Време, 01. 12. 1936., стр. 14

СТРАНА 14

03 С1 , ПО МДЛО ЗД СЕАНЗГ ПО НЕШТО

Ш

ВРЕМЕ

Уторак, 1 децембар 193в

У савезу скитница који лутају налази се и Д чувени бугарски биолог

<< Сасвим необична фризура прнказана је овнх дана у Парн5>': фрнзура са лађом на врхуОва екстравагатност веома се свндела женама, нако је нскл>учено да ће бнтн велнк број жена које ће покушатн да подржавају ову орнгнналност. Трн н по мнлиона килограма опојннх дрога у вредностн 500 мнлнона дннара спалнла је у Вашннгтону централа за сузбнјање крнјл-мчареша опн>'ма. Цела ова количнна коканна, опи>*ма н хероина заплењена је у току последњих месеци приликом хапшења кријумчара. За почасног доктора Ј*ниверзитета у Буенос Аиресу изабран је претседннк Сједињених | Држава г .Франклин Рузвелт, који тренутно путује бродом „Индијанаполис" по Јужној Амернци н треба да свратн н у Буенос Анрес. гјс Велнка текстилна фабрика у Лођу изгорела је. Због кратког споја у електрнчној ннсталацнјн избио је пожар, којн брза интервенција ватрогасаца није могла угаситн. Радннци, преко 700 вих, спасли су се. Материјална пггета нзноси 25 милиона дннара. Најрћавијим винима почастио је своје госте познати енглески увозник вина г. Лајтон, да би доказао како се публика лако може заварати фалсификованнм алкохолннм пићима. Гости су за једно обично вино из Алжира тврдили да је одличан порто, а слично су хвалнлн и остала вина. % Днјаманата у вредности седаз! п по мнлиона дннара заплениле су царинске власти у Н>ујорку на џиновском француском пароброду „Нормандији" Два човека и једна жена, који су хтели да прошверцују ове дијаманте у Амернку, ухапшенв су. Некад славна америчка фнлмска звезда Мери Пнкфорд поново ће нграти филмске улоге, алн у Енглеској. Она ће играти главну улогу у филму „Каријера", заједно са Чарлсом Роџерсом, својим новим мужем. Милнон и по динара за једну збирку зшрака Британске империје из година 1840 до 1890 платио је на јавној лицитацији у Лондону један енглески филателиста. Збирка је досад била својина неког холандског скупл>ача иарака. # АкцнЈу против руковања води једно новоосновано удружење у Паризу, чији чланови сматрају да је такав начин поздравл>ања застарео и да је нехигијенски, пошто стискањем руку најлакше се преносе микроби. Удружење већ има неколико стотина чланова.

Париз, новембра. — Француски рентијер Жорж Валер, који је за Божић сазвао први конгрес савеза елитних скитница, вероватно је најоригиналнији човек у Француској, а исто тако је оригинално и удружење које је он основао. У Савез елитних скитница примају се само „аристократи друма", а то су људи чија је прошлост романтична а жи~от у сваком погледу беспрекоран. Скитнице које су дошле у сукоб са законом немају приступа у овај савез. Жорж Валер је данас бо-

Медаља за највећу храброст додељена једној — жени Лондон, новембра. — Медал»а за највећу храброст. која се у Енглеокој зове „златна Стенхопова медал>а", додел>ена је за прошлу годину једној жени, мис Евлин Грахам Ајронс. Ова храбра Енглескнња спасла је. под врло тешким околностима, једну жену која се давила у мору. Војвода од Јорка, претседник Крал>евског хуманог друштва. лнчно је доделио ову медал>у првој жени која је њоме одликована. гат човек. У ранијим годинама он је пешице обишао цео свет. Иначе је потомак угледне породице, која је хтела да Жорж буде дипломата или финансијер. Али, Жорж је више волео сликарство од дипломатије и финансијских питања. Кад је због тога дошто до сукоба између њега и његовог оца, млади Жорж Валер је зграбио штап и пошао у свет. Неколико година ишао је по Европи. Затим је упознао друмове Азије и Африке. Издржавао се од свог сллкарског рада. Успут је сликао пејзаже и продавао их. Најзад му је додијао такав живот и постао је портир једне банке. На овом скромном положају Жорж Валер је доказао да је од својих предака наследио способности. Својом скромном уштеђевином спекулисао је на берзи. Имао је срећу. Убрзо се обогатио, тако да је у околини Нарбоне могао да откупи једно имање и диван замак. Ни као богат човек Валер није заборавио своје другове у беди. Свака скитница могла је наћи код њега стан и храну. У последње време основао је удружење у које је организовао „елиту скитница".

У овом савезу има врло занимл>ивих чланова. Један од њих је познати бугарски биолог Данило Бујев, који већ четрдесет година немирно лута по свету и узгред пише научна дела. Најчудноватији члан овог је један млади Француз који је, због смрти своје веренице, избачен из колосека живота и отада лута друмовима. Од свога имања тај човек је сачувао само један фотографски апарат којим снима сваку лепу девојку коју сретне на своме путовању. Он се нада да ће наћи девојку која личи на његову вереницу. Досад је његов труд остао без успеха, иако је снимио већ преко 800 девојака. Конгрес скитница одржаће се на имању Жоржа Валера.

Чувена француска певачица Лнли Понс, ко „ а пева у Н>ујорку, удаје се за Андреа Костеланеза, којн није ни млад, ни леп, ни много богат. Веридба славне певачице и Костеналеза била је највећа друштвена сензација Нујорка, пошто се знало да је Лили Понс могла добити и младог, и лепог, и богатог мужа. Сви се труде да објасне загонетку ове веридбе. На слици певачица са својим будућим мужем

УКОРПАМА сишли на дно мексиканског вулкана Попокатепета

Мексико Сити, новембра. Два млада Енглеза, Петер Макфарман и Џон Ханри Тејлор, спу стилн су се у корпама исплетеним од прућа на дно кратера

У Паризу изабрана је „крал>ица Катарннета". Нзабрана је гца Пиерета Гиденков, којој су додељене почасне даме (лево и десно) гце Рен Монн и Симона Же. Ово су најлепше Парижанке старе више од 20 година

Данас је пуштен у продају Налендар „Ошишанег јежа"

НАЈВЕЋА КЊИГА ЗА НАЈМАН»Е ПАРЕ доноси хил>аду прнча, шала и карикатур а иа 176 страиа великог формата, поред озбил>ног календарског дела и шал>ивог Рожданика, Саиовиика, Трепетиика и осталих рубрика Вечнтог калеидара.

РЕКОРДЕР у двобојима за частп своје жене

Америчка доларска принцеза послала своје обожаваоце у поларне пределе да би се уверила колико је воле

Њујорк, новембра. — На оригиналан начин испитује верност и сталност својих обожавалаца мис Евелин Рандал, ћерка познатог калифорниског милијардера: послала их је у арктичке пределе како би доказали да њој за љубав могу да издрже највеће муке. Мис Евелин Рандал није само једна од најлепших девојака у Сједињеним Државама, него и наследница мнлиона свога богатог оца. Иако је имала прилике да се упозна са људима и да врши избор по својој жеЈви. она све досад није могла да се одлучи на удају. Ових дана поззала је на чај двадесет и четири своја обожавалаца и изложила им да ће се удати само за оног џентлмена који јој докаже да је „стопроцентни човек". Рекла им је такође да нема најбол»е мишљење о синовима богаташа у Америци, и да их махом сматра за слабиће. Зато од њих тражи да докажу своју евентуалну одважност. Предложила је да сваки од њених обожавалаца сам пође на Аљаску и тамо проведе најмање годину дана. Ставила им је још и услов да на Аљасци морају живети као Ескими, а не као туристи, по хотелима или на фармама. Између осталог свакоме је оставила слободу да оде на Аљаску онако како жели, али под условом да сваки пође засебно, а да се за време боравка у поларним предели-

МАХАРАЏА триста дана п о с т и због тога што његови верни

ма међуцрбно не. састају... 0божаваоци могу понети намирница само колико за пут, док на Аљасци морају живети од лова и риболова. Једино дозвољава да понесу радио апарате, како би могли да буду у вези са осталим све том. Од двадесет и четворице обожавалаца само се десет јавило и прихватило предлог богате наследнице. Сви су се решили да путују на Аљаску авионом.

Француски цариници поливени кључалом паром када су открили кријумчаре Париз, новембра. — Францускн царнници попрскани су кл»учалом паром када су опколили једну локомотнву за коју је било најављено да криумчари велике количине дувана из Белгије у ФранцускуЛожач Тилие, видећи да сс цариницн приближују. намерно је на њих окренуо цев са паром, тако да нису могли да се прнблнже За то време возовођа Бејел побацао је пакете дувана у казан локомотивеОшурени погранични цариници успелн су да се ипак попну на локомотнву, где су пронашли 500 кутија прошверцованих шибица. ЈТокомотива је откачена од воза и задржана, а возовођа и ложач су ухапшени.

Попокатепетл, мексиканског вулкана. Површина кратера покривена је слојем сумпора за који се мисли да је дебео 300 метара. Оба Енглеза вратила су. се поцепаних цокула и панталона, али изјављују да би доле још остали да не влада заиста превелнка топлота. Шпански завојевачи Мексика већ су силазили у кратер и износили сумпор, који им је био потребан за прављење муниције.

Отац жели да прода свога сина за _ 39.000 динара_ Лондон, новембра. — Мали трогодишњи Бојси Сиар који је волео свога оца, још више своју мајку, изложен је у Саусенду продаји за 39.000 динара. Дечакова мати нестала је из куће још пре десет дана, а његов отац, шофер на аутобусу, изгубио је посао. Како нису имали од чега да се издржавају продали су своју кућицу и одлучили да се преселе код очеве фамилије. Међутим, отац малога изјавио је да не може да буде и отац и ма»/и своме сину, зато нуди дечака да га прода некоме ко би га добро ЧЈТзао, јер нема изгледа да ће се дечакова мати вратити у брак.

Јеловник за среду Пилећи паприкаш са ноклицама, кох од кнфли са орасима. Количнна за четири особе: кокошка од Ш—1%, пола кила бра шна, два јаја, две главице црна лука, алеве паприке према укусу, десетак кифли, четвр литра млека, четврт кила ораха, шећера према укусу. Скромннји јеловник: чорба од пиринча, мркве (шаргарепе), пресне сафаладе. јабуке. Количина потребна за четири особе: шака пиринча .једно кило мркви, четири до шест комада сафаладе, једно кило јабука. Напомена: Сафаладе треба узДУЖ пресећи преко половине, на горњем округлом делу засећи мало на два-три места, уваљати у брашно, жуманце, па на крају у мрвице, и пржити их на врелој масти

ПИТАЊА 1) Да ли се на пругама узаног колосека 0.60 Горње Скопл>е — Гвнсрал Хапрн — Охрид н Подмол,# — Ташиоруииште прнмају на прввоз роба, жнве животиње и мртвацн и под којнм условниа? 2) Како се рачуна воларнна зв пошил>ке на овии пругаиа! 3) Како се рачунн возарнна за мртваце? 4) Како се могу предаватн на превоз животне намнрннце н ембалаже? 5) Ко вршн претовар робе из кола иормалног колосека у кола узаног колосека и обратно? ОДГОВОРИ 1) Почев од 1 децембра 1936 год. Југословенске државне железниц« примају на превоз робу, живе животин>е н мртваце на горе наведеннм пругама. Но са следећим изменама Ж. С. У. Железннца прима на превоз само жнву пернату жнвнну и снтнв живе жнвотнње у кавезнма, сандуцима, корпама итд. Превоз осталнх животиња није допуштен. Железница не прима на превоз робу од станнца тнх пруга до станица осталнх пруга нли обратно. Од превоза су искључени предметн дужн од 11 м. и пошиљке коЈе превазнлазв допуштену товарну меру (профил). Робу која се не може одмах прввести железннцом не прима на привремено чување. Брзовозва роба не прима се н» убрзани превоз (убрзанн брзовоз). 2) Возарнна се рачуна на основу тежнне, у колико ннЈе одређв« но друкчије. Пошнљке у тежннн испод 30 кгр. рачунаЈу се за 20 кгр. За рачунање возарнне тежина се заокружуЈе, да се рачунаЈу: 1) код денчане робе сваких отпочетих 10 кгр. за пуних 10 кгр. | 2) код колских товара сваких отпочетих 100 кгр. за пуних 100 кгр.; 3) За мртваце (с мртвачким колима или без њихј возарина с* рачуна за стварну тежину, најман>е пак за 3000 кгр., по ставу разреда за денчане пошнљке. Иста се возарина рачуна н за посмртне остатке (кости) у мртвачком ковчегу. За урне са мртвачкнм пепелом возарина се рачуна за стварну тежину по ставу разреда за денчане пошиљке. 4) На пругама Горње Скопље Генерал Ханри — Охрид, Подмоље — Ташморуниште, примају се на превоз жнвотне намнрннце (изузев внна и пива), жива перната живина у кавезима (гаЈбама) илш сандуцнма, лед у судовнма за лед, цвеће н ембалажа која се употребнла за паковање тнх предмета на основу превознице у место на основу брзовозног товарног лнста, уколико се могу ти предмети сместнтн у службеннм нлн збнрннм колима. 5) Претовар из кола нормалног колосека н кола узаног колосека нлн обратно у станицу Генерал Ханрн вршн железннца. За претрвар железнцца наплаЛу-^, Је прпстоЈбе. Железннца не претвоварује: 1) нарочнто тешке предмете, који се средствнма коЈе нма на расположењу претоварна станнца нв могу претоварнти; 2) робу у резервоарнма, жнве жнвотиње и живу пернату жнвину без кавеза; 3) жито, вариво и уљано семење у расутом стању (а11а ппЈта).

Вуна од метинара... вуна будућности Бомбај, новембра. — Једаа хиндуски индустријалац саградио је у близини Бомбаја фабрику у којој ће се од коре и лишћа четинара (борова, јела и кипариса) израђивати вештачка врна. Ова вуна ће бити не само јевтинија него и много трајнија и топлија од овче вук. Ова вест изазвала је велику сензацију у аустра.1ијским градовима где се прерађује вуна. После тачног проверавања утврђено је да посреди није никаква варка јер су први примерци нове вуне од четинара дали добре резулатате.

Лажни племиЂ осуђен на две и по године робије у Синг-Ситу Лондон, новембра. — „Лорд" Ернест Десмонда осуђен је прошле недеље у Њујорку на двв н по године робије у Сннг-Сннгу зато пгго је измамио 5,200.000 дннара од г-ђе Сузане Меклероа, удовице једног банкара нз Алабаме. претстављајућн се као енглески лорд. Најинтересантније је да је он био много внше увређен пгго га је њујоршкн судија ословно са г. Десмон, него тиме џгго је осуђен на две н по годнне.

Нетрнаестогодишња девојчица изгорела док је руменила уста пред о<~ледалом Лондон, новембра. — Кеслнн Стори. четрнаестогодишња девој чица једног инжењера из Лондо на, стајала је пред огледалом које је било изнад камина. н руменнла усне. Доцније је нађена тешко повређена, тако да је убрзо прем1Љула од задобнвених о* пекотина. Торбица са руменилом за уста стајала је покрај ње. Мати девојчице дан раннјв скренула је ћеоцн пажњу да ћ« изгорети зато што се сувише огледа у огледалу нзнад ватре. То се убрзо и нспуннло.

доСиЈа се код свих продаваца новина и ревизора у целој земљи. ЦЕНА СВЕГА 10 ДИНАРА

Аерокуп, проналазак Американца Кроелеја, претставл>а најновнји тнп аутомобнла са савршеном асродинамнчном линијом и авионс^и; точкокича. Ерзхха ови.х кол° је 120 км на сат. Проналазач је у овом свом „летећем аутомобнлу"

Др. Ференц Шарга, пештански лекар, већ се девет нута у току једне једнне недеље борно сабл.ама због своје жене. Наиме, у цнл>у да сузбије клевете противу љегове младе и лепе супруге, г. Шарга сс репто да двобојима снречи оговарање

неће да се измире Калкута, новембра- — Мисраљи, махараџа, највећи црквени поглавица једне секте у Индији навршио је триста дана потпуног поста. Он је почео да штрајкује глађу зато што су се сви припадннци његове вере заратили, 1 зарекао се да ће постнтн, па ча и умретн од гладн, ако се он не измнреМисраљи је сада прави прав цати скелет. Лежи на једном ћк лиму на голом поду, а преко свс га ученика Шаманлала шаљ«. поруке својим вернимаОвај млади свештеник исто се тако зарекао да ће наставити да гладује ако његов поглавар умре. Али верни не намеравају да с« измире, и још увек ратују.