Време, 25. 08. 1936., стр. 10

СТРАНА 10

вРЕМЕ

Уторак, 25 август 1936

ГфЛДЛКИ

ДАНАС уторак 25 август ❖ ВРЕМЕ ИЗВЕШТЛЈ МЕТЕОРОЛОШКЕ ВЛЗДУХОПЛОВНЕ СЛУЖБЕ Епропа: Внсок притисак са претежно ведрим временом влада пад Западном. Средњом и Јужном Европом. Депреснја са облачним и кишним временом влада у осталнм деловима Езропе. Југославнја: Разведрило се на западној половини и у северннм крајевима. Преовлађује облачно у осталпм пределима. За поселдн»а 24 часа кише је било у целој Краљевнни. Температура Је опала у целој земљн. Мнннмална температура Загреб 8, а максимална Мостар 39 стспенн. Мннимална температура у Београду у 7 часова ујутро била је 12,5 степенн. ПРОГНОЗЛ ЗА 25 АВГУСТ Преовлађиваће ведро у целој Крал»евнни. Температура се нећв знатно променнти. .Сунце излазн у 4.15, а залази у 18.28 часова. БИО' 1ПИ Нов бноскоп ..Трнглап", угао Мнлоша Поцерца н Сарајевске, отвара се 27 о. м. у 9 часова увече. „Луксор" до почетка септембра не ради. Народнн Тонбноскоп, Милоша Великог 6, прнказује 15, 17, 19 и 21 час. И веселу тонфилмску оперету ..Екселенција помоћник". У главннм улогама: Ина Беннта и Е. Бодо. 2) ,,Фокс новости". Мвста ДЈГнара 2, 4 и 6. Авала: На стражн велеграда (Г>*став Фреаих). Шала и Фокс новостн. Коларац: 15, Између две ватре (Цунгле велеграда; (Мирна Лој, Вилнамс Повет). Балкан: 1) ..Булдог Драмонд враЛа ударац" "(Роналд Колман, Варнер Оланд, Лорета Јанг); 2) ,,Дрвенокоси Демон" (Клара Бов Цилберт Роланд); 3) Фоксов ж>т>нал. Корзо: 15, 1) Очн чарне (Хари Бор. Снмона Симон); 2) Музнчкн фнлм. Кагнна: Затворено због реновнрања. Новаковнћ: 15, 1) Њезина внсост продавачнца (Вили Форст, Лнана Хајд. Паул Кемп>; 2) Жутн пакао (К^ерк Габл, Цнн Харло). Уранпја: 15. 1) Заборављена лица (Херберт Маршал. Гертруда Мичел); 2) Бетн Буп; 3) Парамунт журнал. Колосеум: 15, Борба са змајем (Гретл Тајмер). ДЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ: Брозичевић Милнвоје, Босанска 8 (тел. 21-132), Живковнћ Милан, Цара Николе Другог 13 (тел. 21-027), Каракашевнћ Милош, Цпра Душана 40, (тел. 26-417), Константиновнћ Наум, Нриштннска 90, (тел. 27-630), Протић Божа, Сарајевска '28 (тел. 24-588), Рожман Мирослав, Престолонаследпнков трг 5 (тел. 26-165). Селаковнћ Коастантин, Кнез Мцхајлова 46, (тел. 21-325), Станојевнћ "Борђе, Крал>а Атександра 1"6 (телефон 28-912), Јевтнћ Александар. Крал»а Александра 17 (тел. 26-380), Дебељковић Драглтнн, 1;рал,а Мплана 18 (тел. 20-345). Мутавџнћ-Ннколић Мара, Немашина 30 (тел. 23-715). Земун: Жнвојин Атанацковнћ, Кра ља Петра 88.

СУДСНА ХРОНИНА КРАДЉИВАЦ који је по старом закону био осуђен на десет година робије за нову кра1ју кажњен само са четири месеца строгог затвора

Јучерашњн дан у Варошком суду био је пггур. Неколнко мањих претреса. Да се у другом крнвнчном већу ннје појавно свештеннк Храннслав Томић, импозантан у својој дугој црној мантији и обрастао у дугу риђу браду. било би скоро досадно. Алн је баш јучерашњи дан подвукао једну значајну чињеницу; колико је наше законодавство последњих година модерпнзовано и социјализнрано. Прво кривнчно веће. За дугим зеленим столом седе судије г. г. Мрваљевић, Софронијевић и Захарић. На оптуженнчкој клупи је један млад човек, погурен и болешљнв. Државни тужилац г. Душан Јовичић заузео је место лево од колегијума. Његова је оптужница кратка, јер је и злочин, ма колико био тежак, штур и безначајан. Болешљиви крадљивац, Танасије Милосављевић, упао је једног дана (23 јуна) у нечији стан у Раковнци, обио два кофера и извршио крађу у вредности око 150 динара. Дакле. обијање. Или боље: опасна крађа. Крадљивац није новајлија. Зна г. Милутина Петровића, док је још био претседник суда. За две крађе г. Петровнћ га је (наравно у колегијуму) осудио на десет године робије. Зна и судију појединца г. Ђоковића. И ту је добио неку казницу. Укратко, ма да није новајлија, није много вешт крадљивац. Не би, иначе, доспео по трећи пут на оптуженичку клупу. — Чуо си оптужницу? — Да. Крив сам. Претседавајућн г. Мрваљевић диктира записничару г. Вагнеру, чији протокол клнзи по писаћој машини: „Признаје. Брани се уосталом као на нспиту од 6 јула... Био од стране овог суда осуђиван на десет година робије..." — Шта ћемо сад? Зло пише... — Молим вас, господо судије... (оптужени уетаје и сриче своју. молбу). Дајте ми могућност да проживим неку ^одину. Никад више нећу да крадем. Дајем вам часнУ реч. Покорно молим... — Зашто си крао? — Код куће стари отац. Седамдесет и пет година. Мајка исто тако стара. Ја на улици, гладан. Требало је причекати на ранију пресуду, док се извуче из архиве. Један господин гласно размишља. Скандализира се управо: — Ла жистис... Десет година робије за крађу. Човек гладан...

Јуче није дошло до преговора између молерских радника, који су у штрајку, и послодаваца

Јуче, у тринаестн дан штразка молерско-фарбарских радника, требало је да отпочну преговори са послодавцима на бази пројекта колективног утовора који су предложили радници. Међутим, до тога није дошло. Радницима молерско-фарбарске струке из Београда, Земуна и Панчева, који су у штрајку, послодавци су ставили до знања да не желе да преговарају у Инспекцнји рада. Не допада им се, кажу, известан службен утицај на њих, по коме би они требало да у извесној мери попусте пред радничким захтевима. Траже да се преговора на неком другом месту. Можда у Занатској комори? С обзиром на овакав одговор послодаваца сазвана конференција за јуче пре подне у десет часова између претставника радника и претставника послодаваца није одржана. Међутим, изгледа да иза оваквог одговора послодаваца стоји нешто друго. По свему они се још нису сложили у питању избора личности за свој преговарачки одбор. Радници од сзојих захтева не отступају. И дал»е стоје при из-

д в д л д ЈБубимац београдске публике ГУСТАВ ФРЕЛИХ у филму: љубави, невероватних заплета, узбудљивих сцена. криминалитета и идеалног садржаја На стражн велеграда Додатак: Чарли као отмнчар (Чарли Чез шала) и Факс новости У 3 сата сва места по 5.динара (ложе 8.—)

рађеном пројекту новог колективног уговора. Они су врло компактни и с одушевљењем поздрављају даљу борбу. Добијају уредно оброке на казанима у Берзи рада. Јуче чак нешто повећане. Јуче пре подне одржана је смотра радника који су у штрајку и они су н том приликом манифестовали своју одлучност да истрају до краја. Примећено је да један мали број послодаваца на известан начин, ипак, обавл>ају своје послове. Испитивањем утврдило се да они то раде помоћу надничара и шегрта и да су око две стотине таквих личности упослнли. Синдикат молерско - фарбарских радника устао је одлучно против упославања неквалификованих радника у овој струци. Због тога издао је један апел јавности и грађевинарима. обавештавајући их о рђавом квалитету рада који се добије запослењем неквалификованих и нестручних радника. У току јучерашњег дана штрајкачима су се придружили и многи шегрти, које су послодавци нарочито експлоатисали, од како је објављен штрајк Штрајк молерско - фарбарских радника проширен је још на Сокобању, Ниш и Врњце. где је такође извршена обустава рада.

Београдске вестн ц Чпнопннчке н студентоке ловластпце за претстнве у Народном позорншту Од 25 о. м. управа Народног позорншта пушта у продају чнновннчке н студентске повластнце за претставе у згради код Спомсника. Повластице се продају па главној благаЈни Народног позорншта (улази из ДоснтиЈеве улице по цени од дин: 20 за чиновнике н дин.: 10 за студенте. Чнновннци државних надлештава повластице ће подизати по списку овереном од стране надлештва.

Сви су под мучним утиском. Претседавајући судија г. Мрваљевић саветује оптуженога: — Зашто си крао? Ти, изгледа, и не умеш да крадеш. Видиш да то није посао за тебе. Увек -е ухвате. Зашто? Крадљивац је слегао раменима. Није одговорио. Кад би и он знао зашто је крао. — И други краду... Претрес је брзо завршен. Нема сведока. Опггећени нису дошли. — Шта овде фрапира, господо судије, питао је у својој речи државни тужилац. Овај је младић већ осуђен због крађе на десет ј година робије. Сгари закон био је строг. Човек је крао. Али је био гладан. Недостатака друштвене интервенције разлог је што овај младић седи данас овде, што је крао, први пут, други пут, трећи пут... Можда ће ко зна по који пут украсти... Његове су прилике такве. Да је и други у његовој кожи, ко зна, можда... Треба правично проценити овај # случај. Један београдски адвокат је бесплатно говорио. Није имао шта да каже. Државни тужнлац је био на потпуној висинн задатка. Последња реч припада оптуженом: — Ја бих сад, овде, потписао смртну пресуду унапред: ако украдем само једну иглу... Суд је протумачио дух новог крнвичног закона: четири месеца строгог затвора. Сви су задовољни: и државни тужилац. и бранилац, и оптужени. Кад после два месеца изиђе из затвора, биће можда исправан грађанин. Ако буде имао шта да једе... И Хранислав ТомиЋ тужи Времена се мењају. Свештеннк Хранислав Томић, власник предузећа „Побожне књиге за народ", познат је нашој јавности са оптуженичке клупе. Времена, се мењају. Јуче се Томић појавио, пред већем другог оделења, у улози тужиоца. Неки Живко Ађаски, који сада живи у Неготину на Вардару, био је упослен у његовом предузећу. Томић тврди у својој тужби, лажан рачун број 5329, по коме је тобож 3000 календара за 1935 годину (цена два дннара) послао Стојадину Радосављевићу, трговцу из Алексинца. У ствари није их послао..." Ађаски није дошао на претрес. Дао је исказ у своме месту. Туженн каже да није примио 3000 календара, већ само седам стотина. Толико је и послао. Суд је Ађаског у отсуству ослободио Два шамара коштају г. Фрању Баха 1200 динара Јуна месеца ове године нестало је из касе књижаре Геце Кона 100 динара. Случај је био такав да су се сви дали у трагање. Највише сумње побудио је шегрт Живко Николић који је иначе био врло вредан и поверљив и коме су дали да инкасира рачуне по граду. Кад су шегрта претресли нашли су у његовом џепу 100 динара. Шеф радње г. Фрања Бах, његови помоћницн Радомир Пауновић, Марко Јерковић. Мирко Чопић и шофер Радивој Марић одвукли су малог Живка у подрум и тамо га батинама терали да призна дело. Живко се бранио да је тог дана примио од свог оца 100 динара. Шеф и помоћници нису му ништа веровали. Истукли су га, а кад је његов отац потврдио да је свом сину заиста дао 100 динара, онда су га пустили са модрицама на лицу. Јуче су зато, по тужби Живка Николића, седели на оптуженичкој клупи г. Фрања Бах, његови помоћници и шофер. Дечак је у тужби тражио да се његов бивши шеф, старије колеге и шофер казне колико су заслужили за ово батињање. На суду је г. Бах казао: — Био сам уверен да је Живко украо новац. Због тога сам му ударио два шамара, али не тако јака... Шамар уосталом није никакав ударац... а овај шегрт не може ни да се увреди... Помоћник Радомир Пауновић Је казао: — Ако смо га тукли чинили смо то по наређењу нашег шефа г. Баха... И ми смо били шегрти па смо вукли батине... После речи заступника тужбе и одбране суд је донео пресуду којом је г. Фрања Бах проглашен кривим и осуђен на 1.200 динара новчане казне, а остали оптужени су исто тако проглашени кривим и осуђени су са по 600 динара новчане казне. Суд је ослободио једино г. Мирка Чупића Јер је стекао уверење да није учествовао у тучи.

Слава Другог самосталног артилернјског дивизиона

Слава Другог самосталног артилеријског дивизиоиа

Јуче је Други самостални артилериЈски дивизион прославио своју славу као спомен на битку код Шуматовца. Домаћин славе, пуковник Чедомир Зарић, командант Дивизиона дочекнвао је госте коЈи су долазили на славу стазом искићеном заставама и лаким топовима. Међу присутнима, запажен је командант града Београда генерал г. Томић коЈи је уједно заступао Н>. В. Краља. Изасланик Министарства воЈске и морнарице био Је генерал г. Петровић, командант Дунавске дивизиЈеке области генерал г. Ђорђе Поповић, командант бригаде Краљеве гарде генерал г. Жупањевац, командант артилериЈе Дунавске дивизиЈске области генерал г. Рада Поповић и др. Војна музика отсвирала Је мо-! литву, па су свепггеници одржали црквени обред. Домаћин славе, пуковник г. Чедомир Зарић одржао Је кратак говор, у коме Је упознао прнсутне са значајем данашњег дана односно битке на Шуматовцу,

у коЈоЈ се нарочито истакла по- | Интонирана је и државна химжртвованост некадашње „Бео-1 на, па Је парадним маршом заврградске градске чете", чији су, шена преподневна свечаност. наследници данас у овоме ди-1 После подне је одржана закувизиону. | ска и воЈничко весеље. Ц.

Сахраиа др. Морица Булија

Трговац Хари Вајнер који се тровао вероналом остаће у животу Пре неколико дана, као што Је познато, трговац Харв Вајнер испио је већу количину веронала и пренесен Је у бесвесном стању у прво унутрашње одељење болнице. Лекари су били изгубили сваку наду, а исто тако и породица. Јер више од 48 часова човек ниЈе долазио свести. Једва Је давао знаке живота. Четврти дан наступио Је неочекивани обрт. Стање здравља Хари Вајнера кренуло Је на боље. Отворио. је очи, али Још никако ниЈе могао да говори. Из болнице ВаЈнер Је пренесен у санаторијум др. Фаркића, у Маршала Пилсудског улици броЈ 22. где је поново подвргнут детаљном прегледу. Пошто му Је Још једаред испран стомак, пренесен је у свој стан, у Добрачину улицу броЈ 14, где Је под сталном негом лекара специЈалиста. Мада је испио велику количину веронала, коме би сваки други подлегао, трговац Хари Вајнер (који је врло добро познат у главној београдској чаршиЈи) остаће у животу. То Је мишљење лекара специЈалиста.

Дављење у Сави младог столарског радника Јозефина ЈТончин, власница купатила „Црквеница", на левоЈ обали Саве, предала је Јуче КомесариЈату савске полициЈе одело Једног купача које Је преноћило у кабини. Из легитимацнЈе, коЈа је нађена у оделу, видело се одмах да се нестали купач зове Ђура Грлиа, столарски радник, родом из села Волондера, у СавскоЈ бановини. Има 20 година. Истрагом Је утврђено, да се млади радник лрошле недеље цело по подне купао на купатилу „Црквеница". НиЈе знао да плива. Пред вече Је исчозао. Другови су га неко време тражили, а затим су отишли, мислећи да се Грлиа пре њих обукао. Уствари. његово одело остало Је у кабини, где га Јс тек Јуче изЈутра пронашла оласница купатила. Јасно Је да се Ђура Грлиа удавио за време купања. Предузете су потребне мере да се његов леш пронађе.

Стечај за рсдовне н ванредне професоре илн доценте на Ветеринарском факултету Универснтета у Беогпаду Савет Ветеринарског факултета Упиверснтета у Београду овнм распнсуЈе стечаЈ за четнрн места редовних нли ванредннх професора или доцената: 1) За катедру за анатомиЈу са патологиЈом, за предмете: Систематска и топографска анатомиЈа, Патолошка анатомиЈа и патолошка хистологија. 2) За катедру за фнзиологнЈу са патологнЈом. 3) За катедру за интерну клиничку пропедевтику. 4) За катедру за хнрургнЈу о офтамологиЈом и енихологиЈом. Кандндати коЈи рефлектираЈу на ова места дужни су поднетн ректорату Университета, у року од ** недеља од дана првог огласа 4 ..Службеним новинама", своЈе приЈаве, научне радове, сигг1си1ит у|1ае н морају назначити за коЈе звање подносе пријаву.

Јуче после подне у 2 часа сахрањен је уз огромно учешће пок. др. Мориц Були. Једна чета пешадије и лафет на коме је његов ковчег пренесен у гроб били су знак покојниковог официрског положаја. Поред велике масе његових колега лекара било је много света из свих кругова и друштвених класа Београда међу којима је пок. Були уживао глас не само изузетно доброг, честитог и исправног човека, него и одличног и пожртвованога лекара. На многим лицима заблистале су сузе када се лафет пробијао кроз масу ка гробу. У мртвачници где је одржан верски обред први је узео реч врховни рабин г. др. Алкалај који је истакао врлине покојника. После њега његов колега др. Тихомир Симић, професор универзитета одржао је овај узбудљив говор: Умро Је др. Були! — Кобне речи кој« су јуче прохуЈале носећи собом тугу, бол и жалост, који потресаЈу и остављаЈу дубоког трага у души и телу његових рођака и пријзтеља. Умро је Мориц. човек, друг и пријатељ. Човек који је умео да осећа у људском болу и жалости, приЈатељ коЈи Је ум-ео искрено се радовати у радости и весељу својих пријатеља. Нестало Је оне тако познате симпатичне и живахне фигуре која се сретала на свима скуповима нарочито старог Београда и којз је увек уноснла ведрином свежа духа и хумора свежнне и ведрине у тмурне и забринуте душе људи данашњег тако мало веселог доба. Алтруиста као човек био је то и као лекар и стручњак. У доба када се још њих мало знало и у самим стручним круговима о вредности Бактериологије он се сав посветно баш тоЈ новој и младоЈ грани медицинске науке, која Је захтевала и захтева тако много самопрегоревања, тако много идеализма, тако много љубави према истини и прогресу. Доследан тим своЈим особинама, осећањима и схватањима, он није никад могао уносити у своЈ рад неосетљивост и грубост ове свирепо - неосетљиве материЈалистичке садашњице. Умро Је као сиромах! За време минулих ратова нарочито за време Балканских ратова његова спрема стручњака — јединог у нашоЈ земљи пружила нам Је драгоцене услуге у борби против наЈвеће немани људског рода — против заразних болести. Са пожртвовањем до самопрегоревања он учествуЈ-е у борби против колере. Сарађује са Дригалским који је на његов предлог био позват. У Европском рату ради на сузбиЈању пегавца. На солунском фронту у Хиршфелдовој лабораториЈи, а после рата на стварању општинске бактериолошке лабораторије и организовању општинско-профилактичке службе. На то.ме послу затиче га и сама смрт. Бавећи се искључиво овом граном медицинске науке и посвећујући сав своЈ рад само проблемима и питањима коЈа су у тесној вези са њом, он занста с правом заслужује име које су

му тако често давали његови пријатељи и познаници, име првог српског бактериолога. Морице, у овом тешком тренутку када се твоји посмртни остаци предаЈу матери земљи, у овом тужном часу вечитог растанка, нека би ове слаб-з речи послужиле као утеха у неизмерном болу творих рођака и приЈатеља, нека ти ове слабе речи буду последњи тужни поздрав твог друга и приЈатеља«. После тога узео је реч његов сарадник у бактериолошком одељењу Београдске општине г. др. А. Јовановић и његов друг г. др. Алкалај и најзад г. др. Спасојевић у име Удружења лекара.

I ПОНОДОМ СМГТИ мог незабо! рављеног оца Мнханла А. Суворина. уредника лнста ..НовоЈе | Времја" захваљујем професору Университета г. А. Погодину. коЈи Је говорио у име рускнх књнжевника и новинара, г. Н. Рклицкоме, уредннку ..Царског Весннка", н г. професору Милу Павловићу, који је у име браће Ср5а у врло осетљивнм и дирљнвг.м изразима нзнео рад мог пок. оца у корист ЈугославнЈе и Слог.енства. Такође моЈу топлу захвплност дугуЈем и г. В. Штрандману, бив. руском опуиомоћеном мнннстру на српском Двору, и бившнм сарадннцнма лнста ..НовоЈе ВремЈа" као и свима, коЈи су спроводу и сахрани прнсуствовалн. Истовремено дубоко захваљујем г. др. Тим. Локоту на топлом осећању према моме покоЈноме оцу МихаI илу А. Суворину, коЈе је он иорај зио у своме чланку (,,НовоЈв ј Времја" у културно-политичком I жнвоту РуснЈе) од 22 августа у ,,Времену ".Марши1 Суворнна ..ПРЕСПИ" друштву за унапређење турнзма у Ресну и околина са седиштем у Београду (Пашпћева 6), приложилн су за зидак>е друштвеног дома на обали Преспанског Језера, г. Иван Мншевнћ, из Београда дин. 50, Сламникарска задруга Менгеш (Словеначча) днн. 50. ,,Бата" а, д. Борово •дин. 100. г. Ннкола Драгосављевић, шеширџнја Београд, дин. 50, г. Душан Тодоровнћ. трг. помоћннк днн. 10, гђа Драгица Мишевић, Београд днн. 50, г. Христа Ннколнћ, кафеџиЈа из Ресна дин. 50 н г. др. Томас Космас, лекар Београд дин. 50. Приложницнма н овим путем управа друштва наЈтоплнЈе захваљуЈе.

ПОЗОРИШТА

БЕОГРАДСКО НОЗОРИШТЕ „СЛАВИЈА" Данас даЈе се сЈајна комедиЈа у 3 чина „Сумњнво лице" од Бран. Нушића. У главннм улогама: гђе: Берковић. Казазовнћ, н г. г. Н. СтоЈановић, Тамаров, Качаник, Томић, Казазовић н др. Цене места: 10 дин. од особе. Почетак у 21.15 час.

Несре^а у Маринковој бари у којој замало нису погинули један шофер и четири радника због трулог моста

Радници нзбацују дрва из потока понова у камион

У Маринковој бари Јуче по подне догодила се несрећа, у којој за мало нису платили животом један шофер и четири радника. Под теретннм аутомобилом броЈ 1861, натовареним са десет кубних метара дрва, у Стевана Првовенчаног улици, попустио Је дрвенн мост на Мокролушко.м потоку, тако да су се четири радника (Јован Тимарац, Милорад Јосић, Милорад Јовановић и Муре Чехарић-Џафер) заједно са дрвима и шофером ЖивоЈином Стојиљковићем сурвали у канал, дубок четири метра. Благодарећи пукоЈ случаЈност, лакше је повређен само радник Јован Тимарац, са станом у Јатаган малн (други ред, број 94) и он је одмах пренесен у болницу, ради указивања лекарске помоћи. Остали су задобили незнатне повреде, тако да им није била ни потребна лекарска помоћ. Аутомобил Је остао заглављен на мосту. Ова несрећа, која Је за трен ока искупила пола Маринкове баре, догодила се око седам часова. На лицу места ис ршио је одмах увиђаЈ дежурни писар сао-

браћаЈне полиције г. Мнлан Стојковић. Утврђено Је да Је до несреће дошло због тога што ј« мост био труо. Мост Је општински. Пре неколнко дана Је оправ љан н том прнликом Један радник скренуо Је пажњу да су даске труле н да може доћи до несреће. Међутим, преко тога св прешло. Повређени радник је саслушан у болници.

Нови чпан Надзорног одбора Поштанске штедионице У име Њ. В. Краља Петра Ц. указом Краљевског Намеснаштва, на предлог Министра финансиЈа разрешен Је дужности члана Надзорног одбора Поштанске штедионаце у Београду Милош Штнблер. Истим указом постављен је, на његово место, за члана Надзорног одбора. др. Бојан Пнрц, шеф Отсека Централног хигијенског завода у Београду.

Офицнрн ставл>ају ковчег са пос.мртним остаци.ма пок. Булна на лафет

САОПШТЕЊА

ИЗ ГЕКТОГДТА УНИВЕРСИТЕТА У БЕОГГАДУ СтечаЈ за два места асистената на Ветеринарском факултету Университета у Београду. Савет Ветерннарског факултета Универснтета у Београду овнм расписује стечај за два места аснстената прнправника н то: 1) За Једног асистента приправннка за хемнЈу за ветерннароку меднцнну, н 2) за Једног аснстепта прнправника за анатомпју домаћнх животиња. Кандндати коЈн рефлектуЈу за ово место дужнн су поднети Ректорату Унннерснтета своје прнЈаве. научне радове н сигг1сц1ит у11ав у року од 6 недеља од дана првог огласа у „Службеннм новннама". ИЗ СГПСКОГ ПЧЕЛАГСКОГ ДГУШТВА Српско пчеларско друштво (Београд) обЈављује да се трећн пчеларскн течаЈ неће одржатн у септембру ове годнне већ идуће године н траЈаће око месец дан.% да би се слушаоци истннскн оспособили за вође пчеларства у својоЈ околини. Све ће бнти благовремено обЈављено.