Време, 25. 08. 1936., стр. 3

...Ттлцчпц 25 шгуст 1936

ВРЕИЕ

СТРЛНА 3

ВЛАДИНИ АБИОНИ бомбардовали су Овиедо а побуњенички Сан Себастијан и Ирун

(Од нашег сталног дописника) Париз, 24 августа. Неколнко републиканских авиоиа бацило је многобројне летке на опседнуту варош Овиедо, познвајући становннштво да се нзјаснн за републиканску владу У истим лецима је посгавл>ен ултнматум у коме су републиканске власти претиле бомбардовањем у случају да се варош одупре легалној иадрндској власти. Понгго ултнматум није примл>ен владини авнони су бацили у подне педесет и осам бомби на град Овиедо. Командант града пуковник Аранда упутио је радно извештај генералу Моли у коме тражи хнтно појачање, пошто втпс није у стању да д&ље држи град. У току дана је двадесет и један побуњеннчки авион бомбардовао мадридски аеродром код Гетафе, прнчинивши хангарима и осталим аеродромским инсталацнјама велику штету. Авнони су се повукли чим су се репуб.тикански авионн дигли у ваздух. Р. ВАЛЕ

15 МОДЕРНИХ БОМБАРДЕРА НА АЕРОДРОМУ У САЛАМАНКП Лисабон, 24 августа. — Петнаест модерних бомбардерских авиона спустило се на аеродром у Саламанки. Верује се да ће ови авиони узетн учешћа у ваздушном нападу који побуњензци мисле да изврше на Мадрид. (Рајтер) НОВО БОМБАРДОВАЊЕ ОВИЕДА Бојана, 24 августа. — Авас јавља из Овидена да је над градом летео један владин авион који је бацао летке позивајући грађанство да преда град; у противном да ће владине трупе бомб?рдовати ове положаје па и сам град. Пошто после 12 часова град ниједном ннје одговорио на овај позив, долетела је нова партија владиних авиона која је бацила 58 бомби. ПРЕД ПАДОМ ОВИЕДА Париз. 24 августа. —После жестоког бомбардовања Овиеда од стране владиннх трупа, пуковник г. Аранга, командант Овнеда, упутио је генералу г. Молн радиограм у коме ве л н: „Ако мн што пре не пошал»ете помоћ, бнћу принуђен да ее предам". Сазнаје се да су владини авиони избацилн на град 58 бомбн које су причиннле велику штету. Број жртава још није познат. (Авас) МАДРИД ЈАВЉА ДА СУ ВЛАДИНЕ ТРУПЕ ОТЕЛЕ 4 ТОПА Мадрид, 24 августа. — Мииистарство унутрашњих послова саопштава: У свим градовима које држе групе генерала г. Франка влада највећи терор.

Пред Овиедом су владине трупе сломиле побуњеничку одбранбену линију. Пред Сарагосом су владине групе потукле један побуњенички одред, заплениле четири гопа и задобиле велики број заробл»еника. У саошптењу миннстарства војске вели се: Пред Кордовом су се предали многобројни побуњеници. Неистините су вести у којима се тврди да су побуњеници бомбардовали аеродроме Квагрос Виентос и Гетафе. (Авас) ПОБУЊЕНИЧКЕ ТРУПЕ ПРЕДАЈУ СЕ У МАСАЛ1А ВЛАДННИМ ТРУПАЛ1А ПРЕД КОРДОВОМ Мадрид, 24 августа. — Са слузкбене стране саоппггавају да

]е зедна владнна колона којом командује капетан Аминатера заузела Лому, последње село нспред Кордове. Колона којом командује капетан Балибреа бомбардовала је Кордову н том приликом нанела је побуњеничким трупама тешке губитке. Колона којом командује пуковнек Алино заузела је цео положај око села Ломе који господари Кордовом. У вези са овим очекује се да ће Кордова пасти сваког тренутка. Иначе редовне трупе које се налазе на страни побуњеника, у масама се предају владиној војсци испред Кордове. (Авас) ОБРАЗОВАЊЕ ПОБУЊЕНИЧКОГ ОДРЕДА У ИТАЛИЈН САСТАВЛ>ЕНОГ ОД КАТАЛОНАЦА ? Париз, 24 августа. — Радио станица у Севнљи саошптава да је генерал Квиепо де Љано прихватио понуду једног каталонског поручника који је побегао у Италију, а намерава да образује националистичку милацију Каталонаца која би се придружила националистичким трупама које се боре у Јужној Шпанији. Поменути милиционари пребацили би се преко Португалије у Шпанију. (ДНБ)

ДОПИСНИК „ВРЕМЕНА" У БАДАХОСУ ЗаузеЂе једне пограничне шпањолске вароши извршено је под врло загонетним околностима Град у коме не сме да гори ни „вечно светло" пред олтаром

(Од нашег сталног дописника) Бадахос, 20 августа. (Извештај нашег специјалног допнсника, пренет преко Тангера авионом). Многе од историских интересантности португалског главног града неће доспети да види човек кога на португалском територију сувише интересује проблем и развој грађанског рата у Шпанији. У Лисабону се радозналом странцу указује неколико прилика да врло брзо дође до пгаанског територија, управо до вароши око којих се баш у ово време води огорчена борба. Време које сам имао на располагању у Лисабону било је врло ограничено. Пропустио сам ради тога да разгледам чувени дворац Синтру, који је небески део Португала, најнежнија лирика целог Ибериског Полуострва. Пропустио сам да чујем који су све песници опевали фризуре и најдискретније тоалете господарица Синтре. Место свих ових дражесних нежности јурио сам да пронађем Сенора Ма-

ЛИКВИЛИРАН ИНЦИДЕНТ са енглеским бродом „Гибел Зерцон"

Лондон, 24 августа. — Рајтер сазнаје из веродостојног извора да се инцидент са британскнм паробродом „Гибел Зерџон" сматра сада завршеним, а после извињења команданта пшанске крстарице.

ност од преко 3 мнље од шпан- \ вачког пароброда изван пгаанске обале. ! ских Територијалних вода. ј Капетан шпанске крстарице КАПЕТАН ШПАНСКОГ РАТ- испричао се. После њега саНОГ БРОДА ИЗВИНИО СЕ " ЗБОГ ИНЦИДЕНТА СА

Британска влада је шпанској влади задовољство због обећања да убудуће британски бродови неће бити задржани и претражени на морској пучини. У исто време британска влада обавестила је пшанску владу да она сматра протизаконитим зауставл»ање британских бродова на пучини из било којих разлога. Британски појам о пучини односи се на удаље-

БРОДОМ „ГИБЕЛ ЗЕРЈОН" Лондон, 24 августа. — У надлежним енглеским кругоизразила вима изјављује се да ннје вероватно да ће инцидент са паробродом „Гибел Зерјон" довести до већих компликација. Синоћ се сазнало да је енглески разарач "Кодрингтон" аа пучини наишао на шпанску крстарицу „Мигел де Сервантес" која је зауставила „Гибел Зерјон". Капетан „Кодрингтона" пошао је на шпанску крстарицу да протестује против заустављања енглескога трго-

Немачиа је забранила извоз оружј а у Ш панију Задовољство у Лондону и Паризу

ратног материјала у Шпанију, Рајтер сазнаје да је одлука РаЈха сматрана у службеним британским круговима као веома охрабрујућа. У службеним британским круговима држи се да сада постоји оправдана нада да ће ашански грађански рат остати ограничен на Шпанију и да неће проузроковати било какве европске компликације. (Рајтер) ЈОШ НИЈЕ ПОСТНГНУТ СПОРАЗУМ О ПОВРАЋАЈУ ЗАДРЖАНОГ НЕМАЧКОГ АВИОНА Берлин, 24 августа. — Преговори између Берлина и Мадрида за повраћај немачког путничког авиона који је задржан у Мадриду настављају се али досада још није могло дадође Доепоразу«а стефанн) ЕНГЛЕСКИ СОЦШАЛИСТИ ГРАЖЕ ДА СЕ ПОМОГНЕ ШПАНСКОЈ ВЛАДИ Лондон, 24 августа. — Јуче ОДЛУКА НЕМАЧКЕ ИЗАЗВА- . 10000 со цијалиста и комуЛА ЛЕ ^°™ С Ј^ ТВО ниста одржало збор у ХајдЛОНДОНЈ одакле је кренуло у веЛондон, 24 авгЈ-сга- Д . поворци д0 седишта уИако брнтанска влада јошнн - паднлчких организациЈа ј« првмила потврду извета] \" Р тДнспг>г, Хаузу Тамо су према коме је Немачка одлучи- у Транспор Хаузу ла да забранн извоз оружја и | предалл резолуциЈУ

Берлин, 24 августа. — Немачка влада забранила је извоз оружја за Шпанију. (Рајтер) КАКО ЈЕ ДОШЛО ДО ОДЛУКЕ РАЈХА О ЗАБРАНИ ИЗВОЗА ОРУЖЈА У ШПАНШУ Верлин, 24 августа. — Сазнајемо да је немачка влада обавепггена да су све заинтересоване државе прихватиле предлог о забрани извоза оружја у Шпанију. Немачка влада саопштила је француској влади да ће Немачка прогласити забрану извоза оружја за Шпанију већ сада и да ће та забрана одмах ступити на снагу. Ова одлука донета је н вко још није решено питање враћања немачког путничког авиона који је задржан у Шпаннји. Немачка придржава све истакнуте захтеве у том погледу. Немачка се нада да ће и остале земл»е предузимати у слич ним случајевима сличне мере. (Д. Н. Б.)

којом се

стао се „Кодрингтон" са енглеском крстарицом „Репјулз" и оба су брода наставила свој пут. „Гибел Зерјон" информисан је да може наставити свој пут који је прекинут јутрошњим инцидентом. (Авас) МУСОЛИНИЈЕВ ЛИСТ ТРАЖИ ДА ВЛАД А Г. БЛ У31А УТИЧЕ НА РАДНИЧКЕ СИНДИКАТЕ У ПОГЛЕДУ ЊИХОВОГ СТАВА ПРЕМА ДОГАЂАЈИМА У ШПАНИЈИ Рим, 24 августа „Пополо ди Рома" пишући о утиску којим је одговор италијанске владе на француски пред лог примљен у разним земл>ама, вели између осталог да се не може дозволити да се избаци из кталијанске ноте оно пгго је непријатно Француској, пошто се I тиме ризикује да се цела ствар врати на свој почетни стадиј. Није вероватно да француска влада, иако су сандикалне организације приватног карактера, не може утицати на воћство синдиката. (Д. Н. Б.) НЕУСПЕЛА ПОБУНА У БЛИЗИНИ МАЛАГЕ Малага, 24 августа. — У Сауцеху побунила се Грађанска гарда, али су радници-добровол>ци успели да је савладају. Добровољци су убили 13 гарциста, док су четворица успела да побегну. (Авас)

позива народни савет лабуриста да нзврши сваки могући притисак на владу у цил>у да енглеска влада помогне шпанској у њеној борби против побуњеника. Сем тога, захтева резолуција да се одмах сазове парламент. (Авас) ФРАНЦУСКИ ЛЕВИЧАРИ СКУПИЛИ СУ 1,751.000 ФРАНАКА ЗА ШПАННЈУ Париз, 24 августа. — „Попилер" објављује списак досад прнкупљених прилога од фонски извештај). — У Кичестране „Одбора солздарностн ву су синођ земљорадници народних фронтова" у корист приредили велики банкет пошпанских левичара из кога водом поновног уједињења се види да је сабрано 1,751.000 Земљоделске странке. На

Син пок. Стамболиског ступиа у групу г. Гичева Софија, 24 августа. (Теле-

франака. (ДНБ) СУБЕЊЕ ПОБУЊЕНИЦНМА НА БРОДУ „УРУГВАЈ" Барцелона, 24 августа. Јуче пре подне започело је суђење на броду „Уругвај" мајору Лопесу Амору и његовим саучесницима. Они су сви одрицали кривицу и нарочито су иагласили да нису хтели да се боре против републике. Суђење је прекинуто у 18 часова увече. Опште је мишљење да ће сва четири официра бити осуђени на смрг. (Авас)

банкету је учествовало преко 400 делегата из унутрашњости. Сада већ изгледа несумњиво да ће већина земљорадника бити уз г. Гичева. Синоћња маннфестација значи велнки ударац за дисидентске земљорадничке групе. Већ су пришли групи г. Гичева и син покојног Стамболиског, г. Асен Стамболиски и зет г. Атанасова, Желиковски. Они су дали изјаве у којима се извињавају због свог досадашњег дисидентског држања.

рија Лопез до Р... човека који радо долази у нашу земљу, где је стекао велик број пријател>а. Један од њих, познаник из Сарајева, упутио ме је до г. Марија Лопез до Р... И г. Маријо је за ребеле. Цео је Португал, бар привидно, против данашње мадридске владе. Овај гостољубиви кавалир објаснио ми је како да видим бар један делић запаљене Шпаније. Уосталом, тај проблем није бно не толико сложен. Требало је само просути неколико стотина ескудоса и цело је питање било решено. Г. Лопес до Р... је утицајна личност из вишег лисабонског друштва. И није мн препоручио да седнем у неки од возова са необичне лисабонске станице, чији је перон смештен на другом спрату једне монументалне палате. Сенор Марио ми је дао једно писмо и с његовом сам се препоруком врло брзо обрео на лисабонском аеродрому Алмадару. АВИЈОНОМ ЗА БАДАХОС Португалска метропола имала је све до грађанског рата цео низ сталних ваздушних линнја са Шпанијом и осталим европским земљама, а била је везана и са неутралним аеродромом у Тангеру. Данас је интернационални авионски саобраћај у Лисабону сведен на најмању меру. Само суботом одлази један тромоторни авион Луфтханзе за Тангер. У остале дана са лисабонских аеродрома излећу једино мали авиони према Порту, затим у смеру Вига и последњих дана у шпанску варош Бадахос на славље, управо као на Ћабу. Разуме се, пре свију, у Бадахос је стигао лисабонски штаб ратних известилаца. Авион у који сам сео потсећео ме на апарате наших Аеро клубова, у којима се обавл»ају, недељом после подне ваздушна крштења. Нисам био без сапутнице. На суседном седишту била је једна Енглескиња, која је, због Бадахоса, прекинула летовање на елитној португалској ривијери, северно од ушћа Тага. Хтела је ћутљива мис да упозна изблиза шпањолски рат. БАДАХОС У ЗАСТАВАМА ГЕНЕРАЛА ФРАНКА Бадахос се указује нагло, на једној заравнз, са улицама које су постављене у правилним линијама. Прелетели смо преко града да пронађемо аеродром на источном делу ове заравни. На улицама већ су се примећивале, из птичје перспективе, извешене заставе. Нису то биле црвене заставе, већ боје које је генерал Франко одредио. И на аеродрому, који је очито тек пре кратког времена на овом месту пуштен у саобраћај, вијала се огромна застава, коју овде зову н „Алфонзовим триколором". Фотографисања су и у Бадахосу непожељна, мада треба признати да ребели лепо сусрећу новинаре. Још су опијени победом, заузећем Бадахоса, и изгледа им да новинари долазе у ову рушевину вароши да опевају њихов успех. Без потешкоћа ушла је у варош и Мзс, као што сам ушетао и ја. МИРИС ПАЉЕВИНЕ У Бадахосу је много горело последњих дана. То је прва слика коју човек сусреће. Куће су изграђене од камена и у многим улицама остао је само црн камен: врата, прозори и све покућанство било је само гар. Мирис ззгарања прати посетиоца кроз улице периферије као и кроз главну градску улицу. Наш пилот не напушта ме ниједног часа. И, кад ме већ прати, радо слушам његова об ј ашњава ња. — Када су црвени виделн да ће моратн предати Бадахос, хтели су да град потпјј-

но униште. Пожар је, приликом њиховог повлачења, букнуо на свнма деловима града. Штету, коју је варош претр. пела, тешко је проценити. Требаће још многе године док Бадахос поприми слику лепе и богате пограничне вароши. Наш је пилот оставио дв « велика пакета лисабонских новина у једној продавници дувана и папира. Врло брзо искупили су се око свежих новина грађани Бадахоса. Вероватно су то били све сами монархисти, јер су са одушевљењем читали вести о напредовању ребелских трупа у правцу Сан Себастијана. Овога дана лисабонска штампа наговештавала је велике успехе беле армије. Посматрао сам грађане Бадахоса: нимало нису изгледали боље од мухаџира пред гибралтарским вратима. То је свет који за последњи месец дана није био, може се мирне душе рећи, ни један час миран. Владине присталице су, за време њихове власти над овом пограничном зоном, показале врло убедллво шта значи „јака рука". Масакр десничара вршен је (тако бар сада говоре „бели") инквизиторским еланом. А када су дошли ребели, освета је била такође врло оштра. НЕЗАВИСНОС1... БЕЛИ ИЛИ ЦРВЕНИ И сада Бадахос живи у неизвесности. Црвенн су се уклонили, оставивши град у пламену. А околности под којима је ово повлачење настало могу да буду предмет нарочитог интересовања. Јер, Бадахос је у непосредној близини португалске границе. II нз правца те граннце једне ноћи дошле су јаке ребелске трупе. Владина посада одмах је алармнрала варош, као да је португалска војска прешла преко границе. Тако је трупама мадридске владе заиста и изгледао овај напад чета генерала Франка. Црвени верују да су те трупе сабране на португалском територију. Извесни моменти из ових операција остали су нерасветл>ени. Само, када је војска мадридске владе одлазила из Бадахоса, на неколико кућа остало је исписано црним словима ово неколико речи: „Смрт Салазару!" А, као што се зна, г. Салазар је претседник португалске владе. Славље победе беле војске у Бадахосу бучно је н врло декоративно. Али оно није лишено страховања. Одред мароканских легионара пева по крчмама Бадахоса, али становништво стрепи. Помало сумња да ће легионари још дуто певати по Бадахосу и да ће овде напаствовати женске. Промене настају н сувише брзо. И није више реч о опредељењу и политичким симпатијама. Реч је једино о променама застава. Свака од тих промена искрвави Бадахос. Промена доноси освету. На великом градском тргу десетак свештеника пева службу Божју. Јутром су свечане мисе, а навече вечерња, са много тамјана и молитава у сузама. Олтар је постављен на улици, нсплетен од зеленила. А трг је пун^побожног света. Он на глас моли за мзр. У овом случају, за победу генерала Франка. Куће на тргу олупане су и црне. Бадахос је пао у руке белнх када је скоро цео био у пламену. Опасност од поновног пожара још није мннула. Ноћу у овој вароши не горе светиљке. Па ни вечна светлост пред импровизираним олтаром на главном градском тргу. АНТ« Ј. МАТЕКАЛО

Забринутост у Француској због увођења двогодишњег војног рока у Немачкој ГО ј нашег сталног дописника) Париз, 24 августа. (Телефонски извештај). — „Галус" у Ентрасижану коментарише вест о евентуалном повећању рока службе у војсци у Немачкој и између осталог ве.ти: „Све више се шири вест да ће г. Хитлер повећати рок службе немачкој војсци на две године. Ово је можда оојашњење велике кампање Немачке штампе у корнст Немачке војске. Намеће се питање зашто Хитлер жели да појача Немачку војску која је већ тако снажна. Може ли он озбиљно веровати да Немачкој ппети опасност од стране Русије? Ми то не верујемо. Онда кога жели он да нападне? Француску? То не верујемо, пошто је Француска довољно запггићена утврђеном линнјом на својој источној граници, споразумом са Енглеском н пријате.всвом са многим државама Средње Европе. Можда му је намера да имобилише Француску. У сваком случају Европа неће дозволити да Немачка освоји Француску. Страховита година 1914 још ннје толико одмакла да не постоји бојазан од евентуалног рата. Што се пак тиче Русије Немачка на тој страни нема много шанса". Р. ВАЛЕ

„Гвоздена гарда" прети новим убиствима и даље врши атентате Г. Стојанеску на самрти Букурешт, 24 августа. (Телефонски извештај). — Јуче је у Сннајн, у вили познатог првака нацнонал-цараннстичке странке г. Мађару, дошло 5 младића, чланова Гвоздене гарде. Пошто г. Мађару ннсу ј затеклн код куће, онн су његовој госпођн предали једну цедуљу, којом саопштавају да ће у случају да се против вође илн ма ког угледног члана Гвоздене гарде изврши атентат, њнх петоро нли њихови заменици у року од 24 сата убити г. Мађару, другог првака царанистичке странке г. Манинеску и г. др. Лупуа. После тога су младићн несте ти. По.тиција, која је бнла одмчх обавепгтена о случају, ; успела је да их ухапси на железничкој станици у тренутку, кад« су хтели да отпутују. Сви су ови младнћн од 17-26 година, н то три студента, један наме*атеник Гвоздене гарде и један молерски радннк. Оружје са собом нису имали. Г. Мађару је о том случају одмах телеграфо.чи известио крал»а Каро.та. У исто време у Галацу нзвршен је атентат ча г. Стојанеска, који прнпада једној десничарској организацнји днси« дената Гвоздене гарде. Њега је на улици напала је.-?на група од 15 Гвозденнх гарзиста н тешко га ранила. Стојплеску се налазн у бо.тницн на слмртн. Као пгго је познато вођу ове днсндентске групе Селеска убнлн су Гвозденн гарднсти пре неколико месеци у једној болницн у Букурепггу.

ЉУБЉАНСКИ ВЕЛЕСЛЈАМ 50% попуст на железннцн, пароброднма. авнјонима. На полазној железничкој станицн купнте жуту легитимацију за Дин. 2.Сведржавпа изложба „ЗА НАШК ДРВО". Жнвотињскн врт. Дивл»ач у парку. Велнка вртларс-ка изложба Индустрија, занат, трговина. Домаћи ћилими. Перад, кунићн, голубн. — Рибе птд. Утакмнца хармоннкаша 13. ееатембра. СЈАЈНО ЗАБАВИШТЕ Велеградскн варнете свако поподне н увеће. Зовемо Вас!