Време, 01. 12. 1936., стр. 9

Уторак, 1 децембар 1936

Ђхшшш Љао V гашењу палате мСајденхем 11 учествовале 1е 10.^00 људи

(Наставак са прве стране) Пожар, којн је вечерас избно у Локдонду, не па.мгн св но евојнм к&тцстрофалннм размерама. За Лондон па.1ата „Сајденхем" је бнла једна знамсннтост. Саграћсна је пре 60 годнна и сва је у стаклу. У њеној утробн налазе се огромне сале за концерте, за нзложбе н сличне установе, а ту је бно смештсн н Један од два телевнзнјска аларата. које нма Лондон. Овај апарат, један од највсћнх н најсавршеннЈнх сада у свст)-, потнуно је уннштен, а бно је смештен у централном делу палате. ПОЖАР СЕ ВИДЕО НА ОГРОЛШОЈ ДА.Б11НИ Како Је пожар одмах узео велике рАлмере, свет из околних кућа н улниа дао се у бекство. Наоколо, у свнма правцнма од аграде ширила се неподношл»нва топлота, а прасак стакла, које Је пуцало на пламену, чуо се на дал>нну од внше километара. Сви лондонскн ватрогасци одмах су мобнлисали н на своЈим тенковнма поЈурнли према „кристалноЈ палатн". Међутим, пожар је бно узсс тако катастрофалне размере да Је са гашењем ншло врло тешко. Средњи део крова срушно се. За ово време, док је кристалиа палата бнла у пламену, свет Је непрекндно кул>ао лондонскнм улнцама у Југозападном правц>града, тако да је био поремећен н саобраћаЈ, коЈп су полнцаЈпи са муком успоставллли. АВНОНН НАД ОГРОМНШ1 ПЛАМЕНИ.М СТУБОМ Прве вести д пожару, који се вчдео са дал,нне од внше десетша кнлометара, као Једна огромна буктнња, дала Је лондонека радно-станнца. Пожар се вндео чак из БраЈтона. Свн лондонс ки лнстовн одмах су мобилисали своЈе сарадннке н закупнлн внше авиона. коЈи су дуго времена летелн изнад палате „Сајдепхеи" и сннма.1И пожар. Јек мотора, употпуњавао Је Језиву слнку пожара, коЈн Је све внше бсснео у времену од скоро трн часа. Филмске компаннЈе ЈТТЈТиле су тдкоће своје кинооператере на » 'јдонима да снимаЈу оваЈ незап мћенн пожар. Поред саме крнсталне палате, > нраво у непосредноЈ блнзннн. пролазн југоисточна железница н, пошто Је зграда још увек ужареНМ н у непрекндном рушењу, погтоЈн опасност да пруга буде затрпана. У овом тренутку пожар Ј|>ц| ни^е угушен. ДП^ТИНЕ ХНЉАДА ВАТРОГАСАЦА II ПОЛИЦАЈАЦА УЧЕСТВУЈУ У ГАШЕЊУ У гашењу учествује огро.ман број ватрогасаца н полнцајаца, • јн се пење на десетак хнл>ада. Зсеђутим, узрок пожара још ннЈе утврћен. Зна се само толико да је у згради настала експлознЈа, и то, како нзгледа, баш у одел>ењу у коме се налазно ве.жки телевизнони апарат. У последње време вршенн су експернменти на овнм апарати.ма и експлозија се, за сада, доводи у велу са тнм експернментима. За сада још увек нема извештаја о жртвама, а.тн је извесно да их нма. О њима ће се нешго детал>ннје сазнати тек сут'а, кад се буде прнступило уI,.-ањању рушевнна. У всзн са овнм пожаром салнаЈе се и један занимл>нв детал>. У изгорс.тој палати налазиле су се највеће н једме од најстаријнх оргул>а. Занимљиво је такође да је палата подигнута за време птадавине крал>ице Внкторије. Од тбга доба она Је привлачила п.гкњу не само Лондонаца н Енглеза, него и свнх странаца. који посете британску престопнцу. у ТРЕНУТКУ КАД ЈЕ ПЗБНО ИОЖАР ЧЛЛ НОВП ОРКЕСТРА ВРШИЛН СУ НРОБУ Лондон. 30 новембра. (23 часа). — „Крнста тиа пн.тата" личи на усиј.шу пећ. 65 ватрогасних пумпи д Јсгвује интензивно да угу-

| шн пожар. Ватра Је захвА-гнла, мсћутим, и обе куле од коЈнх се I једна срушила са огромним треском. Сваког тренутка се очеку{е да ће се срушнти н друга кула н ј да ће њене рушевине закрчитн | жслезничку пругу. Средњи део | зграде руши се комад по комад. СазнаЈе се да су у тренутку кад Је избио пожар, чланови орксстра одржавалн пробу. Они су се спасли у последњем тренутку. На тераси парламента велнки броЈ народних посланика посматра пожар. Из БраЈтона, 80 кнлометара од Лондона, телефонскн се потврћују вестн да се и тамо вндн пламенн стуб.

Г. Мусолини је прошао кроз улкце Рима на челу поворке од 400 посланика Рим, 30 новеибра. — Посл« седницв парламента у оквнру прославв оснивања царства. прошла јв кроз улнце поворка од 400 посланика на челу са г. Мусолини{ем до венециј&нске палате. Док је поворка пролазнла музика је свнрала традиционални марш „БерсалиЈера". Ова одлука г. Мусолнннја изненадила Је све. па и саму полициЈу, коЈа {е морала да употреби све силе да одржи ред, Са свих страна појурили су фоторепортери, да сниме ову сцену. Велика маса света одушевљено је поздрављала г. Мусолинија и чланове владе на целом путу до ВенецнЈанске палате. Министри н посланици певалн су „Ђовинецу". ПРАВА ЖАЛОСТ

ВРЕМЕ

ЈТРАНА 9

Г.Иднпротивдеобенарода на фронтове на идеолошкој основи

Лондон, 30 новембра. (Телефонскн извештај.) — Министар спољних послова г. Идн изнео је данас на седннцн Доњег дома став енглеске владе према немачко-јапанском пакту против комуннзма. Г. Идн је осудио све покушаје да се свет дели у разне блокове.

Г. Идн је додао да нема информације да је ИталиЈа закључнла сличан споразум. Што се тиче енглеске владе она се већ више пута изјаснила против намере да се свет дели у противничке делове, а нарочито не на идеолошкој бази. Енглеска жели одржаван»е пријател>ства са свима народима света.

Заузеће Тубије и Грулоса претставља прву етапу нове офанзиве мадридских трупа

Париз, 30 новембра. — (Телефонски извештај). Са фран цуско-шпанске границе јавл>ају следеће поједнности о успесима милиционарних трупа око Овиеда. Офанзива мадридских трупа довела је дј заузећа Трубије што је од велике важности зато, јер оданде мадридске трупе могу сад држати под топовском паљбом пут који води у Градо, где се налази главни штаб генерала Аранде. Пре отсудног напада на Тубију мадридски авиони бацили су преко 300 бомби на противничке положаје. Други цил> мадридске офангиве било је заузеће важне вароши Грулос. Мадридски авиони су скоро потпуно порушили ово већ ионако полу порушено место. После издашног бомбардовања астурски рудари су јуришом заузели варош.

Пут француског министра трговине г. Пол Бастида у Београд Париз, 30 нове.чбра. — Француски министар трговине г. Пол Бастид имао би, по тврђењу листова, да крене у Југославију ових дана где би у Београду имао да потпише нови трговински уговор који се завршава у југословенској престоници. Данашњи састанак министра г. Пола Бастида са претседником министарског савета г. Леоном Блумом, доводи се у везу са путем г. Бастида у Београд и са новим трговинским уговором.

Јапггч демантује пант са Неглзчком одиосно поделе интереса у Холандској Индији.

Токмо, 30 новс.чбра. — Јапанско министарство спољних послова категорички демантује тврђења неких страних листова да су Немачка и Јапан поред познатог споразума о борби против Коминтерна закључиле и тајни спораг.ум о подели трговачких сфгра интереса у Азн1и, напосе у Холандској Индији. У саопшт-њу јапанског министарства спс^нх послова вели се да је та всст чиста измишљотнна. На јапанс;:ом службеном ме-

| сту наглашују да је споразум илмеђу Италије и Јапана о I прнзнању манџурске државе, I односно о признању Италијан| ско-Етиопског царства постигнут не путем уговора већ путем обичног протокола. Уједно на јапанском надлежном месту наглашују да између овог споразума и немачко-јапанског пакта нема никакве везе, те да према томе самнм собом отпадају извесне претпоставке чињене у вези с тиме у једном делу стране штампе. (Д. Н. Б.1

НА АЛИКАНТЕ ЈЕ БАЧЕНО ПРЕКО 100 БОМВИ ИЗ АВИОНА Лондон. 30 новембра. — Од суботе 19 часова до неделе 3 часа бацили су нацноналнстнчки авионн на Аликанте преко стотину Зомби. Једно лнце је погинуло, а 7 нх Је рањено. Војннчкн објектн нису оштећени. (Рајтер) Чланови Југословенскочехословачке лнге код г Бенеша и г. Масарика Праг, 30 новембра. — У току посете делегације Југословенске лиге код г. Претседннка Републике, у двору на Храдчанима, шеф делегације професор г. Милошевић поздравио је г. Претседника говором у коме је подвукао његове заслуге за одбрану ствари мира и стварв словенског света. Претседник г. др. Едуард Бенеш по.елео је посетноцима добродошлицу и подвукао солидарноот и братство између Чехословака и Југословена којом је приликом нарочито встакао следеће: ..Добро је да н нзмећу народа којн су као нашн врло блнски ,едан другоме ми не остављамо ствар на томе да верујемо да је сродност језика довол>на да би се аутоматски створило мећусобно схваћање и споразум. Пријатељство мећу појединцима не решава их обавезе да стално један другом указују пажњу. То важи у још много већој мери за пријатељства између нацнја. После тога Претседник Републике г. др. Едуард Бенеш задржао се дуже времена у ралговору са члановима делегације која је после подне кренула за дворац Лани да посети Претседника г. Масарика. У дворцу Лани Претседник Ослободилац ко,'и је потпуно здрав примио је лично делегацију од чегирн члана које му је претставио потпретседник чехословачке секције г. др. Ценкл. Ратнфикована конвенција о насел>ава»у нзмеђу Турске н Југославије Анкара, 30 новембра. — Турска народна скупштина ратификовала је конвенцију о насељавању између Турске и Југославије потписану у Анкарн на дан 28 октобра ове године. Претседник владе г. др. Стојаднновић вратно се у Београд Вечерашњим загребачким брзим возом вратио се из Славонског Брода претседник Министарског савета и министар иностраних послова г. др. Милан Стојадиновић у пратњи шефа ки бннста г. др. Гашића. Са г. Претседником владе допутовао Је > Београд и миннстар шума н р> да г. Ђура Јанковнћ.

— Ава и по милиона литара рума илгорело у АустралијиI — Вслика штста, бсв све шалс.

Дпотенарсна номора израдиће приручнн тумач за лекаре кано би што внше преписнвали домаће ленове Загреб, 30 новембра. Главна скупштина Апотекарске коморе синоћ је завршила рад. Секретар Коморе г. др. Шипер поднео је извештај о новој такси, која је одобрена решењем г. Министра социјалне политике и народног здравља. Ова нова такса ступиће на снагу 1 јануара 1937 године. Дал>е је реферадао о старој и новој такси, нарочито у погледу прописа по којима ће се управл>ати сви апотекари и ветеринари при преписивању, издавању и наплаћивању лекова. Живо се расправллло о томе, да се изради тумач за лекаре како би упознали потребне препарате и фармакопеју, те више пропнсивали домаће лекове а не само иностране препарате. Ово би лекари морали да чине из социјалних обзира, а у интересу наше народне прнвреде и ради свога властитог поноса. Врло живо интересовање изазвао је говор београдског апотекара г. Пашића о набављачким апотекарским задругама. Из његовог говора се види да таквих задруга у нашој земл>и има свега три и то: у Београду, Сплиту и МарибоРУ. које све скупа броје 300 члаиова. Циљ ових задруга је да набављају лекове директно са извора, да на тај начин отстране посреднике у виду веледрогерија, како би новац, који се на тај начин добије, припао апотекарима за побољшање њиховог положаја. На крају скуцштине чданови секције за Дунавску бановину затражили су измену Уредбе о апотекарским коморама. По њима би свака бановина требала да нма Апотекарску комору, а свака би сразмерно броју својих чланова делегирала своје изасланике у Савез апотекарских комора у Београду. Ово би, према тумачењу чланова секције за Дунавску бановину донело користи и самим бановинским коморама, јер би имале самосталан делокруг рада. Око овога предлога се водила бурна дебата. Пред завршетак скупштине г. др. Смодлака говорио је оштро против анонимнфх натписа у ..Апотекарском вјеснику" и тражио да се ти чланци у будуће потпнсују. (Време)

Речна пловндба обуставља денчани саобраћај на лннијн Београд — Галац Дирекцнја Речне пловидбе услед касног зимског доба и учесталих елементарних сметњи обуставља денчани саобраћај на релацнјк Београд—Галац н обратно по реду пловидбе. Почев од 27 новембра т. г. повремено неовисно од реда пловидбе упућиваће се збирни шлеп за станице доњег Дунава када

Гђа Мелаиија Бугарииовнћ гостује у Софнјн а г. Милорад Јовановнћ у Прашком народном дивадлу Синоћ Је отпутовала за Софију чланица београдске Опере гћа Меланнја Бугариновић, која ће на позив Софијске Опере гостовати 2 н 4 децембра у операма Кармен и Аиди. Ових дана борави у Прагу први бас наше Опере г. Милорад Јовановић, где Је био отпутовао приватним послом. За његов боравак сазнало се у уметничким круговима и г. Јовановнћ Је одмах добно понуду од стране прашког Народног дивадла за гостовања. Г. Јовановић Је прнмио понуду за два гостовања и он ће 2 децембра гостовати у „Хофмановим иричлма" и опери „Лакме". За гостовзње г. Јовановнћа у Прагу влада веома велики интерсс. Г. Јовановић је путовао у Берлин, где Је такоће добио понуде за гостовање, али је морао да одложн Због премнЈере „Рози кавалира", коЈа ће ускоро бити у Веограду, и закпже своЈе гостовање у Р л 1 чину за Јануар идуће годчне.

За нових 15 нрађа Мачор ће одлежати још шест година робије Са робијом је задовољан, али м.у се не свиђа принудан рад, на који је тпакође осуђен Старн познаник београдске полиције, професионални обијач Алберт Мачор био је за последњих пет година свега петнаест дана на слободи. Има лопова који за тако кратко време не би успели да направе никакав „посао". За Мачора је ово време било драгоцено. Искористио је сваки тренутак и извршио низ нових крађа. Као сваки „послован" човек. Али јуче Мачор није био сам на отпуженичкој клупи. Поред њега, онако одрпаног и јадног, седела је једна дама, права дама, у црном капуту, са крзном око врата, која је некада носила са поносом титулу „краљице Дорћола", а сада води трговину у београдској чаршији. Мачор је, вршећи своју лоповску дужност, крао све што је стигао. Бивша „крал>ица Дорћола", Клара Бераха, куповала је крадене ствари, односно примала их у залогу. Посао је посао... Заиста опасан неки поданик овај Мачор: нису га поправили ни тешкн окови, ни казамати, ни око београдске полиције, у коме је урезана његова слика. Прошлог лета побегао је из затвора. После два дана један агент га је пронашао. Замислнте, шта је за Мачора значило ово драгоцено време слободе! Извршио је неколико нових крађа. У његовом новчанику полицајцн су нашли 160 динара. А један Мачор покрадене ствари продаје будзашто. На поду, испред крста и је ванђел»а, разапет један кофер. Унутра свашта: качкети, сатови, марамице. На столу, лред судијама, раг јени пакети: алат за обијање, ножеви, кашике, виљушке. Мачор не бира шта ће украсти. У оптужници државног тужиоца г. Зотовића стоји да је Мачор једне ноћи упао у неку кројачку радњу и однео робе за око 20.000 динара. Остало су ситне крађе. Тако је провалио у стан једног генерала у пензији и однео извесне ствари. Затим још у је-

Фрања Олах је осуђен на шест месеци затвора а Шпејер и Рајнер на по три месеца Олахова верениЦа осуђена је на два месеца условног затвора И Јуче је, пред судијом поЈединцем г. М. Стојковићем у Варошком суду, настављен претрес Фрањи Олаху, коЈи Је изведен на суд због тога што је из „Енглеске дрогерије", у коЈој је био запослен као помоћник, покрао разну робу (виски, коњак, ликер) у вредности око 50.000 динара. Поред њега на оптуженичкоЈ клупи су: ресторатвр Павле Шпејер, каснр .бара „Руски цар" Херман Рајнер и Олахова

Судија г. Миленко Стојковић вереница Мирјана Даутерман. У току дана нспитан је и г. Рац, директор „Руског цара", али он изјављује да није посвећен у ову ствар. Суд Је саслушао и г. Димитрија Јовановића, једног од власника „Енглеске дрогериЈе". Он се, углавном изЈаснио у погледу штете. Затн.ч су дали реч државни тужилац г. Љуба Јовичнћ, заступник оштећеног г. др. РадоЈе Вукчевић и браниоци. Суд је изрекао пресуду нешто после три часа по подне: Фрања Олах је осуђен на шест месеци затвора, Шпејер и Рајнер на по три месеца затвора, а Мирјана Даутерман на два месеца условног затвора. Олах и Даутерман су задовољни. Пресуда Је према њима извршна, Олах ће према томе. одмах ступитн на издржапање каз». Браннлац ШпеЈера и РаЈнера. адвокат г. Србољуб Толооовић, изЈавно Је призив. I

Алберт Мачор и Клара Берах

дну радњу. У свему тужба му ставља на душу петнаест крађа. — Украо сам, признаје поштено Мачор. Јесте, ово сам украо. Али, ево, ову крађу нисам извршио. Што да не, признао бих. Фактички нисам... — А ову крађу? — упозоје га претседавајући г. Мрваљевић. — Ни њу. Знатс, фактички нисам. Што јес, јес. Што није, није. Фактички. Тако Мачор признаје само осам од 15 крађа. Мачор није толико занимљив колико је, на пример, велики лопов. Суд је, ипак, испитао цео ранији њ»гов жн вот. Побегао је из војске, још као дечак залазио је у локале где се коцкају, после је дошла прва крађа... Са оптуженичке клупе Мачор протестује и, он зна ред, диже два прста у вис: — Молим, ја имам непгго да кажем. Нисам се коцкао никад у животу. Ето, и за ово што ме туже као најопаснијег провалника... Зар ја опасан? Клара Бераха не личи више на „краљицу Дорћола", а после она није сколна кривичним делима. Зар може бити нечег

сумњивог ако човек прими у залогу извесне ствари, чак и кад их Мачор заложи? Сада она плаче: — Па, можда сам и крива, што нисам пазила од кога узимам... Суд је Мачору, с обзиром на његове раније крађе, одмерио прилично високу казну: шест година робије и да се после упути на принудан рад од једне до пет година. И Клара ја крива. Али не баш тако много. Она ће овога пута платнти само 1200 динара новчане казне. — Јесте ли задовољни? — Три дана да се предомислим, изјављује зналачки Мачор. Само да ми објасните, не могу, знате, да схватнм овај принудан рад. Робију знам. Али зар збиља морам да радим? Мора, стоји у закону. — Е кад мора, задовољан сам са пресудом. Кад му је поднаредник навукао лисице на руке, људи су се сажалили. Тутнули су му у шаке ко је колико могао: банку, две банке, чак и једну стотинарку. Да му се нађе. Не би крао да је имао пара.

Пресуда Среског еџда која ће цтицати ПА Е1АШЕ СПОРТПСТЕ, ,1 ИАРОЧИТО НА ПАННЈАЧЕ

У последње време нема футбалске утакмице без туче. Некада избију судију, некада се играчи међусобно посвађају, а некада и публика узме учешћа у такозваној „спортској гужви". Најзад се свет пита: шта је сврха футбалског спорта: здрав дух у здравом телу, или зао дух у абнормално развијеном човеку? Питање свакако тугаљиво ц значајно. Чак се њиме позабавио јуче и срески судиЈа г. др. Василије Зиндовић. Он је судио Богдану Ћурићу, -полицијсксм званичнику из Зајечара који је на утакмици ..Слапија" — „Графичар" на игралишту „Југославије" у Београлу ударио спортског судију г. Владимнра Милутиновнћа ц нанео му тешку по вреду. Ђурић је јуче седео на оп туженичкој клупи. Дело није признао, већ Је рекао: — Тукло се тада „на ангро господнне судијо. Ннје с лнало ко кога напада и к> ш^а хоће... И ја сам се тукао... Бно сам навијач „Славчје"... — Бивши нграч „Славије" који је дожи^отно дисквалификован због грубости, упада тужилац. Сведоци, спортисте и публнка. говорили су о овом чудном спортском сусрету. У другом полувремену, кад је судија искључио нграча Средојевића због грубог понашпња из игре, дошло је до претње, сва ђе и туче. ОдЈедном, док су со играчи смиривалн. излетео јс из публике Ђурнћ, пришао судијц Милутиновићу, ударно

га снажно по слепоочницн и опсовао... Сведок г. Рада Младеновић тнпограф врло лепо је претставио овај „спортски сусрет". — Ђурић је ударио суднју, то сам вндео. Људн су га спречили да се даље туче. Један жандарм га је легитимисао. а затим пустно... Гомила је била страшна. Синуле су каме... Жене су вриштале... уопште, то није био спорт, то је било бојно поље... Судија: — Оптужени каже да му је повређена рука. Боли га. Г. Младеновић: — Можда само од јаког ударца коЈи је нанео судији... Тужилац је затим дао своју реч. Тражио је од судије да казни оптуженог што строжије, како би то био пример за углед осталим спортистима и оннма који спортске сусрете искоришћују за друге сврхе, Оптужени је устао са клупе понизно и лагано. Рекао је: — Господнне судијо, ако ме казните, остајем у тешком положају. Надамном се водн днсциплннска истрага... плата ми је 750 динара... имам жену и двоје деце... Судија г. др. Знндовнћ казнио је Ђурића са 30 дана затвора што је претворио у новчану казну до 1.800 дннара нз обзнра према породицн оптуженнка. који ће платитн н остале трошкове тужиоцу. Ова пресуда ће свакако врло добро деловатн на морал нашнх спортиста а нарочнто оннх којн припадају разшш клубовима који играју „на снагу".