Време, 01. 12. 1936., стр. 13

?*орак. 1 децембар 1936

СГРАНА 15

НОВ РОМДН ..ВРЕМЕНД" ЈА НЕ В ОД НАТРИН ХОЛАНД

8 Ото фунти! Разуме се, урачунато је и повезнвање. Гелдерн је после овог разговора постао другн човек. Од малопређашњег натмуревог, скоро нелубазног младнћа, претворио се у идеалнсту, у дечака. Сандро, који је нначе одлнчно познавао људе, запазно је са извесном радошћу ту промену. Алн, осетио је да правн тренЈтак још ннЈе дошао. Био је и овога пута, као и увек, врло стрпљив н чекао да ситуација сазрн. Мнрно је саслушао почетак н крај књнге. Морао је да прнзна да му се допало. Извадио је из новчаника веколнко танких листића И пружио их Гелдерну преко стола: — Ево! — рече једноставво. Тада се догоднло нешто што је Сандра дубоко потресло. Гелдерн сдусти главу на дебелу плочу стола и брнзну у □лач. Тек после неколнко тренутака мало се прибрао и рекао: — Нисам веровао да данас још постоје мецене! „Ни ја", помнсли Сандро. После те сцене било је врло непријатно прећи на ствар, односно потсетнтн младнћа на орман. Сандро није навнкао да себи на неки начин наплаћуЈе поклоне које даје. Гелдерн ипак никако није могао да се ослободи једне мисли: „Он је ипак луд, хвала Богу да нма лудака на овом свету...!" и дода гласно: — Мислим да неће бити велнка несрећа ако отворимо овај орман; можда ћемо у њему стварно наћи нешто пгго би вама могло да послужи као полазна тачка... Па нпак је Сандро отворио орман. а не млади писац. Устао је ћутећи, пришао орману, пронашао неко мало парче жице н отворно га са два спретна потеза. Како га је Гелдерн запаљено посматрао, осетио је Сандро потребу да објасни како је. као младнћ радио у једној браварској радноници. Орман је био отворен. У њему Је стварно било еуаро рубл»е. неке ситнице које ннсу бнле вредне да се понесу а ипак довољно драге да се не баце, један завежл»ај хартије за цртање. мала кутија са писмима и фотографијама и безброј рачуна н при зианипа. Бнло је већ девет сати увече када је Сандро открио једну малу скицу: једну руку рађену угљем — руку „сасвим младе девојке", вероватно да је та скнца била једна од многоброЈних малих проба које је сликар направио пре дефиннтивне израде његове слике. Била је то слаба скица, тек тако набачена, као прнбелешка. Затим један недовршен профнл, једна нога, једна блага контура главе са косом. — Она је стварно лепа, примети Гелдерн. — Ванредно, рече Сандро. који је дотле скоро заборавио да је још неко присутан у соби. — Само кад бих знао ко је та девојка? Гелдерн би му у том тренутку свакако рекао њено име, али он ни сам није знао. Сандро се загледао у скице. ..Немам интереса да саопштим име", проструји му кроз главу садржина телеграма. Када су оба човека враћали ствари у орман, при чему Је Гелдерн хтео да побесни због уредностн са којом је Сандро враћао сваку ствар иа своје место, приметише једну гомнлу рачуна. Први рачун који се могао видети односио се на портрет „Сасвим младе девојке".

..Четнри хиљаде лира за младу девојку, 11 фебруар ове године. Отпослато Конту де Понте, Венеција. Транспортнн трошкови на терет купца". — Нисам ни знао да је за ту слику дао скоро хиљаду марака. рече Гелдерн тихо. Конте де Понте, Венеција.

Следећег јутра, после једне непроспаване ноћи, без :федомишл»ања, само гоњен неодољивом жељом да доспе до цнља, сео је Сандро у првп воз за Цирих. Пут је био непријатан, у Паризу Јшје могао да добије спаваћа кола. Али све то било му Је потпуно равнодушно. Превалио је тај велики пут боље и лакше него у време када је био потпуно здрав. Постао је сасвим други човек, његов живот је постепено почео да добија смнсла. У Цириху је имао таман толнко времена колико му је било потребно да стигне на авион за Милано. Врхови Алпа су били густо прекривени маглом. Машина се полако дизала, секла маглу и клизила кроз њу, и у том тренутку је Сандро осетно да не само што воли непознату девојку, већ жели њоме и да се ожени. Он затвори очи. Све то, цела та скоро фантастична прича дсшла је тако изненадно. Да ли је било потребно да се разболи да би коначно. после толико година живота, научио зашто'треба да живи? „Волетп и бнти вол»ен", помисли Сандро, н при томе се благо насмеја, „шта има лепше од тога ?" Али чнм је стигао у Венецију напустило га је то расположење. Био је дотле само један једини пут у Венецији, и то пре много година када му је отац поклонно нешто новаца за положену матуру. Тада је дошао сав срећан и пун наде, а данас — како му се чиннло — да се разочара. У својој машти искомбиновао је највероватнију причу о свему томе: млада девојка је оила жена конта де Понте. њен муж је Замолио" сликара да изради портре његове жене, сликар се у њу заљубио, али Је имао довољно снаге да се отме од те љубави и да отпутуЈе. За име божје, зашто је Јопште долазио у Венецију? Како је замишљао да треба овде да се понаша, шта да очекује? И оно мало маште напустило га је. Његове мисли су грозннчаво раднле. Једна могућност је, отприлике, изгледала овако: У Венецији станује конте де Понте. Добро! Једнога дана се код њега појављује неки господин Јохан Сандро и каже: „Ја сам се заљубио у вашу жену". Сада је зависило од конте де Понта да ли ће да ошамари Сандра или ће да позове лекара. А друга могућност је почињала отприлике слично, само што овде конте де Понте не би имао много велику улогу. Он сусреће контесу де Понте ј — његову слнку — и она се заљуби у њега. То би могло имати за последицу... не, та претпоставка Је управо немогућна. А сем тога. он уопште не жели да сусретне некакву контесу, нити жели да ожени жену која иза леђа свога мужа живи са сликаром Венсант ван Ејнатеном... После свих тих мука пало му је напамет да су све те приче глупе и немогућне. На слици је била једна саовим млада девојка, н према томе не може да буде жена никаквог контеа.

Шта да радн? Да ли да се вратн илн да настави своје трагање ? Сандро није бно од оних људи који у таквнм ситуацнјама броје дугмета. Он никада није бројао дугмета. Дакле, било је јасно. Он ће одмах отићи одавде. У Милану је најмио једна кола, пошто је воз полазио много доцније. Стигао би скоро у исто време, али овако бар није морао да лута да би скратно време чекајући. За све време пута, који је водио дивним друмом, учио је Сандро грозничаво италијански. Није ни сам знао зашто, али је био убеђен да она мора бити Италијанка. Све је на њој било италијанско, и тицијански црвена коса и благо повијено ренесансно чело и осмех Ботичелијевих анђела. (Наставиће се)

Нови турнстичкн одборн У вези са доНорЈењем Уредбе о унапређењу турввиа и оеннвању баиовинскнх турисгичких савета као и туристичких одбора у појединим местима важним за туризам, приступило се у Вардарској бановини интензивној акцији развоју ресертивног туризма и у ту сврху већ су основана турнстџ чка друштва у Крушеву, Ресну, Прилепу, Бнтољу и Охриду, поред ранијег које Је основано у Скопл»у. Сва поменута друштва покренула су акцнју да се приступи организацнји туристичког савеза за Вардарску бановину са седнштем у Скопљу, који би се доцније чмао прикључити Земаљском т\-ристнчком савезу у Беогоаггу Оснивачка скупштина заказана је за 9 децембар у Скопљу.

!11!1111ГВЛ|

ш р, л

шш

СДСВИМ КРВТПК РОМШЗ

Промена у јутарњем нондерту Краткотапасне радно станнце Данас, 1 о у Т.50 часова. уместо Певачког друштва „Јединства", које је спречено, јер су његовн чланови у то време на својим дужностима, г. Едо Љубнћ певаће народне песме из свих крајева Југославије.

Г.КОГРАД ЈУТАРЊН ПРОГРАМ 6.30 Почетак Јутарње еииСцЈе гнмиагтнка; музика вестн; прогноза времепа; шт» ђемо дапас кувати; музнка; програм ПРЕНОДНЕВНИ ПРОГРАМ 10.55 Објавл>нван>е програма 11.00 Пренос благодарења нз Саборне цркве (хор Првог Београдског певачког груштва 11.30 Пренос пз Иовог Сада; Освећев>е Народиог дома Крал>а Александра Првог 12.35 Рекламе затнм Подневнн концерт Гадно оркестра 1) Београд па Беог марш, 2) Мокрањац: Из моје домовине I. Руковет, 3) Јос. Маринковић: Хеј тр\*бачу 13.00 Радно дпевннк 13.15 Наставак концерта Радно оркестра 4) Крстић: Српскв нгре бр. 3; 5» Зајц: Вече на Савн, идила; 6) Грегорц: Ш венац сло- • . , неначкнх народндо песама; 71 Домнннс: Југословенска оапсодија бр. 3. 13.45 Тачно време Вветв ПОПОДНЕННН II ВЕЧЕРЊИ ПРОГРАМ 16.55 Тачии време Објављива- ■ рима 16.58 Учење нз Корапа (плоча) 17.00 Концерт дувачког орке^тра Кра.1,еве гарде, днрнгеет ниши капелник г. Драгутнм Покорин 1) Броднл: Крал>а Петра, марш. 2) Вннш: Ђенерала Терзића, марш, 4) Покорнн: Београд у песмн и игри. пот- I п\-рн, 3)" Бпнички: Гривна ' песма, 61 Чижек: ХХШ класе марш 7) Петрик: Српске песме и игре, 8» Јенко: Лепа је зора, песма. 91 Покорни: Коњичке днзнзиЈе. марш, 10) Вродил: Т\-ти-фрути, потпурн, 11) Винш . Једрене, марш. 12) Мокра&ац: Руковет, 13) Бурза: Кон»ичке батернје

7.20 ОбЈављнван»е дневног пооиама 7.30 Наставак коицерта 7.60 Вокалии концерт популарних песама. Пева Едо Љубић. ПРОГРАМ: 1) На даи се сазиавам; 2) Далматински напјевн; 3) Загорскн валјевн; 4) Сремске народне песме; 5) Меглата падиела; 6) Ветар ружу пољуљкује 8.30 Вести н коментарп наше штампе 8.45 Ввств

воментарв ваше штампе на француском 12.30 Објављивање твчпог времена Кроз књнге и часописе 13.000 Радио днввпнк 18.15 Концерт 13.45 Вестн 14.00 Берзаиски извештаји 14.05 Берзанскн нзвештајц на фраЈШ.УСКом 18.00 Објављнваље тачног времева Кратке и друштвене вестн 18.15 Музика за игр%18.30 Актуелнн час: Блавсеноночнвшп Внтешкн Краљ Александар Првн УЈедннвтев. на немапком н француском 69.00 Дан Уједнњења — Вуднмир Швабић, вовинар ' 19.(0• Пр«давање од 1В.ОО на фрапиуском , 19.40 Предаван»е од 19.06 на енглеском 20.00 Балкавскн радпо дневник Вестн на турском (20.00), арбанском (20.18), грчком (80.80) и мађарском (20.45) 21.00 Вестн 21.15 Вести на францугком 21.30 Вестн на енглеском 21.45 Вести иа вемачком »2.00 **егттт пч птч'ИЈ*пскои 22,15 Веогрвдеке ноћн — музичка репортажа 23,00 Последње вести НАС Беч има у 15.20 внолина н клавнр, у 17.85 вокланн концерт, у 20.00 симфонијски оркестар, у 21,05 вокалнн концерт и 22.20 забавнн концерт. Вуднмпешта даЈе у 12.05 салонски оркестар, у 17.80 концерт радно салонског оркестра у 19.00 вокални концерт, у 20.40 циганска

Катастарском чиновнику Ефиму Гричкову дошла прошле године мнсао у главу да се ожснн темпераментном женом. — Мени, господо, не треба кра ва, него жена темпераментна, осећаЈна! — говорио је тада са заносом. — Кад она затрепврн при додиру као струна на харфи — то Је жена! — Па дабоме! одобравали му ДРУГови. И Гричков се збнл>а оженио Узео баш по свом укусу: жену интересантне спол»ашности, савремених манира и експлозивног темперамента. Кад се наљутн све врншти и удара ногом о земљу као пунокрван кои>. Бнла је запослена у једном предузећу чији је директор одређивао радну способност својих чиновница према ногама, а уредност према рубљу. Најбоље је била плаћена она која је нмала најлепше ноге н најскупље свилено рубље. Али је Гричков изјавио да на то „фућка", пошто он није ситннчар. Брачни роман започео се на доста необичан начин: видео Гричков једне ноћи како је његова будућа жена опалила у екстазн два шамара своме директору, и одмах му било јасно да

Међутим. кад је ушао у кућу, призор је био такав да је комотно могао пасти у несвест: постеље ненамештене, непочишћено, сто непостављен, ватре нема, а жена лежи са мокром крпом на глави и отеченим очним капцима од плача. Видећн га она скочн, избечн очи и повика ван себе: — Трчи, трчи — Лили ухватио шинтер! Трчи брже!... Ама шта ме гледаш као ндиот!?Грнчков изиђе на улнцу и три пута се прекрсти Све м\ је изгледало необјашњиво. Цела та породнчна драма одиграла се због псетанцета. жутог и, може се рећи, сасввм необичног: глава спљоштена као јабука, њушке скоро и нема, а очи асп>ттчене као у рака. Изгледају као прилепл»ена сполл. Притом има риђе обрве и бркове. Ваш прави брковн, и то обешени наниже! Жена Гричковљева добила га на поклон од свог бившег днректора, в донела са собом као јединн мнраз. „Где да нађем шинтера?! — вапкјаше Гричков у себи. Гричков поче посматратн пролазнике, одлучујућн се да веко-

марш 14) Кмох: Сокол, марш музика и у 22.00 Концерт ча оргуу одмору око 17.55 до 18.10 Др. Сте- ј л.ама. """ •>»»»■»'■"'» соје | И1| , Ч1 , ( , ао „ осв 11 „чо в у ?""* собод ' ! оркест&рскн коццерт у 19.20 19.00 Рекламе и њточе • 19.1 'алн^диевпик

знородну музику и у 20.45 оперету ..Паганини".

19..Ч0 НАЦПОНАЛНП ЧАС; Мннхец емнтује у 10.30 хорскн 1) Српска воЈска од ос.тово- 1 концерт, у 11.00 народну музику у ћен.а до уједнњеп>а, предава- ; 12.00 концерт радио оркестра, ' у ње г. Нико.те Н«.товнћа. гене- 14.00 шарени програм. у 16.50 конрала у пензнЈи. 2) Рецптаци- , церт на оргуљама. у 17.10 к.тавир Је, 3) Народнн певач пева уз и оркествр. у 18.00 забавнн конгусле народну песму „Дноба церт. у 19.00 концерт гудачког Јакшића". квартета н у 30.10 вече оперетске 20.30 Мнленко ЖивковнМ; Музцка МУЗНКе. за тонфнлм „Пожар на Балкану" епопеЈа Србпје 19141918 (изводе: Југословенско академско певачко друштво вз Земуна н поЈачаин Радио оркестар; диригент: аутор! 22.00 Тачио време Вести Пренос из Новог Сида: Народие песме н ирика КРАТКОТАЛАСНА СТАНИНА БЕОГРАД 7.00 Об1авл.ивање гачног воемена Прве вести * '0 Коннерт (плоче)

Брпсел у 18.00 лака музнка, Праг 2 у 18.00 хорски концерт, Хамбург у 19.15 клаанрски концерт Букурешт у 19.25 вокални концерт. Праг у 20.05 свечан концерт. Софнјл у 20.30 вполииски концерт. Г»рнсел у 21.00 опера ,.Капелник". Тулрц у 31.10 одломци из опере ..Манон", Дронтвнч у 21.30 двв гнтаре, Хамбур г у 22.30 оркестар н балалајке, Дроцтцнч у 22.35 тенор и клавнр и Штутгарт у 24,00 ноћнн концерт.

■■■■■■•

ГШПИЧШЈТ ВЕСЕЛА НЕДЕЉА! Омиљени комичари Пат и Паташон као Слепи путници и највећн стар Европе Емил Занингс у потресиој дра.ми Невенчана жена

СЕЕШ Због заузете сале данас нема магине У 3, 5, 7 и 9.30 часова Ремск дело француске продукцнје најбољи филм славног ХАРИ БОРА и дивне Анабеле из руског живота по роману РЈегге ВепоН-а ндтдшд Додатаћ МИКИ МАГС и ФЛКС НОВОСТИ

КШЈЧИЧН

Сјајан дупли програм 1). Шарло Шаплик мајстор комике свих векоаа. у најновнјем фнлму МОДЕРНА ВРЕМЕНА 2). Том Кен Свет без новаца — Хлеб наш ошкндашм.и (Филм награђен од Друштва народа).

Данас у 10.30 матине Сва места 5.— дин.

Послсдња реч технике, ^ајсавршенији ^одел тона и слике РНН.1Р5 ЗСЖОК ионтиран у наро• т о за биоскпо преуре1јеној великој сапи Хотела „СЛДВИЈд

ће она прн додиру трепернт као струна не на харфн, већ на контрабасу. И, пошто је веровао да се ндеалнија жена не може наћи, прешао на ствар без увода. Рекао јој да внше не може без ње да живи. — Умрећу.^ обесићу се ако не пристанете Ах. ви се смејете! Не верујете!.... Хоћете да нспалим себи шест метака у главу? — Испалите! — одговорила је она мирно — Немам револвер код себе! промуцао је Гричков збун>ено се пипајућн по џеповнма. Мада он занста ннје нмао револвер у том часу, ствар је узела неочекиван обрт: почела га је тако немилосрдно тући кишоСраном по глави да је заборавио и на достојанство и на полицију. те побегао кући. После тога било му је јаеннје него нкад да је баш то н»егов ндеал жене. и ( почео је прогоннти таквим тврдоглавством да је најзад морала попустити . Тад му је остао још један посао: да је одвојн од њеног директора. Алн. како је знао да ће то ићи врло тешко. почео је борбу на дубоцоуман начин. — С обзнром на л»убав, човек после четрдесете године личи на дотраЈалн аутомобил који бн из ХЈ-маних обзира требало избацити из саобраћаја! — говорио је осрезно. — А после шесдесете он је већ лешнна која трује атмосферу. — То се односи на мог дирекра? приметнла је она I — Па не баш специјално на , њега, — правдао се он уплашено, ; и са страхом погледао у кишобран. I — Не будите кукавнца! | — Па.. може. — Онда ми реците ово: можете лн се поуздатн у себе н моћи | да дате све оно што ми он даје? Новац... — Могу. — А одакле ћете набавити? — Зашто ме то пнтате?! — узвикнуо је Грнчков узбуђено. Ископаћу га из земље.. Убићу, покрашћу, отећу, али теби мора бити све што зажелиш... А кад више не могнем да тн га дам. имаћу снаге да те ослободим мог присуства, ЈеЈЈ радн тебе н жи... Прекннуо га је пољубац чнје је трагове носио три недеље. Одатле је почео њихов брачнн роман. пун бурних страстн, суза, ганутл.ивнх уздаха, каја, ња, клетви, модрица и огреботи-

| га заустави, и пита. Али то већ није била лака ствар: — Пардон, господнне, и тако

даље, — поче Гричков збуњено. — Мени се деснла таква и таква ствар.. Па шта мислите: коме да се обратнм? Меродавна личност направи гримасу као да је прогутала нешто, унесе му се у лице и викну: — Владицн се обратн! Увређен до дна душе неуљудннм одговором, Гричков не хтедв никога више питати, већ со упути у општину. Срео у ходннку једног старнјег господина, заустави га и објасни у чему јв ствар. — Ама чекајте, брате. — прекиде га господин нестрпљиво, ко вам је то Лили? — То је, знате. псето.. али врло необично. са брковима. — Па зар сам ја зато овде?! ■ плану човек. — Ти сн један обичан клипан! Гричков умало не заплака од стида и муке. Поглед му случајно паде ка један бифе, и у њему се одједном створи одлука да докаже жени да он није само за овакве ствари на свету. Пребројавши нервозно новац зашкрипа очајно зубима. и рече промукло: - За двадесет и два динара љуте ракнје!

После пола часа Гричков пође кући. Душу му нспуњаваше таква милина да просто није знао шта би од нежности. ЈБудн су му изгледали толико добри и мили, да је јеова задржавао сузе. Али, чим отвори в; куће заборави на све пгго је . п; т смнслио. Гледао Је отворен: \ ета тужнн прнзор: све што се гло рг ~.бити, све пгго се могло исцепати лежало је на под>' уништено. Поглед му затим паде на цедуљу, која је лежала на столу. н поче чнтати. — „Међу нама је све свршено! Један глупак, гад и ндиот. какав си тн. не може битн мој муж. Нисам се удала за тебе зато што сам те волела. већ зато што ннсам могла одмах вндетн да си таква свиња и псето. Гаднн, саможивн зверу, не усуђуј се да ми изиђеш на очи јер ћу ти сручити соду у очн!" И. ма како ово била ситннца, ништавна н недостојна неког узбуђвња појава. ствар. ма како нзгледала сићана. сићушна. банална. малецна. мајушна. такорећн невидљива као протозоа. бацил, молекил, електрон, ипак Гричкову због тога би тако тешко да св расплака као неутешна удовица. као двте. као детенде. н од плача се зацену као напутатена беба. НШСОЛА КАРАНОВИЋ

КЊИГЕ и листови

Изишао једног дана Гричков у два часа из канцеларије, и скоро' Урчи кућн. Стомак му се грчно од гладн. У фантазији покушавао је да мнсли на оно што га чека код куће: све уређено по кућн, муве истеране. иа стоI лу печено пнле, а жена намнрнсала. нашминкала н, треперећи као струна на харфн, баца му се I у загрља^

„ЗЛШТНТНИК". Нзашао Је цз штампе редоваи броЈ гласинка Друштва за заштнту животиња и растшва у Београду. По саоЈоЈ обнмној. поучној н интересантвој садржннн, по своме уређењу н спољном нзгледу превазнлазн све претходне бројеве овога врло занимљнвог часописа. Насловн> страну украшава пмпозаитиа слнка почасне претседиице друштва Њ. К. В. Кнегшва Олге у посетн нзложбн расннх паса н мачаха. коју Је Друштво првреднло, поаодом прославе своЈе 30-годншњнив краЈем маја ове годнне. БроЈ Је пун ннтересантннх чланака разннх аутора: Васе Лазаревнћа. Росанде Гавриловић, Драгомира ОстоЈнВа, М. Расннског, Катарнне Хауг н Нвана Кузнецова. Вндно место у овом броЈу заузнмаЈу нзвештаЈн о раду Друштва за заштнту зкивотнња н растнња у целоЈ нашоЈ земљн. ИЗИШАО ЈВ 7 број позоршиног лнста „СараЈевска сцена". У в овом броЈу је заннмљнв разговор с г. Стеваном Бракусом, првим упрааниким СараЈевског позорлшта. коЈн се сећа, прнлнком шесваестогодншњнце позоришта, прве претставе н свнх напора којн су ЈоЈ претходнлн. Г. БорнвоЈе Јевтић даЈе. даље, пеколнко напомена о своме најновнјем комаду, драмском триптикону „Обећана земл»а" коЈн ће на оараЈевској сценн бнти прнк&зан 5 децембра. Затнм, прнказуЈе музнчки живот у СараЈеву, говорн се о резултатима гостован»а художественика гђе Вере Греч и г. П. Павлова, у рубрици „Позорншнн лнкови" приказуЈе се г. Јован Тонић, један од најбољнх глумаца сараЈевске сцене и др. Ова свеска стаЈе само 1 динар, а добнЈа се код .управе Народног позорншта. Краља Петра 11 у СараЈеву. I коЈн нздаЈе и уређуЈе др. Мллорад Недељковнћ, генералин днректор Поштанеке штедноннце. Лнст Је врло лело уређев са стедећнм садржаЈем: Уводна реч: „Аграрна I мнсао" — др. М. Недељковнћ: Проблемн наше пољопрнвреде Програм рада — Урвдба о лнквн1 дацнЈн земљорадннчкнх дугова Правила Друштва Аграрна мнсао I — Рад Друштва — Г. В.: Жнвннарство н жнвннарење — Одзнв у нашој штампи — Пнтан»а п одговори — Кратка саопштеша. Цена појједнном броЈу је 1 днн.

Изложба књнга библнотеке н музеја Општине града Београда биће отворена до 3 децембра закључно Изложба књнга Библиотеке н Музеја оппггнне града Веограда која је 27 пр. м. отворена. бнће отворена до закључно 3 о. м. Изложба је отворена цео дан. праз ник( ) као и радним даном н то од 9 до 18 часова без прекнда. Књнге су нзложене у две сале читаоннце (Кнегнње Л>убице 1-мецанин). У првој су нзложене дечје н омладннске књиге. а у другој књнге за одрасле. Изложба обухвата само нове књнге. којв је Внблнотека набавила и добнла на поклон у овој годннн. Радн што веће прегледностн књиге су сређене по групама, а ! осим тога су посетноцнма на услузи за све информацнје дежурни чнновници.

ВОЈНО - ЖЕЛЕЗННЧКО УПУТСТВО 3А ПРИВАТНА ПУТОВА1БА војних лнца актнвних в пензноннсаинх. н>нховвх породнца н резервних официра на железвнцама и бродовнма у државноЈ експлоатацнЈи од пукоаннка Ацдре Мих. Петровнћа. шефа воЈве делегације при Мнннстарству саобраћаЈа добиЈа се у свнма већнм књижарама и код пиоца по цени од 10 дпнара. Ово упутст^о Је прва књига ове врсте, а Г°верална дирекциЈа државввх железннца препоручнла га Је не само воЈним лпцима већ и свом железничком особљу. Оно садржн сва права н повластнце коЈа нмаЈу актнвнн. □ензноннсани резервнн офипнрн и војни чнновницн. затнм носиоцп Карађорђеве звезде и члановн нороднца свих овнх лпца. подофицирн, капларн. ћпцн н рсдови с'виI Ју родова воЈске. Најзал. ту се | валазе и обЈашн>ења о свнма до! кументнма коЈа су потребна За У*

Балкан

И .1АШЛО ЈЕ ОроЈ „Аграрно ј поднз№11>о села

Д>'плн програм за публнку јаких жнваца 1) „МИСТЕРИЈА МУЗЕЈА ВОШТАНИХ ФИГУРА" Лноне .1 Атввл — Феј Вреј Цео фнлм у прнродннм бојама. 2) „ДЕМОН ВЕЛЕГРАДА" Едмунд Лов — Вајн Џнбсои Днкл Мур Тајне гараже са стотинама иутомобила и о злоделима оиих (гојн :кнве двострукнм жнвотох'. I 3) ФОКСОВ ЖЛ РНАЛ нлл/нглл/ш-*-,