Време, 25. 08. 1936., стр. 2

СТРАНА 2

ВРЕМЕ

ВРЕМЕ РЕДАКЦИ Ј Л 11 АДМИННСТРАДНЈА ПОЕНКАГЕОВА 4 * ТЕЛЕФОНИ: Централа 24-001, 54-002 24-005, 24-004 Стгнографи 21-006, -84-008 Огласио олељем 24-005 * МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: Југославнја 20 днн. Пностранство 50 днн. ★ ЦЕНЕ ОГЛАСИМА: 1 см. на 1 стубац на огласној странн 12 днн. у тексту 20 дин. Малн огласн □о ценовннку ★ ЧЕКОВНН РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОННЦБ БР. 52204 ★ Рунописи се не враћају

КРОЗ МИНИСТДРСТВД

ПОВРАТАК ЛШНИСТРА ГРАЂЕВИНА Г. ДР. КОЖУЈХА Јуче пре подне вратно се нз Загреба у Београд мнннстар грађевина г. др. Марко Кожул.

НА ОЛНМПИЈАДИ У МИНХЕНТ ЈУГОСЛАВИЈА ПОБЕДИЛА ШВЕДСКУ Минхен, 24 августа. Јутрошње ХП коло дало је следеће резултате: Пољска—Чехословачка 3:3, Неиачка Румуннја 4:2, Летонија Италнја 3:4. Исланд—МаЈ)арска 1:4, Литва—Финска 2^:2^, ДанСка—Бразилија 2Ц:1%, Аустрија —Естонска 2:3. Холандија—Норвешка 3:2, Француска—Блтарска 24 Југославија — Тведска 2^:8. • У осмом колу шаховске олимпијаде у Минхену завршене су сзега две борбе. Мађарска је победила Швајцарску са 6:2. а Пољска—Финску са 5% :2%. ЈугославнЈа води против Ааустрије са 4:2. Остали резултати: ЧехослоЕачка Италија (2), Немачка БразилиЈа 5:1 (2), ЛетоннЈа—ЕстониЈа 4' г :1^ (3), Исланд—Норвешка 4:1 (3), ЛнтваниЈа—Бугарска 3*4:1'4 (3>. Шведска—Данстса 3%:2% (2), Холандија—Француска 3:2 (2). У деветом колу завршена Је само Једна борба: Данска Је победила Бугарску са 7:1. Југославија водн против ХолаНдиЈе са Б :2 (1). Остали: Шведска — АустриЈа 3:3 12), ЛнтваниЈа—Норвешка 2:1 <5>. ЕстоннЈа—Исланд 4:1 (3), ЛетониЈа—БразилнЈа 4%:2»4 (1), Фннска—Немачка 2% :2Ц (3). Мађарска—Пољска 1%:1% ШваЈцарска—ИталнЈа -<3), -Ч«хо, словачка—Р.умуни^а 4ч1 пуска Је слободна. У прошлбм броју изостао је }едан ред коЈи гласи: Немачка Је победила БЈтарску са 6»4:1%, а Норвешка Пољску са 4% '-3 Ј АПосле деветог "кола воде: Пол>ска и Немачка 47 (5), ЈугославиЈа 47 (3). Чехословачка 44Ц (5), ЛетониЈа 43'4 (5), Данска 43 (2). Мађарска 41% <5), АустриЈа 38 (4>, Шведска 35% (5) итд. У дестом колу ЈугославиЈа води против Француске са 5:1. у Једаваестом Је била слободна, ТУРНИР У НОТИНГЕМУ На ннтернацноналном шаховском турниру у Нотингему Капаблаика Је добио прекинуту партију из деветог кола против Решсвског. У прекинутим партнјама пз десетог кола Ласкер Је победпо Тома—ТаЈмора, Аљехнн—Винтера. Александер—Тартаковера. У једанаестом колу Аљехнн Је победио Александера, а ФлорВинтера. Капабланка Је у дамивом гамбиту имао бољу позициЈу али Је Еве одличном нгром спасао реми. Решбвскн Је победио Лагкера. Ботвиник стоЈи боље против Томаса. а Вндмар против ТаЈмора, Тартаковер и ФаЈн су прекинули у неизвесној познциЈи. Богољубов Је био слободан. Стаље после Једанаестог кола • Еве 7 (1). Решевски 7, Ботвнник и ФаЈн 6% (1). Ласкер 5. Видмар 4Ц <2>, Богољубов 4% Је био слободан. Стање после једанаестог кола* Еве 7 (1). Решевски 7. Ботвиапк и ФаЈн 6% (1). Флор 6%, Капабланка 6 (1), Аљехин 5% (1), Ласкер 5, Видмар 4% (2), Богољубов 4%, Тартаковер 4 (1), ТаЈлор 3 (1), Томас 2% (1). Александер 2, Винтер 1% поен. У дванаестом колу играЈу: Решевски и Ботвиник, Видмар и Ласкер, Еве и ТаЈлор, Вннтер и Капабланка, Александер и Флор.

атштш ВЕРИДБЕ I Г. Мнхаило Добрнвојевнћ. ме- \ ј ханичар, син гће Смнл>е и г. Спп- ј ре. шпедитера из Београда и гпа ВаснлнЈа Машнн. домаћица, кћп гђе Л»убнје и г. Васнлнја нз Дреновца, испнтанн. У храму Светог Саве 22 о. м. пс- ! пнтани су г. "Борђе Радованопнћ. ј инжен.ер, син гће ЈефтнмиЈе и | поч. Жнвка, пензионера нз Београда и гца Л»убнца Б. Јаиковнћ професор, кћи. гђе Мплипе и поч. Богдана, професора из Београда. Г. Жнвко Мнлованчевнћ, општивски вадзоринк. снн гђе Сав-. ке н г. Јована из Жабара, и гца Евнца Станковнћ. домаћица, кћи гђе Анке и г. Милутина земљорадпнка нз Пнвцана. испитани. Испитани су: г. Драгол.уб Радовановић, предузимач, син гђе Мнлеме и г. Снме из Славннка и ј гца Манасија Радоичнћ, кћн гђе [ Стапојке и г. Милорада. нз Доброг Поља. ВЕНЧАЊА Г. Мнхајло (МиЈа) Магднћ. ј званичнпк. син гђе Каро.тнне и г Грегорнја, земл>орадника из Кладова и гца Радулка Цакић, кроЈачица, кћи гђе ЗоЈке н поч. Константнна, нз Београда. венчани. 13 о. м. венчани су г. Милпн Шушп.пр. чиновник, син гђе Аиђе н г. Снме, земљорадника из | Врхпоља н гца Добрннка Михаиловнћ, кћн гђе Дрене и г. Мнхаила из Дрена У цркви Светог Саве венчани су 13 о. м. г Мнлисав ГаЈић. столар. син гће Зорке и г. Мнловани. земљорадника из Ресника. и гпа СофнЈа СтоЈковић. кћн гће Катпце и г. Бранка нз Београда. Г. Раднћ Марннковпћ. чннопI ник Мнн. пошта. син гће Стане и ј г. Станнмира. земљорадника из I Рудника. и гца Наталија Микић. чинов. Гл. телегр., кћн гће Полке и г. Ннколе из Топонице. чснчани. ЧИТУЉА Фран.а ПозаЈевић, стаклорезац. из Кларије. стар 34 године, >"мро Је 24 о. м. Погреб ће битн 25 о м. на Новом Гробљу. — Мплан Јенић, келнер, стар 57 година. из Томнславаца. умро I Је 23 о м. Сахрава ће му бити 25 1 о. м. на Новом гробљу. I — Емплнја Стејић, домаћпца. стара 25 година, умрла Је 23 о. м. у 19 часова. Сахраннће се 25 о. м. на Новом гробљу. — Љубомнр Гнлнћ, трговац. иј Београда, стар 64 године, умро Је 23 о. м. у 19 часова. Сахрана Је 24 о. м. на Новом гробљу. — МариЈа кћи Анке Коконец. радннце из Београда, умрла Је 24 о. м. у 6 часова пре подне. Погреб ће ЈоЈ бити 25 о. м. у 14 часо. ва ва Новом гробљу. ПОМЕН Гђа Днвна М. Павловнћ н Миодраг Л. Лазаревнћ генералнн копзул у Марсељу нзвештаваЈу да ће своме драгом оцнки Луки Лазаревнћу бив. министру и директору гимназиЈе у пензиЈи давати четрдесетодневни помен у четвотак, 27 о. м. у 11.30 у СаборноЈ црквн. Г. Стојан Адашевнћ, директор железница у пензиЈн, даваће полугодншн,и парастос. своме пепрежаљеноц , рЛду,, .?р, . ,М№ 1Пван >'25 о. м. у цркви Светог Николе. у 11 часова пре подне. ПОСЛОВНЕ ВЕСТИ Г. Петар Данчевнћ днпл. дентист вратио се са пута прима преко целог дана. Проте МатеЈе бр. 4 (СлавиЈа). Тел. 21-994. ПРОСЛАВА Г. Мнладин Ђорђевић, грађевинар из Власотинаца, прославиће 28 о. м., у кругу своЈе породице н своЈнх приЈатеља. 50-годншп>нцу свога грађевннарског рада.

Уторак, 25 август 193в

СТАРАЉК ОПШТ1ШСКИХ „ОТАЦА" О О.МЛАДИНИ Једно велнко село у Срезу овчепољском нема школе. Педесетеро деце иде у школу у једно ^ удаљено село. ц То је страшно, нароннто зими, кад • почне да дува I опггри ** „вардарац". Штојје најинтересантннје. постоји внше од десет годнна Фонд за поднзање школе у износу од 90.000 дннара. Сељаци кукају за школу. али су ,.оци" глј-ви . Ко зНа. можда се фонд замрзао? Међутнм. ови нсти ,.оцн", којн школу н не мисле да граде, ове године саградише днвну шталу од тврдог материјала. Саградише' људи шталу за пастува. Лепо! Штала је за пастува потребна, пастувк такође, али ме чуди да овако „напредни људи". на школу и не мисле. Мислим да би и њима за рекламу боље служила школа него ли нразна штала. Е. кад би нешто школа требала претседнику, као на пркмер пггала. она би сиг> г рно до јесени била сазндана. Овако је по њему боље да се мрзну деца. него претседников кон> н кон>и општннских „отаца". кад дођу на седницу.

УЛАГАЧИ II ВРЕМЕ I Ретка је новчана установа која ужива толнко поверење народно, као што је Хипотекарна банка. У н>ој вра као у кошници. Свет разних сталежа, богат и сиромах. њој журн и до'/ носи сачуване „беле паре за црне дане". Отуда ова банка има више улога на чувању но све остале банке у Београду. Знак поверења и грађанске свести, јер се Хнпотекарна банка у свима приликама одазивала према својим улагачима, и висином камате а враћањем поверених јој сума. Пада само једно у очи, да је административни рад око улога за пословни свет и сувише дуг, посао који би требало упростити у корист саме публнке. , Обрачунавање дана, каматних бројева и самога интереса треба вршитн по одласку странке, а не да се и за тај посао везује њено чекање у вестибилу, које у приликама није тако кратко.

Пре и после шетње на чистом ваздуху, чај, мезе, вечера ... у Ресторану на Деднњу власник М. Мишић

Прошетајте до Калемегдана н посетите терасу „Српске Круне", коЈа има одличну кухињу, где се точи Вајфертово експорт пиво и одлична смедеревска вина. Хотелијер Ђорђе Попара

ТРН ЛЕКАРА — ТРН ДНАГНОЗЕ Право сте ви рекли, да је код нас потребнија ревизија докторских знања него ли њихових диплома. Чујте мој случај: Пре кратког времена нагло сам се разболела. Први је лекар констатовао тифус. Док сам се спремала за болницу, позвах и другог. добро познатог лекара: - - Бог га видео! Какав тифус! То вам је маларија у највеђем степену. Платнх визиту и купих лек ... После два дана позвах и трећег лекара: — О, људи божји! Како је смео да вам препише овај лек? Ни трага од маларије. То вам је врло тешка неуралгија! И опет визита ... и опет лек ... Остадох и даље болесна и ко зна докле би то тако ишло, да случајно нисам дознала за некакав „бапскн лек" који ми је заиста помогао за два-три дана и ја се придигох. И сада се питам и сама: од чега сам боловала, и коме да човек убудуће поверн н оно мало здравља?

Најлепша бапгга, покривена веранда, велика сала за банкете. Ресторан на Деднњу власник М. Мишић Тел. 20-223

Подизање Дома нултуре у насељу Петар Мркоњић На великом збору становници овога насеља тражили су калдрмисање улица и изградњу трамваја

9= Ј

Прва нзложба ручних тканнна од козје длаке и свиле У сврху пропаганде ручних радова задруга ..Рукотворина" приредила Је интересантну изложбу ручних тканина у виду простирача (стаза) и покроваца од козЈе длаке а такође и веома уметнички израђене чаршаве и убрусе од лана и свиле. Изложба се отвара данас пре подне у задружним просторијама на Обилићевом Венцу 27 (до кафане ..Руски цар'Ч. Улазак сваком слободан н бесплатан.

ЧИТУЉ А Јуче су сахрањени у Београду: ЈБубомир Гилић, надзорник Опнггине, 62 године. Дринчићева 4. Софија Максимовнћ, удова. 74 године, Вардарска 25. Јован Петковић, дете, годину и по, Краља Александра 102, Радмила Лазић, дете 9 месеци. Видовданска 1, Оливера Пејовнћ, ученица основне пгколе, 8 година, Краља Александра 92, Златко Лукић, дете 2 и по године, Поп Лукина 45.

УКРШТЕНЕ

1«

гз

ае

УЈ

■■ 32

37 1

Водоранно: 1 име чувеног нашег (светског) певача, 5 мехур, 9 први грчки баснопасац, 10 оба-

ла (далматински), 11 животна намкрница. 12 наркотично средство. 13 позоришна првакиња, 15 гладан, незасићен, 16 поспан, 18 предлог, 19 наше мушко име, 20 усклик, 22 одјек, 24 наслов. назив, 25 место на Дунаву, 26 муслимански свештеник, 27 папагај, 28 лична заменица, 29 мушко име, 31 усклик, 32 поречен, 36 врста уговора, 38 неправилност, отступање, 41 чувени францускн авијатичарски ас (погинуо приликом лета преко Океана). 42 река у Немачкој, 43 завој, 44 вредност изражена у новцу, 45 „флека ч . 46 земља у Азији. Усправно: 1 спортски израз. 2 река у Немачкој, 3 велики нос, 4 стављање до знања, укор, 5 ткања, 6 стилска фигура, 7 наше мушко име. 8 мера за драгоцености, 14 истовремена сагласност у мислима, 16 полуострво у Источној Азији,' 17 непажљив, 18 медицински препарат (даје се у виду инјекција), 20 плач, 23 врста песме, 24 мушко име, 29 покрет прогкву женидбе, 30 наш савремени сликар, 33 стручњак за вина, 34 врста угљоводоникв, 35 узимање под киркју. 37 воловска лапрега. 39 очуване, недирнуте. 40 университетски град у НемачкоЈ.

Друштво за улепшавање насеља „Петар Мркоњић" одржало је збор грађана који је био врло посећен. Ово друштво основано је са задатком да ради ма унапређењу и на улепшавању свога насеља, које је познато под популарним називом Мариикова Бара. Збор грађана отворио је претседник друштва у десет часова пре подне г. Милан Ђерић. После тога поднео је извештај о раду друштва г. Јован Пантић, констатујући да је Општина, и поред свих обећања и интервенција, запоставила израду калдрме у улицама овога краја. Друштво је одлучило и да изгради један репрезентатнвни културни дом. у којем треба да се окупља у својнм слободним часовима омладина овога краја. Дом ће се звати .,Дом културе насеља Петар Мркоњић". О убирању средстава за изградњу дома поднео је извештај г. Рада Црногорац. Путем дођровољних прилога до сада је сакупљено 7.340 динара. Инструктор за подизање дома, г. Божидар Матић, известио је о досадашњим техничким радовима на подизању дома као и да је до сада примљено 11.000 комада цигаља као добровољни прилог. Дал>е је поднео план „Дома културе", који је збор усвојио уз срдачну захвалност. После говора учитеља г. Божидара Каринића. потпретседник Одбора за цодизање Дома културе, г. Ннкола Ћопић, одржао је један важан говор о потребама насеља. Дао је драстичну слику прилика под којима се живи у Маринковој Бари Највећи број улица су некалдрмисане и становницвма и ове знме прети опасност од непроходности услед великог блата. Исто тако недостају саобраћаЈ'на средства. а аутобус, који ради на линији Слав^ја—Душановац, врло нередовно обавља посао и уз то је и одвећ скуп, за сиромашне грађане и раднике насеља Маринкове Варе. Пледирао је за отварање једне амбуланте за бесплатне прегледе и лечење. пошто одвојеност овога краја и немање детаљних саобраћДјних .средстава отежавају хитно лечење и указивање помоћи болесницима. Све жзнесен« чињенице претставља-

Пројект До.ма културе ју најелементарннје потребе овога насеља и на њиховом позитивном решењу инсистираће се с разлозима. У даљој дискусији учествовали су г. г. Ђура Станимировић, Јаков Милићевић и други. Најзад је донесена резолуција, коју су учесници у раду овога збора усвојили акламацијом. Резолуцнја констатује да предвиђени радови на калдрмисању улица насеља „Петар Мркоњић" нису обављени, и да је потребно да се они што пре изврше. Затим ово насеље, заЈ"едно са Душановцем и предграђем Војводе Степе, у којима живн око 20.000 становника, нема довољно превозних средстава. Истовреме-

Педесет милиона динара одобрило је Министарство грађевина за снабдевање водом села и градова

но апелује се на Београдску општину ради изградње трамвајске пруге, која би везивала овај крај са центром вароши. Најзад се овлашћује управа друштва и Одбор за подизање Дома културе да умоле Министарство просвете, Министарство социјалне политике и народног здравља, Миннстарство за физичко васпитање и Београдску општину за материјалну помоћ, како би се на друштвеном плацу, у улици Ђакона Авакума број 26, могла да поднгне зграда Дома културе. Оеа установа била би једина која би у овоме крају окупљала у сврхе васпитно-културног образовања сву омладину.

ОПЕРСКИ ПЕВДЧ Г. РИЈДВЕЦ о свом гостовању у Совјетској Русији

Загреб, 24 августа. — Познати наш оперски певач г. Јосип Ријавец вратио се из Лењинграда, где Је био на концертном гостовању. У децембру се опет враћа у Русију, да у неколико градова одржи концерте. Г. Ријавец дао је загребачким новинарима занимљив приказ о својим концертима у Русији. Г. Ријавец је рекао: »У размаку од 10 дана било је шест концерата са два солнста (једна певачица нз Турнна и ја) те диригентом Хевардом нз Лондона. Концертн су давани у дворанн Павловског днорЦа, где су н нре рата прнређивани такви концерти. У дворанн је било преко 2.000 људи. Публика је, колико сам се могао уверити, културна у музичком иогледу. Носле концерта дочекало ме је мноштво и нриредило овације. Пуб.тици се нарочито свидео наш Хаце и Готовац па ми је било нарочито задовољство, што сам могао да пред руски ауднторнј изнесем наше ауторе. Са ко.тнкнм су одушевл>ен>ем Руги то примнлн сведочи и чињеннцд да сам на десет тачака програма морао додатн још о-

сам. После тнх успеха позвала ме је одмах управа Лењинградске филхармоније на гостовање у већнм руским градовнма. Споразумели смо се, да други пут дођем у РусиЈу у децембру, а гостоваћу и у јануару идуће године и то на десет до двадесет концерата у Москви, Одесн, Кијеву и Лењинграду. РадуЈе ме што ћу том прнликом моћи да прикажем Русима и нашу народ ну песму, јер се онн много ннтересују за наш фолклор. Наступићу у операма и иеваћу дели.мично на нашем, а делимично на италнјанском језнку. На питање новннара, како су га хонорисали, одговорио је: — Осим бесплатног пута и боравка у РусиЈи у луксузном хотелу платилн су ми 1.000 рубаља по концерту, што у нашој валути износи 9.000 динара. Али тај новац нисам могао пренети преко граннце нити нзмењатн у страну валуту. Све сам морао потрошнти у РусиЈи. Што се код њнх зарадн, то се тамо иора н потрошнтн .

У Мннистарству грађевина израђен Је програм радова на герет зајма од 50 мнлиона динара, закљученог на основу 5 67 Закона о буџетским дванаестинама за 1935 н 1936 годину. Министар г. др. Марко Кожул одобрио Је таЈ програм, коЈи се у целости већ изводи. ТаЈ програм предвиђа нзградњу цистерна, каптажу, подизање резервоара — водовода — уопште об- I Јеката за снабдевање водом, н то: У СЛВСКО-1 ВЛНОПИНИ: цистерна у Божанићу 70.000 дин., каптажа у Брињу 10.000 дин. н резервоар у Пернару 80.000 — укупно 160.000 за Срез брнн>гкн; ци- | стерна у Српским Моравицама 70.000 н цнстерна у Грабоку 70.000 — укупно 140.000 днн. зн Срез врбовскн; цистерна у Павловцу 70.000 дин., водовод у Карлобагу 600.000 и цистерна у Личком Осику 70.000 дин. — укупно 740.000 за Срез госннћкн; цистерна у Омсици на ПревнЈи 70.000 дин.. цнстерна у Клапавнци 100.000 дин., цнстерна за школу у Рудопољу 60.00 днн.. цистерна у Вучипољу 70.000 дин.. еодовод у Велнкој Попнни 100.000 д.. цнстерна у РуЈишту 70.000 днн. н каптажа у Туличу 30.000 дин. укупно 500.000 днн. за Срез грачачкп: водовод у Црнолушким Зем цама 55.000 дин., каптажа у Бенковцу 30.000 днн.. цнстерна у Брестовој Драгн 70.000 и цнстерна у Сунгерима 70.000 днн. — укупно 225.000 днн. за Срез делннчкн; цистерна у Небљусима 70.000 днн., цистерна у Ораовцу 70.000 днн. и цистерна у Штрпцима 70.000 днн. укупно 210.00 дин. за Срез дон.оланачкн; гчстерна у МарнЈи Горици 60.000 дин. — укупно 60.000 дин. за Срез загребачкн; цнстерна у Брезннку 70.000 дин. — укупно 70.000 дин. за Срез карловачкн; цистерна у Марчољн 80.000 д. и цистерна у Хостима 100.000 д. — укупно 180.000 д. за Срез каставскн; бунар у Пећаннма 3000 дин.. водовод у Буннћ — Дебелом Брду 150.000 дин., напоЈиште у Дубоком 20.000 дин., напојиште у Шаламунићу 20.000 дин., каптажа у КозЈену 8000 дин., водовод у Кореници 142.000 дин.. цистерна у Хомољац — Врпнлу 30.000 днн., цнстерна у Туку 100.000 и цистерна у Шупут — Језерцу 60.000 дин. — укупно 533.000 дин. за Срез кореннчкн; цистерна у Пољу 80.000 днн., цистерна у СтароЈ Башки 70.000 дин. и водовод за Малинску, Крк и Александрово 300.000 днн. — укупно 450.000 дин. за Срез крчкн; цистерна у Равном 70.000 дин., водовод у Брнбиру 85.000 дин. и цистерна у Валаћу 70.000 днн. — укупно 225.000 днн. за Срез новл.ански; водовод у Врелу 130.000 дин., каптажа V Томићу 25.000 дин., цистерна у ЈоЈићима 70.000 дин. и цистериа у Палици 81.000 дин. — укупно 306.000 дин. за Срез огулннскн; снабдеван>е водом у Заслужници 50.000 днн., цистерна у Рудопољу 70.000 днн., цистерна у Горњем Бабнном Потоку 50.000 дин., водовод У Врховинама 68.000 дин., цистерна у Дон>ем Бабнном Потоку 100.000 дин., локва у ТурЈанскнм 40.000 днн. н резервоар у Главнцн 40.000 дин. — укупно 418.000 дпп. за Срез оточачкн; цистерна у Кршку 70.000 дин. и цистерна у Перушићу 100.000 дин. — укупно 170.000 днн. за Срез перушићкн; цистерна у Приморском Вељуну 70.000 дин., цистерна у Светом ЈурЈу 75.000 дин. и цистерна у Рогићнма 75.000 дин. — укупно 220.000 днн. за Срез сењски; цистерна у Санрикама 80.000 дин. н цистерна у Велнм Дражнцама 83.000 дин. укупно 163.000 днн. за Срез сушач!:н; цистерна у ЂорЈлуку 70.000 д.. цнстерна у Горњем Грабушнћу 40.000 дин., цистерна у Горњнм Јошаннма 100.000 дин.. цнстерна у Шврачковом Селу 70.000 днн. н цнстерна у Мекињару 70.000 дин. — укупно 350.000 днн. за Срез удбннски; цистерна у Сушику 70.000 дин. н цистерна у Клоштру 80.000 дин. — укупно 150.000 днн. за Срез црнквеннчкн; водовод у Шетнама 70.000 дин. и водовод у ВршичкоЈ Води 150.000 дин. — укупно 220.000 днн. за Срез чабарскн; цнстсрна у Барбату 90.000 днн.. цнстерна у Губама 70.000 днн.. резервоар у ПаГу 100.000 дин.. цистерна V Луну 75.000 днн. н цнстерна у Колану 75.000 днн. — укупно 410.000 динара Срез рабскн. за Савску бановину 5,900.000 дин. У ДРАВСКОЈ БАНОВИНИ: цнстерна у Малој Гори 50.000 днн.. водовод у СветоЈ Куннгунди 87.000 днн.. цистерна V Брецену 65.000 днн. — укупно 202.000 дии. за Срез коњнчкн; водовод у Мозељу 135.000 днн. и цистерпа V Липовцу 70.000 дин. — укупно 205.000 дин. за Срез кочевскн; водовод у Брду 450.000, укупно 450.000 днн. за Срез краи.скн; водовод у Савском Внду. Светом Року и у ПетручноЈ Васи 200 хиљ. дин. — укупно 200.000 днн. за Срез лнтнЈскн; водовод у Врхннки 140.000 дин. — укупно 140.000 дии. за Срез л>убл>ански; водовод у педесет места Среза метличког 350 хнљ. дин. — укупно 350.000 днн. за Срез иетлнчкн; водовод 28 места

Један белгијски лист о Београду Брисел, 24 августа. — Овдашња „Ендепанданс Белж" Један од најугледнијих белгиЈских листова, доноси веома леп чланак, посвећен белгијско - Југословенском приЈатељству, под насловом „Београд, у лето 1936 године". Чланак почиње лепом историјском реминисценцијом из времена заузећа Београда Лаудановнм трупама. У овом напису пуном духовито - симпатнчннх досетки, излнже се како су у Београду, чији Је терен кудикамо неравнији од земљишта на коме се диже Брисел, подигнуте широке и простране улице и Булевари. У Једном ставу говори се о Његовом Крал>евском Височанству Кнезу Намеснику Павлу. Писац између осталог истиче велике заслуге коЈе је Њ. Кр. Вис. Кнез Намесник Још за живота Блаженопочившег Краља Александра стекао за науку и умотност у својој земљи. Чланак се завршава лепнм указивањем на силуету Авале, и на гроб Незнаног јунака.

Среза новомешког 350.000 днн. укупно 350.000 днн. за Срез новомвшки; водовод V Бнтњу 100.000 .ин., водоводи у Бохињском Језеру н ""пбчевом Лазу 150.000 днн. — укуппо 250.000 днн. за Срез радоплнчкн; водовод V Шент-Иљу 50.ООО дин. укупно 50.000 дин. за Срез словенградскн; цистерне у Брезови и Ребару 90.000 дин., локва у Малннама 45.000 дпн., цистерне \ БоЈанцима 120.000 днн., цнстерна v Бистрнци -- ооп цистеппр г> -->м Врху 55.000 дин. н цнстерна у Пре.оци 100.000 дин. — укупно 465.000 дил. за Срез чрномељски; за Драв:1'у бановину 2.662.000 дии. У ВРБАСКОЈ НАНОВИНИ: каптажа у Сарачицн 15.000 дин., каптажа и цнстерна у Рековицн ^0.000 дин. н цистерна у Љубнчеву 100.000 днн. — укупно 195.000 днн. аа Срез бан.алучки; цистерне у Дренову и ТЈесном 100.000 дин., цистерна у Велнком Радићу 70.000 д. и цнстерна у Црквнни 50.000 дин. - укупно 120.000 дин. за Срез босанско-крупскн; цистерна у Костеновцу 100.000 дин. и цнстерна у Великом ОчиЈеву 100.000 дин, и каптажа у Кулен-Вакуфу 15.000 дин. - укупно 215.000 дин. за Срез боганско-петровачкн; цистерна у Уништу 100.000 днн.. цистерна у Заглувцима 35.000 дин. и цистерна у Осредку 80.000 д. — укупно 213.000 днн. за Срез босанско-граховски; водовод у Гламочу 80.000 дин., каптажа у Радаслнјама 20.000 дин. н цистерна у Преодацу 100.000 дин. укупно 200.000 днн. за Срез гламочкн; водовод у Грачаници 130.000 д. — укупно 130.000 днн. за Срез грачаинчки; врело у Бавару 10.000 д., цистерна у Прибељцн 80.000 днн.. цистерна у СтроЈцу 60.000 дин., цистерна у Подовзиру 80.000 днн. н воело у Новом Селу 10.000 дин. укупно 240.000 днн. за Срез ЈаЈачкн; цистерна у Горњем Раткову 100.000 дин. — укупно 100.000 дин. за Срез кл>учкн; цистерна у ДобоЈцнма 80.000 днн.. водовод у Скендер-Вакуфу 100.000 дин. и цистерна у Лнпљу 80.000 д. — укупно 260.000 днн. за Срез которварошкн; цнстерна у Убоцић-Брду 90.000 днн., цистерна у Герзовачком Подгорју 120.000 дин., водовод у Лисковици 35.000 днн. — укупно 245.000 дин. за Срез мркон.нћки; цнстерна у Дабару 90.000 днн., цистерна у Подовима 90.000 днн. и снабдевање у Грдановцнма 300.000 днн. — укупно 480.000 днн. за Срез сански; врело у Великој Кладушн 30.000 днн. укупно 30.000 днн. за Срез цазннскн. за Врбаску бановнну 2,610.000 дннара. У ПРИМОРСКОЈ БАНОВИНИ; цистерна (довршавање у Мацуру 25.000 дин.. цистерна у Добропољцима 80.000 дин., водовод у Крушвву 130.000 дин. н резервоар у Медвећу 20.000 днн. — укупно 255.000 д. за Срез бенковачкн; цистерна у Вињерцу 100.000 дин.. цистерна у Ртннн 100.000 дин., цистерн^ у Ткону 40.000 дин. — укупно 240.000 днн. за Срез бноградскн; цистерна у Постиру 180.000 дин. и локва у Нережншћу 80.000 д. — укупно 260.000 днн. за Срез брачки; бунарн у Рбвну 60.000 дин., бунари у Мушићнма 50.000 дин. и водовод у Бугојну 100.000 дин. — укупно 220.000 дин. за Срез бугоЈнскн; цнстерна (довршавање) у Биорнну 100.000 д., цистерна (довршавање) у Крстатнцама 100.000 дин. н цистерна (довршавање) у Сливну 40.000 дин. — укупно 240.000 днн. за Срез имотскн; локва у МалоЈ Палачи 20.000 днн., локва (довршавање) у Градцу 60.000 днн., цнстерна у Жагровнћу 70.000 днн. и водовод у Лукару 70.000 дин., цистерна у Читлуку 50.000 дин. — укупно 270.000 днн. за Срез книнскн; цистерна у Смоквици 100.000 дин. н цнстерна у Жрнову 100.000 днн. — укупно 200.000 д. за Срез корчулански; цнстерна (довршавање) у Врашком Долу 41.000 дин. — укупно 41.000 дин. за Срез кољнчкн; цнстерна у Губину 60.000 днн. н цнстерна у Лушнићу 80.000 дин. — укупно 160.000 днн. за Срез ливан.гки; снабдевање водом Ракитна 100.000 днн. и снабдевањв водом ПосушЈа 200.000 днн. — укупно 300.000 дин. за Срез л>убушкн; водовод у МакарскоЈ 80.000 дин.. водовод (довршавање) у ПодгораВруљи 50.000 днн. н цистерна у Великом Прологу 70.000 дин. — укупно 200.000 днн. за Срез макарскн; цистериа у ДраговоЈ Драги 100.000 дин.. цнстерна у Кружањ-Бандолу 80.000 дин., цнстерна у Кокорини 80.000 днн., цистерна у Близанцима (школа) 33.000 днн. н цнстерна у Лнпну 80.000 днн. — укупно 373.000 днн. за Срез мостарскн; цнстерна (довршавање) у Верунићу 62.000 д. цнстерна (довршавање) у Драгову 40.000 д., цнстерна (довршаван>е> у Ижу Малом 100.000 дин., цнстерна (довршавање) у Салима 60.000 днн. цистерна (довршаваље) у Бргуњу 50.000 днн., цистерна (довршавање) у Исту 120.000 днн. и цнстерна (довршавање) у Преку 200.000 дин. укупно 632.000 днн. за Срез пречки; водовод у Врлнки 150.000 днн.. водовод у Снњу 100.000 днн., цистерна у Потрављу 70.000 днн., цнстерна V Бителнћу 80.000 днн. н цистерна (довршавање! у Тнарнцн 100.000 днн. — укупно 500.000 днн. за Срез снн.скн; водовод (довршавање) у Крнло-Јесеницн 20.000 д., цистерна (довршавање) у Сеоцу 10.000 д., оправка три цистерне у Рогозннцш 60.000 дин.. водовод (довршавање) у Омишу 50.000 дин., оправка цистерне у Бораку 20.000 днн., цистерна (довршавање) у Блнзви 60 хнљ. дин., цнстерна (довршавање) V Љубитовицн 31.000 днн., цнстерна (довршавање) у Опор-Ботићу 10.000 дин.. цистерна (довршавање) V Сраток Ђурићу 40.000 дин., цнстерна (довршавање) у Жедну 50 хиљ. днн., цистерна (довршавање) у Жежевицн ГорњоЈ 80.000 днн. и цнстерна (довршавање) у БаЈици 60.000 днн. — укупно 52.000 дин. за Срез сплитски; бунар у Стоцу 35 хнљ. дин,, цистерна (оправка) у Бурмазнма 25.000 днн., бунар у Ротнмљу 15.000 дин., цистерна (оправка) у Рабану 15.000 дин. н бунар у Црницн 15.000 д. — укупно 105.000 днн. за Срез столачкн; водовод у Хвару 200.000 днн., водовод у Ста| ром Граду 150.000 днн.. цистерна < довршавање) у Долу 10.000 дин., цнстерна у Гднњу 80.000 дин., цистерна (оправка) у Богомољу 50000 днн.. цистерна (довршавање) у Пољнцу 80.000 дин., водовод (довршанање у Јелси 30.000 днн. и водовод v Комижи 60.000 дггн. — укупно 100.000 днн. за Сре.ч хварскн; цитерна у ТнЈесном 150.000 днн.. цнтерна (довршавање) у Примоштену 70.000 днн., цистерна у ДаннлоКраљнци 80.000 днн., цистерва у Зрпољу 70.000 днн., цистерна у Га(елези 50.000 днн.. цнстерна у Драгншнцн 50.000 дин.. цнстерна у Чнота-Малн 50.000 днн., врелг - ТЈнрамнтовцнма 40.000 днн. — ^купно 560.000 днн. за Срез шпбепнчкн. за Прнморску бановнну 5,727.000 днн. (Наставнће се)