Време, 11. 09. 1936., стр. 5

Петак, 11 септембар 1936

ВРЕМЕ

СТРАНА С

ЖИВОТ У УНУТРАШЊОСТИ

УИИШТДВМ И ЦРНПГОРС КИХ ШУМД Пожари и нерационално искоришћавање оголили су многа брда у Црној Гори

Краљввић Томислав у Љубљани ЈБубљана, 10 септембра. Данас у 4.30 часа поподне стигао је у Љубљану са својом пратњом Краљевић Томислав. Аутомобил се зауставио пред љубљанском катедралом. Пратња и свештеници показали су Краљевићу многобројне занимљивости цркве. Краљевићу Томиславу нарочито су се свиделе изванредно лепе оргуље. У цркви се Краљевић задржао око један час, после чега се вратио на Блед, За време док је Краљевић Томислав био у цркви, пред катедралом скупило се мноштво света које је Краљевића при изласку из цркве срдачно поздравлло. (Време)

Проређена борова шума у црногорским брдима

Колашин, 10 септембоа. — Нај веће шуме у Црној Гори су у планинама Кома, Сињајевине и огранака Шекулара, Розкаја, Бјеласице и непгто Дурмнтора. Ове шуме су у прелази између жупе и планине ггуне разноврсног дрвећа. У њима су поред букве, која махом преовлађује, бор, јела, храст, џефергн јавор, молнка н друго. Ово шумско богаство, које заузнма површину од преко 300.000 хектара, место да буде рационално нскоришћено, утамањује се ужур и бано последњих година. Највећи непријател, шума је био пожар. Читави чомплекси један за другим ишчезавали су н претварали се у пепео. ЈБуди место да су свесни тога, колико благо лежи у тој шуми, они су равнодушно гледали пропаст њихову. Ништа није за брђанина преврнути витку јелу, да би са њеног врха откинуо штап; или посећи читаву шуму. запалити је. да би „закуцао" десетак кила зоби. Поред тамањења шума на несвестан начин било добро нли злонамерно, на тамањењу су учествовали и разни индустријалци и назови индустријалци. Неколико десетина пилана поточара раднло је, затим и модерне стругаре. као на прнмер Италијанске под Острвицом, секли су шуме не водећи рачуна о будућности овог шумског терена. Шеф шумске управе у Андријевици г. Срета Радовић пред-

вида ће црногорске гаумо по- I Сел>аци хватају као јарад ср-

лако ишчезнути. Он каже — Плавл>ани не знају да су они троструки милионерч. А они су данас сиромаси, скоро сви. Њихове шуме труну, док им медведи и курјаци кољу стоку. Тако су само у овој години медведи удавили око петнаест крава. Највеће шумско богаство пада на манастир Добриловину.

Кафсџија у Белој Цркви пред гостима убио фабриканта сода-воде Бела Црква, 10 септембра — Синоћ око 10 часова Душан Ђурђев кафеџија убио је у својој кафани пред гостима Маћешу Пружу сопственика фабрике сода-воде. Пружа је дошао код Ђурђева да тражи да му врати троја кола, фијакер н коње, које је он пре извесног времена по претходном споразуму са Ђурђевом преписао на њега, да би избегао да му се и они продаду на лицитацији пошто је био пао под стечај, Међутим када је Маћеш рекао због чега је дошао, Душан је одговорио: — Па ти немаш од мене ништа више да тражиш, јер ја имам црно на бело да је све то моје. Револтиран Маћеша је потегао револвер, али је Ђурђев био бржи и са три ударца ножем у груди оборио Маћешу, који је убрзо подлегао ранама. Ђурђев је ухапшен. (Време)

не и продају их испод руке. Јуче је шеф шумске управе г. Радовић пустио једну ухваћену срну натраг у шуму, одузету од једног сељака. Интересантна је статнстнка шума у срезу Колашинском. Од површине шуме 35.814 хектара долази на: државу 1800, на оппггину 6000, на сеоске општине 14.481, на манастире 2.778, на племена 8.560, на приватне 2205 хектара. М. Р.

Из Дмерике траже /угословенске матроске ма/ице ко/е )о носио у Далмаци/и Краљ Едуара Осми Сплит, 10 септембра. — Једна велика фирма из Њујорка, која се бави продајом спортских потреба, упутила је сплитској трговинској комори писмо, у којој је моли да јој пошаље примерак рибарске мајице коју је Н> В. Крал> Едуард Осми за време свога боравка у Далмацији купио на Рабу. У писму, између осталог, каже да су југословенске рибарске мајице које имају плаве пруге. у Њујорку и у целој Северној Америци у великој моди, и необично се много траже. Уједно је фирма послала | и један изрезак из »Њујорк Тајмса«, где се каже како су рибарске мајице у великој моди

Одређеи је тачаи реон пристаништа града Београда

Узбудљнв" сукоб сарајевског фннанса са једннм заљубљеним паром

На предлог Управе поиорства н речпог гаобраћаЈа а у смнслу чл.I 4 и 10 Уредбе о грађељу и уређе- I н>у београдског прнстанншта н упапређељу речног бродарства. г. Мнннстар саобраћаја донео је следеће решеље: 1) Нод прнстанишнни реонои града Пеограда ниају се сиатратн водене површнне Саве и Дунава, као и п.нховн прнобалпн теренн и острва која се налазс нзиеђу следећих граннца: Узводну граннцу прнстаннпгаог реона на Савн образује права лнннја. која пролалн кроз сталну тапку, означену гвоздепии реперои којн се палазн па десноЈ обалн Саве. око 2000 метара узводно од днзалнце Макпшке стругаре. н прелазн преко реке у северозападнои правцу, везујућн паснп - друи Београд—Обреновац са одбранбенни наснпои Задругс за нсушеше југонсточног Срена; Узћодна граннпа пристзнпшног кнлоиетарског стуба 32 Ц- 00 " ,|а одбраибепои пасппу дунавско-таиншке водне задруге. везуЈућн поиенутн паснп са подножјеи Зеиунског брега на десној обалн Дунава; Нпзводна грапнца прнстаннш-

Преко 10.000 Битољаца поздравило је одушевљено бивше француске ратнике са Солунског фронта

Умро је у загрљају своје љубазнице један земљораднин из Владимироваца

10 септембра. у загрљају своје

Панчево, Умро је љубазнице Јован Хегеднш Владимировша. Покојни Хегедиш је дуже времена живео у недозвољендм однооима са једном сеоском распуштеницом. Али како је био ожењен није се могао женити са њом. те су решили да се уда за једног постаријег човека, г-г/и ј. тражио за жену али да и дал.с ластави ванбрачни живот са Хегедишом. Тако су и учинилн. Али је Хегедишева љубазница напуотила мужа, јер је овај био дознао за њен ванбрачни живот. Чим је дошла кући она је заказала састанак са својим љубавником у једној башти. Он на тај састанак дошао. али га је у загрљају са драганом ударила срчана кап и он је умро.

Битољ, 10 септебра. — Јутрос у 7 и по часова специјалним возом допутовало је у Би тољ 240 бивших француских ратника са Солунског фронта, под воћством претседника г. Марк Ероа. Градско поглаварство упутило је проглас, у коме позива грађане да узму што виднијег учешћа у дочеку Још синоћ домови су били окићени француским и нашам заставама. Посета француских бораца са Солунског фронта освежила је како код гостију тако и код домаћих успомену из тешких борби за ослобођење и уједзњење. Срдачан дочек који је гостг 1 приређен превазишао је свако очекивање. Спонтано одушевљење и искрено пријатељство које се данас манифестовало доказ је још веће љубави и осећања, које цео југословенски народ гаји према француској нацији. Пред железничком станицом, Железничким булеваром, улицом Краља Петра и с једне и с друге стране шпалир су правили ђаци овдашњих школа, а иза њих огромна маса народа. У дочеку је узело учешћа око 10.000 људи. На станичном перону госте су дочекали претседник општине г. Драгкћ Пауновић, командант Вардарске дивизије генерал г. Аранђеловић, помоћник команданта г. Димитријевић, претседник Удружења резервних официра и ратника г. Вујовић, претседник ратних инвалида г. Живковић, претстојник градске полиције г. Бенефанић, француски конзул из Скопља г. Ги за, као и претставници друштава, на челу са почасном четом и војном музиком. На одушевљено клицање гости су из вагона отпоздрављали машући рукама и кличући ,,Живела Југославија! Живео Битољ!" На станици је госте у име града поздравио претседник г. Пауновић, а у име резервних официра и ратника г. Вујозић. На поздраве је одговорио г. Марк Еро. Затим се формирала поворка, која је при пролазу кроз варош одушевљено поздрављана.

сти и грађанство. После помена г. Еро положио је ловоров венац, генерал г. Аранђеловић положио је венац у име војске, претседннк општине г. Пауновић у име града Бнтоља и г. Вујовић у име резервних официра и ратника. Затим су сви дошли на гробље наших војннка, где је такође одржан помен и положени венци. Увече је у великој сали Офи цирског дома приређен банкет, на коме је учествовало око 350 званица. На банкету је госте поздравио претседник општине у име града Битоља, генерал г. Аранђеловић, командант Скопске дивизијске области, Сава Живковић претседник Удружења ратних инвалида. Свим говорницима захвалио се г. Еро. Сутра се гости деле у две групе. Једна група одлази за Охрид и Свети Наум, а друга са г. Ероом за Куманово. АЦА ЂОРЂЕВНЋ

Сарајево, 10 септембра. Синоћ се на прузи више кварта Ковачића одиграла једна узбудљива сцена са финансијском заседом. Финанси су од шверцоване љубави мислили да је шзерговани дуван, а јунак овога догађаја држао је да је по среди отмица његове дулчинеје. 1%_..адић Гојко заљубио се у Луцију пре два три месеца. Али кад су родитељи Луци-

ног реона прелазн преко означенв трнгоноиетрнјске тачке државног катастра на десној обалн Дунава н нреко хектоиетарског стуба на дбранбенои наснпу Дунавско-тамншке водне задруге на левој обавезујући Вншњнчки пут са поменутнм наснпои. 1) Да се пројекти за граћеље, преграђнван»е, преправке н рушвп.е свнх објеката н ннсталација у прнстанишном реону. које се односе на уређење прнстапншног саобраћаја ниају достављатн Управн поиорства н речног саобраћаЈа радн ревнднрања у сваком погледу и ради коначног одобравања ако вредност радова не прелазн нлпос од 100.000 динара. а радн ревнднраша и прнбавл.ан»а одобрен»а Мнннстарству саобраћаја ако вредност радова прелазп 100.000 динара. 3) Да се за сва зндаља. презнћнвања. преправке и рушеља свнх обЈеката у прнстанишном реону. којн за сада пеиају днректне везе ј са прпстанншнни саобраћајем. > пројектн. пре но што се одобре од ! гтране надлежннх властн, ниају I доставнтн у смнслу параграфа М ј н 89 Грађевннског закона на са-

На најжнвљем месту у Тетову један човек је | зздржао, а без инанвог повода ножем ударио једног трговца Тетово, 10 септембра. — Синоћ око 8 часова пред хотелом „Југославија" на најживљем месту града умало није дошло до крвопролића. Један избезумљен човек тридесетих година без најмањег повода хтео је да искасапи Бећира Мамудовића, трговца из Тето-

Пред бакалском радњом Мамудовића седело је неколико муслимана, једући лубеницу. Однекуда је наишао Реџеп Беадиновић, који станује у Вардарској улици 30. Без икаквог повода он је пришао 20-годишњем младићу Мамуду и опалио му шамар. Бећир је тада притрчао у одбрану Мамуда, али је Реџеп извадио нож и полетео на Бећира, који се дао у бекство. У бекству Бећир се спотакао на камен, а Реџеп је замахнуо ножем и ударио га у бутину. При томе је Бећир пао. Када је Реџеп и по други пут замахнуо ножем, један жандармеријски каплар скочио је одостраг и разорушао га. Уз припомоћ још неколико жандарма Реџеп је савладан па је спроведен у затвор, док је рањеном Бећиру указана лекарска помоћ. (Вре.ме)

јини сазнали да је Гојко Србин, забранили су ћерки да се с њим састаје. Луција није могла да угуши љубав, па се кришом састајала с Гојком. Тако се десило и синоћ. Они су се састали и пошли према Вратцима. Дошли су до железничке пруге и кад је Гојко са ЛуциЈом хтео да пређе преко пруге, загрмело је „стој ', а из мрака се указала пушчана цев. Они су стали и подигли руке, а у то је и мрака из бусије изишао финанс и изненадио их. Гојка је Луцију предао двојици „цивила" да је спроведу у град. Луција је потрчала низ пру гу, дохватила се Ковачучске цесте и умакла пратиоцима. Кад је финанс видео да Гојко нема дувана пустио је и њега, али је Гојко отишао и сакупио своје пријатеље и они су онда заједнички навалили на финансијску заседу. Представили су се као полицајци, па су финансе и помагаче предвели у кварт. — Финанси и ови људи извршили су отмицу моје Луцзје, тужио их је Гојко. — А он се представио као полиција и омогућио је шверцерима да нам умакну, оптуживали су финанси Гојка и његово друштво. Кварт је Гојка и његове пријатеље ради неовлашћеног предствљања ухапсио, али је претходно уверио Гојка да Луција није отета нити јој какво зло догодило.

Пахватана је опасна и препредена лоповска банда која је но"ћу крала робу са шлепова на Сави и Дунаву Целога дана јуче вођена је нзвршили више опасних крађа. истрага противу једне опасне Ј Махом су крали разну робу са лоповске банде која је већ шлепова, која је стизала лз унумесеца из ноћи у ноћ, врштсла ј трашњости, а највише штазљекоађе на Сазг« т; Дукг- , \ _г о- ну кожу. Као прави апаши, стан пови су долијали сасвим слу- ' нису нн ииали. већ су ноћнвали чајно, у моменту кад су се нај- на дереглији „Марко". Ноћу, док мање надали. је на Сави владао мир, пралазиЈуче су у кожарску трговину ли су у чамцу шлеповима и оИмре Трајера, у Кнеза Па- дносили све пгго им је дзо руку вла улици број 114. дошла три долазило. При вршењу крађа младића и понудили су пггавље- били су наоружани камача а рену кожу на продају. Не само по- волверима. јава овнх младића, него и начин На челу је био /век Фрања на који су робу продавали ода- I Дујмовнћ док су друга двојица. вали су врло сумњиве типове. I Нунтер и Марјан имали подреКришом, као што често бива у 1-ену улогу. оваквим случајевима, г. Трајер матап> „ евиљз је рекао мало да пркчекаЈу. а ; Тако сусашл , птаа г ,....ке Дајч, у неколико махова, наоружани, спремнн и

затим се изгубио на оближњи -т,, фнрме Жига телефон и о свему обавестио по- ^ 1 лицију. У Кривичној полицији, где су сместа отеракл, олмах се утгпдило, да су сва тројица још ра-

Крагујевачкн шпедитер Милан Радоваиовић- Дајна уире је напрасио али ништа од његовог богатства није још нађено

ПОМЕН НА ФРАНЦУСКОМ ГРОВЉУ У БНТОЉУ Битољ, 10 септембра. — У 15 и по часова чланови Поали Д Ориана приредили су на овдашњем француском гробљу помен изгинулим друговима, коме су

Крагујевац, 10 септембра. — Иако је судско лекарска комисија констатовала, да је напрасно умро богати шпедитер Милан Радовановић-Дајка, ипак његов случај и даље интересује грађанство. Скупоцени накит, и новац у готову и хартије од вредности, за кој је се сигурно знало да их је имао пок. Дајка, не само да нису пронађени, него се није могло ништа сазнати о њима. Изјава његове снахе удове пок. Милоша Радовановића из Београда, која је добро упозната са животом свога девера, само је потврда да је пок. Дајка зааста стекао велико богатство и да је после изненадне смрти морао бити опљачкан. Баш ових дана гђа Радовановић боравила је у Крагујевцу и за то време она је приметила код свога дезера велики

он јој је, тврди гђа Радовановић, обећао да ће се у најскоријем року преселити, тамо али да му је још потребно извесно време ради наплате њег> ,их потраживања, које има код појединих грађана. Том приликом он је рекао снахи да има 11 скупоцених брилијантских прстенова, за које би могао да купи једну лепу кућу у Београду. Тада је гђа Радовановић сазнала да пок. Дајка има и 500.000 динара готовог новца у Хипотекарној банци. На питање рођака покојникових шта је са златним сатом, прстењем итд. станодавац пок. Дајке г. Александар Миливојевић кафеџија тврдио је да је пок. Дајка тога дана дошао кући без сата Данас су рођаци пок. Дај-

златан сат и ланац, затим 1 ке преко г. Љубише Наумо-

скупоцено прстење итд. Поред тога кад га је позвала да јед-

присуствовали претставници вла ном за увек оде у Београд,

вића академског сликара усмено пријавили случај овдашњем државном тужиоцу.

Војин П. Маши*, велини жупан у пензији Јуче је преминуо Војин А. Машић великз жупан у пензији. Пок. Машић рођен је 17 септем' бра 1875 у Књажевцу. Основну школу свршио је у Неготину. гимназију у Зајечару, а правни факултет 1897 у Београду. По свршеном факултету прво је био постављен у Миннстарству финансија, где је провео две непуне годкне, па је по својој жељи прешао у судску струку, где је на положајима писара, секретара и судије савесно. поштено и за пример млађим генерацијама провео пуних 17 година. 1921 године пок. Машић подноси оставку и одаје се адвокатском пози ву. 1924 године бива постављен за великог жупана у Бањој Луци и исте године пензионнсан. Као младић, а доцније и као човек, пок. Машић је веселе природе. био велики алтруиста. Држава му је била изнад свега. 8 закони једини императив којима се безусловно покоравао. Свој лични и материјалнн интерес није истицао. Живео је скромно и са малих прохтев**ма. Иако порода није имао према деци је био сеИтименталан и врло дареж љив. Нарочито према незбрину тој деци. После рата пок. Машић бно је главни иницијатор за збрињавање ратне сирочати Неготина и Округа крајинског. Код хумане санитетске енглеске миснје, која ,се крајем 1918 и почетком 1919 налазила у Крајини, енергнчно је молио, а и добио, знатне колнчине материјала са којим је основао Друштво ратне сирочади, у Неготину и Крајннн. Његов рад био је крунисан плодом јер је знатан број деце у том друштву био заштчћен и васпи^авлн Поред тога као одборник Опшгине неготинске активно је учествовао у раду да се неготннски пнт исуши и Неготин спасе од туберкулозе н осталих зараза. Поред тога на брду званом „Бадњево" пок. Машић створно је летовалиште за незбринуту децу. Исто тако за данашњу новоподигнуту болницу у Неготину пок. Машнћ има знатног удела. По своме доласку у Београд пок. Машнћ н даље води рачуна о своме крају н ступа у удружење Тимочана и Крајинаца. Смрт га је затекла као потпретседннка I тога удружења.

на злочин, украли шездесет комада кожа. у вредности око тридесет хиљада динара. Кожу су

ј — продавали . наравно увек „пспод н Ч е хапшена због крађа. лок ;е а иовац делиЈШ ,, а г . аЕ не

један од њих бивши робијаш. Зову се Фрања Дујмовић. Илија Нунтер и Роде М&рјањ Признали су одмах све. Изјавили су да су на Сави и Дучану

Помен Тодору Дамњанови^у Јуче је на Новом гробљу одржан помеи почнвшем Тодору Дамњановнћу, пешадиском брнгадном генералу, чнје је посмртне остатке породнца пренела нз Пирота. Покојни Тодор припадао је колу оннх србнјанскнх официра. који су умелн да схвате тежниу народних идеала. и зато се свнм снлама залагали за њихово остварен>е, не жалећн чак нн своје животе. Учествовао је у свнма ослободилачким ратовима н одликовао се храброшћу, као неустрашнви борацПосле ослобоћеша проводно је читаве наше генерације младнх подофнцнра н војника кроз касарнске школе. Не само што је био војни учнтељ, него је и давао внсокн прнмер родољубља, дружељубља, поштења. честитостн, побожностн и скромностн. Вољен подједнако. како од старих, тако и од млаћнх. уживао је не само њихове снмпатије него н симпатнје грађана. у оним гарнизонима где Је служио, те је као такав оставно лепе успомене као добар друг н нсправан граћаннн. Био је постојаног карактера. На служби увек тачан и одважан. У општењу тактнчан и љубазан. а у друштву озбиљан н снмпатичан.

руке , делове. Поред осталог, сви крадљивци су једне ноћи, по највгћем пљуску и грмљавини, скинули са једног чамца мотор. Осим тога недалеко од Панчева, из једног обора отерали су две добро урањене свнње, у тежини око три стотине килограма. Потребе грађана насеља „Нови нотеж Неимар" Једна депутација грађана са насел»а „Нови котеж Неимар" посетила је јуче у подне претседннка Београдске општине г. Владу Илића и изложила му укратко потребе свога краја. Депутација је тражила да се у току ове јесени калдрмише неколико најважнијих улица, како би био омогућен прилаз новим вилама, изграђеним овога лета. Преко котежа води пут за једну од највећнх београдских основних школа „Војнслава Илића". За сада је неопходно да се калдрмише бар Суботичка улнца, пошто према њој гравитира целокупан саобраћај на Котеж Неимару. Претседник г. Илић обећао је грађаннма „Новог котежа Неимар" потпору Општине.

Наш дописник из Скопља г. Теодор Маневић венчао се јуче у Београду са гцом Јулијаном-Бебом Перовић. На слици су младенци прн изласку из цркве