Време, 01. 12. 1936., стр. 6
СГРАНА в
ВРЕМЕ
Р И В Р Е Д
Уторак. ј . децемиар ј.»оо
О
Унапређење дрвета
извоза
Нславно је у Бсограду одржана конферениија трговаиа и индустријалаца дрветом. Циљ конферениије био је да се постигне остваривање јединственог става наше привреде по питањима извоза. Мора се одмах нагласити да
повекањц је у уској вези са општим повскањсм приврсдне делатности. За наше прилике значајно је интсресовањс снглсских увозника који су досад највишс куповали у Русији. Али овом приликом кемо на-
у том погледу нијс постигнут ' поменути поново да наш извоз жслени споразум. Узрок је сва- дрвета много пати од девизних
Лшшдација земљарадничкнх дугова и задругарство Положај задруга после Уредбе
како што су интсреси по]сдидих група оили супротни. Прстставниуи извозника дрвета из Словеначкс били су
поставили захтсв да се итали- ј јсви, ниски извознички клиринјанско тржиште углавном ре- шкц течајсви и слично. Уоста• вервише за н>их. Тај захтев је, ! лом претставници наше привре■ сасвим оправдано, наишао на отпор босанских извозника дрвета. Поосл тога Удоижења индистријалаиа и трговаиа дрвстом са тсриторије Савске бановине иступили су са својим захтевима, који сс разликују од заједничког става претставника приврсдс дрвета Босне, Горског Котара и Словеначке. Иссумњиво јс сигурно да јс наша привреда дрвета доведена санкција.ча у врло тежак положај и да су губиии били мнатни. Али истовремено јс потрсбно нагласити да су послсдииа санкиија биле само погоршанс специфичним приликама у нашој приврсди дрвета. Мсђутим, сада су сс приликс знатно поболшалс и може се са извесношку очекивати побол>шање. То поболшање долази од болих околности које сад владају на мсђународном тржишту довета. Као прва чињенииа се запажа релативно висок ниво иена. Иа овогодишњим јесењим лицитацијама дрвста у Шведској постигнуте су цене којс надмашују прошлогодишње за близу 50%. Исто тако запажа се скок цсна и на осталим тржиштима. Друга поволна чињсница је да уместо ранијег хаоса сада је на европском тржишту постигнут споразум извозничких зсмала. Код тог споразума је важно да избегава да тговишава иена на нерационалну висину, која би довела до опадања потрошњс. Трека поволна чињеница јс да сс запажа опште повеНање потрошњс дрвета. Разлог овом
Доношењем Уредбе о лизндацији земл>орадничких ;угзва решено је једно ван>едно значајно прнвредно гитање- »Време« се обратило 1а наше стручњаке из поје(иних привредних грана. Да гао доносимо чланак г. др. V. Новакоонћа. управннка Земал>ског савеза задруга за Т. Л; лвроднн К| ОДНТПитањс лнквндације земл.о, чнчких лугова повлачнло се лрвста сџ и шмкм., захтсес Ја им сс ш том поглсли «м4е У м , ра14а олл11г8ле љвгово сусрет, Сматра.по да би то би- коначно решење. немајући одло корисно, кпко за њих тако важностн да га пресеку. Засл>'и за наш девизни сток и цслу га је двнашње Крал.евске владв привреду. | да је увндела, колике штете од
тешкоћа ко)с сс испрсчавају треНина девиза којс сс продају Народној банци по нижим течајевима, разни динарски теча-
тога настају, не само заинтере-. ки* новчаник звода. који су зе> сованнм креднтним установама ј мљорадничке менице добијали
Скупптша Сашма српских »о.м.коралиичких ^ицругн у Ионом Саду
Пет мклнона динара за санацију земљорадничких Задруга у Војводини
Новн Сад, 30 новембра. — Данас пре подне у великој сали Радничке коморе одржана је скуппггина новосадског Савеза српскнх земљорадничких задруга. За скупштнну је владало велнко ннтересовање . јер је одлуком Мннистарског савета, а на основу предлога Министра пољопрнвреде и вода г. Светозара 1 Станковића држава пружнла помоћ савезу од б милнона дннара за санацију. Од гостиЈу скупштнни су присуствовали г- Влада Вујновнћ начелник Мннистарства пољопривреде, инжењер г. Богдан Јаракула вишн саветник Банске управе, г- Светолик Симеововић саветник пољопривредног одел>ења, др- Мнлош Петровић. претседник Новосадске општине<- г. др. Августин |уретнћ од стране Главног задр>-жног савеза нз Београда, г. г- Ћорће Сго-
КОЛИКО СЕ ТРОШИ У СВЕТУ на наоружање
Новембарскн нндекс ..Њујорк Граст Ко." доноси интересантне податке о наор>*жању. Поређујућн данашње наоружање са наоружењем непосредно пред и одмах после Светског рата доби. ја се јасна слика на каквој количинн топова, граната, тенкова н другог ратног материјала почнва данашњв мнр. 1914 године дале су за своје наоружање. тадашњих шест највећих светских сила: С. А. Д., Немачка, Енглеска. Јапан. Фран. цуска делара;
намењене војсци нзносиле су у С. А. Д. 710 мнл. долара, Енглеској 454 м. д.. Француској 701 м. д.. Немачкој 360 м. д., Италнјн 355 м. д. н у Јапану 269 м. д. Укупно 2.879 м. д. Нарочиту пажњу привлачн Совјетска Руснја. 1934 год. издала је она у војне сврхе 5000 мнлиона рубаља што чини око 1000 м. долара, а у годнни 1935 цени се да је ова сума повећана на 8000 мил. руб&ља.
јић, Лука Летић и Марнн Главнна у нме Савеза аграрннх заједница, г. Франц Ристер директор Савеза немачких задруга, г- Андрија Хес од стране Са> веза набавл.ачких задруга. Попгго је досадашњи претседник сенатор г- Дака Поповић раније поднео оставку. то је СК7П штннн претседавар најстарији члан управе по годннама протојереј г Д>тпан Јовановнћ. из Врачев Гаја. Отвлрајући ск>*ппггину г. Јовановнћ је истакао да је задругарство у овим крајевнма створено пре четрдесет година са задатком да од нашег земл>орадника створи вредног н чуварног задругара- Кроз задругарство он је васпитан да чува своју зомљу и да је не исп;/пгга из руку. После рата нзменуле су- се прилнке. Много што шта се покварнло и Савез је без своје крнвнце дошао у тежак положај. Да се чувала она старв предратна традиција, можда не би бнло такоПотом су прочнтани поздравнн телеграми. Пошто је затим претседавајућн констатовао да нма 180 верифицираних делегата и да скуп штина може пуноважно да ради, добио је реч управник Савеза гТрива Крстоношић. који је предложио да се извештаји. пошто су оштампани. не читају, а исто тако да се не води диск\'сија, попгго су сви извештајн на синоћној претконференцијн продискутовани. Скупштнна је без дискусије примила све илвешта- ] је и дала разрешницу Том приликом г Крстоношнћ је прочитао и акт о одлуци Министарског савета за санацију овога
и дужннцима него н целокупном нашем кредитном организму. па решила да то питање једннм одлучним гестом скнне с дневног реда. Утврћујући основна начела бу дуће Уредбе. меродавни су сталн на нсправно гледиште. да дуговр земл>орлдника требп гнести на меру која одговара сннженој вредности њнхове имовине и смањеној способностн плаћања, а да се не оштети јавни кре дит и не повреде интереси штедиша који су. преко новчаних усталова — задруга и банака стварали капитал за кредитовање привреде, па н земљорадннка- Ннје нам тачно познат поступак око' изпаћивања ове Уредбе, али судећи по резултату. примећујемо да јој није претходнло довољно детаљно проучавање проблема и да су ради тога промакле неке одредбе које ннсу довољно јасне или чији се ефеј кат није никако предвићао. С друге стране. сувише се јасно осећа у Уредби сарадња велиПлаћање транзнтннх трошкова кроз Немачку ј Нацнонални комнтет ЈугослоI венско-немачке трговачке коморе у Београду прнмно је од девизне централе Рајха следећу вест: Како у немачким тако и у југословенскнм трговачкнм круговима Јављала се у више махова сумња да лн се транзитна роба, коју немачки транзитни трговци увозе у Југославију. може платитн путем немачко-јлтоот^нског клиринга то. впља напоменути, да се у немачко-југословенском клирингу, као и у свима платним споразумнма у опште које је Немачка закључила. не предвиђа плаћање транзитне робе. У томе смнслу наређује се у распису девизне централе Ра}ха од 4 новембра 1936. да се обострана трапзнтна трговина има обављатн ван клнринга. Према томе се немачким транзнтннм трговцима начелно забрањује да врше своје наплате преко клиринга. Да би се избегле тешкоће и губицн неопходно је потребно како за немачког транзитног трговца тако н за југословенског увозника. да се пре закључења тпанзитног посла увере. да ли ће Наподна банка Југосл&вије ставити на расположење девизе за \-воз ове робе. Ако она ово олбије да учинн, онда је целнсходније за обе стране ,да одуетану од чакључења посла.
БЕРЗ А Ефенти: мирни Девизе: непромењене Продунти: пријатни
Расходи у сврху наоружања Италнја 1.706 милнона ј према укупним државним расхо- ј Савеза, који је данас лнчно додесет година доцније. јднма нзгледају 1935 године про-
т.ј. 1924 године скоро исто толи- (центуално овако: у Јапаиу ко. 1-873 мил. долара. а 1934 го- јод укупног расхода били су војдине издале су 2.740 мил. долара , ни расходн. у Фрапцуској 22%, нли 60% више него 1914, одпоспо Цталнји 197с. С. А. Д. 19%, Ен50% више него 1924 годипе. за глеској 199е, Русији 10%. (Овај своје наоружање. 1 малв процент у Русији. иако она
Алн 1934 године је тек почело данашње наоружање. Те године су С. А. Д., Француска и Италија издале за наоружање двапута
нздаје у сврху наеружања веома велике суме, произнлази из нарочнте структуре њене привреде). нео начелник г. Вујновић- Ск>*пштина одушевљено поздоавља чита^-е птгогп дкти. и а кпр < у . " о пгго је дневни ред био исцрпен. претседавајући г Јовангвчћ одаје ппизнање уппавнику Савеза г. Костоношићу. којн ни у најтежим даипма ниТе маттаксао. него се борио за задружну стварУправа је попуњенп овим члановнма: г. г Бпшко Томашев нз Велике Кикинпе. Стеван !Г®тић из Ночог С""Ч М"1\п-нч из Сремске Каменице и Божа Ћирић из Еп-течика. а у Надзорни олбоо: Оевпч Тепавнић из Патићев" " Мтпв Јовановић из Црепаје- (Вроме)
Извоз бакра бнће ове годнне оекорцан Према званичним подацима. извоз бакра у октобру био је 3.025 тона у вредности 29.8 милиона динара. УкЈТЈан извоз бакра за 10 месеци о. г. изнео је 32.308 тона у вредности 304.9 милионз динара. Ако се узме дз ће нзвоз бакра у овој години пребацити 360 милиона динар игто према раннјим годинама претставља осетно повећање. Извоз бакра за последњи* пет година био је у мнлионима динара 1932 1933 1934 1935 1936 (10 м.)
247.5 293 0 347.5 340 2 304 2
већу суму него пред Светски рат. Међутим. од 1935 годнне наоГодине 1935 буџетске позиције ружжње је расло џиновским ко; рацима и н пр. у Јапану на војне циљеве предвићено је за 360Г ОТПНСа 1936-37 годину 46% свнх расхода. I Као што се из горњих податаземљорадннчкнх дугова а види звнашње светско нвооу . Добровољачка задруга у жање далеко је претекло пред. . !ратно. Војни расходи у буџетиСарајеву смањује | ма ве ликих сила толико су се Нови грчко-нталнјанскн вредност удела за 25% повећали да достижу фанта- , " _ 1 'стичне суме. При томе треба иСарајево. 30 новембра. мати у виду да је свакн долар Синоћ је одржана годишња ут роше н на наоружање изгубск>т!штина Добровољачке за-1 л>ен. Али је такво стање баснодруге, која је сазвана да реша-1 словно скупог спремања ипак јевтиније него сам рат. који бн се још могао спречити добром привредном политиком.
иајвећим делом путем реесконта. а остатак свог капитала улагали у друге послове; они су успелн да заштите своје интересе на штету провинциских завода, који су кредитовали такорећи искључиво земљораднике. дајућв нм зајмове непосредно- Исто тако није вођено довољно рачуна о нарочитим прилнкама у задру гарству. па је н- пр. капитал из удела и резервних фондова у задрузи изједначен са капиталом акционарског друпггва, мв да је опште познато да задружни удео, па и недељивн задружни резернн фонд, има правно и стварно сасвим други карактер него капитал од акција. У погледу задруга за пољопривредни кредит. Уредба је створила изузетан режим и признала њиховим дужннцима само 25отписа, полазећи вероватно са исправног гледишта, да су се дужници код ових задруга користили кредитом по каматној стопи много нижој од оне које су у исто време наплаћивали новчвни заводи. Само је ипак то изузнмање од општег правила унето у Уредбу у облику који је д 4 " повода разноли*"1М •П'"'"'«** •• Л ТТО V* О.Тносни члан. Уредбе прописан Правилннк '?и1е одродбе задруге за пољопоивредни кредит не могу прихватити. јер смвтрају да не одговарају прописима Уредб* и да с\'. једним делом. Кекогод ће посао на спровоћ<?:»-\' Уредбе бити огроман и задЧвати нарочито велике тешкоће задотгамв. ко^е не располажу стпучним чиноииицима већ им послове воде као секретариблагатици већином земљорад ници илн учитељи и свепггеници. треба ипак свим силама насто1атн да се он пгго пре и што боље сввлада- Тиме ће се и у задттама ствооити јелнп пречтпћено стање које може послгжити као полазна тачка за ожинљавање њиховог будућег ра^ч. Али у вези с тим се појављује једно тгои.е капиталне вчжности: шта ће бити са земљооад ничким крелитом уошпте. ако се задп\*гамп не привелу нов? новчана г-^тства у довољним износ«ма- Ппиватни новчани за води ће всповатно. под утиском нетавне пропутости. кроз иззе#; сно дтже воеме затварати врата ппед з"мљорапницима који траже заЈмове; тавне ноичане установе. са изузетком Привилеговане аграрне бвнке која сад цоЛ<"<» мање виттте ка^актеп ликвилчпионе установе. нису се ни до сада — према делокругу свог пословања — могле посвећивати непосредном кредитовац<у г"тних земљлпаднш-*а- Ппео1» *тп У1р 'ОТП «4мећу задружног и зеленашког -прднта. Земљорадннк би знао тпта ће да биоа. вли хоће ли м\' бити ТП тп дуће коедитне н привредне политике која ће се у нашој земљи водитиР—Г—'Г1 Т»р 5^ттамп Г*игурнн. да ће она ии путем снажењч земљопадничк-г зтпужног кгедита: у томе сл^чаН* гледали бисм" мипно V будгћност Др. А. НОВДКОВИТ-
На данашњем берзанском еастанку ефектно тржиште било је мирно. Тс:1денција мирна. Промет Је изнео 533.000 дннара. Ратни штста рађена доста жив^ по непромењеном течају. Такође и 6% дн.1 иатннскн среди>и. крупни и ситни рађени су живље по нешто такшем течаЈу. Доларски заЈнови нису рађени. У понуди и тражљи Т% Блер )'е оетао непромењен. Код 8П Б.теоа и 7% Селнгмана само понуда Је код првог попустнла. код другог скочнла. Од акцнЈа П. А. Б. Је рађена нешто више него обично по чвршћем течаЈу. Иародиа банка без посла. У пон\'дн и тражњи непромењена. Београдека ладруга само тражња непромењена. Девнгшо тржнште сасвим Је мирно. Промет Је бно вопо слаб. Изнео Је 3.501.000 динара. Фуптш Је рађена по 241.50 динаоа. као н поетходног састанка. свега 100 ф. Компензирано 7377 ф. Марка Је рађена прво по 14 динара. затим по 13.99 дин. Тенденција лабава. Укупно Је рађено 100.000 м. Остала Је понуда по 13.99 дннара. За медио н \лтнмо децембар само понуда по 13.95. односно 13.85 дннара. Шнлинг Је рађен по Једном теча1у 8 55 днн. за шилинг. Свега рађено 3000 шилинга. Остала 1е пон\-да по 8.55 дннара Лнра (упутннце V клиринг) непромењена. Само повуда по 2.55 днн. за ли"-. без посла. Гпчкн боновн живо рађени по 32 дин. за 100 драхмн. Укупно рађено 350.000 драхми. Компснзирано 1е Парплп 28.500 Фр. и Н»-јорка долара. Пшеница паритет Ливерпул ј била је данас око 148 динара. ј Пшеница паритет Ротердам I била је данас по 152-50 динара. БВОГРАДСКА БЕРЗА Београд. 30 новембра Ефектп У заградн промене према претходном састанку Рађеио ТечаЈ Колнчнна 6<~с бегл 2500 67.75 1— 0.25' 17 хнл>. в«Г с далм 500 65 — (4- 0.25) 50 хиљ. 1000 66.— (=) 200 хнл>. 5000 67.55 (— 0.051 50 хил>. Р. штета 377,— ( = > 600 ком. П. А'. Б. 196.50(4- 1 —> 100 ком. 19«.— (4- 0.50» ->«0 ком. Понула — тражња 8% Блер —.— 86.7Гс Блер 77,— 76.50 7°с Селнгман —.— 89.7Г С стабилизационн —.— 84.50 б^с беглуци, 500 2500 5000 6% л&лматин., 500 1000 5000 Ратна штета Народна банка Београдска зал-
Брисел
28.97
(4-
0.005)
Мнлано
93.06
(-»-
0.03)
Мадрнд
58.5
(=.
0.05)
Амстердам
9.01 •.
| 4-
Берлин
12.18
(—
0.01)
Беч
26.125
(=
Дипнх
21.315
(—
0.0025)
Штокхолм
19.39С
(—
Осло
19.9
(=
Копенхаген
22.4
(=
СофиЈа
400.—
(=
Праг
138.3 8
(—
Варшава
26.—
(=
Будимџешта
26.75
ЦИРИШКА БЕРЗА Цнрих, 30 нов., 11.45 1 Београд Парнз ЈТондон ЊуЈорк Брисел Мнлано Амстердам Берлин Беч Беч пспл. течаЈ 81.25 Продуктне берзе
10.—
<=)
20.27
(— 0.00125)
21.315
(=)
4.3525
(=)
73.55
(— 0.025)
22.925
(=)
236.25
(-4- 0.15)
174.90
(— 0.10)
76.85
(— 0.20)
67.63 69.60 64.90 66.67.50 П. А. Б.
ва о стању које Је настало после најновије уредбе о ликвидацији земл>орадничких дугова. Скупштина је била врло добро посећена и решавано је питање покрића отписаних земљорадничких дугова и измене задружних правила. Скупштина је закључила да се од старнх удела смањи вредност за 25"г и да се с тим отписом покрије једна половина штете, која настаје за Задругу због сел>ачких меница. док Привнлегована аграрна банка преузима једну половину сељачких дугова, и отвара текући рачун Добровол»ачкој задрузи. Затим је закључено да отказ на уделе треба да се прима само на 14 година. јер је толнки рок остављен и од етране Привнлеговане аграрне банке за ону половину сељачких дугова. (Време)
Љубљапскн сајмови у 1937 годинн Пролетњи сајам биће од 5 до ј Н н питање плаћања робе.
трговински уговор Атнна, 30 новембра- — Министарство привреде објављује одредбе грчко - италијанског трговинског уговора, који је био закључен у Риму 7 новембра 1936. Уговор важн до 31 децембрн 1936. Уговором предвиђа се општи клнрннг банака. којим има да се уреди на једној странн питање клириншкнх салда пре спровођења санкција н на другој стракоја 14 јуна. јесењи од 1 до 12 сеп-1 С е лиферује на основу новог утембра. Прољетном сајму биће говора Иарочите одредбе урепрнкљученч изложба словенач- ђују стварање кредита или аког новинарства, а зв јесен су ј контацију. алн то само онда ако предвиђене: државна лоаачка ј се предложи дозвола за увоз изложба. изложба ловачких паса I ка о и да су трошкови трговачн спјртско-рнбарска изложба. ј К ог посредннка нлн заступннкн плаћенн. Најважннја тачка новог угоСтан»е нашег клиринга вора јесте одредба да је извоз р осигуран против падања курсеса 1 рчком ва д^-жннци се тек онда ослоНа дан 25 новембра 1936 г сал- бађију обавеза. ако у потпуности до грчко-југословенскнх бонова исплаћују поверноце по оном у оптицају изнео је 41.275.754.55 »трсу коЈи Је важио нп дан скла драхмн. Салдо блокнпаннх по- пања уговора. ако не постоЈп натраживања код Ррчн«* банке нз- рочитп уговор о курсунео Је на исти дан 36,008.503,20 Приватнн компензациони подннара словн дозвољени су и у будуће
Још шест банака ^атражнло је заштиту у току новембра У току овога месеца затражило је заштиту 6 новчаних ззво- ј да. Од њих је 5 пријавнло одла- ј гање плаћања, а 1 ванстечајну! лнквндацију. Одлагање плаћања тражиле I су и добиле ове банке: Банкарско-трговачко а. д. у Веограду, од 2 о. м. Упска штедионица. Уб. Дринска бановнна, од 4 о. м. Земаљска банка У Београду. од 7 о. м. Ззјечарска задруга. Зајечар, од 9 о. м Хрватска католичка штедноница. Нова Градишка. Савска бановнна од 26 о. м. Ванстечајну лнквидациЈу тражнла је и добнла Српска кредитна банка у Кључу н то од
Днректиа тарвфа за Пољску Данас ступа на снагу днрсктна мећународна тарнфа за саобраћај путника, пртљага и експресне робе измећу Ј\*гославије и Пољске.
Л\трнЈскн лоз Душнски лоз Црвеног крста лоз ДРВНЛР V Лондон Берлнн Беч Милаво Солун Дгвн.-.г ЊуЈоок Лондон Женева Праг Милано Аметердам Парнз Берлнн Брисел Варшава
66.50 67.75 69.75 о5.66.25 67.75 377.50 377. 050 - 6980.—.— 5600197.- 196.—105.— —.— 15.30.— 26 лободном промету 241.50 (=) 1499.32 (— 0.68) 855.— (— 1.—) пон. 255 —
32.-
(=)
римом 28.5' 4342.32 — 4306 214.17 = 212.11 1003.52 = 996.45 154.54 = 153.44 230.78 = 227.70 369.25 4- 2354.65 203.41 - 201.97 1755.91 - 1742.03 738.01 - 732.95 821.23 = 814.72
Долар за обрач\ н 4324.16 . Девнзе у глободном промету ван берзе Лон~он 242 ЊуЈорк 49.50 Женева 11.40 Париз 2.30 Берлин 14.05
ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА 0 иовембра промет 1
Аграрна реформа у Албаннјн
Ценовннк за обезбеђење валуте прн извозу робе Јучерашње „Службене новнне" објавнле су ценовник по коме ће се вршити обезбећење валуте при извозу робе од 1 до 15 децембра 1936 годнне.
Тнрана. 30 новембра. - Аграрна реформа у АлбаниЈн почела је постепено да се спроводи. Тако је последњих дана 113 албанских породнца. коЈе су се уселиле у АлбаннЈу нз иностранства. добило земљу у разним крајевима. Велики део ових емиграната настањен Је у Сукту на бившем приватном добру Краља Зога, коЈн Је ово добро поклонно у сврху насел»авања селлка. Већ крајем 1936 годнне има да 41 се у сврху аграрне реформе ј раздели мећу сељаке 10.000 хек| тара земље. Куће на овнм земј љиштнма изграднће се о држав-
Званнчнн течајеви за децембар 1936 „Службене новнне" под Јуче рашњим датумом • доносе течајеве по којнма ће се, радн правилне наплате такса по Закону о таксама н одрећнвања надлежностн прн суђењу. прерачунаватн на вредност динара све псправе које гласе на злато нлн страну монету.
ном трошку.
Загреб. Девнзе у глободиох Беч 856.50 Грчки бонови 31.875 Берлнн 1398.50 Берлин. 15 децембар '390.Берлнн, ултнмо децемб; 489,Мнлано, пон\да ''•бО.Лондон '2.50 Тенденцнја непромење -~т 2,410.263 динара. Ефектн Ратна штета 376—380 7«« стабнлнзацнони 84 тр; Т~с инвеетнционн 85—85.75 4^г аграр. обвезн. 50—52 8°- Блеров 56.625 траж. 7** Блеров 76.50— 77 50 7<> Селигман 88.50 траж. 6<~с бегл\"цн 69—70 б^с далматннке 64.75—65.50 Народна банка 7100 траж. П. А. Б. 192—195 ТенденцнЈа чврста. проме чанае. АкцнЈе Даница 40 траж. Гутман 52—55 Бечкерек, Шећерана 700—90 Шоћерана Оснјек 156—160 Јадранска пловидба 350 тра> Осјечка љеваона 120—180 Изнс 25 траж. Рагузеа 260 траж. Трбовље 245—280 1 децембра о. г. берзп пе због празника. ЛОНДОНСКА БЕРЗА Лондон. 30 нов.. 11.45 час. Београд 212.5 (=) Парнз 105.15 (=) ЊуЈорк 4.89 7 8 (- 0.00 2 8'
Бгоград. 30 новембра На продуктном тржишту тендевција код пшенице приЈатннЈа а код кукуруза непромењена. Закључено: пшекнпе: СрбиЈа 140 (1 ваг.). Сава 158.50 (10 ваг.), БегеЈ 161 (10 ваг.), Тиса 161 (20 ваг.»: кукуРЈ -з: парнтет ПпђнЈа 82 (9 в '. за Јануар 74 (2 ваг.), Дунав 87 (21 в.) овас: СрбиЈа 97 (1 в.>: раж: Дунав 120: пасу.н: СрбиЈа 200 (1 в.); мекнп-е: Дунав 82.50 ( 4.5 в.) Укупав обвт 79.5 вагона. НОВОСАДГКА ПРОДУКТНА БЕРЗА Новн Сад, 30 новембра Пшглнца >еве 78 кгр.): бачка лађа Тнса н лађа БегеЈ 161—162. славонска. сремска н бачка 155—156, сремска лађа Сава в бачка лаћа Канал 158—160. баватска в бачка лађа Дунав 160—161. сремска лађа Дунав 159—161. Зоб: бачка. сремска н славонска 104—106. Раж: бачка 125—127.50. -Јечам: бачкн и срем скн 64 кг. 115—120. бачкн н сремскн пролећњи 68 кг. 122.50—125. Кукуруз: бачки н сремскн вови гарант. квалитет 71—73. баватскв вови гарант. квалитет 69—71. сремскн нови сушени, ИнђнЈа 83—84. Брашио: бачко банатско Ог Огт 237.50—247.50. бр. 2 217.50-227.50. бр. 5 197.50207.50. бр. 6 177.50—187.50. бр. 7 140 —150, бр. 8 106—110: сремско в славонско Ог Огг 232.50—242.50, бр. 2 212.50—222.50, бр. 5 192.50—202.50. бр. 6 172.50—182.50, бр 7 140—150. бр. 8 105—110. Пасул>: бачки белн без вређа н сремски 215—220. бачки белн са вређама. лађа 225—230. >Гекнн.е : (\- врећама од Јуте) бачке лађа 80—81. бачке, соемске в бакатске 75—80. Маст: у кантама п? 25 кгр. бр\то за нето 1180—12СЛ. ТенденциЈа непромењена а^омет средњн. 1 децемСра о. г. оерза Не рпдп због празппка. СКОП.БАНСКА ПРОДУКТНА БЕРЗА Скопл>е. 30 новембра Пшеница: косовска (75. 3-4%) 125 — 128, кумановска (76. 3-4%) 133135, овчепољска (75. 3-4*4) 138—140. Јечам: косовскн решетан (2-3®*> 93—94. Зоб: косовска (40. 3-4<~<-> 9495. Раж: кумановска 115—117. Кукуруз: косовски снтан ппуга К. Мнтровнца—Урошевац 72—74. Паеуљ: тетовскн крупав новн (3-4®^» Скопље 280. пећскн кр\-пав нова (ЗЧ**) Кос. Мнтровнца 300. косовскн ситни нови (3-4«с) \*тов етан. 190—195. Братно: Ог^ бело хлебао 254—259. бр 2 средн>е хлебно 246251, бр. 3 б боље црно 239—244. бр. 6 црно хлебно 222—226. Мекише: крупне франко ваг. Скопље 70, снтне бр. 8 фоанко ваг. Скопље 90 Семеље: маково семе (3-4^) франхо гтов. стан. 360—365. сузамово 365—370. Пноннач: кочанскн глазноан (ђоанко Кочане 400—405. кочански обичан франко Кочане 390—395. ТенденцнЈа непромењена. ННОСТРАНЕ ПГОДУКТНЕ БЕРЗЕ Лнверпул. 30 новембра : дец. 8.5 3 4 март 8.11 4
Пшеннца: мај 8.0 1 2. Буднмпешта 40 новембра Кукуруз: маЈ закљ. 12 26-28-25. сл\жб. 12.25-26. Ротердам. 30 новембра Пшепнца: 1ан. 7.45. март 7.47 14. мај 7 55. јули 7.60. Кукуруз: Јан. 90.75. март 92.75. маЈ 93. 1улп 92. Чнкаго. 30 новембра Пшенниа: ■*ец. 120-25. мај 118.25. Јулн 107 875 Виннпег. 30 новембоа Пшенинч - пец. 109.125. ма1 110.875 1\лн 109.50. ПАРИСКА БЕРЗА (Од нашег ста.\ног дописника) Париз. 30 новембра (ТелеФовскн нзвеш 1). — На данашн.е* састанку Париске берзе тендевцнЈа Је бнла врло чврста. Скоро св« вредностн с\- скочиле Ренте су добиле 1.60—1.80 поена Нотиоали су: 27-Х1 Франц^-ске ренте 4% 91.50 91.7! Банк де Паон 1240 - 1349.Ннион д" Електоиснте 425.-
Килмаи . Ранд МаЈнс Тоефилери дн Авр Шел , Голдфилдс > Канаднан ПасиФиСрп. зајам 1895 4 1902 4*"с 1906 4'*. с 1909 4 v.«" 1913 5»-с Стабнлнзац 1931 7%
653 - 705.958.— 967.806.— »4630.- 635.553 - 558796,- 303» 127.- 185'25.— 128•15.- 116.16,- 116.: ^ (22.-
Од 1 децсмбра у Рссторану „КАСИН А"
I
41 ВЕСЕЛО ВЕЧЕ"
Фамилијаран артистички програм >5509 У Л А 3 Б Е С II Л
Почвтак у 9.50 Т А II