Време, 01. 12. 1936., стр. 3

г

- о

Уторак, 1 децембар 1936

косЈелве весг

СТРАНА 3

П Ђг ФРДНЦУСКО-НЕМДЧНИ односи И МИР У ЕВРОПИ

написао пол рено

1» сам СП8Д.О у ред оиих Фран- , олбнљнкЈв опвсносгн сачекати к Рај рата- Зна<ш да би то било

ц>за којн су са највсћн.ч одушевл.сњсм иоздравнлн први немачко - франц^ски трговннскн споразум пос.'1с рата- Тада сам всровао, н у то сам наставно да верује.м, да се мир у Европн неће учтврстнти све дотле док не доће до једног солндног н нскреног споразума нзмеђу Франнускс н Немачке. Пре неколико годнна, кадгод

корист Совјетске Руснје Ј погледу немачко - јапанског споразума ностапл»а се питан>р којн су ннтереси навелн Јапан за то. Да није можда Јапан пактнрао са Немцнма зато да сачува цнпнлнзпцнју Псточне Енропе? Познаго је врло дооро да је Енглеска, у којој је можда всћа опасност од комуннзма нр-

сам разговарао са нскнм Нем- ј , „ ,• франЦЈСОј, одбила да прнцем, он ми је, као уосталом ■■ ; етупи овом креташком рату про-

сви пре н.ега, одговарао: »Мн тив комуннзма- Ако се, пак, Незахтевамо потпунЈ- једнакост пра- ј мачка баш толико плашн Руснм " I ОД које је ралдваја читава

ва- -Мн не же.тимо да левом обалом Рајне господаре ваше тру-

. - - | Пољска, нека онда приђе Франпе, всћ наше. Наш народ лнчи цуској. Напори Француске за оданас на оног витеза коме су о- државање и обезбећење мнра дузели мач, н нећемо мировати ; „нуколико ие искључују њене нсве дотле док га не отргнемо нз сточнс суседе, чнја бн сарадтуђннских руку«. ња са њом претстављала ираво погледу свн\ овнх жсл>а ' доброчннство за човечанствоНемачка не би нмала данас шта Све дотле мнр ће се ослањати још да тражн. При свему том на уск>- алн пријател>ску сарадона још увек на сва звона изра- н.у двеју велнких западннх сижава своје незадовољство- Цео 1» од којих једна има војску а свет се пита шта она још тра- друга флот>, најмоћннје на свежн? Ј верен сам да ннко. на нн ту, а такоћс и моралну потпору

жн* Уверен сам да ннко, па нн онн самн, не бн то умелн тачно да кажу. Један од њеннх највећих захтева, пол,скн Корндор, одложен Је најзад, н то у споразуму са : АЛ

а такоће с оне стране Антлантнка, од мернчке демократије.

ЕНГЛЕСКА СЕ СПРЕМА ЗА СВАКУ ЕВЕНТУАЛНОСТ Париз, 30 новембра. — Г. Сен-Брис у данашњем „Журналу" коментарнше стварање нарочитог Мннистарства исхране у Великој Британији. Угледнн публициста каже да та нова установа мора у толи. ко више падати у очи што се за г. Балдвина мање него за иког другог може рећи да је склон стварању нзлишних државних надлештава. У чланку се у тој одлуци британске владе гледа нов доказ о томе да с оне стране канала Ла Манша све већма увиђаЈу озбиљност међународне ситуације и потребу припремања за сваку евентуалност. Говор г. Идна, каже се на крају чланка, био је најбољи доказ за то. ЕНГЛЕСКА НЕЋЕ ТРАЖИТП ОБЈАШЊЕЊА О НЕМАЧКО-ЈАПАНСКОМ ПАКТУ Лондон, 30 новембра. Службено су демантоване вести објављене у листовима да британска влада намерава да од немачке владе тражи да се изЈаснн о својнм намерама. Ваздушни напад на Ллинанте није оштетио војне објенте Напад иа путиички авиои Ер Франса у близиии Аликаите

У случају напада иа БелгиЈу британске трупе одмах ће бити стављене у покрет против нападача

Лондон, 30 новембра. — У I који је у два маха отворио службеним вестима прпмље- паљбу из мнтраљсза на авион. ннм у Лондону потврђује се ј Причињена је већа штета на да су луке Картагена и Али- авиону. Пилот француског аканте у суботу и недељу бнле внона спустио се у Алнканту. бомбардоване нз ваздуха. Нз ! Путинци су прешли на други нстог нзвора сазнаје се да су ; апарат, са којим су стигли у бачене тако исто н бомбе на Оран после подне.

неутралну зону у луку Алнканте, и да су сви бродовн који су се у тој зони налазили одмах испловили. (Авас) АВКОНП КОЈН СУ БОМБАРДОВАЛИ АЛИКАНТЕ СНАБДЕВАЛИ СУ СЕ СА ЈЕДНОГ СТРАНОГ БРОДА Аликанте, 30 новембра. Пнвилнн гувернер области Аликанте изјавио је Авасовом дописннку да је услед бомбар довања из ваздуха ноћу између суботе и недеље погинуло једно лице, а 17 их је рањено. Гувернер је додао да су авнонн бацнли внше од сто бомбн. Два хидроавиона, којн су учествовали у нападу, снаб дели су се, вели цивнлни гувернер у Аликанту, бензнном муннцнјом на једном стра-

Прнлпком спуштања у Аликанту пилот шпанског авпона, којн је пратио француски авнон, одрекао је да је пуцао на авнон друштва „Ер Франс". (Авас) ТРУПЕ МАДРИДСКЕ ВЛАДЕ НАПРЕДОВАЛЕ СУ У НАЦИОНАЛИСТИЧКОЈ ПОЗАДИНИ Валенсија, 30 новембра. У целој Шпанији влада кишовнто време које онемогућава операције. На мадридском фронту и даље траје артиљеријски двобој. Владине трупе врпшле су више напада који су поколебали непријатеља. Нацноналистичке концентрације у области Гарабита и на Француском мосту растуре-

Ф Чф Брисел, 30 новембра. — На повратку из Лондо на, министар претседник г. ван Зеланд одбио је да да ма какву изјаву. Министарскн савет одржаће вечерас седницу ^в>",о Н дТ'с" ^адоТо^Гс^м на К °Ј°Ј ће министар претседннк обавеститн своје колеге о току разговора вођених у Лондону. У белгијским обавештеним круговима истиче се да је Белгија постигла много више од Велике Британије, него сутрадан по отказивању Локарнског уговора од стране Рајха: дефинитивну гарантију аутоматског карактера британске помоћи за случај неизазваног напада.

ном теретном пароброду који не је био усндрен недалеко од | ^ сектору Велдеморо репуобале између Санта Пола и бликанци су напредовали прв Гвардамара. Штета прнчиње- ! чем У С У нацеоналнстн нмали на у Аликанту веома је знат- ве-чиких губитака.

Г. Рено самом Пољеком- У погледу »ан-

тренутно, да се задовољн оннм што јој је Аустрнја под контролом Пталнје могла да пру-

Не остају лн још само захтевн аа колоннјама на које се досад само алуднрало, а затнм н бегкрајно изражавање жалбе у ногледу немачких мањнна у Средн»ој Европи? Пре свега, треба утврднтн да нн једна држава у свету нема данас никаквнх тежн>н које бн ншле на штету Немачке. МеЈ)утим, Немачка је недавно успела да створн једну такву војску која лнчи пре на све друго само не на дефанзивну. Ако се осврнемо на недавнз нзјаву г- Хитлера, внди се јасно да се Немачка још од пре трн н по године ннтензнвпо оружала у жељн да створн најмоћнију офанзивну војску у свету. Који су, заправо, разлози којн наводе Немачку на то? Је ли то, I кожда, зато да би могла да покрене н ван својих граннца крсташки рат протнву комунизма? Ако се осврнемо само на једну годину уназад, нада одмах у очи наглн преокрет хитлеровске политике. Још 1934 године, дакле ј - времену када је још увек коиунистичка интернациоиала чинила своје по државама Централне Европе, а иарочнто у МаНарској, г. Хнтлер је обновно споразум за Совјетском Русијом и о њему се нзразно као о једпои »корисном споразуму« иојн је требало продужаватиЈедна потпуно законска, па и нгжна борба против комунизма у једној земљи у којој је апсолутни господар фашнстичка влада, доноси собом рат, ако се та борба жели да настави и изван сопствених граница- Данас состоје, утлавном, три диктатуре, три народа који слепо слушају нарећења својих воћа: Немач1са, Италија и Јанан, коЈе су се недавно споразумеле да заједнички заузму нови став: насилну иитервенцију у унутрашњој политнци других земал,а ако та политика није, случајно, у складу са њнховом Куда би то одвело? Једном конфликту? Да ли бн, у том слу чају, тај сукоб могао да се локалнзује? Свакако не! Напротив, оваква полнтика нретн да запа.ти целу Европу. То бн претстављато братоубилачки рат меку најпнвнлизованнјим народима свети, и према томе, најпустошнији. А све то у чију корнст? Бссумње у корист оннх земаља које су веома простране, н које ће, захваљујући овом свом великом простраиству, моћн без великнх тешкоћа да пронаЈ>у заклоњени терен на коме ће ' њихово становннштво без

Уствари, одредба о неизазивању нијс узета у обзир као рестриктнвна, ношто сс не претпоставља могућност да бн Белгија могла узети неку офанзнвну пннцијативу. Г. ван Зеланд добио је тако нсто и гарантију да ће брнтанска помоћ бнтн апсолутна и без дискусиЈе. На тај начин довољно би било да нека сила земљнште

Г.Г. ИДН И ВАН ЗЕЛАНД ЗА УБРЗАЊЕ ЗАКЉУЧЕЊА НОВОГ ЛОКАРНСКОГ ПАКТА Брнсел, 30 новембра. — Белгијски политички кругови виде у последњем говору британског министра спољних послова г. Идна опомену на адресу Немачке и познв да се придружи његовим напор*ша и напоповреди белгијско рнма осталих сила у циљу запа да се британске I кључења новог Западног пак-

трупе ставе у покрет Излишно бн било подвлачнти огромно задовољство у белгијским политичким круговима које је нзазвало сазнање обима брнтанске гарантије. Нарочито се ннснстира на чињеници да је г. ван Зеланд донео веома повољне утиске из Лондона, с обзиром да срдачнн н повољни споразум нзмеђу Француеке и Велике

та. Разговори г. Ван Зеланда у Лондону односили су се између осталог и на сугестије које је учинио немачки амбасадор г. фон Рибентроп у Лондону, као и о стању преговора о евентуалном споразуму. Г.г. Идн и ван Зеланд констатовали су да су истог мишљења. као и француска влада, да се убрзају ови преговори. У очекивању лондонског споразума, допуњени споразу-

Британије у погледу цело- ј ми из Ме ђу главних генералкупне међународне ситуације,, штаба остају у пуној својој а о коме се могао уверити при-1 снази. лнком свог боравка у ЛондоДУ- ТУРСКИ АДМИРАЛ Г. ОКАН КОД ГРЧКОГ КРАЉА ЋОРЋА Атина, 30 новембра. — Командант турске ескадре, која је укотвљена у луци Фалерона, адмирал г. Шукри Окан, примљен је пре подне у аудијенцију код Њ. В. Краља Ђорђа П. Листови јављају да ће Њ. В. Краљ учинити посету турском адмиралском броду „Јавуз",

ШТА ЋЕ РАДИТИ ФРАНЦУСКА АКО СЕ ШПАНСКИ РАТ ПРЕТВОРИ У МЕЋУНАРОДНИ СУКОБ? На то питање одговориће у петак г. Делбос (Од нашег сталног дописника) Париз, 30 новембра. (Телефонски извештај) — У току ове недеље водиће се трн значајне дебате у француском парламенту. Сутра пре подне

који је посетио и претседник Ј Скупштнна ће имати да расвладе г. Метаксас. правља о увођењу принудне Листови доносе изјаве тур-1 арбнтраже у споровима радског адмирала, који је подвукао срдачност веза између Грчке и Турске.

ДЛБУС САПУН за УМИВАЊЕ ЗАМЕЊУЈЕ СКУПИ ТОАЛЕТНИ САПУН ПазитЕ на име АЛБУС ! ДоБива се свуда i

ннка н послодаваца. Сутра понодне Скупштина ће дискутоватн о новом иредлогу закона о нггампи. У петак миннстар нностраних послова даће у скупштинн експозе о сиољној ситуацији. Очекује се да ће том приликом доћн до значајне дебате, јер су Скунштннн поднете две интерпелацнје у којнма је влади постављено питање какав ће став заузети у случају да се шпански грађански рат претвори у међународни сукоб. Р- ВАЛЕ

на. Многе бомбе пале су на приватне куће, а војни ебјекти нису били погођенн. У току целог данашњег дана велики број породнца склонно се у поља. ФРАНКОВИ АВИОНИ НАТЕРАНИ У БЕКСТВО ОД МАДРИДСКИХ БАТЕРИЈА Мадрнд, 30 новембра. Званично саопштење мнннстаретва војног вели да је на свнм секторнма централног фронта бнла војна делатност синоћ мала. На сектору Таха владине снаге организују одбрану ноложаја које су заузеле у току прошлнх дана. На сектору Аранхуеса артнлерија је бомбардовала ноложаје непрнјате.ва.

Јужно од Тахе републпкан ске трупе заузеле су положај на обе обале и заузеле брежуљке 80 километара од Мадрида у нацпоналистичкој позадипи. У области Поцуело де Аларкон националисти су вршили нападе али су владине трупе одмах одговориле против-нападима п напредовале више километара; том приликом владине трупе заплениле су знатан ратни материјал и два негаера од 81. На фронту Гвадалахаре вла дине трупе поново су заузеле села Сан Тетио, Семиљао, Робледаркас, Фрадуао и Лас Калзадас. На југу покрајнне Сантандер републнканске трупе зау> зеле су тако нсто више села

На сектору Маисанареа па- ј која се налазе неких 65 кнлометара од Бургоса. Избројено је око 200 погинулнх нацноналнстнчких војника а тако исто бно је напуштен знатан ратни материјал. У Астурији републиканске трупе заузеле су брдо Лос Пинос, положај који омогућава бомбардовање Града, главног стана наионалистичких трупа. Исто тако бачен је у ваздух динамитом мост Балдуно и на тај начин потпуно је отсечена колона која се налази у околини Града од националистичких трупа које оперишу у области Овиеда. (А. Фабра)

цноналисти су покушавали да изврше нападе, али су сместа еузбнјени. Иационалнстпчка авнаннја, која је покушавала да лети над престоницом, натерана је у бекство од стране влатиних авнона и владиннх противавнонскнх батернја. ПУТНИЧКИ АВИОН ..ЕР ФРАНС" НАПАДНУТ КОД АЛИКАНТА ОД ЈЕДНОГ АВИОНА МАДРИДСКЕ ВЛАДЕ Париз, 30 новембра. — „Парн Мндн" објављује телеграм нз Орана у коме се каже да је авион француског ваздухонловног друштва „Ер Франс", кад је летео над шпанским тернторнјалннм водама код Али каита, од прилике .20 км од тога града, био ираћен од јед-

ОДБИЈЕНИ НОВИ НАПАДИ НАЦИОНАЛИСТА НА МАДРИД Мадрнд, 30 новембра. — Јуче изјутра је запажен велики покрет непријатељских трупа г _„_, г које су кретале у правцу Поног авиона мадридске владе, I цуело. Њихов напад је одби-

Посете државиика рнмског протокола доказ - узнемирености

Парнз, 30 новембра — Југрошњи „Ами ди Пепл", пишући о посетама мађарског краљевског намесника адмирала г. Хортија у Риму и Бечу, наглашава ванредно живу политичку делатност у Средњој и Источној Европи која се у последње време испољава честим међусобним високим посетама. Лист каже да су те посете доказ узнемирености која је настала у вези са најновијим обртима у међународној политици, У вези с тиме лист говорн о немачко-јананском накту, н долази до закључка да је борба протнв комунистнчке опасности само вео под којим влада државног канцелара г. Хнтлера жели да појача немачкн утнцај у Европн и да прндобије ноједине државе за политику у пангерманском духу. Г. ХОРТИ ЈЕ СИНОЋ НАПУСТИО БЕЧ Беч, 30 новембра. (Телефон-

скн извештај). — После дводневног бављења у Бечу намесник г. Хорти напушта ноћас аустријску престоницу. Званична посета намесника г. Хортија Бечу била је испуњена многобројним приредбама и примањима. Врхунац приредаба био је снноћни галапријем у царским дворанама Шенбрунског дворца, који је по сјају и луксузу надмашио све царске приредбе пре рата. За време гала супеа у великој дворани Шенбрунског двоца поглавари Аустрије и Мађарске измењали су здравице. РАЈКОВПЋ Г. ХОРТИ НА СМОТРИ БЕЧКОГ ГАРНИЗОНА Беч, 30 новембра. — Мађарскн краљевски намесник г. Хорти извршио је јутрос смотру трупа бечког гарннзона. Због рђавог времена. програм смотре је скраћен.

I јен. Такође је одбијен и напад противничких трупа на фронту код Естрамадуре. Непријатељ је синоћ спремао већи напад на отсеку код универзитетског насеља, али Је он у заметку угушен, захваљујући благовременом концентрисању наших трупа на угроженим тачкама. НАЦИОНАЛИСТИ НАСТАВЉАЈУ НАПАД У ПРАВЦУ ДРУМА ЗА ЕСКОРИАЛ Талавера де ла Рејна, 30 новембра. — Авасов посебни дописник јавља да су снаге генерала г. Моле јуче постигле нове успехе на северозападној територији Мадрида. Заузеле су село Боадиљу и положаје мадридских трупа недалеко од санаторијума Бела Виста. Затим су националне трупе заузеле висове који доминирају селом Хумеда. Мадридске трупе повлаче се у правцу Махадахонде, те су се зауставиле на прихватним положајима код села Араваке. Националисти сад управ љају свој напад у правцу раскрснице друмова за Коруњу и Ескоријал. НАЦИОНАЛИСТИ ТВРДЕ ДА СУ ПОТОПОЛИ ТРИ РУСКА БРОДА У КАРТАГЕНИ Рабат, 30 новембра. — Радио Севиља објављује следећн коминике: „У телеграму нз главног штаба вели се да је јучерањи дан био дан победе. Време је омогућило напредовање колоне на десном крилу армнје генерала Вареле. Ова је жестоко напала жчфнјатеља, који је дао јаког отпора али је најзад потучен. На попришту је остало 600 иогинулих и многобројнн рањеници, а поред тога наше трупе су заплешме 450 пушака и знатан матернјал." Радно Севиља објављује затим поједнности о ваздушном I бомбардовању извршеном но-1 следњнх дана на обалама. У | Малаги је потонљен један брод, у Картагени је извршен напад на три руска брода која су вршнла истовар материјала, и сва трн су том приликом потопљена; у Аликанту бомбардовање одређеннх објеката имало је потпуног успеха, н најзад у Андухару, у покрајини Хуан, уннштена су трн авнона на тамошњем аеродрому. ГЕНЕРАЛ ВАРЕЛА НЕДА ПРИМИРЈЕ ЗА ЕВАКУАЦИЈУ ЦИВИЛНОГ СТАНОВНИШТВА МАДРИДА Авила, 30 новембра. (Телефонски извештај). — Из главног штаба генерала Франка јавља се да су тамо стигла два парламентарца из Мадрида и то генералштабни потпуковник г. Миаха и један народни комесар милнције. Онн су посетили генерала Варелу у његовом главном штабу и тражилн од њега примирје од 48 сати у циљу несметаног евакунсања цивилног становништва из Мадрида. Генерал Варела одбио је из два разлога ову понуду. ' АЛКАЛА ЗАМОРА, ПРВИ ПРЕТСЕДНИК ШПАНСКЕ РЕПУБЛИКЕ. ОТВОРЕНИМ ПИСМОМ ПРЕДЛАЖЕ СПОРАЗУМ Парнз, 30 новембра. (Телефонски нзвештај). — Бнвшн претседннк мадрндске владе г. А.лсала Замора објанио је једно отворено пнсмо у „Ентранснжану" упућено јавно.м мнењу демократскнх држава. Он у том пис.му нзјављује да је једнин начнн да се нзбегие потпунн слом Шпаније, ако се садашн.н спор решн споразумним путем. Ако дође до диктатуре у Шпанији, бнло крајње левичарске, било крајње десннчарске, то бн направнло огромне штете спнл демократскнм зе.мљама. „Акс хоћемо да спасемо свет од судбоносннх последнца шпанске трагеднје. онда треба да се постнгне споразум, којн ће прво учинити крај грађапском рату, а затим да пружн помоћ за обнову опустошене земље и, најзад, да гарантује међународннм путем пупн тернторијалнн ннтогрнтет земље". казао је г. Ламора. У Паризу је отвореио писмо г. Алкале Заморе нзазшио велико ннтересовање н у опдишњии по. | лнтнчкнм круговима се тврдн да Француска као н Енглеска нма. I ју Велнкн нпторео за одржапак..' ' статус квоа на Средоземном Мо- , РУ. &

Од преговора г. Идна са чиленским амбасадором зависи дагум састаниа у Женеви Лондон, 30 новембра. Дон Августин Едвард, чилеански амбасадор у Лондону и претседник Савета Друштва народа, посетиће данас г. Идна и претставнике сила чланица Савета да се обавести о њиховом гледишту у погледу датума «зива Друштва народа ради расматрања претставке владе у Валенцији. Главни секретар Друштва народа био је предложио да се заседање отвори 7 или 14 децембра. Од ових разговора, које ће данас по подне повести чилеански амбасадор, зависиће када ће се Савет састати у заседање. Дон Августин Едвард, који замењује као претседник Савета Друштва народа г. Риваса, јер се овај морао из здравствених разлога вратити у Чи. ле. заступаће по свој прилнци Републику Чиле у Друштву народа. Амбасадор је потврдио претставнику Авасове агенције да би Чиле више желео да се Савет састане 14 децембра. Поред тога амбасадор Је пз. јавио да ће владе заинтересованих сила упутити своје одговоре у Женеву. ЧИЛЕ ПРОТИВ САЗИВАЊА САВЕТА ДРУШТВА НАРОДА Женева, 30 новембра. — Чиленски амбасадор у Лондону упутио је главном секретару Друштва народа ноту своје владе у којој се вели да није ни мало погодан тренутак за сазивање Савета Друштва народа под данашњим околностнма. Иначе чиленска влада изјављује даље у тој ноти да је њен претставннк спреман да прими функције претседника Савета Друштва народа.

РАТНЕ ОПЕРАЦИЈЕ У АБИСИНИЈИ НАСТАВЉАЈУ СЕ Адис Абеба, 30 новембра. Дивизија генерала г. Ђелоза заузела је јуче Алату и Бондо у области Језера.

Г. Г. ДЕЛБОС И ДАЛАДЈЕ НИСУ СЕ ЖАЛИЛИ НА ПОЛОЖАЈ РАДИКАЛСОЦИЈАЛИСТА У ИАРОДНОМ ФРОНТУ Париз, 30 новембра. — „Попнлер" демантује вестн које су донели некн лнстови, а према коме су г. г. Делбос н Даладје посетили јуче министра претседника г. Блума те се жалили мннистру претседнику на нападе нзвесннх левнчарских кругова који се такође налазе у Народном фронту. Према тим вестнма, поменути мшшстри су тобоже рекли да радикал-соцнјалистн сматрају да их третирају као пасторчад у Народном фронту.

УСКОРО ЋЕ СЕ У АУСТРИЈИ ЧУТИ „ХАЈЛ ХИТЛЕР" — КАЖЕ Г. ГЕРИНГ Берлин, 30 новембра. (Телефонски извештај). — Од 2229 новембра одржан је у Гослару, земаљски земљорадннчки конгрес. На последњој седннцн одржао је великн говор прускн претседннк владе г. Герннг, којн је изнео став Немачке у данашњој политичкој ситуацији. Нарочито је нагласио г. Герннг споразум којп је постнгнут између Немачке и Аустрнје, н прилнао је велике заслуге г.г. Шупшига п Шмита око овог споразума. „Можда ће се већ у скорој будућностп, рекао је г. Герпнг чутп у Аустрнјн поздрав „Хајл Хитлер", што значн исто као „Хајл Дојчланд". Затим је г. Геринг врло оштро напао бољшевизам, којн хоће да уништи немачкн Рајх. Немачка је данас много јача него 1914. Она сада нма 10 милнона становника којн се у данашњем нрнвредном систему не могу нсхраннти, нарочнто због тога што су стране државе н пзвесне тамне снле органпзовале бојкот Немачке. Алн ће немачкн сељак, технпчар н хемнчар савладатн све те тешI коће. I Г. Герннг се осврнуо н на пнI тпње цркава. о чему већ одавј но у јавностн ннје било говора, ! н рекао је да не.мачком сељаку нпје нотребан посредшп: лко хоће да се обратн Богу, н лбог тога ннје важна црква него вера. —

«мм»мш тш1Г1^