Време, 01. 12. 1936., стр. 2

СТРАНА 3

ЉЕ

Уторак, 1 децембар 1036

ВРЕМЕ

РЕДАКЦПЈ \ Н А ЛМИНИСТГАЦНЈЛ ПОЕНКЛГЕОВА 4 ТЕЛЕФОНИ: Централа 21-Л01, 31.003 24-003, 34-001 Стенографв 84-00«, 84-008 Оглаеио одел>еп>е 24-005 МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА Југославија 20 дин. Иностранство 90 дип. ЦЕНЕ ОГЛАСИМА: 1 си. на 1 отувац ва огласној страни 10 днн. у тексту 80 днн. М а л и огласл п о ценовпику ЧЕКОВНН ГАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДНОННЦЕ БР. 53.204 Рукописи се не врзћају

шЕвт

■ии1М111Л1Ш1и; иапишшшшшишпшшишшшшнишппттшптттиншшшншшппшитшиншимтппнишшпшишшитпшишпшш

ЧИТУЛ.А

БорнвоЈе-Бора Д. Пстровнћ шеф ' рачуноводвтва Претседннштва влад« И резервнн потп>"ковннк, I преминуо Је 28 пр. м. Погреб данас ближњу радњу, 1 о. и. "у 14.30 часова нз капеле на Новом гробљу. Ожалошћена породица. — Наша мнла Мпрнја Натали роћена Аћимовнћ, премннула је 30 новембра. Сахрана 1 о. м. у 10 часова нз капеле на Новом гробљу. Ожалошћена породнда. — Извештавамо сродннкв н прнЈатеље да Је премивула иаша мила Јовка Тнмндић, удова, 29 новембра. Сахрана 1 о. м. у 10 часова. Стаи: Крал»а Александра бр. 391. ОжалошПеиа породнца.

Предаваае ннж. г. Внтомнра Јокснћа о III Светској конференцији о еиергијн и П коигресу међународне комисије за внсоне бране Пре два месеца одржанн су у Сједнн>еним Америчким Државама под почасним претседништвом г. Рузвелта, Ппетседннка Републнке. пленарнн састанцн Међународних органнзацнја: конференцнЈе о енергнЈн комиснЈе за внсоке бране. На тнм састанцнма учествовалн су преставннци нз 54 држава целога света н броЈ учесннка нзносио Је преко 3000 лица. На истнма су узели учешћа и преставннци **"шег нацноналног комитета г. г. Вндмар, арофвсор Уннверзнтета у Љубљанн н ивж. Витомнр Јоксић, шеф отсека у Мннистаротву грађевина. Састанци су свечано отвопени у присуству миннстра спољних послова г. Кордела Хела, коЈи Је одржао један пацифнстнчкн говор у коме Је позвао учесннке — научњаке и практнчаре — да своЈе напоре на прнмени прнродних снага упућуЈу делу мнра а не оружаљу н рату. За овнм Је г. Рузвелт прнмио све званнчне делегате — 150 на броЈу — у ауднјенциЈу у ВелоЈ кући, коЈом прнликом су н нашн преставвнци г. г. Вндмар н Јокснћ бнлн престављеви г. Рузвелту. По завршетку састапака, одржана су научна путовања по СЈеднњеним Државама у Канадн, па су се учесннци вратили кућама. Нашн делегатп попед частн да разговарају са г. Рузвелтом нмалн су Још Један иензгладнвн дожнвљаЈ — бнлн су примљенн и позванн на ручак од нашег земљака г. Ннколв Тесле, па су код њега осталн цело по подне у разговору. О тнм састанцима и научннм путовањима по СЈеднњеним Амернчким Државама и Канади г. Јокснћ учесннк на истнма. у четвртак 3 о. м. у 18.30 држн прво популарно предаваше (са проЈекцнЈама) у салн Инжењерског дома (Краља Фердннанда бр. 7;. Прнступ је свима слободан.

ПОМЕНИ У Нншкој саборноЈ цркви

ЧАС ПРЕКО ТЕЛЕФОНА Уђем јуче око десет сати у која има телефон, да се јавим пословно једном гооподину. Алн телефон је био заузет. Један дванаестого- дишњи дечак, ученик

првог разреда гимназије, читао је француско штиво н преводио, држећн за цело време, слушалицу пред собом. Чекао сам. „Час" је трајао око петнаест »Лшута. о. м. у 11 часова ожалошћена поро- з атим ј е д вчко сав црвен у лиднца даваће годншњи помеиI сво- ; „окупио књиге и изишао. ме добром и непрежаљеном С тева- у газп^ за обтшњење ну Кулнћу бившем чнновннку Фи- Упитам газду за оојашњење. нансиЈске дирекције. | — Знате —• ПОЧе он Његов — Данас у 11 часова на Ешкв- отац је чиновник у мннистарнаском гробљу Емануел Рухвор- | сггву н пошто рано одлази

гер са децом даваће годишњн помен непрежаљеноЈ супрузн н доброЈ маЈци. — У среду 2 о. м. у 11 час. на Новом гробљу (парцела 45) ожалошћеиа породнца даваћв 40-днввнн помен своЈоЈ милоЈ н ивзаборављеноЈ Миланкн Мнл.ковнћ, чнн. Мннистарства пошта и твлеграфа. СВЕЧАРИ Удружењв настоЈннка зграда за Веоград. Земун н Панчево прославиће своЈу славу ,,УЈеднњење" 1 децембра. Сланскн обред нзвршнће се у друштвеном стану (Чнка Љубнна 8) у 11 часова пре подне. а прнјем гостнЈу нвпрвкндно до 18 часова. — Гђа и г. Павле Тодоровић, трговац славнће своЈе крсно нмв Ваведење, стан: Добрачина 54. — СвоЈу славу Ваведење славиће гђа Мара удова пуковника Драгол>уба МнхаЈловнћа са децом. Стан: Страхињића Вана 61. — Славиће своЈе крсно име Ваведење гђа н г. Драгутнн Отојаноннћ, трговац са децом. Стан: Страхињнћа Вана 54. — Своју славу Ваведење прославнће гђа и г. Милан ОрСннн. банкарски чнновник. Стан: ШаЈкашка 29. — Друштво ,,#едннство" за међусобно помагање у болестн н смрти славиће своЈе крсно нме Ваведење, у кафанн ..Влвд". Резањв колача у 10.30 часова. — . Лакоћемо" хумано друштво прославиће своЈе крсно нме ,,1 децембар" н овв годинв у кафанн ,,Ш>-менковић" (Кр. Александра 80). Домаћин славе г. СтоЈан И. Илић.

ЧИТУЉ А Јуче су сахрањени V Ввоград>-: Катарнна Копачевнћ, домаћнца. Зв година, ДимитриЈа Туцовн!»а 48. Надежда Снмнћ, л-чнтељица, 46 година Господар Јованова 28, Костадннка Адамова, дете, в година, Виноградска 64, Софија Крулц, удова, 68 година. Ђаковачка 8, МарнЈа Љубннковнћ, детв, 5 месецн Ломнна 2. Адолф Штерк, трговац. 49 годнва, ВоЈводе Протнћа 4.

куће, нема времена да га тамо испита, него то ради овако преко телефона. Свако јутро се то понавља. Муштерија мн је па не могу да га одбијем ... Било мн је интересантно: како ли овај дечко ради математику преко телефона. Али газда мн то ннје умео казати. Главно је да он трпи од тога, а трпе и други који за време „часа" не могу сигурно добити везу са оним телефоном тамо у кпнцеларнји, ако им треба какзо званично обавештење. Заиста оригиналан начин наставе...

ДА ЛИ ПОСТОЈЕ ЂАВОЛИ И ВАМПЦРГ Имам ћерчицу у првом разреду гимназије. Паметно дете, добро учи, али од пре извесног времена стално као да од нечег страхује, Пошљем је, рецнмо, увече у суседну собу да ми нешто донесе, а она готова да се заплаче: „Не смем, мамнце, страх ме је!" Једног дана ми то дозлогрди: „Чега се платиш, забога", упитам је. — „Па страх ме је од вампира. мамице." И запла ка се. Вила сам згранута: „Од каквих вампира? То су бесмислице, не постоје вампири!" „То тн кажеш. а господин вероучитељ нам је рекао да постој^ и ђаволи и вампири и виле...." Заценила се од плача и муку сам имала да је бар мало умирим. Па се нешто питам, да ли се у првом разреду гимназије, по наставном плану, предаје из веронауке о постанку земље илн постоЈалу ђавола, вампира и виле?

„ДУПЛА МУЗИКА* На многим писмима видим пе- I На претстави Нушићевог комада „Госпођа министарка" 15 о. десила се и

БРЗИНА АВИОНСКЕ ПОШТЕ (

чате који препоручују да се свет служи ваздушном поштом. Тако сам се и ја најзад решио да у хнтним случајевима користим пут кроз ваздух. Кажу да је та због брзине. А ево каква Је та брзина: Моји пословни пријатељи предали су ми хнтно писмо б у месецу. Тако тврди печат берлин ске поште. Печат наше поцгге на аеродрому сведочи о првспећу пнсма даи касније, тј. шестог. Пошта такође је утиснула свој печат од 6 о. м. Како станујем у Земуну, то Је писмо поново морало да се врати у Земун. где је срећно приспело 8 о. м. Због нечег било је потребно још мало да се подгреје па ми је уручено тек 9 о. м. по подне. Разуме се да је за то време задоцњење већ било толико, да ми је посао пропао и само ми је остало да размишллм како је то могуће да писмо од Бврлина до Веограда превали пут од преко 1.500 километара за један дан, а од нашег аеродрома до моје куће, око 2 километара. три дана. У будуће ћу само карте из бање слати авионом, а кад ми се журв, слаћу попггу обично. • ЗАВАТзЕНИ УЧИТЕЉП У једној основној школи рудничког краја, два учитеља већ неколико година живе у огорченој свађи. Пре неки дан млаћи учнтељ отворио је прозор, пошто је у разреду било Јако загушљиво. На његову несрећу, тога момента наишао је управитељ и упитао га зашто је прозор отворен. И ту, пред ђацима, настане таква свађа, да умало није дошло и до гушања. Управител» оде у свој разред и позове неколико учепика да виде да је млађи учитељ заиста отворио прозор. Управитељ је припремио тужбу против млађег учитеља и за сведоке навео своЈе ђаке, а овај ће се опет позвати на своје ученике да је прозор заиста морао да отвори. Реци, Одјече. зар то ннЈе диван пример деци и селу?!

Посетите хотел „Српску круну" где се точи ВаЈфертово пиво, одлична кухиња и Смдеревска вина. Хотелијер Ђорђв Попнпд

мени једна приЈатност, тако честа код нас Ланме, једна отмена дама довела је собом и своја два мала сннчића: један од годину - две, а други мало већи. И када је публика заузела своја места и комад већ почео, мање дете почело Је да плаче. Разводник првђе госпођи и речв ЈоЈ да умири дете или да се удаљи. како не би сметала другима. А госпођа се наљути: — Молим вас, ја сам платнла и имам ваљда право да гледам. Разводник се удаљи, слегнувши раменима. а госпођа наЈзад оде у ходник са дететом. Али сада тек настаде ларма, дрека, кукњава, плач... Друго њено дете поче плакати за својом мајком, а прво у ходнику ударило „у осми глас". Требало бн да управа поведе више рачуна о оваквим случаЈевима и да се деца испод пет годнна не пупггаЈу у позориште како не би реметнла мир.

ЧОВЕК КОЈИ ПРОКЛЈПБЕ ТЕЛЕФОН Жалн ми св служитељ Једне овдашње женске гнмназије: — Бог убио оваЈ телефон, и ко га измисли! Пред подне н предвече, кад ое обично свршаваЈу часови, хнљаду пута зазвони. Родитељн се цлаше да им ћерке не иду из школе после часова право кући, него на састанке. Зато ме зову свакв секунде: „Ало, Је л' завршена вастава у V а) оделењу?" Илн: „Ало, Је л' моЈа Цнца пошла из школв?" Илв: ..Колико часова има данас 4 а колико 6 разред?... Али право да ми кажетв?" Илп: ПоглвдаЈтв. молнм вас, да лн Јвдан студент у тегет капуту и са црвеном машном чека пред школом моЈу Веру!" И тако даље. — УеруЈте, љутн се чича, не могу да издржим. А у моменту, поред многоброЈних других послова, нв могу ни знатн кад ће свако оделење завршити часове, а камо ли да запамтим за сваку ученнцу да ли Је отишла сућн или на састанак (,,Ех " >*здахну он, ,,кад сам Ја био млад другачиЈе беЈаше"), в да лн Вернцу, Наднцу, Гизелу.... чека неко у тегет капут>' Њ1н у црвеноЈ машни.... Кад бнх само могао да вскључим оваЈ телефон!...

ВРЕМЕ ДАНАС:

Наступа топлије време

III

X

V јкјр ијпгж н е ч ш

Водоравно: 1 укупна, пела, 4 стара перснЈска престоница. 8 врста ннсекта, 9 католнчко мушко име, 10 Једна од планета, 12 скраћеннца за ..својеручио", 18 света (турски), 15 усклик децн, 16 крадљнвац (провинц.), 18 Један од међународних језика. 19 антнтеза ,,шутом", 22 мрачњак, 23 црквена песма, 24 бања у ВелгиЈн. 26 латинско слово, 28 упнтна заменнца. 29 припадник старог германског племена, 31 старословенски предлог, 32 земл^ у Азнји, 34 врста дрвета, 36 тачка на коЈоЈ се сучељавају три границе, 38 еластичан, обазрив, 39 врста песме. Водоравно: 1 веза, 2 прилог за место, 3 индиЈско племе, 4 покраЈина у ИталиЈи, б броЈ, 6 турски племнћ, 7 нациЈа, 9 чувенн руски драматичар. 11 човек коЈи се бави спортом. 14 нумидски краљ из 2 века пре Христа. 17 врста биљке, 10 изумрли европски народ. 20 људскн оргаи, 21 папагај, 25 варош у ПортугалнЈн, 27 фаталан, 29 прнлог за време, 30 светнтељска, 33 лух <-*>ранцускн), 35 последица ок-

сндације метала, весних ннсеката.

37 пронзвод из-

РЕШЕЊЕ ИЗ НРОШЛОГ ВРОЈА Водоравно: 1 Кани. 5 бубрег. 7 перо, 8 пуд, 10 арс, 11 соба, 12 ул, 13 метан, 14 Кирнл, 16 цц, 17 начет, 20 минер, 22 ос, 24 Гилнп, 26 балет. 28 бр., 29 Ахен, 80 лес, 31 Рвм. 32 Перт, 33 банана, 35 Нера. Усправио: 1 курс, 2 Або, 3 Ир, 4 Непот, 5 Берлнн, 6 Губац. 7 паук, 9 Данци, 11 ..селеннт", 18 Мичнген. 15 рам. 18 Тел, 19 собар, 21 Рибера, 28 сахиб, 25 прст, 27 Леман, 30 Лена, 32 пар, 34 не.

Први смучарски изпет Српског планинског друштва на Копаоник Српско планинско друштво у Бвограду приређуЈе за свв чланове и пријатеље у овоЈ сезони први смучарски излет на Копаоник. Полази се из Веограда у четвртак 3 децембра о. г. у 23.60 часова возом преко КрагуЈевца н Краљева до Руднице, а одатле пешке вли коњнма 3—4 часа лаганог хода до места где Је подигнут планински дом Српског плаиннског друштва на Копаонику, коЈн се на.тази на 1.700 м. надморске внснне. Дом Јв отворен преко целе годнне и снабдевен Је са свнм потребннм конфором, а налазн св у нвпосредноЈ блилини наЈндеалииЈих смучарских тереиа. Повратак по вољи и договору учесника. Храна у дому Је првокласна и Јевтина: 25 дннара дневно. Трошковн аа воз — одлазак и повратак — дин. 99. Вођа нзлета Душан Стефаиовић. Према извештаЈима коЈи свакодневно стижу, на Копаонику владаЈу најбољв снежне прнлике од сеих планинских предела наше државе. За последњих неколико дана пало Је на смрзлу земљу око 40 см. сувог снега тако да јв за смучање повољно. Сваки учесник коЈи желн нћв на Копаоник требало би да своЈ одлазак приЈавн друштвеноЈ ка!шелариЈи (Жоржа Клемансоа 48) како се ие би догодило да остане без постеље.

Црвени пешак г. Калитерне

^^ведро, облачно.Оа'* оДлачио,^«^ облачно,^*ћотп, облачно.ф^магла.-^-снег.^^кишна зона, ^*-0->ч?трел11ца оок&зује правац встра, а нопречне цртнцо његову Јачнну (краћа цртнца до 2 м/с, а дужа до 4 м/с) 1 " нзоваре, А = антнцнклон (внсок ирнтнсак), О = деиреснја (цнклон) ннаак прнтиоак. Темиература означена бројевнма.

ОПШТИ ПРЕГЛЕД ВРЕМЕНА НА ДАН 30 НОВЕМВРА 1936 ГОД. У 8 ЧАСОВА У ЕВРОПИ: Северна депресиЈо проширнла св над Средњу Европу и нзазива облачно и кншно време V западноЈ и средњоЈ Европи. Снег пада у ЧвхословачкоЈ, источноЈ НемачкоЈ, ПољскоЈ в у ПанонскоЈ ннзнЈи. Остацн хладног ваздуха одржаваЈу се Још над Југоисточном Европом и РуснЈом. На Средоземном Мору одржава се слаба депресија коЈа нзазнва кншно време у ЈужноЈ ИталнЈн и на Јужном делу Балканског Полуострва. На Атланском Океану влада внсок притнсак, чиЈи се утицаЈ осећа за сада само у ЗападноЈ Европн. У ЈУТОСЛАВИЈИ: Ведро на ПрнморЈу. Облачно са местнмнчном кншом у осталнм пределнма. Температура мало порасла свуда V унутрашњооти а опала у приморскнм краЈевнма. Миннмална температура: Калиновик — 9о С. Максимална температура: Дубровник 15о С. ПРОГНОЗА ЗА КРАЉЕВИНУ ЈУГОСЛАВИЈУ ЗА 1 ДЕЦЕМВАР 1936 ГОД.: Наступа топлнје време у целоЈ Краљевинн. Преовлађнваће обпачно са нешто кнше нли снега св.-да у унутрашњости. Делимпчпо облачно на Прнморју. «"* г пе нзлази у 6.55. а .залазн у V » -Јаобва.' • ...

ПРЕГЛИД МЕТЕОРОЛОШКИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ДАН 80 НОВЕМВРА У 8 ЧАСОВА 1 8 3 4 5 6 7 Сушак 1019.9 -2 9 -2 6 дел. обл. Марибор 1023.1 -2 -1 -3 облачно Загреб 1022.9 -2 1 -3 облачно В. Лука 1024.9 -2 -1 -3 облачно Сл. Врод 1024 2 -8 -2 -В облачно СараЈево 1021.3 -4-8-4 облачно 1018.9 -7 -5 -9 магла 1023 9 -2 -1 -3 облачно 1020.5 -3 -2 -3 0.2 магла 1022.7 -3 -2 -4 облачно 1022.5 -3 -3 -6 облачно 1022.9 -3 -2 -4 облачно 1023.6 -3 -3 -8 облачно 0 -2 облачно 1020.1 -1 0 -2 облачно 1022.5 -2 -1 -2 0.1 киша 1019.1 0 2-1 облачцо 1023.7 -5 7 -6 облачно 1019.7 2 7 1 дел. обл. 1020.8 -2 0 -2 0.3 дел. обл. 1019.6 2 5 1 облачно 1015.5 4 11 4 дел. обл. 1013.8 5 12 5 ведро 1014.2 6 10 5 дел. обл. . _ . 1011.7 10 15 7 ведро Ерцегвов 1012.6 5 13 5 ведро Објашњење знакова: I метворолошке станнце, 2 вазлушнн прнтпсак V миднбарнма 3 температура V степеннма Петзич-са данас V 8 часова. 4 макснхл^-и температу-оа Туче. 5 мнннм.-> • - мпеоат!* оа ланас. 6 воденп - мпл*. иетопма за 24 час« и ~ -^ме.

Калннов. Ковнљ. Крагу1ев Веоград Н. Сад ОсиЈек Свнта В. Град. 1021.8 -1 Ннш - - - Краљево ЗаЈечар Плевље Скопље К. Мнтр. Прилеп Раб Сплнт Внс Дубровн.

Г. Анте Калитерна. нз Сплита, издао је недавно кн>игу која носи назив ..Еволуција шаховске игре". Ради се, наиме, о Још Једном предлогу реформе шаховске нгре. Полазећи са потпуно оправданог гледи. шта да је шаховска игра по. следњих деценнЈа много изгубиод своје лепоте залазећн беоконачним анализама све ви. ше у позицвону игру у коЈоЈ на крају крајева одлучују ,,микро. метарско" предности Једног Је. диног ,,темпа" нли неке слабе тачке. писац сматра да ће шаховска игра увођењем »еговог црвсног пешака" поново ожи. вети, поново се вратити добу МорфиЈа и Чигорина, добу отво. рене комбинаторне игре. Лисац убедљивим аргументима доказује да шаховска игра, оваква каква је сад. води својоЈ смрти у „нерешеној" игри, да сахрањуЈе таленте Јер изискуЈе потпуно посвећивање личним и дугим студиЈама разних ,.отварања" игре и на тај начин постаЈе потпуно професионална. Јер све је мање талентованих аматера који поред свог позива могу да нађу Још и толико вре. мена за напорне студије шаховске игре коЈе се пењу до грани. ца математских наука. Сзнма њима остаЈе да бираЈу: или да занемаре и потпуно напусте своЈ позив за љубав шаха (пгго Је штетно и по њих и по друштво) или да напусте даље продубљивање „теорије шаха" без коЈег им данас њихаа таленат ништа не вреди. Ако пак погледамо како стоЈи ствар са онима коЈи су цео своЈ живот, или већи његов део, посветнли изучавању шаховске игре (у ХоландиЈи Је недавно уведена чак и Виша шаховска академија) ввдећемо да на свету

инжењер|има данас све већи броЈ ,.непо. бедивих" маЈстора. Најбољн пример имамо у великом турниру у Нотингему, за коЈи су Енглези дали око 600.000 динара само за четири награде, поред осталих трошкова. Јачег турнира од овог свет не памти. Па пгга Је било?! Разлика између првог и осмог на табели износила је свега 1% поен! Поред Капабланке највише поена Је сакупио Ботвиник. Он ниЈе победио ни Једног од прве седморице најјачих па ипак је дошао први, Јер нико ниЈе могао да савлада њега. нли Још боље речено његову теорвтску спрему. Од 14 партнја Ботвиник Је добио само 6, а осам Је ремизирао! Све ово. и Још много других

ПО КЕСИ...

— Виђе ли, бога ти, како она мадридска влада ограничи одџах трговину са Немачком и Италијом... — Нема шта, ко да су се се• тили старе наше пословице: „По кеси 1 а па Ае заплаче...Г

ствари, одавна Је покренуло питање реформе шаховске игре. Безброј предлога је учањсно. све са истим циљем да. увођењем новнх фигура н проимривањем шаховске плоче, игру то. лико компликуЈу да се теориЈом може обухватнти. Наш земљак ниЈе. дакле. први „рефор. матор" али Је његов предлог да. леко најбољв и већ је скренуо пажњу на себе у иностранству. Предност ..црвеног пешака" г. Калитерне Је у томе пгто он. та. ко рећн, не мења ништа, све остаЈе исто, а правила се проши. РУЈУ свега за пет тачака. Шах остаје н дал>е шах, а црвенн пе. шак остаЈе на плочн свега толи. ко док игра ннЈе ушла у средишницу. односно док својим присуством нијв оборио све до. садашње теорије отварања игре. Другим речима. шаховска пгра остаЈе и даље иста као пгго је била, само без теориЈе отварања и сили партнере да мисле само својом главом а не да играЈу по шаблону и вуку потезе ..опробане од тог и тог мајстора на том и том турннру". Сувише би нас далеко одвело да улазимо у све детаље овога питања. Шаховска игра, оваква како се игра. ниЈе бнла од свог почетка оваква. О томе пнсац опширно говори у својоЈ књизи. Ток еволуције ниЈе се могао никад зауставити. Старо се ннкад ниЈе могло одржати ако није ва. ллло, а ново се није могло наметнути ако није било добро и схватљиво. Сгога Је за сваку препоруку да шахисте сами про. студирају књигу г. Калитерне и донесу своЈ суд. Поред отворене дискусије о ..црвеном пешаку" по шаховским клубовима требало бн видети како нзгледа и његова практична прнмена. В. Ј.

У Гловснпјн I® виђеп В1МИКИ мстеор ОСТАТАК РАСПРСЛЕ КОМЕТЕ

БИЕЛА

Изнад места Словенске Внстрнце н Деља појавно се огроман метеор. По обавештењима, нстн оваЈ метеор виђен Је и над Грацем (АустријаЈ, а кретао се у правцу север-северо запад. Кад се поЈавно, метеор Јв био затворево плаве боЈе а пред ишчезавање бно Је црвен. Ова велнчанствена појава трајала Је цео мннут н уплашнла Је све становништво. Ов&Ј метеор Је Једав од миогих делова већ распрсле комете Внела од коЈе преостала маса камења још увек путуЈв око Сувца како бн се, отпрнлнке сваких седам Годнна у месецу новембру пресекла са путањом Земље. Када Земл>а пређе у свом годишњем путовању око Сунца кроз путању ове већ распрсле комете, она својом снагом прнвлачн понеке од делова ове комете коЈн изненада запараЈу наше небо, као н оваЈ метеор, коЈн Је пао у блнзини Пољчана у Словенвји. Комета Бнела Комету Биела први Је открио аматер астроном, аустрнЈски капетан Бнеда 1826 годнне. Када су астрономП" 1846 годнне очекнвали појаву ове комете, са стотине опсерваторија, ималн су среће да присуствуЈу Једном величанственом природном феномену: пред очнма свих астронома комета Бнела распала се на дна дела коЈн су се почели доста брзо да одваЈају Један од другог. Са велнким нестрпљењем очекивалн су астрономи идући повратак ове значаЈне комете. После непуннх седам годнна, дакле, 1852 комета Виела опет се појавила са своЈа два расцепљена дела коЈн су били Једап од другог удаљснн за око 195 000 км., а после тога комета Бнела за увек се изгубнла. Јасно Је било

АВАНТУРЕ ПРОФЕСОРА АЦЕ

Соруг!бћ1 ћу Орегл МипсН

свнма, да су св н ова два дела под огромннм утицаЈем прнвлачв* снаге Сунца распрсла Још у мво* ге мање делове, т. Ј., образовали су метеорскн роЈ, коЈн се крећв по нстоЈ путањи по коЈоЈ Је путовала н комета Внела око Сунца када св појавнла 1826 годиве. У ноћи 27 п 28 новембра 1872 год. уместо комете Бнела наступило Јв извенадно озвездавање веба кадв Је пао ве.тикн броЈ метеора н то Је било Јасно, да Је судбнна некада наЈближе кометв Сунцу била запечаћена. Овом Је приликом по* ново доказана теорнЈа Скиапареииа по којоЈ звезде падалице нвсу ништа друго до делови већ равпрапих комета. Метеори код нас Први метеор пао јв у предратиоЈ СрбнЈн 1 октобра 1857 год>ше око 14 часова. У Београду се прочуло, да се у блнзинн Алексиначке Вање догоднло нешто иеобично н да се чула жестока пуцњава. Некн су мнслнлн да су то Турцн прешлн преко границе, а неки опвт да Јв нзбио вулкав. Дакле, тога дана на северонстоку Бање чула су се три јака пуцња на коЈе Је становвиштво поЈурнло из кућа и опазнло Је над Превалцем мањи густи облак из кога су св издваЈала као три рукава слнчна диму. Цела ова поЈава трајала ч око 30 секунада. Народ из села Шарбановца и Дугог Поља такође Је видео оваЈ облак. Некима се учннило да Је вз тог облака севала светлост, некв су у облаку внделн човека на 6«лом коњу завнЈеног у бео плашт, а некима се таЈ облак учнино толико страшан да по други пут ввсу смелн нн погледати V њега. Из тог облака пало Је %• Срби1н по повн пут усиЈано камење. Некн сељацн којнма Је ово метеорско камење пало баш нспред ногу толико се запањилн, да му нису смели ви прићн, а онп куражннЈн ко]н су му пришли осетнли су да Је врео н д& заудара на сумпор. Од тога Сокобањског метеора наЈвећн камен пао Је код Раднце шуме н тежио Јв 38 кгр., други камен од 16,5 кгр. на))ен Је у Крушнви 2,5 км. северно од Соко-Бање и заронно Је У земљу 0,8 м. Укупно Је нађоно 49 кгр. овог камења. ОнаЈ камен коЈм Јв пао код Раднце шумв нмао Је облик правнлног дванаестоугла и налазн се у нашем Етнографском МУзеју, додуше преполовљен. У ХрватскоЈ Је досада пало три метвора н то: Храшчннски 1781. Бушннскн 1842 н Славетички, коЈв Је пао 1862 годнне. ЂОРЂЕ Н ИКОЛНЋ

ОДЛИКОВАЊА У име Н>. В. Краља Петра ДрУ* гог, указом Крал>евског Намесннштпа, на предлог Мнинстра просвете одликовапн су ј Ордеиом Св. Саве трећег реда; Сврафов Крста. члан Народног театра У СофиЈи; Киров Стефан, првтсвдннк Савеза бугарских умотинка, из Софнје. Орденом Св. Саве твртог реда: Пауновнћ Снишнл. иовниар из Веограда.