Време, 11. 09. 1936., стр. 6
СТРАНА 6
ВРЕМЕ
Петак, 11 септембар 1936
ПРИВРЕДНИ ЖИВОТ
Зашто Француска купује нашу кудељу из Немачке за девизе
Париз, 10 септембра. де се у заннтересованнм и упућеним круговима потврђују вестн да поједнне француске куће набавл>ају југословенску 1 кудељу нз Немачке н да Је плаћају златом и девизама. Помишл»ало се у прво време да ове францЈ'ске фирме добнјају на овај начин кудел»у по јевтинијој ценп. То је вероватво, алн се може н оспораватп. Главнн разлог је међутим таЈ пгго из Немачке Французн добијају пробран квалитет наше кудел»е, то јеет стандардизовану робу. То је разлог што је постнгнут споразум између француских текстилних фа- | брика н неких немачких трго-
Ов-' вачких кућа које се баве тр[ у- говнном кудеље. („Ј. К.")
добро лтхућеним кр\товима у Београду тврдн се да ће Немачка једну трећину наше кудел»е, коЈу је купила кроз клиринг. извести у Француску, као сортирану и стандардизовану робу, и за н»у добити слободне девизе.
Извоз воћа у Немачку
Холандска трговннсна делегација у Београду Ј>*че је допутовала у Бео> Према извепггају Прнзада у | листу немачких нзвозннка, град холандска трговинска времену од 30. о. м. немачкпм који су доби.ти потребне до- делегација, којој је на челу увозницима ннсу потребне зволе за увоз нашег грожђа Г. В. Ј. Бруинс, гснералт! нарочнте увозне дозволе као а чиЈе ће се дозволе продужи- | директор Холандско-клирин« прошле године него само по- ти до краја о. м.
шког инстнтута у Хагу.
знате девизне дозволе. У месецу октобру увоз страног грожђа у Немачку бпће вероватно онемогућен ради заштите домаће производње, те Призад препоручује извозницнма да познати контингент
од 10.000 мет. центи искори- ! ке У расутом стању:
КОНТИНГЕНТИ ЗА УВОЗ ЈАБУКА У НЕМАЧКУ Привилеговано извозно друштво извештава да су коначно с немачке стране одобрени следећи контингенти за јабу60.000 сте до краЈа овога месеца. , л _ л Прнзад је већ раније објачио » ца Р ином од 4 50 I РМ и 110.000 мет. центи за у-
мет. центи за увоз до 24 о. м.
Конткнгеити стоке за Аустрију
! воз од 25 септембра до 31 де| цембра т.г., са царином од 2 I РМ. Потребно је да се од конти
Селекционисање пшеннце Мнннстарство пол»опривреде Ј*путнло је распнс свнма бано ви!гама да нареде среским пол»опривредш1м референтнлт да поведу што ширу акцију У народу да би се семе пшепице свуда безусловно правилно препарирало пре сетве против главичавости, односно против снетл»нвостн, како се не бн више поновио случај као ове године, да Је
Питање „Феникса
и
3~ред за конгролу нзвоза стоке издао је дозволе за недел»у од 13 до 17 17 септембра 1936 године за аустријске пијаце како следн:
ЗА БЕЧ: 2020 ком. дебелих овин»а.
Загреб, 10 септембра. — Финаненјскг отсек Трговннско нндустрнјске коморе у Загребу одржао је седницу на којој је претресао стан»е оснгураника код Феникса. На овој седници констатовано је да Комора не види да се код нас предузнмају мере I телнћа. 2.500 кг. какве се предузнмају у другнм _ др:«авама у ннтересу многобројннх осигл-раннка како на територнјн Загребачко трговинско индустрнјске коморе тако н на целој држазној тернторнји. Комора је уверена да што дузке потраје овакво стање то ће теже битн доцније за уређење пнтања оснгураника Феникса у нашој државв. Стога Комора моли Кр&љевсху владу да хитно приступи стварном практнчном н дефинитнвном уређењу пнтања Феникса у смислу предлога које је комора изнела е образложила у својим претставкама које је поднела Крал»евској владн.
149
ком. меснатих свнња, 100 говеда, 23.000 кг. свнњског меса, 6.700 кг. меса од манга.тнца као редовити контннгент, 384 ком. закланнх изнутрице. За Винер Нојштат: 300 ком. дебелих свиња. Изван контингента 200 ком. дебелих свиња. За Грац: 250 ком. дебелих сзиња. Цене и довоз стоке у 36 недел»и (од 6 до 12 септембра 1936 г.) Говећа пнјаца на дан 7 септембра 1936 године. На пијаци овог дана било је на продаји 1.524 ком. говеди и то: 879ком. гојених и 645 ком. мршавих. Од овога бнло је укупно: нз Аустрије 1.058 из Мађарске 170 из Југославнје 90 Цене су биле: волови екстреми 145—160, 1-а 130—145. П-а 117 —128, Ш-а 105—115, бтсови 92—
117, краве 95—120. мршава стока 75—90; волови до 2 гр. бол»н, мршаве краве 2-3 гр. боље, бикови 5-8 гр. бол»и, мршава стока 3-4 гр. боља. Пијаца жива. Пијаца за свнње на дан 8 септембра 1936 год. На пијаци овога дана бнло је на продају 12.202 ком. свиња и 5.783 ком. меснатих и 6.419 ком. гојених. Од овога било је: меснатих гојених нз Аустрије 2.823 нз Мађарске 30 2.245 из Румуннје 674 1.258 из Југославије 160 2.267 Цене су биле: прима тешке мангалнце 152—158, сељачке свиње 150—160, југословенске укрштене 153—158, остале укрштене 160—170, меснате свиње 160—185. Све врсте свиња биле су до 5 гр. слабнје, пијаца слаба. Према горњем одговарају цене за јупословенску робу и то: волови 1.25 6.63 бнкови 1.04 4.85 деб. свнње 1.51 8.90 мес. свиње 1.62 6.98 (Цифре значе: прос. гена шнл., ф-ко југ .гр. дин.)
ИЗЛОЖВА која показује шта се код нас произеоди а ипак се купује у иностранству
дерније сервизе, модерне патент-пећи, пољопривредне справе н тешке индустријске производе као скретнице, железничке шине, мостовне конструкције, антенске стубове и друго. Поред производа домаћих фабрика сапуна посетилац ће бити изненађен када види да се у нашој земљи производе и хемијски продукти, лекарски препарати и многе друге ствари, за које смо до сада знали да се добијају само у иностранству. Даље је на овој изложби богато заступљена домаћа индустрнја уља, конзервнсане рибе и рибљих производа и конзервисаног воћа и поврћа. Посебну групу изложбе чини нндустрија намештаја. Док једна домаћа фабрика предлажб удобан и укусан плетени намештај, друга исто тако домаћа фабрика изложила је најмодернији намештај од платна н метала. Ту су такође изложени и мој дели најмодернијих стилова ви| ла и кућа које излаже и израђује једно домаће грађевинско предузеће. Нарочито вреди напоменути изложене радове шегртске школе ДТО, затим радове обућарске радионице и штампарије
гента од 60.000 мет. центи што ј "шеннца у некнм крајевима бивише искористи, те ће Призад извоз у овом периоду награђиватн премијом од 25 дннара за 1000 кгр. с тим да се тај извоз врши према раније објављеним прописима. Увоз у Немачку вршиће се и дал»е преко пограничних станица у Боденбаху, Либау, Мителвалдеу, Пасауу, Обербергу, Рајценштајну и Салцбургу. Извозници морају сами прибавл»ати фотопатолошко уверење а немачки увозници девизну дозволу, јер увозна дозвола више није потребна. Немачка има нарочиту потребу за индустријске јабуке, те Призад препоручује извозницима да нуде и ову врсту јабука.
ла у великој мери главичава, односно снетљива. Од ове досадашње немарностн и неупућеностн имали су највећу иггету сами земл»орадннци, јер нису овакву пшеннцу моглн лако продатн. или су је моралн давати много јевтнније, а оснм тога, глапица нм је у знатној мери сман.ила прннос. Штету је трпела поред произвођача, и наша пнпчшца при нзвозу, пошто је губнла од свог доброг реномеа. Кривицу за ово сносе самн произвођачи, јер је главичавост пшеинце појављује само онда ако се семе пре сетве уопште не препарипа против главице или се то погрешно ради. Због тога је у интересу самих пронзвођача да семе безусловно пре сетве припреме према добивеннм упутствима од стране среских пољопривредннх референата.
БЕРЗ А
О Р т
ШТА БИ СЕ МОГЛО УЧИНИТИ ЗА НАШЕ АМАТЕРЕ ?
Повређеиим играчима не указује се довољна пажња Често се пише и коментарнше о прнЈатељске речи, нарЛнто не >«•несрећама н незгодама, коЈе за- ј ља, да што пре оздравн, да гш десе наше играче, како водеПнх опет внднмо у нашоЈ средннн. го тако ннжеразредннх клубова. Рет- I Је само Једна лепа прнјатељска ка 1е недеља. а да нвко од на- пажша, од коЈе повређени нма Је... п »ил тпонџтн^ ППЛПНОПУ.
шнх снмпатнзера, не сломн логу, руку, нли зад'7>нЈе какву другу повреду. Све мн то гледамо, нлн чнтамо, а нико се ннЈе од нас запнтао, како Је после повреде несрећном играчу) роднтељу, ближњнма? НнЈе довољпа она посета болеснику од стране члана управе клуба, приЈатеља, другова. Исто тако ниЈе довољно ни оно цвеће,
На ефектном тржишту је наступио застоЈ. ОчекуЈе се нешто. Берзијанци нерадо улазе у послове. Ова психоза коЈа Је укочила послове сведочи да беозијанци осећају да Је наша економска политика најзад кренула из тапкаша у месту и да се спремају мере коЈе ће знатно утицати на привреднн живот уопште, поготово на берзу. Промет Је бно минималан. Рађено Је, насупрот пређашњим састанцнма, нешто више Ратне штете, по ннжем течају и крупних 6% беглука по непромењеном течају. На девизном тржишту фунта без промене. Тражња Је непромењена на 234 днн. за фунту. По том течаЈу рађено је само 100 ф. Берлии је на почетку састанка добро бно почео да током овога знатно попусти. После другог звона тражен Је по 13.39 дин. за марку, а нуђен по 13.41. Укупно Је рађено 10.000 марака. Беч Је попустио, 8.50 днн. за шилинг, и на том се течаЈу и одржао са Јаком тражњом. Рађено Је 150.000 шилинга. Солун (комп. бон.) је живо нуђен по 30.60 дин. за 100 др. Ефективне драхме су ишле по 46 дин. за 100 др. Компензирано Парнза 11.000 фр. н Пеште 14.875 динара. БЕОГРАДСКА БЕРЗА Београд. 10 септембра Ефекти У загради промене течаЈа према претходном састанку Рађено: ТечаЈ Кол! 6% бег. 5000 69.— (—) 20хиљ. 68.90 (=> 50 хиљ. штета 366.— (—1.325) 100 ком. 365.50 (—1.825) 280 ком. 365.— (—2.325 ) 320 ком. Понуда н тражња 4°1с аграрци 48.50 8% Блер 85.— —.7% Блер 74.50 73.50 7% ннвестиционн 6% беглуцн, 2500 5000 6% далмат., 1000 5000 Народна банка П. А. Б. Извозна банка Прометна банка Лутриски лоз Дувански лоз
код кукуруза непромењена. На састанку данашшем ннје било послова. Ван берзе рађено код пшеннце: Србија 107 (3 ваг. >, Србија, Дгнав. 129 (10 ваг.». Тиса 133—135 (70 ваг.), Срем, Дунав 128 (5 ваг. Дунав 135 ( 60 ваг.), Сава 129—130 (70 ваг.). Код јечма: Срем 93 (1 в. Пасул>: Дунав 170 (1 ваг.). Мекнн.е: Србија 60 (1 ваг.). Дунав са врећама 72.50 (2 ваг.). Кукољ: Сава 65 (15 ваг.). НОВОСАДСКА ' ПРОДУКТНА БЕРЗА Нови Сад, 10 септембра Ишеннца без промене. Зоб: бачка, сремска и славонска 85—87.50. Раж: бачка 104—106. Јечам: бачки и сремски 64 кг. новн 92—94. бачкн и сремски пролећњи 68 кг. 117.50122.50. Кукуруз: бачки и сремски 89—91. баВ&тски 87—89. Брашпо: бачко, банатско. сремско и славонско Ог Огг 205—215. бр. 2 185195, бр. 5 165—175. бр. 6 145—155, бр. 7 125—135, бр. 8 95—100. Пасул,: бачки н сремски бели без врећа 2% 157.50—160, бачки лађа бели са вређама 167.50—170. Мекнље (V вре ћама од јуте): бачке 71—73, бачке лађа 72—74, сремске 70—72. банатске 69— 71.
Одељење конзервисаног воћа
Последњих година наша индустрија и наша домаћа радиност су у великој мери напредовале, тако да смо у много чему већ еманциповали од иностранства. Међутим, наша публика навикла је још из доба првих почетака нашег привредног уздизан»а да поклања већу пажн»у страној, добро рекламираној роби, и занемарнвала је наше производе којн и по своме квалитету и по осталим својим особинама не заостају за страним. Ради тога наметала се потреба упознавања наше јавности са. домаћим производима и разбивања уверења које се укоренило у нашој публици, да је све што је домаће лошије од страног. Народна одбрана, у жељи да ис-
грама, подизање, унапређење и пропагирање наше националне привреде основала је пре неколико година своју привредну секцију »свој — своме«, којој је ставила у задатак у првом реду упознавање наше јавности са свима производима наше домаће радиности. У томе циљу секција „свој своме« поред неколико раније приређених и успелих привредних митинга и изложби, приредила је ових дана у свима просторијама Нобог универзитета велику изложбу националне радиности која је успела преко сваког очекивања. Ову изложбу која ће бити отворена до 15 о. м., посетило је до сада већ преко 3.000 особа.
М нлано Пешта Солун
Дома малолетника, као и ручне Беч радове Дома слепих. Акција „свој своме" је овом изложбом извршила један велики део своје улоге. На чотрошачима и на нашој најширој публици је да разгледају ову изложбу, упознају се са сзима домаћим производима и да куповањем домаће робе потпомогну опште напоре на стабилизовању привредних прилика и запосљавању наше домаће радне снаге.
Девнзе Лондон Берлин
69.— 68.75 67.— 6» 68.— 67.75 —6250. 237.25 235.—.— 280.—.— 240. —103.17.— 15.25 слободнон промету траж. 234.— (=) 1341.45 (— 1.90) 850.— (— 1.—) пон. 320.— (=) 885.— (=)
пуни један велики и данас го- ј Ту се могу наћи изложени готово најважнији део свога про- ј тово сви лредмети од најситнијих дечјих играчака и лицнтар!ских колача па до великих анВ\ЧСЊ2 амортизације тенских стубова. И све је то _ _ произведено у нашој земљи, са и иогоцака \ нашим капиталом, нашим сиродуванских лозова *" нама и наших Р а Д' :и На основу плана за амортиза- Највише је заступљена ннша цију обвезница зајма на поготке текстилна индустрија. Произвоод 1А&8 године (дуЕански лозо- де ове индустрије (која је код : и решењем г. Министра фи- нас и најразвијенија) излаже нсија, изЕршиће се у Одељењу неколико домаћих фабрика. Ту -чвних дугова и државног ј ј е изложено од штофова којима Ј:редита. соба бр. 20, други спрат, 1 недостаје само страна марка па на дан 14 септембра т. г м тачно у да буду праЕИ енглески. и од & часова пре подне, 123. Еучење најсавршенијих плишева и соамортизације и погодака поме- цотских тканина па до најгрубнутог зајма. љих ланених и кудељних проПриступ публици слободан. извода. (Из одел>ен»а Државних дуго- Наша метална нндустрнЈа зава и државног кредита Мини-1 ступљена је такође са неко;тко 1 старства Финанснја). ј фирмн. Оне су изложиле најмо- 1
Правишјик о повлашв^но 5 вожњи жглегн Јчара На основу § 2 Уредбе о повластицама на железницама и бродовима у државној експлоатацији од 3 јула 1926 г., Министар саобраћаја прописао је нов Правилник о повластицама на железницама у државној експлоатацији за особл-е државних саобраћајиих установа. Н>еговим ступањем иа снагу престају важити све одредбе Праннлника о бесплатној и почлашћеној вожњи на државним железницама за особље државних саобраћајнкх уетанова од 27 еептембра 1934 г. са њиховим топунама и изменама, као и сва друга епецијална решења о повластицлма која се односе на оеобл»е државних саобраћајних ••етанова.
Немачни клиринг Према извештају Народне банке на дан 10 септембра о. г. исплаћена је последња авиза по иемачком клирингу број 10.204 од 29 јула 1935 г.
30.6 Девнзе у слободном промету ван берзе Лондон 234.50 Њујорк 46.50 Женева 15.15 Париз 3.06 ЗАГРЕБАЧКА ВЕРЗА Загреб. 10 септембра Девнзе у слободном промету Беч" 850.50 (— 3.50) Грчки бонови 30.75 Берлнн 1339.50 (-4- 3.50) Берлин, улт. окт. 1330.Лондон, новац 234.Промет је изнео 2,587.948 дин. Ефекти Ратна штета каса 365.50 новац 7% инвестнциони 82 новац 4% аграр. обвезн. 47.50 новац 8<Гс Блеров 83.50—84 7 <7с Блеров 73.75—74.75 6«Гс беглуци 68.50—69—68.50 П. А. Б. 235—238 Промет Је био слаб АкциЈе Шеђерана Осијек 120—129 Рагузеа 200—250 Трбовље 135.50—137—135 ЦИРИШКА БЕРЗА Дирнх. 10 септембра 11.45 час. У загради промене коЈе су наступиле од претходног састанка
Београд
7.—
(=)
Париз
20.217
(— 0.023)
Лондон
15.522
(— 0.033)
Њујорк
307.125
(— 0.0235)
Брисел
51.875
(— 0.075)
Милаио
24.15
(— 0.025)
Амстердам
208.20
(4- 0.30)
Берлин
123.175
(4- 0.025)
Беч, иовчаннце
56.60
(— 0.10)
Праг
12.70
(=)
Варшава
57.80
(— 0.10)
Будимпешта
60.—
(=)
Атина
2.90
(=)
Истанбул
2.45
(=)
Букурешт
2.50
(=)
ВЕОГРАДСКА ПРОДУКТНЛ БЕРЗА Београд. 10 септембра На продуктном тржишту тенденцнја Је код шнеинце ириЈатинЈи,
Цене нашем во1у у нностранству ИзвештаЈ Завода за унапређнвање спољне трговине о довозу и кретању ецна за наше вође на иностравим пнЈацама на дан 10 септембра 1936 год. БЕЧ: Данас Је приспело на бечко тржиште 16 вагона свежих шљива из ЈугославиЈе а четирн вагона свежнх шљива из Мађарске. Шл.ива нз Брчког стнже сувише мекапа V Беч и у аустрпјску провинцију, Србнјанске шл.нве а нсто тако оне нз Босаиске Дубице, Прнједора н Козарца стижу сада у врло добром стаљу и доста су круппе. Наше свеже шљиве средњег квалитета продаване су данас на штандовима по 25—27 гроша а слабиЈег квалитета просечно по 23 гроша за кг. Данас Је нзвађено из хладњача у Бечу 4—5 вагона свежнх шљнва коЈе су продаване по 23 гроша за кг. Примећено Је да се ове године свеже шљиве у хладњачама слабнје одржаваЈу. ПиЈаца у Бечу Је доста слаба. У провинциЈи Је пнЈаца слаба а нарочито у Грацу. Наше свеже шљиве продаЈу се у провинциЈи просечно по 23—24 гроша за кг. У Грацу се продаЈу домаће шљиве по 12—15 гроша за кг. У Салцбургу Је пиЈаца добра. Цена за на т пе шљнве креће се просечно од 28—30 гроша по кг. Грожђе: Приспео Је један вагон грожђа из Смедерева. Роба Је врло добра. Покушава се да се за ту робу постигне цена од 1 шилинга по кг. Из Мађарске Је прнспело 50.000 кг грожђа коЈе се продаје просечно по 55 гроша по кг. ПРАГ: Данас ниЈе приспео нн Један вагон свежих шљива из ЈугославиЈе. Наша свежа шљива од раниЈих довоза продаЈе се данас по 140—150 кч, а домађе свеже шљнве из Словачке по 80—90 Кч за 100 кг. ПиЈаце су претрпаие домађом робом. Буде ли потраЈало кишовито време квалитет домађих шљива ослабиђе. Грожђе. Приспео Је Један вагон грожђа из Смедерева. ..Смедеревка" се продаЈе по 420 Кч а ,,Хамбург" по 480 Кч за 100 кг. За сва обавештења интересенти се могу обратити Заводу за унапређивање спољне трговине на телефон 28-327 од 10—13 и од 17—19 часова.
Стање наших нлиринга Према обавештењу Народие банке стање клиринга са државама, према којима смо активни, било је 10 септембра о. г. следеће: Немачка: салдо 19,700.000 марака. Турска: салдо 909.000 фр. франака. И -галија: салдо 38 милиона 408.989.50 лира. Бугарска: салдо 496.000 динара.
Турнеја Железничара из Инђије " Аустрији С.к. Железничар (Ннђија)Лтлетин (Клагенфуртј 6:5 Клагенфурт, 7 септембра. — Железничар нз ИнђиЈе однграо Је своЈу прву утакмицу против првока Корушке и после веома лепе али оштре нгре заслужено победио са 6:5 (3:2)! Железничар Је играо одлично тако да Је већ у почетку игре по Рнлиу дао два веома лепа гола. После тога Атлетик опасио иаваљује и изЈедначује. Железничар не попушта и по МихаЈловићу даЈе трећи гол. На одмор се одлази са резултатом 3:2 за Железничар. После одмора Железничар нгра још боље и до 20 минута води са 5:2, када Атлетик почнње да игра грубо и због повреде мораЈу игру да напусте центар-халф Жнвковић и лево крило Рнли. Атлетик нгра и даље грубо, док се играчн Железничара чувају и избегаваЈу насртање играча Атлетика. То Атлетнк искорншћуЈе и даЈе два гола. Тако резулта смањуЈе на 5:4. Железннчар се опет прибира игра веома лепо и технички дотрано, те му успева да по» шаље Још два гола по МихаЈлови-
дино тренутну разоноду. Ннко се после посете од нас н« запнта како ће младић илн његова породнца поднстн трошковв око његовог лечења, Јер обичиф клуб у том тренутку заборави свога члана, нарочито ако ннЈе наЈглавннЈи ас екнпе, и тада, остављени спортиста зажали за оно време. које Је у клубу провео, а његови родитељи непресано спомињу те његове приЈатеље из клуба, шо Је сасвим разумљиво, Јер су они дужни да поред душевнв патње поднесу и материЈалне жртве за свога сина, или брата. Чести су ови случаЈеви, где Јв младнћ остављен да сам сносн болничке трошкове, и то нарочио погађа оне родитеље, чиЈи су снновн чланови нижеразредппх клубова. Треба ту, заиста, нешто учвннти! Време Је, да се наши клубови, а нарочито спортски форуми посатраЈу да се ово актуелно питање што пре реши и да играч у невољи добиЈе какву потпору од фонда или предузећа, гдв Је био он или његов клуб улагач. РаниЈе код нас Је била таква Једна установа при Блп-у, под именом ..Тушков фонд". Она вншв не постоЈи. Чека се сигурно на какву другу спортску жртву, па да тек онда надлежни оснуЈу фонд сличан раниЈем Тушковом, под именом какве наше футбалске звезде, коЈа нас сваке недеље на брду одушевљава. Сада, у ери, када постоЈе многоброЈни новчани заводи и оснгураваЈућа друштва, када се са малим улогом може доцннЈе помоћн повређеном спортисти. дужност Јв надлежннх, било савеза, потсаввза, илн самих клубова да се што пре решн оваЈ проблем, и да св играч колико-толико обезбеди. Ако, пак, вође нашнх форума не — Г - нађу за портебно да реше ово пина 6:4. До краЈа Атлтнк даЈе петн тан , е обезбеђења играча, требало гол. КраЈњи резултат Је 6:5, зл би да то захтеваЈу сами играчи од Железннчар. њих, или пак, да они сами себв Игри Је био присутан п Југосло- осигураЈу у заводима, коЈи ће их венски конзул из Клагенфурта г. оберучке примити. Косер. Р. ПАВЛОВИТк
Пред утакмицу Мађарска-Дустрија за Европсни куп У изгледу су нови кандидати за ову важну утакмицу, која се игра 27 септембра
Кроз трн недеље, 27 септембра, састаће се репрезентациЈа Мађарске са репрезентациЈом АустриЈе у борби за Европски куп. Три недеље прстстаЕ ^ај-/ ; ~а~' I период времена и за то време протећиће много воде .чунаау . а . и за то добар домаћнн треба Још сада да мисли на то шта ће бити кроз три недеље. Такав добар домаћин Је и мађарскн савезнн капитен др. Диџ, који пуном паром ради. У разговору са њим могли смо разабрати да Је врло жалостан што водећи мађарски клубови вису моментано у форми и да му Је због тога састав нацноналног тима у многоме отежан. Ипак са радошћу констатуЈе да ће и оваЈ посао обавити на задовољство свиЈу пошто му форма Кншпешта н Фебуса као и Сегеда, коЈн у почетку првенства игра доста завндну улогу, даје могућности да у државни тнм постави, истина, сасвнм нове људе, али коЈи то своЈом данашњом кондициЈом сасвим оправдано и заслужуЈу.
СПОРТСКЕ ЗАНИМЉИВОСТИ Самитие, славни футбалер Шпаније, играће у Олемпику из ћарсеља Један од наЈбољнх футбалера, поред Заморе наЈпопуларниЈн спортиста Шпаније, Јозеф Самитие, играч чувене Барцелоне, напустно Је своју земљу н приЈавно се за Олемпнк у Марсељу. Самнтие, коЈн сада нма 34 годнне, услед нереда, коЈи влада у ШпаннЈн, пребегао Је у Француску и одмах се приЈавно за Марсељце. Самитие Је не само Један од наЈстариЈих шпанских интернационалаца- који Је заЈедно са Замором и Алкантаром прославио ШпаниЈу у иностранству, већ Је и наЈбољи а у исто доба и наЈстарнјн активнн футбалер и репезентативац На место нашег ЛоЈанчића, коЈн се прославља у црвеном дресу, а коЈи Је требало да буде ангажован од Марсељаца, Олемпик Је узео Самнтнса. ДИКСИ ДИН И 1БЕГОВА 352 ГОЛА Име свакако врло познато, Дин Је не само наЈбољн центар-фор Енглеске, него и Једав од наЈпопуларниЈих футбалера БрнтаниЈе. Дикси Је чак н у целом свету познат као такав. Као што Је познато Днн Је Оно до прошле сезоне члан Арсенала, али га Је Евертон ове годнне купно и за кога Је већ наступпо. Дин Је познат као голгетер и у мечу од прошле суботе између Евертона и Арсенала постигао Је своЈ 352 гол од како игра за енглеско првенство. На таЈ начнн тукао Је рекорд Стев Блумера, коЈн Је у своЈоЈ кариЈерн, играЈућн за првенство прве професноналне лиге, постигао 351 гол. Овде треба напоменути да Је пеобнчно тешко дати . гол у утакмицама за енглеско првенство, чошто се све првенствене утакмице завршаваЈу са 1 до 2 гола разлике, док су иаЈвећн резултати 3:2, 2:0.
Доста брига му задаЈе место центархалфа, чошто ј|- '' граи Још увек озлеђен, н квко салнаЈв његова повреда нз Београдп, онемогућује му Ј.«ш Д1.ч . .. п *ина да наступа. У даљем свом нзлагању каже д« нма много вероватноће да место центархалфа повери Шарошиу н то само у том случаЈу ако дође до измирења између њега и његовог клуба Ференцвароша. Колико Је њему познато и оваЈ сукоб ће битн решен, за неки дан, пошто су обе стране попустиле толнко да Је и оваЈ, у последње врвме наЈважннЈи проблем мађарског футбала, такоу. : веп ре;^е«. — И ако сам мало пре рекао да сам жалостан каже г. Днц — што водећи клубови иису у форми, могу Вам са великим задово^вством рећи да сам за ова1 месец и по тана, колнко сам времена употребио на упознавању квалитета поЈединих играча, видео да су засЈалв нове звезде на небу мађарског футбала. Сада када сам пронашао 22 нграча велике вредности саставићу два тима, којн ће нмати неколико тренинг утакмнца а па коЈима ћу ја, после доброг проматрања, да се одлучим за наЈбољу Једанаесторицу. Тнмови ће за сада изгледатн овако: А тим: Сабо, Полгар, Фекете, Салаи, Сабо други, Дудаш, Бски, Сикар, Солти, Толди, Титкош. Б тнм: Палинкаш, Ваго, Рафаи, Ђурчо, Ленђел, Маркош, Винце, Винце, Немеш, Дерн, Серењн. Овн састави нису по ранг-листи вредности играча и из истих за сада не можете наслутитн дефиннтивну поставу. КН.
Нојбауер побеђен V Бунурешту Букурешт, 10 септембра. — Овдв Је у суботу одржан ннтернационални меч у коме Је румунски првак Докулеску победио аустриЈског шампиона НоЈбауера на поеие у мечу од 10 рунди. Првак РумуннЈе перо категориЈе Попеску победио Је БечлнЈу Валдингера у шестоЈ рундн техничким нокаутом. У главноЈ борби за првенство РумуниЈе полутешке категориЈе | Моцп Спаков Је победио Фербенеска на поене.
Вилда Јакш тешко повређен Праг, септембра. — Популарин чехословачки боксер Внлда Јакш Је прнликом Једне аутомобнлскв несреће озбнљно повређен. Лоред контузнЈе сломљен му Је једна рука, тако д борба з првенство чсхословачке лзмеђу Јакша и Хампахера коЈа Је бнла закалана за 10 о. м. неће бити одржана. ХАВЛИЧЕК — ШЕНРАТ 15 СЕПТЕМВРА АустрнЈски првак тешке категориЈе Хавличек борнђе се у Вечу 15 септембра протнв иемачког боксера Хансе Шенрата.