Време, 11. 09. 1936., стр. 4

СГРАНА 4

ВРЕМЕ

Петак, 11 септембар 193в

ПОЛИТИЧКИ ДНЕВНИК

шпшшшПШШШШПННН

Здрава, јака и снажна онштнна шачи здраву, јаку и сиажиу државу рекао је министар г. ЦветковиЂ на збору ЈРЗ у Деспотовцу говоре1>и о значају општинских избора

Деспотовац. 10 септембра. — | „Због неразумне- трговинске Данас пре подне одржан је политике. која је до последњнх Деспотовцу збор Југослозенске година вођена, цене земљорадраднкалне заједннце, на коме 1 ничкнх пронзвода биле су пале је говорио министар ^оцијалне до минимума. Данашња Краполнтнке н народног здравлл љевска влада отварањем нових г. Драгнша Цветковић. пнјаца постарала се да се цеОко 10 часова пре подне у Де-1 не земљорадннчкнх производа

спотовац је допутовао г. Цвет- подигну. У том погледу учињен Медвеђу.

наређење да се болница отвори у најкраћем року и почне да ради. У подне је приређен министру г. Цветковнћу од стране партијске организације у Деспотовцу ручак. По подне г. Цветковић је отпутовао за Велики Поповић и

ковић коме је на улазу у варош ' је велики скок у погледу цене прнређен врло срдачан цочек. сточарства." Ту се била окупила маса при- Затим је са великом пажњом сталица ЈРЗ нз целог Среза де- и одобравањем саслушан део спотовачког, са великим бројем говора г. Цветковића о раздузастава н музика. На среднни \ жењу земљорадника. Г. Цветглавне улнце бно је подигнут ковић је подробно изложио наславолук нскићен цвећем и зе-1 поре Краљевске владе да се пиленилом. на коме је лисало: тање сељачког раздужења де„Добро нам дошао". У име сре- финитивно реши. ског одбора странке министра г. Цветковића поздравио :е ду- О СЕЉАЧКИ.М ДУГОВИ.Л1А жим говором г. Драгољуб ИБа- „Пуних шест година, рекао Је новић. Две девојчице иредале , Цветковић, говорнло се о ресу г. Цветковићу букете цвсћа. шењу земљорадничких дугова. За то време пуцале су лраиглје | ^ ствари ни једна ранија влада

н свирала музика. После поздрава г. Цветковић у пратњи огромне масе присталица странке прошао је пешице целим Деспотовцем, док су истовремено, приређиване бурне овације Краљевској влади, а нарочито г. Цветковићу. Нешто после десет часова отворен је велики збор Југословенске радикалне заједнице. Збор је отворио г. Драгић

шуе успела да решн питање земљорадннчких дугова. Садашња Краљевска влада спремила је уредбу о решен.у земљорадничких дугова. Захваљујући иеликом разумевању претседни1са владе г. др. Стојадиновнћа, овнх дана донеће се уредба, којом ће се коначно решнти пнтање земљорадннчкнх дугова. Могу вам рећн да ће пнтање земљорадинчких дугова бнти реше-

Тасић, кафеџија, па је одмах у- но још пре општннскнх нзбора за зео реч миннстар социјалне по- десет до 15 дана. литике и народног здравља, г. После тога г. Цветковић говоДрагиша Цветковић. ; рио је о локалним потребама Често пута прекидан живим Деспотовца. Обећао је своју пуодобравањем, г. Цветковић је ј ну помоћ у погледу отварања

болнице. чија је зграда подигнута већ пре седам година, али која још није отворена. На крају је г. Цветковић нагласио да народ приликом општинских избора треба да се определи према својим интересима. „Данашња влада г. др. Сгојадиновића дала је пуно доказа да ради у интересу народном. Са једне стране дозвољавајући политичку слободу и дајућн грађанска права, а са друге стране подижући народ економски, влада г. др. Стојаденовића доказала је и на делу да заслужује пуно поверење народа. Због тога народ на овим оппгтинским изборв*га треба да се определн за Југословенску радикалну заједницу, на коју се ослања и садашња влада". После г. Цветковића говорио Милош Цукавац, адвокат

одржао велики говор о значају претстојећих оппггинских избора и о досадашњем и будућем раду Краљевске владе. РЕЧ МИННСТРА Г. ЦВЕТКОВИЋА „За данашњи дан, рекао је г. Цветковић, заказан је у Деспотовцу, велики збор наше странке, на коме треба да се даду упутства нашим присталицама у погледу спровођења општинских избора. Ја сам сматрао за дужвост да дођем овде и видим ваше потребе, па да се постарам да се животне прилике овога краја поправе и крену бољим путем. Сви вн знате од колнке су важностп опнгпшски пзбори. Општнна је јединица на којој почивају темељи наше државе. ^ Здрава, јака и сиажиа општина I из Ћугтрије н потрпретседник бааначи здраву, јаку и снажну новинског одбора Јрз. државу. Општински изборн, ма После г. Цукавца говорио је г. да имају локални карактер, и- ј Жика Јоцић, индустријалац пак имају и једно нрвокласно полнтнчко обележје. Због тога ва општинским изборима народ треба да водн рачуна кога ће довести на чело општинских управа. Народ мора воднти рачуна од какве су политике људи. који се налазе на челу оппггинских управа. Наша странка дала је пуно доказа да води рачуна о народним потребама. Она је, као што знате, састављена углавном од некадашње радикалне странке, странке др. I Корошца и странке др. Спахе. ј Радикална странка, као и ове ј друге две, била је носилац поли- Ј тичких слобода у нашој земљи, успела је да у предратној Србији створи једно такво стање ка- | ко је ретко где постојало. Ми понова апелујемо на народ. Југословенска радикална заједница почела је да делује ту скоро. Краљевска влада радн тек Ш :.беник, 10 септс , мб _ годину дана. Ако хоћомо п"азил- п . * но да оценимо рад једне владе, I (- т Рашна олуЈа, коЈа Је беснеморамо гледати шта је досад, ла у Северној Далмацији урадила. Пре годину данг. ппе | претпрошле ноћи, нанела Ј*е данашње владе, није било по- н материЈ"алне и људске жртве. Кнша са ветром, који је ј беснео брзином од 120 километара на сат, затекла је на мору многобројне рибарске

бански већиик па је збор закључен манифестацијама Њ. В. Краљу. Н>. Кр. Вис. Кнезу-Намеснику Павлу, Краљевској влади, министру г. Цветковићу и Југословенској радикалној заједници. После збора г. Цветковић је извршио инспекцију зграде за болницу. Ова зграда потпуно је довршена још пре седам година, али болница не ради због недостатка намештаја и увођења во-. довода. Г. Цветковић је издао нички збор. (Време)

У Великом Поповићу одржан је успели збор, где је г. Цветковић говорио о политичкој ситуацији. Из Великог Поповића г. Цветковић је отишао у Медвеђу. где су борбаши у последње време развили живу акцију. У Медвеђи је г. Цветковић одржао врло успелу конференцију о политичким приликама и економским проблемима. Из Медвеђе министар г. Цветковић отншао је у Доњу Мутницу, Срез параћински, где је такође одржао конференцију са присталицама Јрз. ЗБОРОВН ИО СЕОСКИМ ОПШТПНА.МА Из Деспотовца миннстар г. Цветковић са својом пратњом отишао је у Међеђу. То је велика општина, где је такође нарочито била развијена акција Југословенске народне Странке. Народ је врло срдачно и у огромном броју дочекао министра г. Цветковића, саслушао његова излагање о политичкој ситуацији и срдачно га испратио из своје средине са бурним овацијама претседнику Краљевске владе г. др. Стојадиновићу и министру г. Цветковићу. Из Међеђе министар г. Цветковић је отпутовао за Велики Поповић где му је народ приредио исто тако срдачан дочек. На уласку у село подигнут је био славолук са написом: „Добро нам дошао!" Огромна маса сељака дочекала га је са музиком и после поздрава од стране секретара организације одржан је збор. Министар г. Цветковић и овде је надугачко изложио политичку свтуаци1у Минастру г. Цветковићу је у Великом Поповићу народ приредио бурне овације и приликом доласка и прнликом испраћаја. Из Великог Поповића министар г. Цветковић је отпутовао преко Параћина за Доњу Мутницу у Срезу параћинском. где је стигао пред вече. Иако је било врло доцкан. велнка маса света сачекала је министра г. Цветковића. И овде у дворишту задруге одржан је збор присталица ЈРЗ из Доње Мутннце и околних општина. Скуп је био одлично посећен, после чега је министар г. Цветковић испраћен од својих пријатеља отпутовао за Параћин, одакле ће сутра изјутра продужити пут за Рековац, где ће у пратњи народног посланика г. Никона Лазаревића одржати збор. Из Рековца министар г. Цветковић иде за Доњу Сабанту. где се такође припрема збор присталица ЈРЗ. а из Сабанте нде за Крагујевац. где је за сутра увече заказан велики рад-

Седница Извршног одбора бивше Земљорадничке странке На синоћној седници Извршног одбора бивше Земљорадничке странке, која је одржана под претседништвом г. Јоце Јовановића и којој је присуствовало више чланова воћства странке, г. др. Бранко Чубриловић реферисао је о приликама у Врбаској бановини и о страначком кретању при општинским изборима у Босанској Крајини. Примљен је такође извештај г. др. Чубрнловића о конференцнјама које су одржане у Книну од стране српског земљорадничког дела Удружене опозиције и констатовао је да постоји велико интересовање за кретање земљорадника у Србији. Најзад су утврђенн зборови Удружене опозиције за Моравску бановину, као и конференције за бањалучки крај.

Инспекциони пут министра финансија г. Летице Сомбор, 10 септембра. — Данас пре подне у 9 часова допутовао је у Сомбор министар финансија г. Душан Летица. Министар г. Летица дошао је аутомобнлом из Суботице, где је нзвршио инспекцију тамошње Пореске управе. У пратњи г. Министра налазе се г. г. Трифун Јовановић, шеф кабинета, Антон Сладовнћ. начелник Министарства финансија. и Тодор Бугарски, директор Дунавске финансијске дирекције у Новом Саду Одмах по доласку у Сомбор министар г. Летица одвезао се у овдашњу Пореску управу, где га је дочекао шеф управе г. Никола Самарџић. Пошто је г. Самарџић укратко реферисао г. Министру о стању овдашње Пореске управе, министар г. Летица је обишао сва одељења и лично контролисао рад свих чиновника. ГОВОР ММНИСТРА Г. СТОШОВИЂА 4 НА ЗБОРУ ЈРЗ У ПИРОТУ

„Ми етмо утакмицу са иашнм вштншм

Данас претседник владе г. др. Стојадиновић одлази из Букурешта у Братиславу

Потонули су италијански моторни ^едрењан „Фабијанчело" и једна наша рибарска барка

литичких слобода.

„ДАНАС ЈЕ СЛОБОДНО СВАКОМ" Данашња влада дозволила је иароду да може политички ;»а «<» организује, да зборише и да оадн. Сад није као што је било пре неколико година. да глмо једна политичка група може слободно да ради, да др~лш зборове и да се организује. „ПОЛИТИКА Г. ТРИФУНОВНЋА ННЈЕ ДОБРА-

Зарке и друге бродове за пре~оз робе. Северно од острва Виса на мору олуја је затекла 3 рибарске лађе са 15 рабара. Све до олују рибари су ловили. Примстивши да се дижу са з^Лада густи црни облаци, рибари су похптали да се „Данас је слободно спакоме ?«<локе у некк заклон. Они су да се удружује и политичгси ^ошли пре ?ла острву Угљану. зборише. Ето, видите, баш да- Г/Ге ^утим пре но што су успенас, кад ми дј.жичо г>Вор. ча „ да ј з акл0 ва, олуја другом крају Деспотовца пала- ■ „ - у, 7 т . . Г- почела да оесни. Две лађе зи се још дел!'" ^ . . Миша Трифуновнћ, да и он лбо- се П ЗГ Ј биле, док Је Једна рише са својим пријатељнма. на којој су била четири рлбаЕто, виднте, и њему је слободно ра постала играчка олује. Буда говори, и ако ии нријаве за р а је постајала све жешћа, а збор нијр поднео. Ја ннсач чпии чаде ри6ара све сла бије. што тамо нема народа и што је народ дошао овде. Зиачи да политика г. Трифунопића није добра и народ је пе одобрава. „Данас се свуда дрхсе зборови. Полити'м:и жир ^- Јс у ном јеку. То је најбол,и докач да има политичке слободе. Од јалове политике нема ннко тгористњ али кад једна политнка даје резултате, онда парод може иматн од н>е користи. Не-

Г. др. Мамек је јуче подвјЈгнут оикнац^н по савету лекара Загреб, 10 септемОра. — Г. др Влатко Мачек је по одлуцг лекарског конзилиума, који је оУ лађи су се налазили Мау- држан јуче, морао битн, подсргиције Хрбавка, Ђура и Пав- Н ут операцији средњег ува. Си»е Колега и Мате Чука. Ова ноћ је г. др. *>ла-1ко ^ачек о*и;ибарска дружина је била из шао у санатори.ум »Мер;:ур«, лалија. Када су били близу где је прегледан и пошто је у:сла Жман валови су дости- тврђено да његово здравс»вено али висину од пет метара н стање уопште допушта операцночс -ли да бацају баркх- о хри- > у - 1гТрос * 8 ™ с0 ® а " зв Р п,ио Ј с Ј ^ ту операцију професор г. др ." Шерцер, уз асистенцију двојице осле двочасовног напора Ма. г денара. сумњиво је да народ има кори- те "ука Је нестао међу вало- Операција средњег ува нзврсти од оваквог рада Кпад.гпске има. Он је родом из Калија, шена је над г. др. Мачеком уз владе и од политике ЈРЗ." ' "ењен и отац двоЈ'е деце. локалну анестезију и трајала је Затим је г. Цветковић врло Остала тројица са гешком му-1 скоро 50 минута. Операција је опширно изложио пгга 1е Кра- ком су успели да се спасу. По- успела, а била је потребна ч л>евска влада учинила за «род сле дуже борбе са аалпмЈп о- због тога што је запаљење ува •д кад се налази на упуави ни су успели да сгигну до јед- захватило и кост на лобањи иза земље. Јне увале острва Угљена. ј ува.

С>-дбина остале две рабарске лађе није позната. У близини острва Молата настрадао је од олује и итчлијански моторни једрењек „-Фабијанчело", који припада луци Анкона. Овај једрењак са посадом од девет лица пловио је из Анконе према Задру са животним намирнпцама. Једрењак је потонуо на 15 метара дубине, а штета се цени на преко 150.000 италијанских лира. (Време) ИОТОНУО ЈЕ II .МОТОРНН ЈЕДРЕЊАК „СВЕТН НИКОЛА" Шибеник, 10 септембра.— Наш мали једрењак „Сзеги Никола", власнишгво Кузме и Бењамина Каковића из Незцђана, пун купуса, настрадао је у близинн Дугог Отока, код залива званог Партелажа.

(Од нашег сталног дописника) Букурешт, 10 септембра. (Телефонски извештај). — Г. др. Мнлан Стојаднновић није имао нн часа одмора током данашњсг дана. У 9 часова кренуо је са станице Могошоаја спецнјални воз за Синају, у коме су били поред нашсг Претседннка владе још и румунски претседник г. Татареску, миннстар иностраних дела г. Антонееку, министар Југославије у Букуренггу г. Касидолац, румунски миинстар у Београду г. Гуранеску, шефови кабинета, претставнпци велнких букурешких листова. За време двочасовне вожње, у салонском вагону г. др. Стојадиновића, вођенп су разговори који данас паспоннрају Румуннју. Не можемо сумњати да су они били врло кориснп по будућност наших земал>а. Сам мннистар претседник г. Татареску нзјавпо ми је да овај боравак г. др. Стојадиновића у Румунији сматра најсрећннјим својим моментом, да је у разговору са њим решио за два сата животна питања нашег савеза, у погледу одбране и безбедностп. Не кријући нн најмање да Ј*е сагласност обојице шефова влада била потпуна у овнм разговорнма, г. Татареску ми је нагласио да отсада са много више снокојностн посматра будућност Румуннје и Југославнје, као и обеју групацнја Мале антанте и Балканског споразума, које чине једну душу када се тиче онстанка заједничког мира. Многа питања која су висила деценнјама између Румуније н Југославнје, добнла су у овом сусрету енергичних претседннка влада практично и хитно решење. Румунија мора бнти што прпскије нрипијена уз Југославију, као н обратно, везанс везама еаобраћајннм много погоднијпм него што су до сада прилике дозвол>авале. Деценн.јска пропуштања вал>а надокнаднти што хнтнијнм одлукама. Отуда је г. Франасовић, румунски мннистар саобраћаја који се сада налазн у Нарнзу, добно налог да одмах крене за Београд и

I да још у неде.гу евентуално поведе преговоре са надлежннм круговима о дефинитивном решењу прекодунавске ве! зе. Са лица оба претседника читало се очито задово.вство што ; су могли нзнћи у сусрет један другоме и остварити обимни ; програм међусарадње. Када је воз стнгао у Синају, : оба претседника и њихови пра; тиоци одвезли су се у хотел „Палас". Румунски министар иностраннх дела г. Антонеску пошао је, међутим, директно у приватну аудијенцију код Њ. В. Крал>а Карола Другог. Одмах затим, дворски аутомобил дошао је у 12 часова по г. др. Стојаднновића и одвезао га у дворац „Пелеш", где га је Крал> Румуннје очекивао у дужу и приватну аудијенцију, која је трајала читав сат. М. СВЕТОВСКИ ПРЕТСЕДНИК ВЛАДЕ Г. ДР. СТОЈАДИНОВИЋ РАЗГЛЕДА КАМПИНСКЕ ИЗВОРЕ После завршене аудијенције Њ. В. Крал> Карол задржао је г. др. Стојадиновића на ручку, на којн су били позвани и г. Татареску. г. Антонеску, миннстар иностраних послова, г. Касндолац ,наш посланик у Букурешту. г. Гуранеску, румунски посланик У Букурешту и шефови кабинета г.г. Гашић и Протић. Са ванредним расположењем оба претседника вратила су се из дворца у хотел у 3.30 часа и после мале паузе кренули су аутомобилима за чувена петролејска поља код Плоешча. Повратак у Букурешт са овог импресивног обилажења био је у 10 часова увече. Г. Тагарее-'у допратио је г. др. Стојадицозића до хотела „Атене Палас". Бвло ! је тада већ време за интимчу вечеру, коју вечерас гђа п г. Татареску приређују у ;вом дому, и на којој ће узети учешћа само г. др. Стојадиновић н г. г. Антонеску, Касидолац и ГураI неску. Ово није последњи рагговор два претседннка. Они ће се састати још и у току сутрашњег дана и у 12 часова у ппдне 1 заједнички ће примити г.рет- п-к е - -ПЈ претседништву владе и изгети резултате својнх разговора у оквиру претстојеће конференције Мале антанте у Братиславн, ка коју г. др. Стојадиновић полазп ' сутра одмах после руч;:с\. .М.

Под рушевинама Илказара лежи 1810 лешева

Мадрнд, 10 септембра. (Телефонски извештај.) — О заузнмању Алкалара у Толеду сазнају се следеће поједипоети: Усташе у Алказару телефопнрале су гувериеру Толеда да им иоша.ге једнога парламентарца, јер бн хтели да воде преговоре са владом. Л1а колико то изгледало невероватно факг је да је за све време петнсдел>ног опседања Алказара остала ова телефоиска лннија нзмеђ)' Алказара н варонш иеоштећена. Гувернер Толеда послао је одмах, као парламептсрца, пуковннка Ројо, којн је бно пре ко.чаидант офпцнпеке школе у Алказару. Међутнм, пуковнии Ројо брзо се вратио нз Алказара изјашшшн да су побуњеннци одбнли да се предаду, а исто тако ннсу прнсталн ни да пусте из Алказара жеие и децу која су се тамо налазнлн. Онн су тражнли од владе само да им ношаље два свештеника. Нза овога одговора одлучиле су вој-

не властн да бомбардују Алказар и тнме је судбина побуњеника у Алказару била занечаћепа. Нод рушевннама Алказара леже лешеви око 1000 л>удн, 580 жена н 259 деце. Рушевнне Алказара још увек горе. ПОСЛЕДЊИ УЛТНМАТУМ ГРАДУ ХУЕСКН Барцелона, 10 септембра. Владннн авнонн добилн су наређење да баце внше хил>ада летака на Хуеску, у којима познг.ају побуњеннке н становннштво града да се иредаду у року од 24 часа, иначе ће се нзвршити нанад еа 12.00 (1 војннка САН СЕБАСТНЈАН НЗГЛЕДА КАО ДА ЈЕ ИЗУМРО Сан Себастијан, 10 септембра. ВоЈничка снтуација је непромењена и на том фронту ннје данас бнло иикакве акцнје. У самој варошн екстремнсти нокушавају да прилреме све за крајн.н отиор. Све радње су затвореие.

Пирот. 10 септембра. — Синоћ је министар просвете г. Добривоје Стошозић из ^укова отпутовао аутомобилом за Пирот где је присустЕОвао велнком збору ЈРЗ. Тачно у 20 часова министир г. Стошовић дошао је у велику салу хотела „Национал" у којој се већ налазило преко 1500 л>уди, у пратњи одбора Југословенске ради галне заједннце. У остилнм просторијама хотела „Национал" и пред хотелом било је окупљено такође око 1500 људи, тако да е у свему збору присустзо«?алз око 3.000 посетилаца Југословенске радикалне заједнице. По доласку министра г. Стошовића збор је отворио прст| седник општине г. Бранко Ра| досављевић једним краћим гоI вором, а затим је дао реч г. Стошовићу. Кад је минвстар г. Стошовић узео реч жагор у сали је престао и присутни су га за цело време говора пажљиво слушали. Министар г. Стошовић је између осталог рекао: — Браћо и пријатељи, дозво[ лите ми пре свега неколико речи о развитку нашег политичког ј живота од 1931 године на овамо. Те године дата је грађана.ма ове земље могућност да се -организују у полптичке странке и пр, ви покушај после суспендовања 1 сзих оних бившнх странака, коI је су функционисале у нашем ' јавном животу, први покушај је био са Југословенском националном странком. Начин организовања те странке, рад те странке. и њеног воћства. њен трагични свршетак од 5 маја вама је свима врло добро познат, те није потребно о томе трошити ни једне речи. После иззршених избора. као што је познато пала је влада Бсшка Језтића и дсшла је влада г. др. Мнлана Стојадино! вића. (Жнзео!) Одмах по долас| ку на власт ми смо бнли пристаI лице оргаиизовања политичког | жнвота у пашој земљн на базн пуне демократнје, на базн граIћанских слобода и грађаиских права, а ми с.мо приступили томе послу. као што је познато и овде ' и у целој земљн. Мк нисмз жа, лили труда. Учиннли смо свв ј напоре које смо могли да учинимо, који су нам човечански били могућни, да тај политички жи| зот организујемо на бази поли| тичких странака, алк то празо нисмо задржали само за себе, него смо то право дали н свима ј цоугима, јер смо свесни да по! литичког живота не може бити ј у нашој земљи, ако једна група I људи или једна политичка оргаI низација има монопол за поли| тичку акцију. То бн била пгли, тичка смрт. То би био крај наI шег политичког животг. кад би I тај политички живот бно мзнополисан" I ,ЛШ ЖЕЛНМО УТАКЛП1ЦУ М ! Ми, напоотнв, не желнмо ни оеби ни другнма смрт. Ми же.тнмо једну часну и исправпу по.тнтичку утакмипу га нашнм п ^.Тмтичким непрнјатељнма, јер само тако, путем такмичен.-а, нугсм пр.да. којн се може упореднти са радом илн нерадом друг:*х потчтичкнх оргапнзацнја, може нага ' потнтички жнвот да се развнја чормално и онако како зах^ева"ПТР-ЛС" —-*"» *• —"•—гМи смо. браћо. приступили оо'-анизацијн наше странке. Ту смо организацт'у нзвршнли на бази која вам је врло добро по?ната, на бази. пре свега. потпуне равноправности и једнакости свију наших припадника, свнју наших чланова, којн се буду обавезали да поштују програм, статута и вођство паше странке. „Велнка је добит за нашу г.емљу што се успело да се окупе све ове бивше странке око једпог програма н око једног вођства. У једној држави, као што је наша, а то сам данас још на једном месту у вашем срезу нстакао, у једној државн са 15 мплиона стаповкнштва н 240 хнљада квадратннх киломегапа површнне, не може се упоавл-атн н владатн са маткм нолнтнчким страпкама. То је била н сва трагеднја нашег полнтнчког :кнвота од уједнњења до 6 јануара 1929 годнне. Раднкална странка н бнвша демократска странка. које сг се мењале на властн у овнм крајевима нро рата, и одмах после рата, н.ча-

и

I ле су много мању ципелу негв што је била југословепска нога. Та ципела, на југословнску ногу није ншла. Зато је било потребно извршити стапање. Зато је било потребно нзвршита приближавање свих тих странаи створитн јсдну моћну, створити једиу пелику организацију, која ће се нростирати широм целе наше Краљевине." ,»Л1и смо успели за последњих 19 година да укаљамо сваког србијанског политичара који је иоле имао вредности у себи. Л1и сму успели да сваког оног човека који је предњачно у јавном н политнчком животу, да га скннемо са внсине и да га бацнмо у блато, али за то се је то свнма нама оветило н то ће нам се светити док се пе будемо опаметили. Зато, браћо, ја желим и препоручујем и саветујем, не само као члан Југословенске радикалне ааједнице, ни као члан кабинета г. др. Милана Стојадиновића, него вам саветујем и као друг и пријатељ, коме лежи на срцу срећа овога краја и целе Краљевине (Живео) да ми аођемо новим путем, да пођемо путем који ће осигурати и нама и нашој Кр-,т>евини бољу будућност и лепше дане, јер, упамтгте ово, да од нас Срба зависи врло мпого напредак ове зелике и уједињене Краљевине. То кам признају и наша браћа Словснци и наша браћа Хрвати и зато морамо бити и разбориги и много разборитији чего пгго пгто смо били у прошлости. (Бурни усклици; „Тако је"1). „Браћо и пријатељи, Југословенска радикална заједннца, формирана је у једном згарншту политичком и морало се поћи не ка формнрању једне обичне политичке странке, него једне странке која ће обухватити и имати поље у целој Краљевини и у свима покрајинама. Г. др. Милан Стојадиновнћ успео је да формира једну такву политнчку организацију и да са њом делује на политичком терезз'У даљем свом ихтагању министар г. Стошовић је веома живо приказао целокупан рад Краљевеке владе на економском, привредном и социјалном подизању народа. Крај говора' министра г. Стошозића био је поздоављен одобоавањем и бурним поклицима. Збор је зат-'ч V п«-*у завршен. У КАЛНИ Пирот, 10 септембра. — После врло успелог збора ЈРЗ у Височкој Ржанн, мннистар просвете г. Добривоје Стошовић у пратњи претседника месне органнзације ЈРЗ у Пироту дошао је у Калну. На улазу у варошицу миннстра г. Стошовића дочекало је око 400 мепггана н сељака из околних села. Кратко време затим збор је отворио г. Борђе Ћнрић бивши народнн посланнк који је поздравио министра г. Стошовнћа па му је дао реч. I После миннстра г. Стошовића ј узео је реч свештеннк г. Мака! рије Радосављевић који је говорио о деструктивном и разорном ј раду неодговорних елемената. ј Збор је потом закључен па је мннистар г. Стошовић примио депутацкју грађана. После тога ! се г. Стошовић вратио у Пирот одакле сутра наставља са зборовима, за које се врше великв припреме у Станићену и Блату. Општински избори V Дринској бзновини обавиће се 8 новембра Сарајево, 10 септембра. На дан 8 новембра ове године обапкће се у Дринској бановини општински нзборн. ЊинтШар /. ар. Бех.чен у Сарајеву Сарајево, 10 септембра. утрос је стигао у Сарајево инистар без портфеља г. др. Шефкнја Бехмен. Он остаје у Сарајеву неколпко дана, па е то време искористнти да Тиђс облнжње срезове. Сулра .ће одржати ширу конфе, оенцију у Високом. (Време)

сШНОЛСУМ у на/иоби/иж шапалга по на?ни>1и±м цемлма Претефсџше и у&еришесе