Време, 01. 12. 1936., стр. 5

Уторак. 1 децемГ

ВРЕМЕ

^ГРАНА б

ПРЕТСЕДНИК ВЛАДЕ г. ДР. МИЛАН СТ обншао је јуче фабрику вагона У Славонском Броду

Славонскн Брод, 30 новем« бра. — Претседннк владе г. др. Милан Стојадиновнћ посетио је данас Славонскн х>род. Г. др. Стојадиновнћ је доп>товао у пратњн шефа кабинста г. др. Јована Гашића. О овој посети се дотле ништа није знало. Међутнм. у Броду постоји једна велика фабрика вагона, стројева н мостоза, која може даизрађује, једнна V нашој земл>н. н локомотиве и К °ЈУ је претседннк владе | желео да внди. те да се на самом месту упозна са њеннм радом н опремом. Обавепгтенн о тој намери претседника | владе г. др. Милана Стојадиновнћа, претставннци Генералне дирекције државних железница, генералнн днректор инж. г. Димитрије Наумовнћ и начелници гг. Станоје Миливојезић н Мнлоје Здравковић, налазили су се на перону прилнком дочека, I поред сенатора г. Томе Кова- I чевнћа. народног посланика г. др. Драгана Дамића, брн- ј гадног генерала г. Ђорђа! Јорговића, команданта места 1 н саобраћајне команде, прет- ј седннка општине г. др. Ема- ј вуела Ковачевића, претстој- , ^ , ника градске полиције г. Ди- међународни саобраЛаЈ. к 0Ј а митрија Симоновића н оста- е * најкраћем времену нматн да излиферуЈе фабрика Генералној дирекцији државних железннца. У том оде-

Претседник Владе г. др. Мнлан Стојадиновић разгледа моделе вагона

лнх присутних.

Претседник владе фабрици вагона Претседник владе се одмах

л>ењу израђују се и нови трамваји за Београдску оп-

одвезао у фабрику, која се ! ШТИН Уналази у близини железнич- ј Једно одеље&е израдило је ке станице. спојена железнич- велики гвоздени казан, теким колосецима са њом. Тамо ж ак 12 тона, мада димензије је г. др. Стојадиновића доче- ј његове нису тако велике. као и провео кроз све просто- ј Претседннк владе г. др. Сторије^генерални ^директор пре-1 ј адинови ћ добијао је успут ! сва потребна обавепггења од

дузећа инж. г. Хен. Пред претседником владе његовом пратњом приказан је прво рад огромног фабричног одељења, где се израђују гвоздене мостовске конструкције. Претседник је са интересовањем посматрао како о-

генералног директора г. Хена. Све је прегледао, па и пећи за ливење гвожђа, столарске радионице итд. У највећем одељењу фабрике инвестирано је око 40 милиона динара, а у сва фабрич-

громна фабричка постројења,, ка постројења 156 мнлнона. тако и поједине детаље у ра-1 То одељење, које је смештено ду око конструисања гвозде- ! ннх колоса. Један је радник 1 у том моменту помоћу ваз-1 душвог чекића убацнвао закнвке у тешке гвоздеве шв-! не, хватајући машвцама усвјаво гвожђе, које му је као, какву лопту добацввао други радник. Претседник је затим ■ кроз нарочито стакло посма-ј трао процес електрвчног за- 1 варивања. Када је после дужег оби- ј лажења свих других фабричких постројења, подигнутих на једном великом комплексу, дошао у технички биро фабрике, приказани су г. др. Стојаднновићу н планови за разне мостове, као за железннчки мост и за друмски мост на Савв код Загреба. За првв сз' стубови већ израђенн. а овај други имао бв се подвћв ва старвм стубоввма. Ту је бво пројект и за мост на Бегеју, на путу Петровград — Сечањ и многи други. Претседник је дуже зауставио поглед и на нацрту моторнвх кола, која бв пут од Београда до Дубровника прелазила, место за 27, за 16 сати. Г. др. Стојадиновић је затим прегледао рад око изгра-*~.е 10 курсних кола за

у једноЈ" огромној хали са крановима (мостови-дизалице) од по неколико десетина тона носивости, опремљено је тако да може да израђује и локомотиве. Међутим, кранови су дефиловали празни. И то није било само данас. Фабрика ј"ош нн једну поруџбину ове врсте није имала. По завршеном обилажењу н разгледању фабрике, које је трајало пуна два сата, претседник Владе г. др. Милан Стојадиновић у канцеларији управе фабрике саслушао је реферат њених директора, кој'и су му изнели стање производње и с тим у вези запослености радника. Том приликом било је речи о будућем раду ове фабрике у циљу да јој се обезбеде сталнн послови и нађе запослер»е једном сталном

Из фабрнке се претседник Владе г. др. Стојадиновић одвезао у град, где је, у пратњи народног посланика г. др. Дамића, посетио бановннску болницу, задржавни се највише у разгледању операционе сале и новог болничког водовода. Као што је познато, сам град Славонски Брод нема водовода, већ се грађанство снабдева водом из разних бунара. У 1 и по час г. др. Дамић је приредио у свом дому интиман ручак, коме је, поред лнчностн, које су бнле овом приликом у пратњи претседника владе, присуствовали и неколико угледних грађана. Брзим возом у 4 и по часа по подне претседник владе отпутовао је у Београд. Д. СТЛЈИЋ

У ЦЕНТРУ ИНДУСТрИЗЕ ЗА ПРЕРАДУ ГВОЖЂА И МЕТАЛА Славонски Брод који је дао трамваје Љубљани, Дубровнику и Новом Саду мост на Тнси и нод Краљева лифероваће сада вагоне, а ускоро и локомотиве Славонекн Брод, 30 новембра Ј Бродска фабрика вагона, стро- ј фабрнка локомотива у нашој зе- У низу посета, које је учинио ! јева и мостова претставља једно мл>и

нашнм највећим индустријским предузећима да би се упознао са њиховим радом и опремом, претседник владе г- др. Мнлан Стојадиновић обишао је данас и овдашњу фабрику вагона, стројева и мостова- Интересовање које показује г. др- Стојадиновић за нашу индустрију. нарочито ону, која упослује велики број радника. даје нам повода да учинимо једну анкету, кроз коју ће се и наша јавност упознати са том нашом младом индустријом и њеним значајем-

Царскфвдскл ММОЗД

за наше прилике велико предузеће, које је заиста потпуно опремл»ено и способно да одговара свима постављеним задацима- Постројења ове фабрике модерна су и с те стране рентабилитет њеног пословања био би обезбеђен. Али, истнче се као главни проблем ескоришћавање њеног капацитета, које је потпуно испрекидано, а повремено се своди на нулу. Поред недовољног искоришћапања капацитета — ненсплаћивање за рачуи државе нзвршених иослова Одмах после оснивања фабрика је била довољно запослена оправком саобраћајних сретстава за рачун Миннстарства саобраћаја и друштво је у току првих година имало пословних успеха. Али Министарство саобраћаја годинама није исплаћивало ИЗ'

Ма))арске државне фабрике машина раде са губитком Досада је постојала намера да се све, што је Мннистарству саобраћаја потребно .израђује у државним радионицама, па чак и нови вагони и локомотиве- Међутим ннгде у свету, изузев у Мађарској, државне железнице не израђују саме локомотиве и вагоне. јер се зна да израда железничких саобраћајннх сретстава изискује нарочиту еластичност у калкулисању и при набавци материјала, што се у државној режији до те мере не може постићи. Мађарске државне фабрике машина раде, како је познато. са признатим губитцима од просечно 11 милиона пенга годишње. Да ли се може воровати да су прилике баш у Југославији друкше? Али оправка вагона и локомотнва трсба безвршене оправке. па је зарада о-1 условно да се врши у државним тишла на измирење камата- А у . фабрикама. јер је немогуће утврто време камате, које је друштво Д ,,ти цене коштања сваког поје-

плаћало, износиле су 10#. Могло се претпоставитн да ће се оправка железничких саобраћајних сретстава у приватним радионицама обуставити у моменту, када, с једне стране. железничка саобраћајна сретства буду опет оспособљена за саобраћај и с друге стране, кад државне радионице буду удешене за подмирење нормалне потребе у оправкама саобраћајннх сретстава- Али што се тиче поруџбина нових саобраћајннх сретстава предузеће је веровало да ће му се оне стално уступати. јер се железничка саобраћајна сретства троше и њихова стална обнова је неопходна. Нажалост, ове наде нису се испуниле: откако је 1929 године обустављена оправка саобраћајних сретстава — у току седам годиета — Бродској фабрици вагона уступљена је само једна поруџбина од 25 фургона и прошле године поруџбина десет курсних вагона- То је било све. Нн једна једина локомотива није поручсна, нако у Броду постојн једина

диног посла. Осим тога тврднло се увек да су радови, извршенн у фабрнци у Славонском Броду, скупи- Међутим фабрика у Славонском Броду могла би да ради и по јевтинијим ценама кад бн њено запослење било континуирано.

Друштво је досадв изгубило, према билансима. укупно динара 82,500-000- Међутим, тај губитак стварно орел&Зи 100 милиона. А исплатило је свега једном днвиденду од 5%. План за систеи&тску обнову возног парка — место лаблуда Изгледа нам да бн било веома корисно кад би могао да се утврди један план за систематску обнову возног парка, по коме би се сваке године вршила поруџбина макар и мањег броја вагона и локомотива- Израдом десет модерних путничких кола за наше возове Бродска фабрика вагона дала је доказа да у том погледу нимало не зависимо од иностраи ства- Исто би то требало учинити и у погледу израде локомотива. Алн сва ранија настојања друпггва да добије поруџбине од Министарства саобраћаја, нису успела услед заблуда, као например: да је лредузеће страно друштво. које жели само да експлоатише земљу и да односи доби-. так. Међутим, велики број друштвених акција својнна су Прве хрватске штедионице и страни пмаоци наших акција само споразумно и у заједннци са Првом хрватском штедноницом имају већину. Прва хрватска штедионица има главни утицај на вођење и рад друпггва. а страни акционари не само што нису ништа изнели. него су. пгга више. њихове акције брзо изгубиле своју вредност. Они су, дакле, изгубили свој новацДруга заблуда била је да друпггво у својој фабрици ннјрадије упослује страну радну снагу То је без икаквог основа, јер је сад упослено 18 инжењера. 11 техничких чиновника, 8 пословоћа, 27 комерцијалних чиновника и око 600 радника. а мећу тим особљем има страних држављана: 2 ннжењера и 1 пословођа. Историјат Прве југосдовенске творнице вагона, стројева и мостова д- д- у Славонском Броду Ево правог жсториЈата друштва. Дпуштво су осиовали 1921 године Пова хг>«тска ттедиониаа — Загреб. И втустрнја дрва ..Славонвја" д. д. — Загреб. Милан Кауфман н доуг — Загреб и Фабрика машина и материјала за снабдеважелезнина а. д. — Киштарче код Будпмпепгге. ј У почетку п^ед\'зеће се шскључиIво бавило оппавком путничких в 1 т"рет»шх -гопа. Годнне 1925 узела | <<• п Фри-^пнт Ко\ - п а. д. нз I Есена акције друштва и основала одељеље за оправку локомотива, а| 1н већ 1926 године ова се фирма човукла н уступнла сво'"е акпнје осннвачкој групи. Године 1927 аелок\*пне акпиЈе Фабрике машнна н матернјала зл снабдеван,е железниаа а. д — КиI штарче код Буднмпеште откупило је Повлашћено аустроугарско дру1 штво државних железниаа. звано Стег. из Беча. Тако су се нз друштва повуклн мађарскн акаионарн. Стег је прошнрно одел>ен,е за оправку локомотнва н шта внше, оспособио то одељен»е за фабрнкапнју нових локомотива. Акпнонарски капитал износио Је крајем 1926 округло 55 мнлноиа динара. Због великог г>'бнтка годнне 1927 смањен је на 27 н по милиона. а затим новим уплатама повишен на 110 милиона. Годнне 1933 морао је акиионарски капитал због но внх губнтака поново да се смањи. н то на 55 мнлиона динара. Друштво је изгубило 82.500.000 дннара Тако је друпггво. према билансима. изгубило укупно 82 н по мнлнона динара. Садашњн главнн акпионари су Прва хрватска штедионииа — Загреб н Сотрадте еигорееппе дв рагНсГдаМоп* |пс1и$1г!е11е» — Мопасо, звано II. Е. П. И., коЈе је холдинг — доуштво Решичких сћаб-ика челнка а. д. — Решнце у РумуниЈн жондерн Внкерс - Лнмитеда нз Лондона и Повлашћеног аустроугарског друштва државннх железннца нз Беча>. Ове две групе имаЈу већнну — 60*^ акција и воћство друштва. Имаоци осталих алциЈа ннсу познатн. пошто акцнје гласе на доносноца. Кмпацитет фабрнке нзноси 35 до 40 локомотнва годншње Јсднна воедност -«^штва Је фабрика у Славонском Броду. Она има следећа фабрикапиона одељења: сћабрик'- локомотнва са ковачннцом локомотивских котлова, лнвниа\ - . постројења за израду свих врста путннчкнх, специЈатних. теретннх. тпамвајских н моторних вагона и одељење за нзраду гвоздених мостова. Фабрпка локомотнва, коЈа Је снабдевена наЈмодерни1им урећаЈем са свнма потребним днзаишама, има капацитет од 35 до 40 локомотива годншње уз обавезу осмочасовног рада. Само ту је ннлестнрано око 40 мнлиона динара. Али то одељење Још ниЈе -адило у континуитету, Јер друштву досада

Наша курсна кола за ме))ународни саобраћај

ни'е уст\иљеиа у нзраду нн једна Једнна локомотива. Ливница, коЈа Је смештена уз фабрику локомотива. а која Је урећена за фабрикацију. пре свега. лнвеннх делова локомотнва, т. Ј. локомотивскнх аилнндоа ит- у недостатку поруџбина локомотива. бавн се изпадом тешкнх ливеннх форми за разне доуге нндустрнје у нашоЈ земљи. У новнЈе време нзрађуЈу се у тоЈ лнвннци у сернЈама котлови ннског притиска од лнвеног гвожћа за уређаЈе за центоално гре<ање. Ова ливннца у могућности Је да нзпаћуЈе н најтеже ливене форме до 20 тона. ТрамвпЈн Л»убљаие, Дубровннка н Новог Сада дмо су Бродгке фаб ике. која сад нзрађуЈе иове трамваЈе за Београд У трећем одељењу нзрађени су досада поменутн фургони за нормални и узани колосек, кола за парно грејање возова. тпамвајска моторна кола за Љубљаиу, Д\бровник и Новн Сад и известан број прнколнца за београдске трамваЈе. а сада се довршаваЈу 10 четвороосовннх курсних кола за Генералн\днрекциЈ\- државних железннца и 8 четвороосовннх трамваЈских моторннх кола за Београдску општнну. У том одељењу нскоришћено Је сада око 50% калацитета.

Четвпто одељење изра! дене мостовске констру»ш ког распона, коЈн се птражи. Оно Је најмодерниЈ* но. Годишњн капаинтет. који то одељење може да постигне. износи 4000 тона. Ово Је одељење нзрадило вепикн жетезннчкн мост преко Тнсе код Титела, комбиновани железничко - друмски мост код Краљева н друге железннчке и друмске мостове. Сада нзрађуЈе гзоздену конструкцнЈу за друмскн мост преко Саве код Загреба. за железннчки мост код Петровграда (50 м. распона). железничкн мост у КачаничкоЈ Клисурв (опет 50 м. распона), за надвожњак код ИнђиЈе и више мањих мостова на железннчкнм пругама Славонски Брод Новска. Сарајево — МетковнН и Сарајево — Габела. Око израде овнх констр\-кцнЈа биће одељење запослено до половине идуће године. Поред тога израђује се у том одељењу мање гвоздене констр>"кциЈе за ->азне ннд\-стрнЈе, па је тако ••• раду и једна већа пор\џ0нна за Копа,оннк Мајнс Лнмитед. Фабрички простор заузима 68 катастарских Јутара. Под грађевннама Је око 30.000 кв. м. Фабрика Је споЈена нормалннм колосеком са железнпчком станицом у Славонском Броду. На фабрнчком терену налази се н радннчка колоннја од 13 кућа. Д. СТАЈНЋ

Гвозденр мостовске конструкције

ОДЛИКОВАЊЕ Њ. СВ. ПАТРИЈАРХА ВАРНАВЕ највишим бугарским орденом

Њ. Св. Патрнјарх Варнава са бугарскнм носланнком г. Караџово.м за време ручка

Јуче је у оквиру ннтнмне свечаностн у патријаршиском двору посланик Бугарске,

постану стена мира н своЈе (;реће. После првдаје одличја Њ.

Дечко Караџов предао најви- Св" * Патриј^рх ^Варнава^прире^ ше б>тарско одликовање Њ., д И0 ј е руцаи у част б\тарског Св. Патријарху Варнави. 1 У 12.30 часова у подне заједно са свима чиновницима бугарског посланства дошас је г. Караџов у парнјаршиј-1 ски двор. У присуству свих ар- ј хијереја г. Караџов је једним пригодним говором поздравио Њ. Светост. Једном успешном паралелом из Јеванђелл нстакао је велике заслуге нашег патријарха на делу зближен»а двају братских народа н зато му је у име Њ. В. Цара Бориса предао Крст св. Александра који је својом руком обавио око врата Њ. Св. Патријарха. Њ. Св. Патрнјарх Варнава захвалио се топлнм речнма подвлачећн да ће и дал>е са истим полетом радитн да ее два владара, две цркве и два народа што внше приближе да

Костурн новнх београдскнх трамваја

Камен за оправку квнала у Ћердапу купљен у Србнјн | Доњн Мнлановац, 30 новем| бра. — 300 кубннх метара ло.мл.-. ; ног камсна набавиће на месту | ј Гребен - Власац код Доњег Мн- | ј лановца румунско друштво А. 1 П. Ф (Ђердапска администрацнј Ја из Оршаве*. Овај камен којн Ј Је купљсн јавном лицитациЈом употребиће се за оправке у ЂерI дапу.

Конференцнја Савеза прнватннх намештеннка на Сушаку Сушак, 80 иовембра. — Јуче је на Сушаку одржана обласна кон ференција Савеза приватних намештеннка. Конференцијн су прнсуствовали 24 делегата градова. у којима постоји Савез приватннх намештеннкаКонференцнја је решазала о питањима отварања и затварања радња, радном времену, пензионом осигурању, законском регулнсању радних односа, тарнфској акцнјн и на крају о питањима агитације органнзацноног рада. За решавање ових пнтања нзабране су епецнјалне комисије, које су поднеле своје извештаје после којнх су донете резолуцнје у којим се тражн решење свих наведених питања у циљу побољшања положаја приватних иамештеника.

Конференцнја је изра знање Краљевској влад» ној акцији на ограпнчав ћн великих нн,ч _.Ч ТрНЈ. 1

Савеза при: на Сушаку

до Кастве. (Време)