Време, 25. 08. 1936., стр. 11

Уторак, 25 август 1936

СТРАНА 11

ссло

0 ГЛЈЕЊУ 03ИМ0Г ЛДНД

У главннм нашнм пол>опрн- [ вредним пределима највећи део ј површнне свега земл>ишта заузимају само две бнл>ке: к>т<уруз и ! пшеница, док се све остале гаје само у мањем опсег>*. Ово има својих разлога, и без сумње н сзојих добрих, али н лоших страна. Пшеница и кукуруз заиста су Г>ил»ке од првокласног значаја. Оне у нашим крајевима добро и сигурно рађају, и оне могу да дају и велике жетвене приносе; о- , ко њнх пол>опривредник нема тако много посла, и — што је врло важно — наш пол>опривредник је њиховом гајењу најбоље вичан и на^-чен. Али. искључиво гајење само ових бил>ака има и својих рђавих страна. Пад цена пшеннце последњих година на

Озшга лан светскиМ и на нашим тржиштима довео је већ много пољопривредника у тешко стање. Суше, које у нашим крајевима неких година бивају катастрофалне, уништавају велнки део бербе кукуруза. И са тачке гледншта технике самога рада код усевног реда „кукуруз — пшеница", где само ове две биљке стално на земљу долазе једна нза друге, има доста незгода и тешкоћа. јер се никад не може земља под пшеницу обраднти добро у1 како;би требало па да донесе највећн принос, већ се наша пшеннца стално сеје у недовољно обрађену земљу. Због свију ових разлога хитна је потреба да наш пољопривредник учини друкчији распоред усева на својим њивама и да заведе гајење и других биљака, а не само кукуруза и пшенице. Велик је избор таквих бнљака. У првом реду нмале бп да дођу у обзир разне пићне бнљке (граорица, детелина. сочиво, грашак, сточна репа», па онда индустрнјске биљке (шећерна репа, олајна репица, соја, конопља. лан). Гајењем ових биљака уноси се у газдин-

" • V - ^

Гребенање чаура лана

све своје наде на једну коцку (пшеницу и кукуруз), него да има више производа, сточних и биљних, за чије ће се уновчење увек наћи некакова повољна прилика. Таква једна биљка за чије гајење су у садашње време врло повољни изгледи јесте озими лан. Он даје у исто време два трговачка производа: семе и стабљике. Семе лана богато је уљем. и као такво врло много тражена роба. Стабљике лана дају пређу за платно и тканине, и то је роба која се може добро продати. Од гајења лана пол>опривредник има и других важних користи. Он се рано скида са земље и рано износи на пијацу, дакле уноси у дом прву пару. После њега земља се може угаритн и орати, до јесени и трипут, па је то онда одлично за пшеницу, или се пак може. ако је земља врло доба, иза лана посејати још и која пиђна биљка, или лупина за зелену гнојидбу, и све то до

I бро осуше. Најбоље је на две сој је положити дугачке штапове. па I на ове наслањати снопиће лана да се суше. Вршидба семена лана не изводи се помоћу обичне вршаће машине јер би се у том случају стабла. и пређа у њима. исррхала, него се семе измлати штаповима, или изгребена на нарочитим за то удешеннм гребенима. или пак изврши се на специјалним вршалицама за лан. По хектару земље може се очекивати око 1000 килограма семена н 3000 до 4000 килограма стабљика. И семе и стабљике одлична су и тражена трговачка роба. Тако н. пр. напред споменЈ-га фнрма „Уљарица« веђ данас склапа уговоре по којима се обвезује за семе лана платити најмање 240 динара по метричкој центи. илч — ако Министарство наредбом одреди веђу зену, онда ђе важити та већа цена и за њу. За стабљике, које ће се према њнховој дужи-

Машнна за вршење лана

Сушење лана у ставицама етво сасвим нови ред и распоред рада. Стока добива више и боље хране, радови се не сустижу сви наједаред. него се равномерније распоређују преко читаве године. За земљу и њену снагу боље је да се на њој измењују разноврсне биљке. И за пољопрнвредника боље је да не међе

Сејте озими лан За 1936/37 годнну закључујемо ј уговоре за сетву озимог лана и I откупљујемо жетвени принос се- ј мена и стабала под овим условима: За 100 килограма семена плађамо цену од најмање 240.— динара. а ако Миннстарство наредн веђу цену. признајемо ову веђу за обавезну. Цену за омлаћеиа стабла објавићемо најкасније до 1 јуна 1937 године, и свакако ћемо за добру робу плаћати најбољу цену. Семе за овогодишњу сетву дајемо нашим гајачима као позајмицу. Поближе услове и упутства нека пољопривредници траже од фирме „УЉАРИЦА" А. Д. за гајење уљаних биљака БЕ0ГР1Д, Добрачина 14

јесени још средити. Иза лана пшеница увек врло добро рађа. Сам озими лан је код нас потпуно сигуран усев у колико се тиче његове отпорности против студени. Не долази код њега у обзир ни опасност од суше, јер он завршава своју вегетацнју пре почетка летних суша. Једино му може да буде опасна суша у јесен, непосредно иза сетве, или одвише велика влага преко зиме и у пролеђе. Зато лан не треба сејати на подводним и ннским. него на оцедним и валовитим земљама. Успех је скоро већ осигуран ако је лан после сетве лепо поникао и ушао у зиму густ хао четка. Даље нема се много Зриге око њега. Лан се може сејати иза сваког усева, најбоље је сејати га иза кромпира, или иза које друге окопавине или пићне бнљке под коју је земља била гнојена. Лану не треба земљу гнојитн, сем ако је сасвим слаба. Земљу под лан треба врло добро обрадити и сасвим уситнити. Сад је за то време да се земља пооре, подрља и поваља, па онда остави барем недељу дана да се слегне. Затим почетком септембра непосредно пре сетве треба је опст подрљати, онда семе најкасније до средине септембра посејати и после сетве повлачити браном од трња. Сетва се може обавити сејалицом, на густе редове, али и руком, ако је сејач вешт да семе подједнако растури. Најбоље је да се сеје у два хода, једанпут уздуж, па затим попреко. За хеттар треба око 100 килограма семена. Ради семена озимнога лана најбоље се обратити фнрми „Уљарица А. Д." Веоград (Добрачина улица број 14). Око усева нема се преко зиме никаквог посла сем да се са поља испусти вода ако би се негде задржавала. У пролеће се усев ллеви од корова. Важно је погодити прави час када лан треба чупати. Ако се чупа раније бнће боље влакно, ако се чупа касније биће више семена али слабије влакно. Најпрактичније је чупати га када су чаурице већ постале мрке. а лишђе опало, и када само у најзрелијнма (не свима) чаурама зреле семенке шуште. У то време чупаии лан даје и доста семена и доста добро влакно. Лан се увек чупа. п не коси, јер кошентл«н не даје добро влакно. Приликом чупања треба у руковети узимати само ланове биљке. а одбацивати коров. Руков<ети лана. пошто су се просушиле, везују се у мале снопиђе који се онда дену у ставице да се лан до-

ни класификозати у четири класе (од 40 до преко 70 см) биће цена објављена најкасније до 1 јуна 1937 године. К. ПОПОВИЋ

Донле треба да сиса ждребад и прасад Као основно правило важи, да иладе животиње сисају дотле док не добију последњи млечни зуб. То би било код ждребади 6 месеци, код прасади 10 недел>а.

Овчији обад Овчији обади проузрокују код оваца нарочиту врсту поремећеностн правилног држања и хода; ову болест проузрокују овчији обади које налазимо у шупљннама глазе, нарочито код младих оваца. Топлих летњнх дана носи обад своја јаја на ноздрзе озаца или на траву и грмље. Ларве илп црвићи који се излегу из ових јаја путују у шупљнне главе овце, па преко знме и пролећа израсту у црве велике 2—3 сантиметра. Ларве су зреле пре почетка лета, те излазе онда из шупљина глазе, падају на земљу, учауре се овзе и из њих се излегне опег сбад. У време када ларве путују из шупљина главе, проузрокују сне тиме непријатан осећај и из носа се притом исцеђује слуз. Озце много кијају, чешу носеве о све што им дође, забацују главу лево и десно па често добијају и несвестицу и грчеве мишића. Под извесним приликама могу овце добити запаљење можданих опни и угинути за неколнко дана. Лечење болесних оваца је тешко. Ипак у новије време има више средстава која се са успехом могу употребити; та средства могу се добити само помоћу рецепта ветерннара. Много овчара лечи овце на тај начин што у нос удувава прашак од дузана или другог корења. чађи, или сипа у нос сирђе, креолин или слану воду; све то је непотребно. Предохрана се састоји у томе. да се овце у дане велике запаре држе у пздне подаље од паша које имају жбу-

ПРОНЗБОДЊО Н ЧУШЕ МШ ЛЕТН

Лето је. Лети се производн. ви ше млека него обично, али га је тада најтеже сачувати од квара. Ради тога, што се код наших произвођача млека врло много греши у погледу производње и поступка с млеком док не стигне до потрошача, потребно је пружити им извесна корина обавештења. Ово је утолнко

За баштоване

Да избегнеш опасности од грома Ако те невреме изненади да му ннкако не можеш правовремено избеђи и склонити се под кров куђе, онда се придржавај овог правила: Бежи од бреста, врбе. храста. јасена. јаблана, багрена, крушке, јеле, јер у њих гром често бнје. Не уздај се ни у јабуку. трешњу. орах, кестен и липу. Можеш да се склониш под јову. букву, јавор и јаребику, јер 1 у њих гром ређе бије. Најснгурнији заклон дађе ти граб. Ннје у свету познат ни један случај да је гром ударио у грабово стабло. Не садн ни око куће и у блнзиаи она стабла у која гром удара. Прање вимена пре мужње потребније што су лети честе жалбе потрошача на рђаво и покварено млеко или млечни пронзвод. Сеоске домаћице, као неуке, приписују штетне по.аве код млека рззним чинима, уроцима н др. Ни у једној полопривредној грани код нашег народа не нграју већу улогу разне сујеверице него ли у млекарству. Код нас се произзоди кравље, овчје и козје млеко. Правилно је да се говеда млекарством најуспешније искоришћавају, а опште је правило да је најрентабилније продаватн свеже млеко, док прерада долази тек у други ред. Нарочито је за препоруку зимска производња млека, јер му је знми ценз. виша, а лакше га је чувати од квара. Треба подесити да телење крава падне у јесен или зиму, а треба се благовремено постарати за правилну зимску исхрану млекуља припремањем довољне и подесне зимске хране: ливадарског или детелинског сена, сточне репе, силаже од зелене кукурузовине н снажних хранива (мекин-а. јарме од јечма, сладове клице, брашна од соје н др.) Начин муже утиче како на количину тако и на каквоћу млека. Односно муже важе ова упутства:

1) Пре муже ваља опрати млаком водом виме и обрисати га чигттт:: убрусом. 2) Музлице (ведрице) да су паљано опране и осушене. 3) Музач треба да је здрава п чиста особа, а пре сваке муже да руке опере сапуном и чистом водом. 4) Прве млазеве млека измусти у засебан суд и одбацитл. не мешати с осталим млсом јер садрже много микроба (гљивица). 5) Непосредно пред мужу не треба стоци полагати кабасту храну (сено, сламу), простир?тн или је тимаритн, да се не би дизала прашина. 6) Кадгод је могуће нек се мужа врши напољу, на пашњаку нли у испусту, јер је напољу мање пггетних клица (бактерија н др.) и нема стајског задаха. те млеко буде чистије. здравије и бољег укуса. 7) Мужу »палцомс одбаците, јер вређа и истеж^ с*т** већ ваља мусти целом шаком. 8) Треба виме потпуно измузати, јер последњи млазсг садрже највише млечне мастн. 9) Мусти ваља свагда у одређени час и да исте краве музе исто лице по истом реду. 10) Внме и сисе ваља чешђе прегледати да нису болесни. Млеко нз болесне четвртине ви-

Првн млазевн млека нзмузавају се обашка

мешати

осталим

мена не млеком. 11) Првенац (млезиво, колосрум) за 8—14 дана не мешати с осталим млеком, јер је нарочи-

тог хемијског састава и при кувању се брзо прогруша. Чим је мужа сзршена треба млеко изнети из стаје и процеднти га кроз чисто плзтно или парочиту цедиљку с ватом. Цедиљку редовно искувати. Код цедиљке с^ ^"том калуп вате се редовно мења. Одмах по мужн млеко ваља расхладити испод 15" цел. било у хладној води или у леду (само ј -еч не сме стазљати непој средно у млеко), јер је доказа1 1*о да се расхлађено млеко много одржава у свежем стању Јгего нерасхлађено. Пренос млека ваља вршити у чистим, доI бро опраним кантама од лима. ј Код нас су у честој употреби у сеоским газдинствима дрвени млекарски судози које је тешко одржаЕати у примерној чистоти, јер лако упијају маснођу и разне задахе (ведрице, карлице, качице и др.). Најбоље је да се такви судови перу кречним млеком, а креч је бар јевтино н сасвим приступачно средство. Креч но млеко се справља кад се на 80 литара воде раствори (угаси) 20 кнла живог креча. Судови са таквим кречним млеком добро, споља и изнутра измажу. па се ставе да он дејствује бар пола сата, па се онда исперу чистом, нд*боље прокуваном водом. Никада млеко не ваља држати у стајама, собама и уопштв у просторијама где се станује или има каквог задаха, а најмање се сме држати у собама где ; нма болесника јер је млеко веома нежан и осетљив производ. Лако упија свакојаке задахе и добар је расадник свију врста микроба. Нечистођа стаје, судова, руку и одела музача и послугг, болести стоке н људи, заражена воI да, којом се перу судовн, и поI кварена сточна храна, могу изазвати разлнчите мане млека, од ] којих наводим ове: Млеко киси, слано је. слузаво, тегљиво, црвено, плаво, жуто, горко, црнасто, превире, има задаха (на стају, репу, лекове). Извесни лекови (арсен, јод, жива) прелазе путем крви у млеко, те, ако се краве њима леч«, млеко се не сме употребљавати за храну док лечење траје.

ДОЛИВАЊЕ ВИНА

Код многог господара дола- [ преко целе површине ситним зи у питање здравл>е вина у финим рупицама (порама) летњим месецима, а да он не . кроз које не може вино излазна који је узрок томе. Наши | зити напоље, али зато може пољопривредници нису још у- I ваздух да продире до вина, код век довољно упућени у посту-1 чега се вино претвара у пару

пање са вином, а да би га успели сачувати здравим до нове бербе. Један од врло важних радова око вина јесте редовно надоливање бачава напуњених са вином. Зашто је потребно надоливати бачве? — Мнслиће неко, па бачва је цела, ја сам је напунио, па чему да је надоливам, када ннсам ништа вадио из ње. — Ипак није тако! Бачве треба редовно надоливати, јер увек има малих празнина изнад вина, које моштете по

Разне буве, које нападају наше поврђе, особито купус, оте- шШ раћемо са поврћа. »., поврће I ~оЈГв^ИКе посипамо са коштаним брашном | |рдмо вино и поливамо водом. Ако немамо ] коштаног брашна. посипати о- Како настају те празнине ? бичним дрвеннм пспелом, који Бачва није тако цела као што

ђе буве растерати.

рупице хлапи на-

и кроз те поље. На тај начин настаје испаравање и губици вина, а потом и они празни простори на површини вина (код врања). У ваздуху има разних ситних гљивица које простим оком не видимо а које су делом корисне, а делом стетне. — Такве гљивице долазе са ваздухом и у бачву када у њој настане празан простор, т. ј. када вино исхлапи. Од поменутих гљивица има таквих које се могу множити и живети без ваздуха (на пр. гљивице врења), а има и таквих које не могу живети без

I мислимо. Дуге су покривене 1 ваздуха. Тих гљивица има већ

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ На сва питања из пољопривреде „Бреме" ће доиосити стручне одговоре

и у вину, па чим дође ваздух до њих оне почну радитн и множити се. У таквим непуним бачвама | почиње се развијати пре свега болест названа вински цвет. Гљивица која изазива ту болест може се множити само онда ако има ваздуха, а њега има у отпражњеној бачви. Та болест се показује у облику танке беле превлаке на површини вина. Те гљивице растварају алкохол у воду и уг-

Правнлна мужња шаком

Да млечна стока буде здрава заља је, поред добре хране, кадгод време допустн. дању и ноћу држати напољу, најбоље на пашњацима или у испустима. Ако произвођачн млека буду сасвим - . испуњавалн пгго је напред речељичну киселину, дакле слабе I н0 наснгурно „ е попразнтв квавино - | литет свога млека, тог много Има још и других опасности за здравље вина ако се оно држи у отпражњеним бачвама. Стога се препоручује редовно надоливање бачава. Вина треба надоливати: стара сваких месец дана, а млада вина сваких петнаест дана. — За надоливање сме се употребити само вино једнаког квалитста или боље, а никада лошије, нипошто болесно вино. Имамо ли отпражњено буре | веће садржине, па га не мо{жемо надолнти,

-^зженог и по здравље и исхрану људства тако драгоценог пронзвода. А. Г. ЈОВАНОВ1ГЛ

Н нтип>р : У близннп Београда н- | врхом према доле. Пошто се Јаја

мам имање коЈе желим да оивнчнм добром врстом канадскнх топола, Где бих могао ове добнти? М. Ј. Веоград Одговор: Обратнте се овим адресама: 1) Фелнкс Пфајфер у Чепину (код ОснЈека), 2) ДимнтриЈе Тркуља ОсиЈек. Од господнна Тркуље замолнте и књижнцу о канадскоЈ тополи. Пнтпње: Како сам решен да Јесенас засаднм два хектара воћњака. молнм да ме упутнте на стручњака са коЈнм ћу се посаветоватн како ла ову ' намеру најбоље остварнм. В. М. Б. — Београд Одгопор: ТечаЈем ове недеље посетнће Вас у стану наш стручњак н дати Вам упуте шта трсба да раднте. Он ће доћи у часове коЈе сте у писму назначнли. Пнтан.е: Како и на коЈи начин се наЈснгурннЈе спремаЈу јаја за знму у већоЈ количнни. н у коЈе месеце снесена ЈаЈа су најпогодннРума Оиопор: НаЈбоље се конзервншу ЈаЈа снесена између ГоспоЈина, дак,и 1'?«-он,а, вероватно због тога што иплођена. За конзервнсан,е м се употребљавати само свежа |Ја која нису старнЈа од четнрн дина. н коЈа нису брљава од балеге нлн друге нечнстоће. Коизервисана ЈаЈа држе се у ћуповима, аослагаиа тахо да стоје са

тако послажу у ћуп, треба нх прелнти коЈом течношћу за кондервисан>е, н тако да у течностн огрезну. Ћупове држатн на чнстом, хладном и промаЈном месту. Сама течност може да буде: 1) кречно млеко, илн 2) водено стакло. Кречно млеко справља се овако: ј Десет лнтара воде прокувај и охлади. Узми 100 грама свежег негашенога креча н у чнстоме суду за- ј гаси га са оном прокуваном водом. Загашени креч добро нзмешаЈ и остави да се Један дан сталожи. Сутрадан оцедн од талога онаЈ горњн бистри део и то Је течност коЈом се заливаЈу ЈаЈа у ћупу. Један лнтар (1.30 килограма) воденог стакла, коЈе се може купнтн у свакоЈ дрогернЈн по ценн од 3 до 4 дннара, разреди са 9 литара прокуване и охлађеие воде, па овом течношћу прели ЈаЈа у ћупу. ЈаЈа конзервисана водсним стаклом боља су за сваку употребу, него ЈаЈа из креча, која код купиња прскаЈу (пре кувања треба нх нглом пробушитн) Ако се ћуп не може наЈеданпут напуннтн свежнм ЈаЈима, може се пуннти н постепено. па увек долнватн кречног млека или воденог стакла. толико да ЈаЈа у течностн огрезну. ПрочитаЈте н упутства у ..Времепу" од 1 Јуна 193в године на '•транп 10. IIII

Одбрана од мрави Често се дешава да се у извеснкм кућама (обично старијим) појаве мрави, обично у блнзнни слатких јела. у кујни илн остава.ма, што може бити од врло непријатних последнца. Некад постану права напаст, од које св треба енергично бранити. Као епа га не мо- наЧ нн за ову одбрану тада је на.јоо- прегторучује се следећн постул»е расточнти га у мање бачве. ( пак: на један тањир ставитн Никада неваља надолнвати | парче шећера којн се попрска стара вина са младнм, али се ' о\\'1ег-озом течности <ова течзато дозвољава надоливање

| код орања црн. а за два дана поI сле орања побелп. Шта Је томе узрок н како се ово може поправнтн? Н. О. Суботнца Одговор: У овом случају радн : се о слатннастом земљншту, н то I о таквом које садржн соде. Таква | земљншта могу се поправнтн ако нх гнојите гипсом. Али пре него I се одлучнте за ма какав посао, I питајте још за савет тамошњег | среском агронома, који ће Вам датн тачне детаљне упуте. Ово Је I потребно због тога што између ' разних слатинастнх земаља има великнх разлика, а за свако такво земљнште постојн спецнЈалан начин како се поправља. Препоручујсмо Вам да од РедакциЈе ,,Пољопрнвредног Гласннка" у Новом Саду (Сремска улнца 6) набавнте обадве свеске од 5 маЈа и од 1 Јуна 1936, у коЈима Је одлнчно описано све што свакн поседник слатннасте земље треба да знаде. Пнтање: Какву земљу треба ставнтн у саксиЈе за неговање иалме н осталог тропског цвећа коЈе се гаЈн код нас по кућама и саксиЈама? М. Д Ср. Београд Одговор: Мешавнну од два дела ливадске црннце. два дела речног , наносног песка. Једног дела хуму- Ј са од лишћа (шумског), мало пе- I пела. креча н суперфосфата. О ' томе постоЈп одлична књнга ..Цвн,

младих вина употребом старих. Ако редовно будемо надоливали нашу бурад, нећемо имати толико покварених вина као сада, јер је баш то ненадоливање узрок развоја многих болести и грешака вина.

ност садржк арсеник н може св добити само по лераском рецепту). Такав тањир се онда стави на неко мрачно м-;то где мрави пролазе. Мравн ће врло брзо нагрнути на овај мамац од шећера и од њега ускоро неће остати никаквог трага. Мравн неће угннути одмах на л«цу места, већ доцније у својнм скрознштима.

3А ДОМАЋИЦЕ

СЛАТКО ОД ГУ1БА За ово слатко треба узетн посве свеже гуње, а не свенуле, Јер само од свежих гуња с.;ат!:о м. 4 .1 буде добро. Боље Је за то узети гуње коЈе су облнка као 1аб\ ка него лн оне крушкнног облика Прве се зову ,,дуње", а друге ..дуњцн".

јер* оне нмају доста кпселннв ш ' ^воЈ лепн мнрнс. % Пошто Је слатко скувано поступн као н са слаткнм од лубенпца.

Свеже ,,дуње" отреби н исецн на иоцкнце нли дугуљасте четвртасте режњнће. Ако желиш да слатко буде сасвим бело мораш коцкнце ласумпорнсати. Сумпорнше се на тај начин да се гуње ставе на снто н ово прекриЈе крпом, а нспод сита се метне на неко тањнрчо. цреп илн на кадноинцг жеравпцг и по њој се поспе мало сумпорк "!атнм коцкице испери V внше вода ч оставн у ђевђнр да се оцеде.

СЛАТКО ОД ВРЕСАКА За слатко од бресака изаберн ореле н чврсте брескве. Ољуштн нх 1-ожем, ппесоцн »>а тла. п извади коштпцу. Чнсте брескве етави у раствор боракса. плп креча како сам то горе напоменула, н осгавн један час да постоЈе. дц бн очврснуле. Исперн их добро н «тапн на снто да се оцеде. Измсри кнлограм шећера н са мало воде кувај док се не згусне, нсто оI кчко како Је то горе речепо. На кнлу бресака долазн кнло шећсра. ; 1Сада је сок доета густ спусти по; лако бреское н куваЈ док не поДок се гуње цеде укуваЈ с мало ! ^ тан У "екане. Када Је доста ме-

I Јеће у совн" коЈу Је написао н нзган.е: Како се поправља пе- I дао г. СтЈ. Пнрнат професор Учнораница) за коЈн се код нас | тељске школе у Загребу.

каже да Је ..снкшовит"? Песак Је ј

К. НОНОШ1Ћ

воде кнлограм н четврт шећера [ кано - екннн са ватре н прекрп мо1ок не калље с кашнке. V та 1 п : К Р° М крпом док се не охлади. шећер ставн нсцеђене гуње н купаЈ Хладно сипаЈ у суве тегле н оставц чок гуње не омекшију. 1 !а. и ' " а * л вДном н сувом месту Тегле сок буде доста густ Јер гуње доц- | повежн напнром У слатко ннЈе пусте воду. У слатко од г\-ња | бресака п е додаје се нн киселннв

не додаЈе се ин лимун нн мирнс, ни мирис.

Др. Ј. к. а.