоза стоке, сточних производа и прерађевина јавља да је нздао дозволе за недељу од 26 Јула до 1 августа 1936 год. за аустријске пиЈаце како следи: За Б«ч: 2.025 комада дебелих свиња. 404 комада меснатих свиња, 100 комада говеда, 6.700 кгр. меса од мангалица као редовити контингент, 23.000 кгр. свињског меса, 384 комада закланих телића, 2.500 кгр. изнутрице. а изван контингента 50 комада дебелих свиња. За Вннер Најштат: 330 комада дебелих свиња, а изван контингента 150 комада дебелнх свиња. За Грац: 135 комада дебелих свиња. Цене и довоз стоке у 29 недељн (од 19 до 25 Јула 1936) Говеђа пнјаца, на дан 20 Јула 1936 год. На пијаци овог дана било је на продају 1.501 комад говеди и то: 793 комада гојених и 708 комада мршавих. Од овога било је: укупно из Аустрије 1.085 из Мађарске 149 из ЈугославиЈе 90 из Румуније 144 из Пољске 33 Цене су биле: волови екстреми 135/145 |а 120/130 ||а 105/115 |Ла 95/105 бикови 88/112 краве 85/105 мршава стока 70/88 Волови и краве непромењени. прима бикови и мршава стока слабо прошлонедељно, средњи и слабиЈи бикови 2—3 гр. ЈефтиниЈи. Пијаца за свиње, на дан 21 Јула 1936 год. На пијаци овог дана било Је на продаЈу 10.735 комада свиња и то: 6.115 комада меснатих и
Извоз свиња у Немачну Суботица. 23 Јула. — После дужег застоЈа у трговачким од-. носима између наше држчве и Немачке у погледу извоза свиња, данас Је поново почео нзвоз свиња из Суботице и околине за Немачку. Извозници су екопортирали шест вагона свиња за Дрезден. Свиње су дебеле. прворазредног квалитета, за брзо клање. Међу сточарима у Суботици и уопште у БачкоЈ изазвала је ова вест задовољство, Јер се надају да ће успоставл*ањем извоза свиња из Југославије за Немачку постићи бољв цене и да ће сточарство постати поново рентабилно. Пре неколико дана, као што Је познато, почео Је извоз А^гате стоке из Југославије за Пемачку. (Време)
4.620 комада гојених. Од овога било Ја: меснате гојене из Аустрије 2.754 79 из Мађарске 6 1.411 из Румуније 634 763 из Југославнје 444 2.073 из Пољске 2.121 294 из Данске 156 Цене су бнле: прима тешке мангалице 145/151, 3—4 гр. боље; сељачке 145/150, непромењене; Југословенске укрштене 148/155, непромењене; остале укрштене 155/162, до 2 гр. боље; меснате свиње 145/170, до 3 гр. боље. Пијаца жива. Према горњем одговарају цене за Југословенску робу и то: Фко Трошк. Југ. гр. Дин. Дин. Дин. говеда 7.94 3.64 4.30 деб. свиње 12.52 3.82 8.70 мес. свиње 13.56 6.35 7.21 1 шилинг ... 8.64.
Железничке повластице за сајмове Одобрене су повластице од 50 од сто само при повратку у вожњн на југословенским железннцама свнма посетиоцима међународних саЈмова, и то: 1) У РаЈхенбергу у времену од 16 до 23 августа т. г. Повластнца важи за одлазак од 11 до 22 августа, а за повратак од 16 до 28 а"вгуста. 2) У Сиирни у времену од 1 до 22 септембра. Повластица важи за одлазак од 22 августа до 20 септембра, а за повратак од 1 септембра до 2 октобра. 3) У Лајпцнгу у времену од 30 августа до 3 септембра. Повластнца важн за одлазак од 25 августа ло 3 септембра, а за повратак од 30 августа до 17 септембра. 4) У Братисмави у времену од 30 августа до 6 септембра. Повластнца важи за одлазак од 27 апгуста ло 5 септембра, а за попратак од 30 ангуста до 11 септембра. 5) У Г.арију у времену од 6 до 21 септембра. Повластица важи за одлазак од 28 до 19 септембра, а за повратак од 6 до 30 септембра. 6) У Лавову у времену од 5 до 15 септемба. Повластица важи за одлазак од 31 августа до 14 септембра, а за повратак од 5 до 20 сеатембра. 7) У Солуну у времену од в-27 септембра. Повластица важи за одлазак од 1 до 27 септембра, а за повратак од 6 септсмбра до 2 октобра. 8) У Кечу у времену од 6 до 13 септембра,- Повластица важн за одлазак од 1 до 12 септембра, а за повратак од 6 до 18 септембра. 9» У Прагу у времену од 4 до 13 септембра. Повластица важи за одлазак од 25 августа до 12 септембра, а за повратак од 4 до 23 сеп-гмбра. 10) У Инсбруку у времену од 12 до 20 септембра. Повластица важи за одлазак од 10 до 19 септембра. а за повратак од 12 до 27 септембра. 11) У Грацу V времену од 12 до 20 септембра. Повластнца важн за одлазак од 7 до 20 септембра
броЈ магазина и зграда испражњује се да би се сместила шљива. Ове зграде св нарочито удешавају, да би шљива могла што внше остати свежа, ако би настале тешкође и застоЈ у одпреми са железницом. Трговци сваки дан обилазе целом босанском Посавнном од шљнвика до шљивика и капаришу где могу. Сељаци су међутим продавали само до жетве Јечма. а сада их Је мало који склапају послове, јер чекаЈу на развоЈ продаЈне ситуацнје, која Је ове године веома повољна, јер ће овогодишњи пласман бнти нарочито Јак са Немач::ом. (Време)
Немачка смањује царину на свеже шљиве Према обавештењу које је Призад добио данас телефонски из Берлииа Немачка је, са важношћу од 1 августа, снизила царнну на свеже ш .БИве са 30 на 10 марака за 100 килограма.
Пажња извозницима воЋа Завод за унапређење спољне трговине упозорава извознике воћа да су последње пошнљке нашнх раних шљива којв су отпремљене на бечко и трашко тржиште стизале на иста тржишта у врло неповољном сгању, тако да у много случајева постигнуте цене за наше шљ«ве ранке нису могле покрити ни подвознв н друге трошкове. Главни разлог за овако нноке цене лежн у томе, да су у всћинн случаЈева нашн извозници отпремалн недовољно пробрану и зрелу робу која је нмала врло слабу прођу. Други разлог Је тај што су у више случаЈева да би комплетирали своЈе вагонске пошиљке задржавалн чсте на нашим утоварннм станнцама од 2—8 даиа те Је таква роба стизала У неповољном стању. Отуда произилази да су се извесне пошнљке наших шљива ранки, коЈе су стигле у добром^ стању продавале у Бечу на даИ* 20 и 21 о. м. по 35—40 гроша док су међутим пошиљке слабе робе постизавале Једва до 20 гроша а извесне партнЈе и по 10 гроша. Како се показало да наше ранке шљиве врло слабо издржавају транспорт, то се -фсиоручује нзвозницнма да сасвим обуставе слање истнх на стране пиЈаце. У случаЈу да неки нзвозници желе и даље извозити шљиве ранке на инострана тржипгга, препоручуЈе им се да исте пакуЈу у малим штаЈгнама или у малим холандским гандуцима а отпремаЈу их у малим вагонским пошиљкама како би роба могла што боље издржатв транспорт и стићи у што бољем стању до одређених тржишта.
Отнуп пшенице од номиснонарсних и агентурсних радња У вези услова за откупни приЈем нове пшенице од 10 о. м. које Је објавио Призад у погледу квалификапије трговаца који долазе у обзир за испоруку пшенице Призаду, пословнн одбор Призада донео Је следеђе решење: Да су комисионарске радње са храном оне протоколисане као такве или као комисионарско - агентурске које врше продаЈу пшенице Призаду, уколико су до 30 јула 1933 године извршиле протоколациЈу, а из текста протоколације и трговачког регистра излази да се баве купо-продајом жнтарица. Агентурске радње са житарицама немогу дођи у обзир као добављачи пшснице за Призад, Јер оне у смислу Трговачког закона могу вршити само посредничке послове. Као добављачи трговци са територије 'бивше Краљевине Србије долазе у обзир и шпекулативне радње или трговачкомагазаџиске радње, ако се бар три године непрекидно баве трговином хране и ако су своЈу фирму протоколисали до 30 јула 1933 године.
Штрајк пољопривредннх радннка у Кнкннди Новн Сад, 23 јула. — У Великој Кикинди и околинн избио Је штрајк радника на вршалицамп. Радници траже 4Т* од вршидбе, док влагници даЈу 3.75'/,. Како ниЈе дошло до споразума, послодавци су припретилн да ђе У случају да се ствар убрзо не оконча довести раднике из других места. Како се ово противи ?а постојећим законским пропи•има пољопривреднн радници обавестили су Банску управу у Новом Саду и тражили хитну интервенциЈу власти. (Време)
Исцрпљена је квота туристичних бонова у Грчној Трговписка и иидустријска комора Крал>. Југославије у Солуну извештава, да је Солуиека филијала Грчке банке гаопштила Комори, да је квота компензационих бонова предвиђена за трошкове наших туриста у Грчкој, нсцрпл>ена и да према томе Грчка банка неће више исплаћивати бонове које јој наши туристи буду поднели.
ДонеКе се специјална Уредба о подизан>у и раду фабрине за елентролитични банар У вези са подизањем фабрике за електролитични бакар, коЈа ће се подићи у Бару, чији се камен темељац у недељу 26 о. м. свечано освећује, сазнаје се да се у Министарству шума и руда спрема специјална уредба о раду ове фабрике. Уредба ће, вероватно обухватити рад фабрике, као и пласирање електролнтичног бакра, чиЈи ће купац бити највише иаша земља. Исто тако сазнаЈе се да ће фабрика бити готова крајем маја 1937 и да ће почети рад наЈкаснПЈе Јула 1937.
Трепча ће подићи инсталације за топљење оловне руде У везн са програмом на реоргцннзацији нашр рударске и топноничке индустрнЈе (поднзање Зеннце, поднзање фабрикек за електролитични бакар, план о прошнрењу Крањско индуетриЈске дружбе у Јесеницама), сазнаЈе се да ће и познато енглеско друштво „Треича" МаЈнс Лимитед у Косовској Мнтровицм извршнтн рацнонализацнЈу своје продукције. Међутим, како се сазнаје, спрема се плап о подизању Једне великс топионице олова, коЈа би прерпђипалн оловну руду. На таЈ начнн нмалн би још Једну топионицу олова у земљи. Данас већ постоји једна топионица олова н то у Межици, Дравска бановина.
стављен је у судсни истражни притвор а његове пацијентниње пуштене да се из слободе бране Одбачене и презрене од својих породица оне су се јуче слободне на улици питале: „Где сад"
Пошто су завршена нспитивања свих личности у вези са најновијом гинеколошком афером, истражни судија Окружног суда за град Београд, г. Миодраг Стојановић, донео је решење о стављању др. Панче Стојановића у истражни притвор, док су Анка Диздаревић и Ангелина Калабић пуштене да се из слободе бране. Јучерашњи дан у канцеларији судије г. Стојановића от-
Колективни уговор радница у Зеници Зеница, 23 јула. — Рудари и радници Железаре одржали су скупштину на којој је претресано питање радничког доприноса за Братинску благајну. У резолуцији радници траже да се предузму кораци за колективни уговор у Железари. Б Е Р 3 А
Јуче на ефечт?1<>м тржишту ниЈе било закључака!
Данас Је на девизном тржишту било до данас мевиђено мртвило. Закључака ннЈе било. Тенденција Је лабава- Сви су течајевн попустнли изузев 7Те Блера који Је чвршћк у понудн. На девнзном тржишту динар Је н дале чврст. Све су девнзе, нзузев Лондона коЈн јв нешто лакши. попустиле. Раћено Је мало. Берлнна је рађено 50.000 м. по 13.71 за марку. Бгчн 75.000 ш. по 8.68 за шилинг. Солуна 250.000 др. по 29.50 за 100 др. Неште је рађено свега 4250 дин. Компензирано: Лондона 2680 Ф., Ппрнла 65.500 фр., Н»\ј»рка 10.000 д., Лмгтерлпма 32 фор. н Милвна 760 лира. Укупан промет нлнео Јв 1,610.260 динара. БЕОГРАДСКА БЕРЗА Бгогрпд. 23 Јулн. Ефектн Данас на ефектном тржншту ни-
је забележен ннједан закључак.
Само после састанка
рађено Је сто
комада Ратне штете
по 363.
Понуда — тражња
8% Блер V
73.75
73.25
7°е Блер
84 —
83,—
7Ге стабнлнзациони
■ —.—
82.60
4% аграрцн
48.75
48.—
6<Гс беглуци, 500
66.50
66.—
2500
68.—
67.50
5000
68.75
68.50
6% далматинке, 5000
68.75
68.—
Ратна штета
363.—
362.—
Народна банка
6270.—
.
Извозна банка
310.—
28о!—
Општа трг. банка
— { —
120.—
П. А. Б.
233.50
232,—
ЛутрнЈски лоз
—.—
103 —
Дувански лоз
—.—
14.—
Девнзе у олободном промету Лондон 238.10 (— 0.5) Верлнн 1371.— (— 0.91) Веч 868.— (— 1.10) Мнлано 317.50 (4- 2.50) Пешта пон. 885.— (=) Мадрнд „ 670.— (=) Солун 29.50 (=) Девизе у слоКодном промету ван берзе Лондон 239.Нзујорк 47.90 Женева 15.50 Парнз 3.15 ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА Загреб, 23 Јула. Девизе у слободном промету Беч 868.— (— 3.501 Берлнн 1373.— (— 3.50) Берлин, 15 август 1360.Берлнн, улт. август 1355.— (-г- 4.—) Милано 317.80 (4- 0.30) Лоидон 238.— ( = ) Мадрнд 635.— (— 5.—) Промет Је нзнео 1,444.591 днн. Ефектн Ратна штета каса 362 новац 7°г стабилизацнонн 83—83.25 7Г с инвестнциони 83—83.50 4«~г аграр. обвел. 47.50—49 8°» Блеров 83—84 7Ге Блеров 73—73.75 7 Г < Селшман 86—87 6% беглуци 68.50 иовац П. А. В. 233—235—233 Промет Је бно слаб
Жито „Профилик" дало је воло спзбе резултате Под«навл»у Смедерево, 23 Јула. — Жито „Профилнк" дало је врло слабе резултате у Подунавл>у. Поред малог приноса жнто је и врло слабог квалитета и главничаво, тако да га пронзвођачи морају испнрати. Марко Милановић, угледни земљорадник, претседник општнне Родиначке, каже: . Житом „Профилик" посејао сам шест и по ланаца земље и добно сам 3200 кгр. жнта, које је главничаво, тако да ће се ова количина испнрањем смањити испод половине, док Је међутим ово исто земљиште сејано ранијих година житом зв. „банатско" давало годишње допринос у количини од в—7000 кгр. доброг жита. Свн који су сеЈали жито „Профнлик" добили су врло слаб допринос, тако да нн трошкови око обраде истог неће бити покривени."
Акцнје Шећерана ОсиЈек 120—135 Рагузеа 180—180 ЦИРНШКА БЕРЗД Цнрнх, 23 Јула. 11.45 час. У заградн промене које су наступиле од претходног састаика. Београд 7,— (=) Парнз 20.23 (=) Лондон 15.365 (4- 0.008) Њујорк 305.875 ( 4- 0.250) Врнсел 51.625 ( 4- 0.010) Милано 24.10 (=) Мадрнд номннал 41.90 Лметердам 208.— (4- 0.15) Берлнн 123.20 ј (=)■■ Беч, новчанице 57.45 (— 0.15) Праг 12.68 (=) Варшава 57.70 (-4- 0.10) Будимпешта 60.50 (=) Атнна 2.90 ( = ) Истанбул 2.45 (=) Букурешт 2.50 ( = ) НОВОСАДСКА НРОДУКТНА ВЕРЗА Новн Сад, 23 Јула. Кукуруз: бачкн, сремски, банатскн 99—100, бачки лаћа Тиса, Дунав 100—101. Остало све без промене. ННОСТРАНЕ ПРОДУКТНЕ БЕРЗЕ Ливерпул, 23 Јула. Пшеннна: октобар 6.9, децембар 6.8, март 6.575. Буднмнешта, 23 јула. Кукуруа: Јули закљ. 12.68; август закљ. 12.27-40-33, сл. 12.33-35; септ. закљ. 12.13-21-10, сл. 12.13-15. Ротердам, 23 Јула. Ишеншш: Јули 5.50, септембар 5.30, новембар 5.10, Јануар 5.10. Кукуруз: Јулн 71.75. септ. 68.75, новембар 67.75, Јануар 68. Чнкаго. 23 Јула. Ншеннца: Јулн 104.75, септембар 103.875, децембар 104.50. Кукуруа: Јули 93.625, септ. 89.625, децембар 81.375. Ниннпег, 23 јула. Пшеннца: Јули 93, октобар 92.625 децембар 81.875.
Стање наших нлиринга Стање клиринга са државама према коЈима смо актнвни било Је на дан 22 јула 1936 године: Немачка: салдо 20,306.000 мчрака, на дан 16 јула 1936 исплаћена Је последња авиза броЈ 10117 од 27 Јула 1935. Турска: салдо 1,118.000 француских франака. Италија: салдо 40.231.000 лира. Бугарска: салдо 172.000 динара. Стање нашег клиринга са Грчком било Је на дан 22 Јула 1936; салдо грчко-Југословенских бонова у оптицаЈу износио Је 43.444.888.80 драхми. Салдо блокнраних потраживања код Грчке банке изнео је на исти дан 42,534.687.50 динара.
Снупштина „ Ш ипрлч"' Шибеник, 23 Јула. — Јуче је у Шибенику одржана скупштина дрварског предузећа Шипад. На њоЈ се нарочито третирало питање извоза нашег дрвега' у ИталиЈу. Одрећене су такзће чзвесне промене у дал>ем пословању друштва. а у вели' - ом делу изменићс се ускоро управа и учиннти извесне измене у чнновништву. (Вроме)
Наплата доприноса за уљарсни семенсни сћонд По чл. 6 Уредбе о снабдевању нндустрије семенског ул>а уљаним семеном трговци и нидустрнЈе ул>а дужни су да уплаћуЈу допрнносе у Уљарски соменски фонл. образован на основу те Уредбе. По одредбама чл. 13 Правчлника о извршењу цитиране Уредбе наплату поменутих доприноса, у колико не бн било уплаћено у одређеним роковима, врше егзекутивним путем нореске управе.
Др. ж .а у судском ходнику с иеизвесношИу очекује одлуку истражног судије. поче је наставком саслушања служавке Злате Начкар, :.зпог сведока против др. Панче Стојановића. Њено испитивање пре подне трајало је скоро два сата. Она је и овога пута изложила све оно што је већ у неколико махова причала пред полицијом. И дал>е остаје упорна при изјави да је једна пацијенткиња др. Стојановића у његовој ординацији родила живо дете које је он удавио у кофи воде, а потом његов леш спалио у кухињској пећи. Исто тако и да је др. Стојановић спаљивао лешеве остале деце извађене из утроба несрећних мајки. После ње узет је на дуг испит др. Панча Стојановпћ. И овога пута он се бранио као и у полицији само много еластичније и већ искуснији у давању одговора на једном кривичном испиту. Признаје да је вршио абортусе, али да је то чинио, како сам каже, у хитним случајевима и када су то захтевали интереси здравља жена које су долазиле код њега тражећи интервенцију. Пориче да је давио живу децу. И његово саслушање трајало је више од два часа. Потом је др. Стојановић суочен са покретачем целе ове афере, г. Србиславом Тодоровићем, приватним чиновником. Г. Тодоровић поновио је у очи др. Стојановићу све оно што је видео да се чини у његовој ординацији. Др. Стојановић одбијао је ове изјаве од себе и порицао их. Онда је др. Стојановић суочен са служавком Начкар, а најзад са својим пацијенткињама које су биле ухапшене. После овога судија г. Стојановић донео је одлуку по којој је др. Пакча СтојаноЕић задржан у истражном притвору, а његове пацијенткиње пуштене у слободу, али им је саопштено да морају на свакн позив суда одмах доћи. Судски жандарм ставио је 1отом лисице на руке др. Стоаногићу и одвео га у затвор. Анка Диздаревнћ и / игелпна Калабић остале су 1ош дуго у судском ходнику. При преом корзху у слободи оне су у овом замраченом претсобљу, испрод канцеларије истражног судијс, својом унезвереношћу остасиле утисак двеју очајннца. Док јс Анка Диздаревић нешто невезано говорила као захвалност што излази из затвора, Ангелина Калабић падала је у грчевит плач. Напољу је лио пљусак. Др<ећи лице загњурено међу ланове она се питала: — Где сад? ј Онда једна болна нсторија. I Сви су се ове нгсрећне девојке | већ одреклн и она у првом чаI су слободе осећа све понижење једне одбачене и презр^но ' тичности. — Мени остаје само да се убијем... ја немам где да иI дем...
Ипак, полако, између радозналих очију судских одација и других присутних личности, оне су прошле ходником. На његовом крају Анка Диздаре« вић позвала је Калабићеву да пође са њом. Са својим неизвесним и јадним судбинама ове две несрећне жене, понижене и уплакане, изишле су јуче из судске зграде на улицу кад је у часу највећег пљуска била пуста... НМЕ АНГЕЛННЕ КАЛАБНЋЕВЕ НЗАЗВАЛО ЈЕ ВЕЛНКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ У ВАЉЕВУ Ваљево, 23 Јула. — Велико интересовање у Ваљеву изазвала је појава имена Ангелилв Калабићеве у дневним београдским листовима, у вези са афером београдског гинеколога др. Палче Стојановића. Радознали читаоци београдских дневника првих дана ове велнке афере, интет ресовали су се много да дознају која је то Гина и коЈи Је то човек из Вал.ева, што се онако отворено, преко дописннце, свесрдно захваљује др. Панчи што Је посао у својој гинеколошкоЈ ординацији са његовом љубавницом Калабићевом добро свршио и што Је задовољан да в он не присуствује појави „малог Ниџуле". Гина Калабић, девојка из Ваљева, је сестра шефа Ваљевскв катастарске управе г. Николе Калабића. Познато је да Је Калабићева дуже зремена болесна од ногу, због чега је доскора носила утеге. Када Је кренула у посету др. Панчи. казала Је брату да иде да лечи ноге. Тако се нашла у Београду са оним трговачким помоћником о коме је ..Време" писало и који Ју је одвео у ординациЈу др. Панчв СтпЈановића. Појединости нз студентског живота др. Панче Стојановића познате су Једном ваљевском лекару са зајвдничких студиЈа на Уннверситету у Бечу и Београду. Још као студент он св трудио да створи ордннациЈу, па је измећу осталих случаЈева из тадашње његове праксе познато да је лечио очи и Једној ста-
Г. Србољуб Тодоровић јуче у судском ходнику очекује тренутак да се саслуша са др. Панчом Стојановићем. ријоЈ госпоћи. иначе Београђанки. Дуго времена безазлена жена ниЈе могла да увиДи да ћв јоЈ тадашњи др. Стојановкћ упропастити вид. НаЈзадГ када лечење није показало никаквог успеха, болесница Је потражила познатог спецнЈалисту за очнв болести г. др. Нешића, који св необично изненадио откуда неком студенту са медицинског факултета толика дрскост да се упушта у лечење овако тешког очног оболења. (Време)
Прослава Буњеваца у Суботици Суботица, 23 Јула. — Од 14 до 16 августа одржаће се у Суботици велнке свечаности у вези оа прославом 2б0-годишњице до.часка Буњеваца у Бачку. За ове свечаности чине се нарочите црипреме. Из Сомбора долази на свечаност посебан воз .са сомборскнм Буњевцима, нз СараЈ^ва долазе изасланици друшгва : ..Напредак", из Мостара ..Хрват. ска глазба", даље делегациЈе из I Новог Сада, ОсиЈека, Загреба, ; Сплита и т. д. На свечанрст су позвани и надбискуп загребачки др. Анте Бауер и др. Влагко I Мачек.
Однео кући хлеа и отишао да се купа и удавио се Приштнна, 23 јула. — Лошто је уловно неголико ракош које је продао и за добијен говац однео кући хлеб, отнша« ]е на Снтницу да се окупа Не^нб Рагнбовнћ, абаџнски ралник вз Прнштине. Алн како С»тница и ако Је врло мала, има »ного вирова то Је за време кутња Неђиб упао у Један вир и удавно се. Околни купачи успли су да нзвуку Неђиба нз воде гек послв 20 мннута, али в«ћ мртвог.