Време, 27. 04. 1937., стр. 13

Уторак, 27 април 1937

СГРЛНА 13

РОМАН ОД ГИНЕ КАУС

24 — Ирена ми је писала да 6и Лота могла са... — он не довршн реченицу. — Зар је сасвим сама са н»им у позори1пту ? А шта вели на то господнн вереннк ? — Сам барон је тражио да 8ду заједно у позориште. Сем *ога Мартнн сутра иде на фронт и. најзад, човек може да се сасвнм поузда у њега. Александар се гласно и гадно насмејао: — Имате ли ви појма шта то вначи пћи сутра на фронт? А шта значн кад младић има саио двадесет година? То више

Лота нпје видела у таквом расположењу. Ннсам хтела ни да јој причам о тој чудној посети. Зато сам склонила другу шол.у, распремила сто и пошла у своју собу. Са мог прозора могла сам видети Лоту кад буде дошла. Вече је бнло пријатно. топло, право летње вече. Осећао се у ваздуху мирис ораховог лишћа. Сат са оближње цркве откуцао је равно једанаест часова. Сад је претстава сигурно била већ завршена. Кроз двадесет пет минута морала је да наиће Лота.

ве зна ни барон Рид, Т\1ла! Да се поузда у њега? Зато што не краде сребрне кашике и не фалсификује менице? Он је скочио са свог места и као луд шетао горе-доле по соби. Иако Јчшште нисам знала шта је тб. ипак сам могла да закл>учим да је Александар л»убоморан. На барона, који је кроз врло кратко време требало да постане Лотин муж, није био ни најмање љубоморан, али зато на Мартина, који је смео једно вече сам са њом да оде у позориште!! То је додуше врло чудно, али знам да је тачно. — Ја се ништа не бојим, рекох. Ја познајем Мартина, а ти га не знаш. Уосталом. Лота ће кроз пола сата бити ту... Прнчај ми сада о твојнм плавовима. Шта ћеш зидати, кад се вратиш са фронта? Александар је испразнио своју лулу и тако снажно њоме треснуо о сто да сам мислила да ће прснути: — Ништа! Још увек није престајао да шета по соби као днвла звер: — Ко данас још може да зида — упита поново. — Л»уди су толнко већ исцеђени, сва, и последња уштеђевина одузета им је и претворена у барут. Оно неколико ратом обогаћених, да, ти могу да зидају. Али ја не желим њима да зидам. Њима ништа није довољно скупо. Они немају довол>но времена да зарађени новац претворе у нешто сигурније и много им се жури. За њих не могу да зидам. Ето, зато сам мислио да је најбол»е да опет одем на фронт... Постајао је све нервознији и пргави ји. Најзад је рекао — Нема никаквог с мисла да чекам на Лоту. Вол»е је да одем и да се испавам. Останите здраво, до виђења! Уствари била сам врло задовол»на што је отишао и што га

Александар ме је својим причама ипак пореметно нз равнотеже. Провела оам, доста непријатно, пола сата иза таНких завеса кроз које сам ја могла да видим све на улицн, а да мене са улнце не виде. Лота се појавила тачно на време. Приметила сам је већ и на веће даљине. Носила је преко руке капут, јер сам је натерала да га понесе нако није било ни најмање хладно. Мартнн је ишао поред ње. Изгледало је да обоје ћуте. Ишли су врло споро низ улицу. Да сам хтела да се нагнем кроз прозор могла сам добро да чујем шта говоре и како се опраштају. Али то нисам хтела да учиним. Можда Је била моја дужност да пазим на сваку реч Лотину, да пазим да јој се ништа озбиљно не догоди, алн нисам имала смелости да прислушкујем и да се мешам у ствари које су задипале у најинтимнија осећања једног дивног младића, који ће сутра да оде на фронт, и који се можда отуда више никада неће вратити. Зато сам се повукла са свог места и пришла столу. Војала сам се да би се оно двоје на растанку могли пољубити, а ја нисам хтела да будем сведок тог пољупца. Легла сам у кревет. После врло кратког времена чула сам како се врата откључава^у, затим закључавају и одмах потом сам — заспала. Сутрадан, при доручку, испричала сам Лоти о чудној ноћној посети Александра, али је изгледало да је све то ништа не занима. Била је необично бледа и страшно расејана. Нисам више хтела да јој сметам и пођох из собе. У том моменту телефонирала је Лнзбет. Била је запањена кад је чула да је Александар у Бечу и да није дошао да је посети. И мене .је то изненадило, зато

I сам се вратила код Лоте у Со|бу и упитала: — Зар ти то не изгледа мало чудновато? Изгледало је да Лота мора прилично да се напреже да би ми одговорила. Најзад ипак рече: — Па, биће да није хтео да 1е узнемирава тако доцкан. Можда је прошао поред њенс куће и *пдео да је светлост већ угашена. Та претпоставка учинила ми се врло могућна, нарочито обзиром на располо;чење у којем 1е Александар отишао од нас. Он је сигурно само тражио неки разлог да не оде код сестре, како би могао да се набије V неку малу крчму и да пије. — Зашто уопште мислиш на то? — упита поново Лота. Мв сви знамо да он пати од неких бубица, и то је све. Док је говорила, држала је у руци жуту свилену ципелу коју је већ пре тога носила, и чистила бензином потпетицу. — Где св успела синоћ да испрљаш ципелу? — упитала сам је. — Ишла сам са Мартином кроз паок! — одговори Лота. — Па ни у парку иема блата по том дивном времену. — Е, баш су поЛивали, одговори мрзовољно Лота и окрену ми леђа. То мн се учинило сасвим могућно. Зато нисам више ништа запиткивала. Нн следе« ћих десетак дана ништа се нарочито није десило. Лота је редовно одлааила у радњу, барон је просто затрпавао поклонима и љубазностима, а од Мартина смо добили једну карту из неког италијанског села: јавља нам да ће ту морати да проведе три, четири недеље пре него што крене на фронт. Једне недеље барон је са нама вечерао. После вечере

се појавио Хслмут и његов отац је био просто одушевљен што је непозват и из сопствене побуде, дошао овамо одуставши од својих ноћних излета. — Ићи ћемо у бар, рече барон, да ти прво вечс провсдено са нама ае буде претерано досадно. Наравно, ако даме ннсу исувише уморне да се пресвуку. — Чуо сам да си прошлих дана у опери носила дивну хаљину, — рече Хелмут Лоти, —неку жуту хаљину. По моме мишљењу црнооке девојке би морале стално да носе жуте хаљине. Лота је изјавила да ће опет обући жуту хаљину, и после неколико тренутака већ смо бнли у колима и возили се до барг чут преджио. Дошли смо у један локал ( ушао у моду. За Време рата локали су врло брзо улазили у моду и исто тако брзо публи « их је напуштала. То је ваљда било у складу са тадашњим расположењем: што више промене, што вире разнолике забаве. У локалу је, изгледа, Хелмут био познатији од свога оца. Брзо смо добили најбољи сто, иако Је цео локал био пун света. Мора да је младић био свима добро познат, јер је уместо сваке поруџбине рекао само: Ви већ знате! Ускоро нам је келнер донео најбољи француске сект. Седели смо тако један сат, а затим је захладнело и Лота је огнурла њено дивно црно крзно. — Зар ниси прошли пут восила жут капут уз ову хаљину? — упита Хелмут. (Наставиће се)

Лиа и њена

Кретање заразних болести у доугој седмици месеца априла

Према извештају Централног хигијенског завоаа V Веограау Друге сединце апрнла месеаа бнло је оа заразннх болестн нових о6ол>еа»а и то: г1егави тнфус 12, трбушии тифус 27. аизентериЈа 6, шар-тах 79. мале богнње 200. анфтериЈе 143. заразно запаљење меких можданица 13, црвени ветар 53, тетаиус 3. црпи прншт 6, сепса 3, дечЈа паралнза 2, лепра 1. Од заралннх болести умрло Је пегави тифу<; 2. трбушни тифус 9. мале богин.е 1. лифтериЈа 20, заразно запал»ен»е мекнх можданнца 3, црвени ветар 1 и тетанус 2. По бановинама болести Су се кретиле овако: Дравска бановина: трбушнн тнфус 1, шарлах 16. аифтериЈа 19. заразно запаљеае мекнх можааннца 2. црвенн ветар 10, Тетаиус 1. црии пришт 1, сепса 1. Оавска баиовниа: трбушни тифус 5. дизентернЈа 1. шарлах 13. мале богнн.е 19, анфтернЈа 22, црпени ветар 10, аечја парализа 1. Врбаска Оиновпва: пегаан тнфус 7. трбушни тифус 3. шарлах 2. мале богиње 6. заразно запал»ен>е меких можданица 1, црвенн ветар 2, црВн прншт 2. ПрнмороНа баповнна: пегаии тифус 1. трбушнн тифус 3. дизентерија 1. шарл &Х 2, мале богнње 7. дифтериЈа 1, и црвени ветар 1. ДрннСка бановнпа: пегави тифус 2, трбушНн тифус 4. шарлах 2. мале богиње 2. днфтернЈа 18. запазно запал,ен»е мекнх можданипа 1. првени ветар 5, црни прншт 1, сепса 2, дечЈа парализа 1, лепра. Зетска Гшновпна: трбушнн тифус 3, шарлах 5, мале богин.е 1, дифтериЈа 8. црвенн ветар 1, прии пришт 1. Дуиавска баиовина: трбушни тнфус 6. дизентериЈа 1, шарлах 15, мале богнње 101, дифтериЈа 39. заразно запаљење меких мождаиица 1, црвени ветар 4. Моровскц банпвниа: трбушнн тифус 1. дизентериЈа 1, шарлах 11, мале богнње 57, дифтериЈа 1в. заразио запалење меких можданнпа «. црвепи ветар 8, тетанус 1. црни пришт 1.

ВарларСна бановина: пегалн тифус 2. трбуиши тифус 1, дизентериЈа 1, мапе богиње 2, дифтериЈа 14, заразно запалење мекнх мождашша 1. црвенн ветар 4, тетанус 1. Упрааа града Пеограда: дипентерија 1, шарлах 13, мале богиње 5, днфтернЈа 9. зар&зно запаљење мекнх можданица 1, црвенн ветар 8.

Међународни конкурс за певање, виолнну н виолннчело одржаће се јуна месеца у Бечу Државна академнЈа за музичку и драмску ултетност у Вечу приређује од 7 до 19 јуна о. г. међународни конкурс за певан>е, виолину и виолин-чело под високом заштитом савезног кан целара и претседника Вечке општине. Последњи рок за пријаве учесника на овом конкурсу је 15 маЈ. Сва потребна обавештења могу заинтересовани добити код Аустријског посланства у Београду, Министарства просвете — Отсек за књижевснот и уметност Државне мујзичке академије у Загребу. Др. , жавног конзерваториЈума у Љубл»анн, Музичке школе у Бео! граду, Музичке школе „Станковић" у Београду. Обласне му! зичке школе у Сарајеву, РрадI ске музичке школе у Осијеку, I Градске музичке школе у Су; ботици и Музичке школе Глазбене матице у Марибору. УчеI сници на овом конкурсу поред |приЈаве Државној академији за музичку и драмску уметност у Бечу треба да се пријаве и Отсеку за књижевност и уметност у Министарству просвете.

Родила се под срећном звездом. Од колевке па све до удаје водила је безбрижан девојач* ки живот. А кад се удала наишла је на човека који је неизмерно волео, н чинио јој све. Он је говорио сам себн: — Жене су као мала деца: стално желе по неку играчку. Ми мушкарци, који смо зрелији, и имамо више искуства, морамо им то дати.... Тако је Лиа једнога дана прочитала у новинама да је у Бермингему један ..ирски териер", који вреди десет хиљада динара, на изложби паса добно прву награду. Она тога дана за ручком није окусила ниједног залогаја. А куварица јело спремила по упутствима монденског лекара. Све је било израчунато на калорије. Због линије. То је њеном мужу одмах папо у очи. Забринуто је запитао сВоју размажену жениЦу. — Шта ти је голубице? Да ниси болесна? Али је Лиа добро играла своју улогу: уздисала је и направила руком резигниран покрет. Није ништа рекла. Муж, индустријалац. одлично је разумео све пословне трнкове и све начине како да заради много новаца. Али. разуме се, ово није разумео. Као и сви брижљиви м>-жеви. Да није Нешто озбиљно са њоме? •— Не, драги мој... немаш за што да се бринеш!... Нисам болесна, него.... — Па што не кажеш! Шта хоћеш? Ако могу... знаш... Теби чиним све... Сутрадан је господин Томић послао своме пријатељу једно писмо. Замолио га је да пошаЉе ирског териера који има педкгре из породице пса са златном медаљом.... Ето, такве играчке је волела Лна! Она се нграла са брнлијантскнм прстењем. омарагдним бразлетнама, у пролеће уз беж-ансамбл морала да има „Пакар" у јесен уз тамно копле „Студенбекер" лимузину. Кад је ушао у моду декоратер за модерне станове, морао је г. Томић да се исели из сопствене куће. За два месеца Лна је преуреднла стан. Хипермодеран стил. После преуређења, њен муж, уместо у купатило отишао је у зимску башту... На једном балу елите Лиа је нашла нову играчку. Играчка је носила блиставу уннформу, имала црну косу, спортску фигуру, а била је двадесет година млађа од нндустријалца. Нова играчка толико се свидела Ли да се због ње одрекла спавања до десет ујутро. Сваког дана у рану зору одлазила је на јахање. Кад је видео ову нову страст своје жене, господнн Томић је завртео главом. Али је трезвено резоновао: „Нека је! Млада Је! и После неког времена, кадгод би увече долазио кући, муж би затекао ову нову нграчку. И то му се све мање свиђало. Али, поново је хладно размншљао и дошао до закључка: — Боље да су овде него да се крију! То би тек било сумњиво!... Тако је то ншло неколико недеља. После играчка више није долазила. Кад је муж упитао Лиу за узрок, она му је одговорила: — Досадио ми је. А и компромитује се удата жена ако прима младог човека у отсуству свога мужа...

*М!|1М НаЈвеличанствениЈи филм створен до данас ТРАГЕДИЈА ЧОВЕКА Дхасвер (Е\>пде ЈисЈе) Неумитни суд Судбине силом ван земаљске моћи кажњава вечним прогоном — човеКа који је преотео жену — мужу мајку деци КОНРАД ФАЈТ МАРИЈА НЕЈ — АНИ ГРЕЈ Додатак: ЦРТАНА ШАЛА и ФАКС НОВОСТН

ЕШЈ'М'|||

Одлнчаи дуплн програм АНА СТЕН. ФРЕДЕРИК МЕРЧ у велефнлму. сниманом по Толстојевом бесмртном роману Васнресење 2) СИЛВИЈА СИДНЕЈ, ДОналд Кок у филму Џени Герхард Повест једне л»убави коЈа Је тако велика да се због н>е све опрашта. 3) ФОК< НОВОСТИ

ј 1ГП!> Нарочито одабрани програм за Велику недељу 1) »Крсташки ратови« Једно од наЈбурниЈих поглавља светске историје. На овом велефилму рађено је две године, потрошено 2,000.000 долара, а суделовало Је 10.000 статиста. Ремек дело славног режисера Сеоил де .Мнла. Главнн глумцн: Лорета Јанг, Хснри Вплкоксоц. Јосип Шилдкраут. Катарнна де Мнл. 2) »КРАЉ ЦИГАНА« Иајбољи фнлм популарног мекеиканског певача Дон Хозе Мохике н његове партнерице Росите Морене. — Одлнчна музика, духовит хумор, интересантни заплети а дивне шпањолске песме главне су одлике овог врло лепог филма.

(НЛШПНЗ Само још данас у 3, 5, 7 н 9.30 Величанствени филм из живота гусара! Врхунац холивудског стварања! Крвави капетаи У гл. ул. нови ндол публике, познат из филма „Поруч. инд. бригаде" ЕРОЛ ФЛИН и лепотица позната из филма „Саи летње иоћи" ОЛИВИЈА ДЕ ХАВИЛАНЛ Додатак: НОВООТИ У 3 сата партер 5. балкон 7 дин

ДП.ЦПМ.ММА У сјајном дуплом строграму два одлична филма: 1) Ремек-дело славног режисера КИНГ ВИДОРА награђено највишим одликовањам Друштва народа Хлеб наш свакидањи Филм, коЈи износи. бруталну стварноет, — али са непоколебл*ивом вером у бољу будућност КАРНН МОРЛЕЈ и ТОМ КЕН и 2) Соизационално-авантуристички филм Хари Пил као АРТИСТА Ниске цене, почев од 3,— дннара

Није додала да сада он њу прима, и то у једној лепој гарсонијери. Умирен, муж више није постављао неумесна питања. Он није питао, она није говорила и — спокојство и добар сан господина Томића ништа није могло да поремети. Живот је мирно текао даље све до онога дана када је Лиа приметила да играчка вишс за њу није играчка. Лиа се заљубила! Ко би то рекао!..

Он ју је баш држао у загрљају. Одједном покрети су му омлитавили. расплео је загрљаЈ и најзад је само слегао раменима. — То би била глупост! Шта ће ти то? Флерт, и ништа више! Ако си ти у наше односе унела нешто више, рецнмо... љубав, — онда си погрешила!.. Ја сам те сматрао за бољу жену... То је било први пут, откада играчке постоје, да се и-

Одлучила је да се разведе од мужа. Онда ће сасвим прнпасти човеку кога воли. Алн, пре него што је то саопштила индустријалцу, једног предвечерја у сумраку у гарсонијери своју намеру шанула је своме драгану.

грачка поигра са газдарицом. Муж у свом ТИхом гнезду искијао Је сав њен бес због увреде коју је — како она рече — смела да јој нанесе једна обична играчка. НАДЕЖДА ФРАНК

Књиге и листопи Ш11111ШШ1Ш№1111!11111ШЖ1111111ПИШ11«111Н№1|1Ш1Ш*1№11т!11ттШ!11111!№11Г!|>11!!:!11№11!

СПОМЕНИЦА XXXII КЛАСЕ ВОЛЈЕ АКАДЕМИЈЕ Године 1899 ступила су у двориште старе зграде ВоЈне академнЈе 204 пнтомца 32 класе коЈи су трвбали да стекну потребна воЈна знања и офнцирску спрему да би поЈачали оне мале страже српске војске на капнЈама угрожене отаџвине. Пуне 2 године онн неуморво раде да би се оспособилн да поведу хероЈску српску воЈску у крваве и славне борбе, преко најстрашниЈе голготе коЈу Је Један народ доживео, путу слободв н славе. И 2 августа 1901 године 194 Официра 32 класе ступилн су у напорни воЈннчки жнвот. Они се одмах даЈу на посао за коЈн су бнли припремани н до 1912 годнне они васпитаваЈу генерациЈе воЈника, оних легендарних Јунака коЈнма се доцније у крвавим н хероЈскнм борбама цео свет дивно. Официри 32 класе ие чекаЈу обЈаву рата. Они не могу да гледаЈу мирно и стрпљиво пати>е своЈе поробљене браће и зато већ 1904 године по падинама КозЈака и Шаре ови офнцнри, чнЈа су имена доцннЈе оаековечена славом, предводе четничке групе. учествуЈу у четничкнм акцијама н даЈу прве жртве на олтар отаџбине и слободе. А 1912 године долази до ослободилачког рата. затим до ратова за уЈеднн>ен>е у коЈима се редаЈу борбе и окршаЈи крвавнЈи од крвавиЈнх н славниЈн од славннЈих. У свима овим борЗама официри 32 класе даЈу неброЈене доказе своЈе воЈннчке спреме, храбрости н велнке л>убавн према слободн овог народа и своЈе отаџбине. Мвоги од н>их проливаЈу ввоЈу крв по питомнм долинама и брежуљцима своЈе отаџбине. коЈе су разориле непрнЈатељске гранате. остављаЈу своЈе Јуначке костн по згариштнма своЈих села и домова са уверењем да ће исторнЈа проговорити о љиховнм жртвама н њи ховоЈ великоЈ улози у прошлим ратовнма у којима су они неброЈено п>та далн доказа своЈе снаге, храбрости и одушевљеља за испун.вње вековног сна свога народа слободе н уЈеднњења. И од 124 ова дива М њнх пало Је на бојним ограшјнма или подлегло раиама задобиЈеним у крвавнм прошлим ратовнма. Подесет шест стубова у споменнку стотине хил.ада наших легендарних хероја крвљу искупљени аманет љубави и оданости према своЈоЈ земљн и своме народу, то Је 32 класа пнтомаца ВоЈне академије! У елегантној и укусно опремљеноЈ споменнци коЈу су нздалн другови ових Јунака, који остадоше у жнвоту после свих крвавих борба и ратова, официрн легендарне 32 класе приказали су целокупио шко ловање ове ивустрашиве екипе хероЈа, интимне успомене нл њиховог живота у школн, другарска осећања будућих витезова н родитељска љубав њнхових старешнна коЈн су нх уводнли и упућиволн у тегобе воЈног жнвота, а затим прве жртве у четничким акцнЈама. па у крвамнм ратовима: турском 1912, бугарском 1913, н у светском рату 1914—1918 године. Ту су приказане крваве џиновске борбе у коЈима су млади офпцирн 32 класе показавши своЈе воЈничке способностн и херојску храброст. Јуначкн пали на бранику отаџбнне. На краЈу Спомевнце налазе св бнографнје свих питомаца 32 класе, каКо оних коЈи су пали у прошлнм ратовнма подлеглн доцниЈе равама, тако в онвх коЈи су оста-

т

ли у жнвоти Аоводон 35-годишњнце ове генерацнЈе нашнх офицнра издалн ову Споменнпу као у« спомену иа прослављену 35-годнтњипу коЈа Је одржана од 23 до 25 октобра прошле годнне. Н. Ал

ПОЉОПРИВРЕДНИК стручнн пољопривреднв лист Пољопривредног удружења за Банат у свом ускршњем броЈ>- доноси низ поучних чланака од познатих пољопрнвредиих стручњака: др. Вл Марган ..Ванатска пшеница" : М. Стонљковнћ ..Угледне економиЈе"; проф. др. В. Мандекић ..Ђубрење уљаних бнљака" — ..Земљорадња и ннДустриЈа" — ,,0 репицн" — ,,Стан>е нашег сточарства" — ..СакагиЈа" — ..Актуелнн пословн у виноградарству" н разна обавепггења, савети и упутства за наше пољопрнвреднике. ..Пољопрнвредник" нзлазн редовно двапута месечно са поучном садржнном. Претплата Је годншње 20 дннара. Затражпте бео платан огледнн броЈ од урединштва, Петровград (Кр. Аленсаадра 25). Чековнн рачув бр. 58.382.

ВОЈНА ОВЛАШЋЕНА ИЗДАВАЧКА КН>ИЖАРА Влад. Н. РаЈковић и комп. (Кнез Мнханлова 8) издала Је званнчну књнгу Манистарства војске н морнарнце ,,Потсетник за резервне артњтериске офнцнре" — стручнн део, књцга прва н друга. У књизн су обрађена свн предметн који су потребин актнвним н резервним офнцнрпма аа усавршавање стручне спреме. а по ред тога врло Је корпстан уџбеник прн спремању за испит за чин артнлервског потпоручннка, капетана н маЈора. Књига су џепног фармата, 600 страна са 23 засебна прилога, слике у тексту, повез платнени. Дена обеЈу књпга динара 35.75 без поштарнне. Чек. рачун код Пошт. штед. бр. 52.257. Књиг« се могу добнти у поменутој књнжарн. ..АРХИВ ЗА ПРАВНЕ И ДРуШТВВНВ НАУКЕ" (орган Правног факултета у Београду). Уредннк проф. др. Мнхаило Изић. , Ар.чив" од 25 апрнла доносн: члан ке г. г. др. Бернара Лаверња (Садашња депреснЈа и пснхолошка теорија крнза), др. Михаила Чубинског 13авођење и његове последице), др. БоЖндара С. Марковнћа (Демократнја и њено прпватно право) ир. Д>шана Пантелића (Основ законског депа у прав ноЈ филозофиЈн) и др Мнрослава М>-хе (Значење клаузуле ,,под прет њом нзвршења"); правнз - полпт»п«у г. др. Мнлана Бартоша (Сопственимка стварна службеност); страни правнн жнвот г. др. Јована Ђорђевића (Рузвелтова реформа Врховног суда); армннистратнвну хроннку г. ЛЕ>убомира Радовановнћа (Трошарнна на ракиЈу); судске хроннке г. г. Тнхомира Ивановића, Јована Смнљанића. АндрнЈе ТТалфћа, Јовнце МиЈушковнћа н Жнвка ТаЈтацака; прнказе г. г др. ЕпгеннЈа Спекторског, др. Мехмеда Веговпћа. др. ИлиЈе Пржића. др, Бра ннслава Неде-кковића, др. Борислава Т. ВлагоЈепића п др Љубомнра Дуканца; белешке г. г. др. Александра СоловЈеВа н Љубомнра Радовановића; преглед часописа н нове књнге. ..Архив" излази 25 сваког месеца у свескама од наЈмање 48 страна н стаЈе па пола годнне 60 одн. за студенте 50 днн. Претплата се може полагатн н у ратама. Претплату слатн нн чек. рачу* код Пошт штедионипе бр. М.485. Уредништво и адмннпстрација: Београд (Тоаличин веиац 21)