Време, 01. 12. 1936., стр. 10
ПТИЦЕ И ИИСЕКТИ најбољи учитељи авијатичара Како се испитује лет птица и инсеката у лабораторија.ча
л*)г могућлоста да с« удп«м са-
Г X:
г лчшшм окои ■евждЈклее у 1к«:гом>м помералу сшЈшу ■ г сарлшлшњу ■■■да «лш другм ј i дсловаI У лабораторвЈАМ« за »иитциЈу ! у НгмачкоЈ. Француској «ли Ве [ -псој Врктт.н«јв .мтм у СЈедш- I >*енкм Лмсрмчкмм Држаммж. ј ЗЈишалујући овакаам снммцнм«. | посгелено се ркзјтш!мм тајна ! лет* жшн бићаТајма неуспех* великог броја аларата ■ многобројнвх гвокуша- | ;.а иЈГледа да је већ ралјашм«к* Иепикзам летеаа живих бић* много ј * сложеиијн него што се то уошпте замашлало. Новв апарати донекл« тајна поједи- ' них лабораторија. нзграћенв пре ма најновнЈим резултатвма ових експермменталннх испитнвии; показалн су. бар теориски. много већн успех и скоро колосалан напредак према досадашњим мншннама грађенкм за ову сврху. Оно што је најважннје лп и.нх. то је да решење целог проблема не лежи на чињеннпама које су ранвје у 1имане за глалне. него
да је летење код птица и инсека-
Руги авајжпир Ш*шт г» ирочгам костнмом м лгтење ппгпи) се га внснне од 900 м м врече од 45 сгк> ндм Упрг.ос безбројнах покушаја. > је било добитн потпуну ■ прегле•апора- лудских ■ матермЈалних джу слнку о сннм ч деталнма ■ жртава. до дааас се ииЈе успел; свкма покретима ко>е врше крида се конгтруише апарат којвм ла н тело би чоаек .тгте-9 снагом својил Данас. захвал>ујући ржлвнћу мишнћа ■ оокретвнм крвлнма фнлма н фотографиЈе. у научжто 0То то рад« гттнце. шсектн ним лабораториЈам* се може нз■*« С"*м вршктк најдета.>ниЈ«- нспктнваУ ае најбржнх в најсложеннјнх >■ аск>-игаЈнма да се ■- ј покретж крвлж н тела ржлнкх кнЛет Једног витрева тра- лкног коњкцж. коиарца или му!Ио у недо- . ве синмл>ен специалиим алжраповршнои ј тима који двјјг 3900 слккж у се-
)вг лета жлв ошг ки нз ■всу джл* ом птто требж остМ- I ркти Моглн басмо се кпак те- 1 шити дж летов■ од веголако ме | тарж претстжжлаЈу <-жмо почетжм ■ Једног иовог оомјвјжж иебж. всто ожжкв кжко )е то било некадж м ■ га летећлм апариткмж снжбдеве ј ннм моторамж Лгпњ* сж вештачквм крклн ! ма угтварн је било сжмо успора ва>м пжда Рускн жвкаткчар-па ; рашктнст Шмкт услео >е да г« гв вепгтжчккм крклкма сдустн п вкскве од 900 м м Ц секунди док му Је за всту вкскму бкло Мо сжмо II секумдв сж па
Клем Сжм човек-тнцж са каро | чјгткм костнмом коЈкм кмктирж жпарат зж лете*е код слепог мн шж .четео ј* у велккнм луковв- I ма жмк гж )е пржо авнон пода- ' гал у висину Плжмери скжбде- ј вени »лисом ко>а се терж мишвћ■ом смжгом пклотж помоћу педа 1 дж кжо у вслосмпедж. летели су Преко уо и. Апжратк сж покрет- ! иим крклкиж кжо у птшхе уошхгте ј —"су досткглм ошу 1
тж сжмо резултжнтж више врстж 1 покретж Једностжвнж и крута ј крнла. кжквж су бнла употреб- ј мпна нж ржнијкм моделкма. зжмењена су новнм. много еластичниЈим н сложеннјим. иако уствари човек који кх покреће. врши само одређене и просте покрете. Усоех који су постигле ваздушие једрилице искоришћујућн сжмо струјжња вжздуха. изгледж да неће битн једини у безмоторном летењу. У скорој будућности треба очекивнти нове апарате теране мишићном снагом л»уди и незжвисне од ваздушних струја. уколнко се уопште може рећи о незжввсности једиог тела које лети од покрета ваздуха и његовнх струЈаМ ЈОВАНОВИЋ
Могућмостн ко>« су нам до в« иака стојвл « ка расположењу м вгпктхвам мехжннзма лет« арочн детала в финесж да се уоч«
Ј гјжм ј»-тж -». фа.1.ча и лгту ннгекжтж гнич.1>ен га јо гликж у секунди
сжствјвло у обичком гледжњу ■ дмрегтн'.м проматржм.у кжчниа лет»«жа овкх оргжикзжиж, тешко
^ - ЈЕДНА НОВА ТЕОРИЈА О ПОСТАНКУ РАКА
Ном метода м гшш«
ерум ( иж Тжквии супстжнцжиж жутори Јгсиа припнсују нжжну улогу / покоЈи ' стжнку ржкж код људн Показана и | ло се да се ту ради о ЈедиоЈ аарочито) ■рсти иасиих киселнна ко>е с* не стваржЈу у здраиом i ој -ГЖННЗИу. У својии игтраживањииа ј . 1'ре,нд и Каихнер су проширн- I ли ■ продубили своЈ проижлжзак. г ти гиатраЈу да се те иаси«' »кар јвмомчтске кт*.шп< ства-1 ; рају у цревкма код коЈих пзсто! Јн уроћена или стечеиж иакло' лост ка рвку. и то нж рачун жм* '"тижгки* иагтн из храие. а под утицаЈеи патолошки проме|^ие бжкт«ри>ске флоре у њихо^ии ц[н>вииа Ове »карциноиске квселииес ; прелазе кз црева са осталви продуктима варења у сокове и ткква оболелог оргаии.ша ■ изж'■маЈу у ћелиЈамж лроиеи«. ко>е под извесики /словииж иогу .•тжестк д-. гтварања ржг«. Хџ. т.
Н ј ЈМОВИ ј В Мид -I Ивјговог ммкроскопв гш 4 о*> тарж
шн
> мв
Чу
ине ивсКа
им свеж
№.у)У МЛИ I ЦНТОЛИ- '
преиа проиа- ј 1- гу одржатм двапута дуже «Ж1 иего птто )е то бко ' луча) •садж Потребио Је саио иа хиаду дсловв воде додатв 17 дека шећера од шећерие трске и део хлорхидрата додецмла-
Борба са маглом Кжво дмвно азгледаЈу иагле кжд покриЈу планжиске долни«' | Кжо ралливсне реке н б«ла Језе- | јра из којнх вмре острва — бре-| жул.цв покривени густои шумом | |в планинскв гребени Маже по| етмчна нзгледа маглв у виду- ' стриЈским пределима гугто иасе.-мнвм кржЈевима н великнм грждоввма даиашњиц«. Улвчна прашнна ■ двм из фабрачккх оџака правн маглу гушћом. тжмно-сивои. тешком О- | на по веколико даиа н« напушта иидустриЈска иасел>еаа места н вслнкс градове. а ако су ти краЈевв влажнн, ка 0 што је I ј случаЈ са Енглескои — иагла прнчињава и велику пггету лудима. Бкло у градовима. бнло на великнм рекама. језерима и морнма — магла Је наЈвсћи неприЈател. саобраћаја. РазвоЈсм ваздушног саобржћаЈж она је поста- : ла праан бич авиЈвциЈе Као сае авиЈациЈс света тако ■ наш Аероп>т платно Је добар данак томе неприЈател.у коЈи Је проузроковао катастрофу 2 тромоторна авиона код Љубл.нне Чнтаве скспедкциЈе и безбројне бродове. хи.-каде жртава у лудству ■ иеброЈене жртве у ма-; теријалу прогутао јс бели вео магле, алн Ј« так недавно човек почео да размишл.а и поку- ! шава да стане нж пут том стра- ј шном неприЈатељу. ' Данас, благодарећн техинцн ' пронаћена су разна средства за! снгиалнзацнју и обавсштавања коЈкма се глуже иа пр. бродови на мору етд. али све то ниЈе ј довољно. До недавна код игтраживања начина борбе са маглои полазило се од претпоставке да Је иаглж нека врста колондног стан»а у коие се поЈеднне капл>ице воде. услед тога што су набијене електрицитетои. не сливаЈу иеђусобно. У вези сж тии свн покушаји борбе са маглом ослањали су се на електро-техннку н беху управл.ени на неутрализациЈу електричног набоЈа. Међутнм. ови покушаЈн имали су сжмо теорнЈско значење. Тек ондж. кжда Је у основн нстражнвања била поставл>ена мисао да магла у суштини прет ставЈка напросто влажаи ваздух. — одмах Је било наћено сјаЈно средство борбе са њом. Данас се иагла може Једноставно ..сушити" помоћу хладног калцнума коЈи има своЈство да у сувом гтању гнжжио упнја воду. То своЈство хлорив калцнум не губи чак ни у раствореном стању. Код распргкавања раствора хлорног калциума у густоЈ маглв. она пада на земл>у у внду кнше. Код овпквнх опита постнгнута Ј« Јасна видл>нвост на растоЈању од 600 иетара. Хлорни калцнум Је узгреднн продукт разннх хемиЈских производа и зато се иоже добитн у великии колнчичама. За пилоте постоЈи иогуђиост да у случаЈу потребе без нарочитих потешкоћа прииене то средство н тжко направе видливим место спушта ња Постоји у авнЈациЈи Још Један ннтересантан начин борбе са маглом. коЈи пружж пилоту могућност да се без уништавања магле ориЈентише кад му ова прети катмстрофом. Барометарски прнбори за одрећивање висине на коЈоЈ лети авион показуЈу внсину над ннноом мора и не даЈу довол.11о података да би се гасвнм тачно могло одредити растоЈањв апарата од површене земл>е на иесту где се аларат налази Кад нжступи густв гагла ова околност иоже изжзвати за вреие слуштжња а иарочито у иоиенту прниудног спуштања ■елике потешноће а често и озбилну опасност Да би одредио висину авиона над зеиллм пилот поиоћу иарочитог апарата пронзводи гроиоглагни ..пуцањ" чиЈи звук са брзииом од 340 метара у секунди достиж« земл>у и одбивтн ге од њене површнне чуЈе се поново. гло Јекж. на микрофону коЈи Је монтираи у пилотовоЈ кабиии Врсме коЈе прежали звук одргћуЈе се хроиометрои и овележаиа се као саетла пруга на сжжли апарата коЈи показуЈе вигнну Пркбор Је тако удешен да .пуцњи" могу следитн Један за другми ■ тжко дати нове податке о ■ис.иив или прави ре.-кеф тла у правцу коЈим летн авиои Г>ваЈ начин мо«ке да се примењуЈе тек на вискни од 100 и. Ј«р на већии растоЈжњииж од зеил.* ехо или Јеку звукж зжглушуЈе шум елнса авиоиа Наукж и тсхиикж у свом иастојжњу да проижћу све уавршсниЈж срсдетвж зж обезбећење сжобржћжЈж нж копиу мору и вжлдуху. пронжћи ће вероватно Још болл и усавршемија средства у борби са маглои Тунгстен штити од радиума боље вего олово Утврћено Је ла тунгстеи штити иного боле од ржднуиовог зрачењж него што то чиие екранн од олова кагни ге обичио употрсбл.жаж)у Мећутии ожаЈ метжл се тешко обржћуЈе и топи се т лу иж ЛОО«^ Због тогж Је Једжи еи глескв проижлжзвч дошжо иж к-јгт«1ж Деју дв иаправи легуру ОД Тумггтека ииклж в бжкра коЈж г« топи иа 1Л0Оч а коЈа Је у погледу зжштнт« од рждиапиЈе имого ефи кжсмвЈа 0д. олона.
ПРЕНОШЕЊЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ НА ДАЛЕКА РАСТОЈАЊА
Г\|»оннн од 11500 ко1М*кнх снига, јсдног од «н-ам глектричних чудовмшта нЈрв^иих у Норвсшкој
Прошло је 50 година од како I Је француски инжсњср Марсел Дгпре извршио своЈе експерииенте сж преношењеи електричнс енергиЈе струЈои високог нвпона на далско растоЈање. Године 1882 он Је изградио експерииенталну електричну централу за Мннхенску изложбу- У ту сврху искористио Је Један мали водопад коЈи се нжлази 57 км далско од Минхена Тај водопжд Је покретпо генератор постојанс (Једносмислене> струЈе са напоном од 2.000 волтн. По тслсграфским жицама преношсна Је електрична енергија у Минхен где Је била искоришћена | зж стварање вештачког водопа! да То Је билж прва електрична ! централа. коЈа Је гвоЈу енергнЈу преносила на далеко растојање и I њено функционисање бнлж Је > прала сензациЈа у то врсме. 1 ОвжЈ експерименат и много| броЈни други о коЈнмв Је Депре : нж свечаној седннци АкадемнЈе наукж у Париз/ 20 децембра 188Л г обавестио научнике — налраI више праву револуцију у техни' ци Парна машина, као што јс | познжто. претвара топлоту у механичку снергиЈу Искоришћавање електрнцнтета отворило Је пут претварању СВнЈу облнка енгргиЈе — топлоте. механнчке снергиЈе. електрицитета, магнетнзма. светлости — Једну у другу и обратно. Потпуно искоришћавање свнЈу врста енергиЈе омогућено Је баш помоћу електрнцитета и огромни индустријски комбинати не могу дж се данжс ни заинсле без ње
За преношење електричне енергиЈе могу *се прнменитн трн врсте струје: трофазна. Једнофа.ша н постоЈана <једносмислена»- Највећу примену добија данас трофазнж струЈп Један од главних узрока томе Јесте могућност њеног трансфориовања т. Ј. пргтиарањг помоћу трангфорижторм нз Јгдне не.шчинс напона У друг> Једнофжзна струЈа такоће може битн -траисформисана алн у порећсњу њсног система са системом трофа.зне струЈе — трофазнн систем Је много скономнчниЈи и удобннЈн у експлоатациЈи. СтруЈа внгоког напона ИостоЈана струЈв не може бити трансформигана помоћу тржнсформатора. Кад би пошло за руком да се добиЈе постоЈану струЈу врло великог напона то би преношсње електрнчне енергиЈ« помоћу таквог налона бнло много рснтжбилниЈе- Неразрсшиво питање никако ниЈе преношење енергиЈе постоЈаном струЈом него производњж енергнЈе постоЈаног пигоког напонж или претварањс тог напона из формс нанзмсннчне струЈе у форму постоЈанс или Једносмислене струЈсДа би иогли преносити вслике снергиЈе на далека растоЈања високим напоном. мн не можеио искорнститн струЈу нспосредно из гсиератора, Јер ови данжс. услед потешкоћа сж изолациЈои и т. д . не могу дж св гржде на већн напон од 30 000 волти- У случају примене трофазне или Једнофн.шс струЈс употрсбљаваЈу
I (' тр«111 формпторн коЈи повећж* нлју нжпон. Један начин добнЈањж постоЈж« не нли Једносмислсне гтруЈс ви> ^•оког напона Јеств мвтода .« риЈ« ског укопчавжња генераторж по« стоЈжнв струЈв сж постеовним ишлоижњем од земли* свжкв мжшиис кжко се повећжжж нжлов. Недостжтжк тжквог систвмж Јв ЊС131ВЖ компликовжност в гломжзност Сждж се вршс и.тржмсмвпњж о искоришћжвжњу погодим« .-трана КЖКО трофжзнв тжко м поI тоЈанв (Једиосмисленв> струЈв. ПостоЈВ предлози ген«ри|шњж ■ расподеле снергиЈе помоћу трофазнв гтруЈе игкоришћжваЈућв на тнЈ начии свж преимућгтвв тог електричног гистемв а дж св преношење оствжри постоЈжном (Једносмисленом) стр/Јом вмсоког нжпонж Зашто се морж узети струЈж ввсоког нжпонж зн пргношеже всликих енергнЈж нж джлвкж растоЈања? Електричнв енергиЈж коЈж св исри ватииа или киловатима Јвсте резултвт електрнчнв гтруЈв коЈа се мери у ампсримж N иапона коЈи се мерн у волтима мли колополтнма. Код велнких Јачина струЈе а ниских напона добиЈж св врло нпика Јачина струЈе. коЈж, пролазећи кроз проводник загрв ва га и услед тога ствара у њвму штетни губнтак енергиЈе. Зато се и употребљава писоки нжпон да би ге гмањила Јачниж струј« Це||тра. 1Н (лцнЈн нроизвод1ке енергмје Преношењем електрнчне снергије нж джлекж ржстоЈжњж ослобжћж нпдустриЈу скоро свиЈу гржницж и ствжрж могућност дж св употребв веомж уджл*ии изнорв
НАУКА И ТЕХНИКА ПРЕ 6.000 ГОДИНА
Меридијви Вслиме пиржмиде деди Ни.1ов) де.тту твчно нж двс јсдмИКГ 110.10вннс
И-имми стжрв кароди. ижрочито КгиоКажи. гмтжжизк е* и»и* Гржђеаиие и гпомевике. иа оеиову коЈвх св аом ноутдвио ажжл>учити лж Је у то шремс ижужж и т> шикж г тжЈжла иа млмлЈ вмгими. Илже г ии М.ИХОЖИХ пожухжжти по СЖОЈОЈ граидноаиогтм иадмжшуЈу. нли '• иогу г-аамолрааио гпоредвтк. са иаЈа«Тшм теаиичким подухвжтмма дакжтњвцв Начин нж коЈв гу оим □одмгаути пр*Г'тапл.а <а ижс- джмаг встнку лагоиетк V Од тмх 'тжрнх грандмозимх тжоГ>ениоа Н«■лика пирамила аеђ хнл.аджма година прк^ги пбг аремема и нзжлива гжс а»ће дма.ч^-ње кид »уди иаши д гЛл преа/м>к*жнгЈсих 1»т',жж. телввваиЈс и огромног иаор»ткж мауже и тсаммк» Прс < асга. < ама ае шчаиа иираммлс <с мпаилЈтћа М.«на »киоамцв )е каадрат >а «тржи-.м 232 Л0 м . а аи< ииа I« Њеи врх Је Т7 м аиши од таоииаа Богч*м»дичиис Цргже * Парвту и -. и.у игиже »-тати г« сввиа гаоЈии атпотамв и ко"•иалжи« ' рг.аа Св. Петрж у Г'ииу
Iрааие дж бтокоаи потпуио ижлежу ЈеДЖИ НЖ ЛРУГИ И И »Иећ\ н.их СС ис иожс лааући им ошт-ииа иожа. ижжо ииг-. стешиеии мжлтсттм М»ћутим. иигу гаио димситиЈс оио што запап.у]с МоидиЈан коЈи пролалв жро.1 в-а Всликс пиржмидс дсли двдту Ии.та иа лае под1едиакс и гкоро гмистрмчне пжрти)с Алн Јс Још мнтсгмткнгниЈс дж оааЈ м»рмдиЈаи Пролалн мроп наЈанше ечпиа н угтварн бн бНО ИЖЈвлсатимЈи исрндиЈан. миого бол.и од Грннаичког, ноЈи пролжзи вроз иа ПО а аеКии лстои преко мора АЛВ Је Још чудииЈе да су коп«тоуктори пнраиида тачио агтр<1номгки одрсдили гтржис гвета. и то тажо прсцитио. жао да су имжти на Ржгположсњс иаЈмодсрииЈс жстрономгве впжрате Ноиршииж Аж.тс пиржиндс ЈедижЈс поаршиии гажке нагнчте тгк»тгвомс гтраив Али >с иит»р» «лтио дж ес ив пиржмиди, упржао у од-
гс 'жградити .ид аи«ок 15 и широж 1 м ЖоЈи 4и опа-ижжо и»лу .♦ржни-.гг- М|аг'ии б.токоам «тсI ма дугачки п- п*» 10 м м теж* прс— _ЈЛЖ милиоиж Вилограма »*.иI жоае г трамс <■ 1вко нтглвчжис м
проваћен у XIV вса\ ' ДР А МИШО. 114' џ II Јг Р*'аити«г члаика о Вет
гкор«. иикакаа. гтжри вгипжт<с.м коигт—-мтори П. иглм Једки иеиик. кжкжв джмжг. у к»ку , ви , Јмогуђиогти. нико иг Пи гиео тжк«, лжко да св усуди дв подмгивЈ
.1абораториум за нгпитивање сгруја внгокнг нанона снсргнЈе. Огроина руднж богвтства у том случаЈу не моржЈу дж се прсво.зе ж тжко исто ни гредства за прон.шодњу енергиЈе (угал>, нафта н т. д.) Транспорт горива прсбацуЈс св са железнвчких пруга на високоволтне линиЈе у виду електрнчнв виергнЈв. У ту сврху морају се подићи аелнкв елвктричнв централв гдв постоЈе извори енергиЈе, било у виду водених снжга, трссстж, взвора земног гасж н нафтв, затмм угљл чвк нвЈгоре врств коЈи св уопштс не исплжти превозитв, енергетнчних отпаджкж провзводње н уопште свиЈу ирстж внергиЈе. Огноннн линиЈн нрогрегж Оспоина линиЈж савременог тсХПИЧКОГ ржзвоЈа у области електрификациЈе иде у том правцу; прмнцу изградње неликнх реонскик слектричних центржлж коЈв искоришћжввЈ/ локжлне сиергвтичне изворе ж електрнчнж внергиЈж из ових центржлж прсносв се ■мсоковолтном мрежом нж иссто потрошње Чжк штж вишв, неликв елвктричне цснтржлв могу се међусобмо везжти истом ввсоковолтнои ирежом у цилу пжралелног рвда. чиме св прузШ могућност да се оптервти наЈеко* номичниЈо центржле н сачувж 00штж рсзерпа енергиЈе за ј >еои, чимв со постизава огромиа скономиЈж емергиЈв' Джнас нећ постоЈе такве огрвине реонске електричнв цеитраде кжо што су Ниагжрскж, НЈжвивЖгжнгкж у Аиерици. Дн.епрогтроЈ. ВолховстроЈ у Кнропи КондостроЈ у АзиЈи Гржде се и плживржЈу ноие и Још веђе реоив«« пентралв око коЈих ђе ниђи иовв иилионски градови и иођиж авдустриЈа Нжциоивлни и политички жита гонизжм спречжва п«>ди »жње в ржзпоЈ рвонгких електричних це* тржлв и грађење вигоководтие мреже, коЈа би могла на пр Слропу да повеже у Једиистћеив енергетични систем иисоковоДТнои мрежом коЈа би незивжлЖ о* громне рсонске нентрале На та) би се иачин екоиоммсале огромме количиме »арвврскж искоришђаввног драгоцвног у* гл.а и Још драгоцениЈе нжфтс Мождж ћс гтогодншњи ЈубиЛ*Ј гениЈжлиог Лепреовог промжЛЖскв бмти крунисжм остварв1Жви ове. засада Још. услед помемути* узрокж. мсрежлне замигли. На1стпоије зрно бисвр« V ЈсдиоЈ староЈ окжмвњвИвЈ морскоЈ ШКОЛ.КИ нжђено Џ 7 Нсмачко). Јсдмо крупно ■ рслжтжвно добро очувано зрио бмсврж НЈиол.ка потнче ич моргки* тжлога гтвараних > редимом мово'' века зеил.инв игториЈе и ст§р* Јв око 300.000 година.