Време, 25. 08. 1936., стр. 12

ВРЕМЕ

инсвкти ЗАГОНЕТКА ГИХТА

кош на свОЈим жртвама изводе савршене хируршке операције

Мннгобројнн поступци жнвотвмогу се сматр-ати као изе&нредкн примери којв доказују да оне располажу високом интелигенанјом. Алн у некнм случајеввма овн поступци су тжквн по др>-гој. Свакако

с®°ме кввлнтету н начнну нзво- ј теоршја ве мовсе се позивати на ђем да се добнјв утисак да жн жоти»е располаж>- извеснтм зна-

Гихт јс хронична болест која I мире. аглобне ча>-рв заде«л,аспада у групу такозваннх поре-јвају, структура коштаних окрамећаја промета матернја 1мета- јака се из основа мења и на краСолизма« у човечјем органнз- ЈУ долазн до потп>тјог разарања му. Од гихга се не умнре: алн оболелог зглоба. Соли мокраћне ј ова опака и подмукла болест ј кнселнне код гнхтичара нагомиполако. алн сигурно н неумор- лавају се не само у зглобовима. потајнипе и гусенице. посма- Н о. развија своје унакажујуће него и на другнм местнма у тетраннх не више као два органв- дејство у телу болесннка и по- лу. н. пр. у кожн. ушним рсказма н*го као две актнвности. степено смањује његову радн> зицама н др. Овај процес уннно би изра.4савало > конкрет- | сдособност и онемогућује му при- штавања зглобова одиграва се у однос . Једав п Р®ма вреПнвање. Према томе гихт већинн случајева окоро без иЈедна научна спада у ред опасннх оболења каквих болова. али знатно оте-

расућивзња ове врсте. треба да стави акцнју

Она

не економскн значај. ље« за које је потребио дуго и I ганкзокшл. снипагвју пр^ опа- Клинички гихт испољава

која имају великн социјално- жава рад и на крају доводи до

се у

веома сложено нспитивање ана- жањч

сазнањв. Алн. још јед-

томије и фвзиологије организз- ном да кажем. нли филозофија ма који нм служе било као соп- нема овде ништа да тпажи. и-

| хроннчном запалењу поједнннх ►ова и њихових група на ма који им служе бшо кво соп- нема овде нншта да тра:кн н- г '- укама " ногама > ■ то прстс.К' ствена храна било као чрача за лн њена улога почиње тамо где но .- ситн иЈ их зглобова т. ларве Тако су напрнмер. изве- се^свршавз улога науке«. I зглобова прстију на рукама сни претставннци опнокрнлаца способнн да изврше чеобнчно фнне хнруршке операцнје. ако се можемо тако нзразити. које је једино могуће известн онда када се добро познаје положај и ра

потпуне неупотребл>ивости оболелог дела тела. Али понекад. нарочито у почетку болести овај миран ток болести се прекида некад ређнм, ј. јнекад чешћим нападима болова. Ови нападн су обнчно врло мучручја и доручја, ређе I ни. зглобови отичу. нсобично су

и коленог зглоба.

еое ј са-

осетл>иви. кожа у пределу згло-

По Бергсону инстинкт поступа ' нога ма. док интелигенција шс- I пнтЈ-је ствари механнчкн. Он кри свим Р 61710 У раменом н другим ба је црвена н напета. Пацијент јеусеби најинтимниЈе ствари жн великим зглобовнма. Ово се за- осећа несносне болове. нарочнвота. јер он наставл>а рад којим пален,е развнја полагано н пра- то при покретнма. осим тога о1_ И ^ ^ се органилује материја у живот ћено Ј е Ј®**" 4 деформнрањем и бнчно постоји јака слабост, постторед^ервннх центара код жр- "*»«> Да је у извесннм случаје- >"иакажавањем оболелих зглоГ.о- вншена температура. поремећајн тве. Цнл> ових операција ^е да вима Т еп»:о одредити границ>- Ба тако Д а се временом губи варења и други знаци општег жртва буде потпуно паралнсана I г Д е престаје развиће и органи- ^вака покретл>ивост дотичног оболења. Ови напади обично су

и без покрета. а да ипак може остати дуже времена у жлвоту. Сегет ђиргеМЈсЈсЈа. један ннсекат из групе опнокрилаца. веома распрострањен на југу Француске, полаже у јесен своја јаја у нарочито изграђене јамнце. Он ће затнм угннути пре аего птто се из њих излегу младе ларве. Алн да би се ларве могле одржати и отхранити попгго су им родител>и упшули. церернс им

сио кроз ембрионарни живот«. Рад хнллду н хнладу ћелија у једном живом телу упућен је једном заједничком цнл>у. Оне деле посзо. живе свака за себе н у исто време за друге и реагују на опасност целисходном спр«. хра„« Г^™о^ГЉ| КОЛ- оставља лоред Јаја Нај- 10аж]1ти „„Х... интересантнијс је да ову храну

зацнја а почиње инстинкт. лела тела. Код тога се у рскави- на почетку чешћи, не трају ду>Кад мзло пиле ударцум кл>уна ј чвма и везама које сачнњавају | го, али после краће или дуже прокл>увн јаје, оно то ради по ' зглоб таложе натрнјумове соли 1 паузе понова се појављују. Поинстинкту. а међутнм оно ту сле ! мокраћне кнселине у виду ма- ј сле нзвесног времена напади подује само покрет који га је но- или већих чворова („то- ј стају све ређи и болест прелази фи"), састављених из маса сит- !у горе опнсану другу фазу која них игличастих кристала ове се карактернше постепеним усоли. Ткиво у непосредној бли- | накажавањем и имболизацијом зини ових кристалних маса изу- зглобова.

сачињавају ра. не бубе (инсектн нз реда тврдокрилаца> и то најчешће две врсге рода Зир1ег5 <В- ги51со1а и В- |ауотаси!ога). Када би ове бубе биле затворене живе у јамицама са јајнма, оне би или побегле или брзо угинуле и иструлиле. тако да их ларве не би могле употребити за храну. Међутим изгледа да церерис зна за то и доноси нарочиту живу храну, која не може побећи и коју ће ларве веома лако употребнти. Церерис донесе у јамице са јаЈнма по 30 н више жи?нх буба буптериса, које тамо остају потпуно непомичне и изгледају као хипнотисане. Да их није успавао неким отровом? Француски ентомолог Жил Фабр детаљно јс и стрпл»иво испитивао овакве случајеве и утврдио је да се овде не ради ниукоме случају о неком отрову парализатору, него да ту постоји сасвим друга ствар. Церерис је наиме својом жаоком извршио три убода на тачно одређен1*м местима теЈЈа своје жртве и повредно и пресекао извесне делова њеног живчаног система и на тај начин је потпуно парализовао Ово свакако не би било ништа нарочнто загонетно када бн церерис у цил>у да паралнше покретну способност спомеиутих буба. извршио већи број убода по разним деловима тела вјш по површини једне одређене зоне и да неки од њих више ши мање случајно потрефе баш одређене моторне центре. Нвјва;кннје је да је он извршио, у највећем броју случајева, само три Ј-бода и да је операција за трен ока била готова. Зол»а потајница убада зрикав- ; ца такође на три одређена ке-, ста и то код врата. позади проторакса и у почетку чбдомена, управо баш на тачкама искод | којих се налазе три нервна центра који покрећу три пара ногу. ! Извесни други инсекти. чије се ларве хране гусеницама. убадају ове на девет разних места. ј управо тачно толико. колико је ј потребно да се жртва потпуио паралише. Поред споменутих примера 1 могли би се навести и много- ј бројии други где животиње изводе овакве прецизне операције иа својим жртвама. Али се ипак мора напоменути да у извесним случајевима животиња погреши и и« успе да одиах изазове потПЈГиу парализу жртве или 1« пак сасвим убије. А Бергсон. чувени француски филозоф. у своме великом делу Стваралачка еволуција ^е\о!и|1оп стеа^псе). У одељку где говори о инстинкту, спомиње и на- , води неке сличне иитересаитне особине инсеката парализатора и задржава се доста опширно иа тражењу порекла овог „еитомолошког знања" инсеката. Да ли је на пример зола потајиица успела у току дугог времена да пипањем и убоднма пронађе >едну по једиу тачк>коју треба убостн да би се жртвч паралисала, и да ли се ово счзнање преноси даље потпуно иа потоиство- Оаижко ово бв се тешко могло претпоставити. Ако би тако било онда бисмо морали дв зољу потајницу изједиачимо са еитомологом. која би као и ои имала да научи један по један. све положаје ж;рвиих цеитара гусе.чице. и то свакако експерименталиим путем, коитролншући дејство својих убода Али сасвим друкчије сто|и ствар ако се претпосгзви између зол»е потајиице и њеие жртве симпатија — у ети молошком знач^њу те речи која је обаеештава изнутра, тахсрећи. о самој повредљивосгусенице Ово осећање повредљивости могло би да ие дугује иишта спољном опажају и да наста- | не једноставво прн сусрету зол>«'

тражити инстинкт. Још интере сантнија је организација једне кошннце пчела која претставља ^ један систем тако присно организован. да ниједна пчела. одвојена ззсебно. не мож-з живети преко одређеног времена ван кошнице иако је снабдевена истом храном коју је имала раније а исто тако и станом. Треба ли овде правити неку нарочито велику разлику између организма и кошнице пчеле и ћелије. Простор који нмамо на расположењу сувнше је мали да би могло. ма н најелементарнијим цртама. да изложи про- ^ блем инстинкта и тражи објашњење за многе интересантне појаве у поступку код разних Ј животиња. Свакахо наведени ; Гл&ш легуана, ^едног гуштера из Костарикс, који можс допримери претстављају нзвесна г тићи дужину од једног метра. >'ро1)еницн га се веома плаше

делања инсеката који по своме ј и сматрају да његове светлож\те очи имају необично јаку квалитету фрапирају не само 1 лаике него и приоодњаке. В. НИКОЛАЈЕВИЋ

хипнотнчку моћ, мада је уствари легуаи сасвим безопасна животиња

ПРИМЕНА X ЗРАКОВА при испитивању оригиналности старих слика

У последње време употребљава се све више научни поступак при испитивању слика и утврђивању њихове оригиналности. До недавна једини критериум је било мишљење познавалаца ликовне уметности и резултати упоређивања разннх стилова. тонова и других квалитета слика. То мерило ће важити свакако и за будућност, али ће Научне методе испитивања служити за то да се ове субјективне оцене потзрде објективним чињеницама које се могу доказати. Фотографије, микрофотографије хемиска и микроскопска анализа боја, оптичке методе испитивања. ултравиолетни зраци кварцлампе и најзад рентгенови зраци чине данашњу опрему стручњака за уметност. У своме правом основном раду сам је Рентген указао на чињеницу да белило умањује дејство X зракова, а 1896 године учињен је први рентгенски снимак једне уметничке слнке. Ме- I ђутим много доцније. тек 1914 ј године вајмарски лекар А. Фабер у . једном интересантном чланку успео је да укаже на ве- ј лики значај овог помођног сред- , ства за испитивање слика и да | тиме скрене пажњу ширих кру- ] гоза на ово ново поље рада са X ј зрацима. Физичка основа за овај начин | испитивања почива на особина- ; ма рентгенових зракова да про- ј лазе кроз непровидна тела и то |

утолико лакше. уколико је њихова густина мања и уколико је мања атомска тежина елемената од којих су они састављени. Платно, основа слике, лакше боје и лакови не стварају им никакву препреку, док теже боје, нарочито оне које садрже олова. живе и кадмиума делују на њих као озбиљна препрека. На местима где су зрацн мање или више потпуно упијени појављују се на рентгенском снимку тамна места, која иду до потпуног црнила. Ово зазиси од густине и дебљине превлаке. Тумачење рентгенског снимка једне слике захтева добро познавање материјала за сликање. Чињеница да су. с малим изузетцима, светлије боје у исто време и теже, а један велики број боја помешан са најтежим белилом, што је нарочито случај код слика старих мајстора, то рентгенски снимцн оваквих слика показују ниансе тонова. који одговарају. до извесне мере. фотографијама са плочама осетљивим | за боје. Ако рентгенски снимак показује на тамним местима , слике извесне појаве које треба да буду проузроковане тешким бојама. то се ове боје морају налазити испод видљиве површине слике. Флеке које не стоје нн , у каквој вези са оннм што слика ј претставља могу бити само неки ј премазани делови или грешке. | Пукотине које иду до платна, по- | јављују се, пошто овде не посто- ј

ји никакав отпор за зраке, као црне линије. Површинске пукотине тамније су илн светлије веђ према својој дубини. Често рентгенски снимак показује велике промене које не стоје ниукаквој вези са оним што се споља видн на слици. Ако се на њему виде пукотине различите по величини и распореду од оних на слици, сигурно је да се овде не ради о допуни или промени композиције. него о раду који је доцније учињен и слнка због тога измењена. тако да се не може сматрати као оригинална. У неким случајевима може се дођи и до потпнса аутора када је потпис премазан или запрљан. Ако је исписан једном тешком бојом .до њега се може релатнвно лако доћи. Даље испитивање оригиналности рукописа може се извршити оптичким сретствима али последњу реч имају вештаци. Промене на платну или основи слике. којне се другим сретствима не би могле распознати, као например уметање једног оригиналног платна у једно муого веће, или уопште настављање слика. лако се констатују рентгенским снимком. Али треба додати да се оригиналност не може утврдити само на основу рентгенског снимка. Подаци које он даје само су значајни прилози, који. удружени са осталим познатим средствима, могу допринети да се то лакше утврди.

У терапији гихта препоручуЈе се пре свега пацијентима одржавање извесне, тако зване безпуранске дијете. Пацнјенти треба да взбришу из свог јеловника она јела која садрже хемијска Једнњења т. зв. пурине, из којих се у организму ствара мокраћна киселина. То су пре свега месо, а нарочито мозак, бубрези, јетра, месо од жнвнне не претставља изузетак. те је. према томе, употреба меса од пилета или ћурке у истој мери неповољна по болесника, као и употреба обичне говеђине. Риба се напротив може јести. Разне супе од месе су такође забрањене, као и алкохол. Слободно се могу узимати јаја, млеко. сир. Храна треба да буде у довољној количини и да садржи довољно масти, поглавито у виду путера. обрста и т. д. Исхрану код гихтичара поглавито сачињавају воће, поврће, брашњава храна. Поред дијете важну улогу играју бањско лечење (Врњци, Нишка Бања. Рогашка Слатина. Римске Топлице), а код застарелих случајева са укочеиим зглобовима од велике су користи купке у сумпорним водама (Илиџа). а нарочито у лековитом блату (Меленци, Ковиљача). За растварање наслага мокраћ не киселине медицина се служи великим бројем различитих медикамената. међу којима вредно је споменути пиперазин. уроI донал, атофан и др. Али све су наше терапијске I мере осуђене да буду већим делом емпиријске природе н да I лече или бар ублажују поједине симптоме код ове болести. Тек онда када мн будемо тачно познавали механизам стварања гореописаних наслага натријумових урата у организму, тек онда ћемо моћи предузети лечење самога основнога поремећаја промета овога једињења, и да лечимо и да сузбијамо саму бо|лест а не њене симптоме. Међугим питање, на који начин долази до таложења н наслагања соли мокраћне киселине у извесним ткнвима човечјег организма повлачи за собом читав низ веома компликованих проблема. Мокраћна киселина. као пгто смо већ горе споменулн. ствара се у организму оксидацијом из такозваних пуринских тела — сложених азотних једињења. која се делом уносе у организам споља са храном. делом, пак улазе у састав њених ћелија и ткива (највнше у мишићима). Из ткива мокраћна се киселина излучује у крв и прелази у мокраћу. Мокраћна се киселина, а нарочито њене соли. врло тешко растварају у води, а још теже у сланим растворнма. Мећутим у крви и крвном серуму налази се прилично велика количина ове киселине. која је много већа од њене растворљивости у обичним сланим растворима. Да ли ова повећана растворљивост мокраћне киселине у серуму зависи од присуства беланчевина или пак од физичко-хемијских својстава саме киселине? У каквом смнслу се одигравају промене у том раствору, услед којих долази до таложења урата у рскавицама и др.? Одговор на та питања врло је тешко дати. јер је, и поред огромног броја радова посвећених овом толико сложеном проблему. загонетка мокраћне киселине и постанка гихта остала до данас нерешеиа. Ог. Тарновски

Др. В. Ф. Уелс извршно је недавно експерименте на Харвард| университету којнма је испитивао дејство > лтравиолетннх I зракова на бациле инфлуенце. Ваздух у једном тенку бно је | ннфицнран бацилима инфлуенце, затнм је једном преградом издвојен на два дела. У један од њих пуштанн су ултравиолетнн зраци. Поеле тога затворени су пацови у оба оде.гка. Они којн су остали у првом, зраченом, билн су и после дужег ј времена потпуно здрави и враћени су натраг у своје каведе, док су се пацови из другог дела тенка убрзо разболели од инфлуенце и угинули. Слика показује др. Уелеа како инфицира ваздух тенка бацнлпма инфлуенце

Л? чему се састоји пелцовање

И чај може бити отров Један туниски лекар изнео је пред париску Академију наука своје интересантне ре>зултате проучавања штетног дејства чаја на уроћеннке. У Тун^су је потрошња чаја пре рата била сведена на минимум. 1917 она се попела на 100.000 килограма. а 1927 на 1.200.000 килограма. У чајџиницама се скупљају да пкју чај као некада у пушионицама опиума. Код тих људи запажени су знатни поремећаји у крвотоку н нервном систему. Ово стање по извеиггају самог реФерента изгледа овако: „Раздражени овим пићем. а уз то под утицајем вештачки створене навале крви. наши урођениц'- губе сан и јешност и убрзо постају неупотребљивн за рад. Потреба за чајем постаје код њих толико неодољива. да за чај дају последњу пару, продају све што имају. а кад се свих средстааа лише, онда чак прибегавају и крађи. тако да чај постаЈе право зло и од теизма се мораЈу бранити као и од алкохолизма."

Два вшересанли б.ШЈШЦа шстриде срас.ш тодшаим иушшм

Колинит једна нова материја од угља Немци су успели да . из лигнита добију једну нову пластичну материју врло подобну за обраду, а која када ге стврдне има изванредну гврстоћу и релативно високу -врдину. Употребљава се за Јзраду разиих предмета и на лзложби за време олимпијаде били су изложени »*ного, бројни предмети израђени од : колонита.

У производњи специфнчних противтела коЈа штнте органпзпм од заразвих клипа и њихових отрова суделуЈу два чиниоца: материЈа коЈа проузрокуЈе њихопо стваран>е (антиген) и органиаам у чиЈоЈ се крпи н лимфн Јавл>аЈу. ОдговараЈућа улога снаког од ова два чинноца прн образоиаи.у противтела ннЈе Јасно одрсђена По ралнЈии схпатањнма, активна улога у овом процесу прнпадала би организму: под утнцаЈем внтигенских матернЈа (састоЈака клица, токсина нлн њиховнх нешкодљивих деривата-вакцина > ће лиЈе организма би просто лучнла протнвтела: док по савременом схватаи>у. при стварању протпвтела органнзам обн имао скор пасивну улогу; анднген бп се у њему чисто физнчко-хемиЈским поступком претварао >' противтело. Ако Ли се ова друга претпоставка обистинила. мо;гда не бн било недогледно време када бн се спецнфнчна противтела могла нзраћнватн ван животињског организма. Какогод било Један органнзвм може се учиннти отпорним прсма заразним болестима на два иачина: бнло непосредно, дарањем већ готовнх протнвтела (пај сивни имунитет), било посредно. давањем ослабљених или убииених заразних клнца односпо измењених вируса нли токсина. коЈи ће у органнлму. после нзнесног времена. бгз штетних и Јачих реакција. проузроковати стварање заштнтиих противтела (актнвни нмуннтет!. Практнчно. у првом случаЈу убризгаваЈу се асковнти серумн, у другом се пелцуЈе. односно упосе се у тело вакцине (калемл>ењем на кожн, поткожно или кроз уста — према врсти вакцине). Вакцине су према томе вируси, клице нли токснни коЈи су постали или учињени безопасннм. али су задржалн особииу да изазиваЈу стпарање специфичиих протнптела; лековитн серуми, мећутим. садрже у еебн већ готопа противтсла. коЈа су бнла произведена у крвн неког другог, претходно пакиннсаног или зарлжеиог органнзма (животињског или човечЈег*. Између ова два начина стнцан.а отпориостн постоЈи даклс Јасна биолошка разлнка. али Је иеханнзам одбране у оба случаЈа У суштиии истн: како при убризгалању лекоинтих серума, тако и при пелцовању. противтела у крвотоку пмунизованог органнзма претстављаЈу главну брану према проузроковачнма зараших ботести — внрусима, клицама нлн токсинима. Осим разлике у начину постанка, активни и пасивни имуиитет разликуЈу се Још у некнм поЈеднностима. Тако, за стварање активног нмунитета потребно Је много више времеиа (иеколико нсдеља) док се у пелцованом организму не пронзведе корнснн количнна противтела — него за стипање пасивиог имунитета. коЈи настаЈе. пражтично, одмах после убризгавања серума. Затнм, аитивни имуиитет траЈе миого дуже од неколико месеци до неколико година — према врсти болестк.' Него пасивни. коЈи траЈе. при убризгавању коњског серума, нлЈпнше 3 недеље. НаЈзад, актипнн нмунитет Је чвршћн него пасивни : Због тога се полновањр препоручуЈе у предзаразно доба и то вп- | ше ради колектнвне заштите, док се предохрана герумима намИнсамо онда. када трсба хнтно за- ј штити организам коЈи Је био нлложен опасности заражења Пелцовање Је засновано на чињеници, да после неких прелсжавнх заразнкх болести оргаикзим постаЈе отпораи према поновном обољењу од истих болести. НигтоЈања истраживача коЈи су у- I очили ову поЈаву. иаЈпре код а- | □отом код не-

кнх жнвотнњскнх заразннх болести. ишла су за тим. да се здраа органнзам вештачки зарази у благом облику овим болестима. како би доцннЈе постао отпоран прена њима. Открнћем бактериЈа и иапретком блктериологиЈе, ова замнсао добиЈа научну подршку и долазн до остварења код св^ ћег броја заралиих болестн. НаЈ зад, проналаском противтела, олносно лековнтнх сер>-ма и пречншћавањем поЈма о антнгенима, изазивачнма противтела, вештачко имунизовање гтавља се у ред материЈалних поЈава.

Вргт^ Амкциама м њмхоаа прнмена Вакцине коЈима се данас човек пелцуЈе да би се заштитио од поЈединнх заразних болести, састоЈе се: било од живих вируса или клнца, проузроковача овнх болести, коЈн су разннм бнолошким. физнчким нли хемнЈским поступима учнњенн нешкодљивим за човека; било од потпуио убивених клица; бнло наЈзад од гоксина коЈн су постали безопасни (т. зв. анатокснни нли неутралнсани токснни). У погледу особина да нзазнваЈу стварањг протпвтела. вакцине се не разлнкуЈу миого од вируса, клнца нли токсина од коЈих су постале. Мећу вакцинс коЈе претставп.аЈу живе, моднфиковане внрусе илн клице, спадаЈу: вакцина против арапских богиња, наЈстариЈа по примеии: пакцина протнв бесннла; вакцина против тубвркулозе и неке вакцине протнв животнњскнх заразних болести (против колере пернате живине. белреннце и др.). По чврстини пли траЈању имуннтета коЈн ствараЈу, опо су вакциие наЈефикасније. Отпорност код палцованих протнв арапскнх богиња може траЈати 6—10 година. ТраЈање отпорностн код пелпонаних против беснила додуше Је много краће (око годниу лнши, али Је :<ато ова отпорност тако рсћи апсолутна код лица. ноЈа се подвргну пелцоаању олмах или 2—3 дана после уЈеда бесиих жнвотнња. Пелцовање против туберкулозе, коЈе се прнмењуЈе за сада само код новорођенчадн у току првих 10 дана живота, ствара отпорност коЈа траЈе, према досадашњем нскуству, низ година. — Пелцовање против арапгких богнња и протнв бески.1а (код угрнжеиих липа) код нас Ј« обавезно. Вакцнне коЈе се састоЈе из убппених заразних клнца ие производе апсолутан имунитет, нитн Ј« трајање постигнутог нмунитета тако дуго као код прпнх. Известан проценат нелцованих лнпа може остати неотпоран. Али у борбн против неких зараиих болеи опе пакцине прстстааљаЈу Једнно специфичио средство п безброЈ лица Је сачувано од иензбежног *арал:сњн благодарећи пелцовању овим пакцинима. У оне вакцине спадаЈу: вакциие I протин цренних заразиих болести тифуса и паратифуса. лизентсриI Је и колере). затим вакцина против куге и Једна врста протпв скрлети. Имунитет коЈи се стнча пелцовањем против ових болести обично не траЈе дуже од годииу Лана. Због тога се препоручуЈ« понопно пелцовањ«- прн иоЈапи новнх спнлемнЈа Вакцине против цревних заразних болегти мог\даватн и кр<»з уста (ентероннк* ЦИНСI. У рсд иакцина коЈе су постале од бактернЈских токсина долазе: ■акцине против гушобољс, злог грча и нова врста вакцнне протнв скрлети. Пелцовање протна дифтериЈе и скрлети препоручуЈе се код деце нарочнто у предшколском и почетном школскои добу, када су деца иаЈвише склоиа в наЈвише изложена заражењу. Др .Т>УБОМИР Ј. ЈОВАНОВИ«