Време, 27. 04. 1937., стр. 14

ДОБРО, ТАТИЦЕ, 1 ИЛИО ИДЕ СЛ г ФНЛМОЛ ?

&У1ПО! ГЈ1РВН0ЈЕ ДР СЛ/Ч-БЛДГОД0РЕЋЦ ЊЕПУ ЛИКВИДИР40 С/7 ОБДВЕЗЛ/ЧА .. ОТМЕНОГ ДРУШ ТВД 7 ето, сдд пдеп у <:тудпо, ГДЕ ЋУ ХЖНВАТп у ПНРУ.

ЧНЧО ЕРЕ, ЗДПНШП СЕИ УЛОЈ* књигх!

оел * пстпна ла ВАС плдТ.ЛЈУ ТОЛНКЕ лдр^ ?

ХО *Е ТЕ ЛИ ОДРЖДТН ЈЕД.П V ХОНФЕ РЕнанЈ* м4 соареу пдшсг до&ро. ТВОРПОГаеуштвд ?

X О 7>Е ТЕ ЛИ ЕЈТТц тдко злдтпнда погпишете овпх 10 КЊИГД ПОЈЕ ЛЕЧИЦЕ >

п 10ЈУ. п Г^ОЈУ, /ЧОЛЦ/Ч ВАС.'

\ I цико, мо/, ] \Лип ТЕ зп о/' ^ ТВОЈ ^ [ДХТОГЛвМ!

Смела реформа: убиство милосрђа Париз, априла. — Нов чехо- ј словачки закон, хоји ће ускороI ступити на снагу. доноси једну реформу око које ће се утроши- ј ти много мастила, јер она говори о „убиству из милосрћа". До сада је у Чехословачкој онај, који би убио болесннка који болује од неизлечиве болестн, I био осуђен на доживотну робн- [ ју. чак ако бн га жртва сама молила да јој прекрати болове и I муке. Међутнм нов закон доносн једну велнку измену. „Убица из милосрђа" према новом закону | биће кажњен највише од 3 месеца до 5 година затворв. |

(СРЕМСКУ)

КУПАЛИШТЕ АИПИК најјефтвннје у државп Државни чнновнпцн н пензнонерн ужнвају повластнце н у главној сезони. Једнно топло јодно купалнште у Европн

СТРАНА 14

ОД СВЕГД ПО М9Л0 ЗД СВОКОГ ЛО НЕШТО

0ШВОДВ НЕОБИЧАН ПОДВИГ ЈЕДНЕ ПРЕПРЕДЕНЕ ЖЕНЕ

Вогати Дтињанин осуђен да призна

ВРЕМЕ ——- Уторак, 27 април 1937

0 Првн .тименн дувачн — жене <„блех-музнканткнн>е"> појавнле су се недазно на једној локалкој прослазн у Ростову. Ове жене су врло добро свнрале иако је ово сасвим необнчан познв за њах. 0 Захвал>ујући једном новом еанитетском апарату ватрогасци у Бордоз - могли су прошле недел* да поврате у жи в от једну жену хоја је прогутала 40 пнлула јаког успавл.ујућег средства. ф Улицом Жана Мермоза, по. гинуло г франЦЈ-ског авијатнчара, названа је стара улица Монтен. у Парнзу. према последњем одобрењу париске• оппггине. ф Скотланд Јард имаће највећу колекцнју крнминалних отисака прстнју на свету кад буде довршена допунска зграда У Вестмннстру. Њихов ..Ко је ко" регнстар бројн до данас 600.000 отисака прстнју. ф Црна кук>*рузна куга уннштнла је сва пол>а к>"к>"руза У Кењн. у Јужној Африци. Урођенички кукуруз у околини Најробнја већ је куга >-ннпггила. Џ „Трагична удовица" позвата је лично од енглеског Краља да присуствује церемоннји крунидбе у Весмннстерској катедрали. Ова почаст дата је с правом овој најнесрећнијој енглеској жени: од пет њених сннова тројица су убијена у светском рату мепхом. један био отрован гасом. последн.и тешко рањен, а мл-4: умро од изнурености и рана. ф „Спори пгграјк трамваја" организовале су се трамвајџије у Токнју. тражећи 20% повишице. У елучају да им се не одобрн трамваји ће возити брзином од два километра на сат. 0 Стогоднпгњи Црнац. некадашњи роб Хај Лин добио је траженн развод брака у Даласу. у Тексасу. Он каже да још није сигуран да се неће још једном оженити. ф За аустралијског члана Лнге 1шрода изабрана је једна жена. г-ђа Лерберт Брукс. ф ОСобе ухапшене због пијан. ства у Џолијети. америчкој државици Илиноа биће одмах фотографисане н слике предате полицијн као доказ на суду. ф Дирсктор московске технншколе Гуревић осуђен је на смрт зато пгго је проневерио школски новап. Његова четири саучесни>а осуђена су на 10 година робије. ф Привремени радио-в«ће за регуларну ваздЈТсопловну вожњу биће уведене кроз пелу Аустралију, све док не добију ултра-кратке таласе. ф Многн апсепнци теже °У раљенн у великој побЈ-ни која је настала у политичком затвору у Сао Паолу. Полицнја и чуварн једва су успелн да умире побуњенике. ф Један страни дипломата сумњичен за шверц ухапшен је на аеродрому у Валенснји и после бурне преиирке морао је да преда свој пасош шпанским властима. ф Строге мере предузете С У варшавској Зоолошкој баптти да присиле слоницу Касју да храни своју ћерку Деунацку тешку 115 килограма. и да пробуде у њој матерински ннстннкт. Читавих 40 сати Касја је оставила своје слонче без хране. и тек кад су јој ноге везали ланцима. што је ралило 15 људи, решнла се да подоји своје слонче.

за своју жену једну девојку са којом се никада није венчао

(Ол нашег сталног дописнчка) Атпна, апрнла. — Атннскн суд осудно је познатог поседника Алостолоса Днглериса да своју бившу пријатељицЈ', лепу Амалију Кон»досору, призна за закониту жену, јер је она успела да се венча са њим иако он о томе ннје имао ни појма. Апостолос Диглерис упознао се пре шест година са двадесеггодишњом Ка^арином Кроцис. Између милионара н младе жене убрзо се развила љубав. Она је Диглерису роднла и четворо деце. Обоје су се већ били решили н да се званично венчају... Међутим, изненада се појавила гђа Амалија Кондосору, права „фатална жена". Она је као врло препредена и лепа жена убрзо успела да заведе милионара. Овај је напустио ранију пријатељнцу и децу и почео живетн са Амалнјом. Лепотици је купио вилу у околинн престонице и са њом провео четири године. Амалнја је имала такав утицај на поседника да га је навела да озакони њихову везу. Диглерис је предузео потребне кораке, набавио документа... Ништа није могло спречнти њихово венчање. Милионар је, међутим, у последњем тренутку схватио да чини једну велику неопрезност, те је веридбу раскинуо, посвађао се са Амалијом и отерао је. Енергична жена, кад је видела да њен план није успео, ппак није изгубила главу. Пошла је у црквени суд и сама повукла последњу молбу свога пријатеља којом је он хтео да прекине венчање. Са једним својим познаником

она је дошла у цркву н са документима Днглериса — венчана. Тако је поседник Диглерис постао муж Амалнјин а да то није ни знао. Амалија је узела венчаницу и свима својим познаницима причала да се удала за милнонара. Ово су чули и његови пријатељи, који су Диглерису почели честитати. Испрва је поседник та пнсма сматрао као шалу. Једног дана му је то досадило и он је дошао у цркву да види како стоји ствар. Тада се лично уверио да је збиља ожењен са Амалијом. Поседник је тад узео на одговорност свештеника који је обавио церемонију венчања,' Тај је прнзнао да је венчао Апостолоса Диглериса са А-

малијом Кондосору, али се није могао сетити да ли је прнсутан био он, Диглерис, или некн други човек. Диглерис је схватио да је I преварен. Тужио је Амалију и , свештеника. Суђење је било | врло драматнчно. Диглерис је порицао да се венчао, а Амалија убедљиво говорила да јесте. Свештеник се није могао сетити с ким је венчао младу жену, а ни остали сведоцн нису могли да расветле тајанствени случај. Суд је најзад донео одлуку на основу докумената. Пошто је венчаница била оригинална, Амалија је прогла-1 шена за закониту жену поседника Диглериса. ВЕНТУРА

Попиција је морапа да укпони шене које су се дивљачни бориле да уђу у судницу и чују КЛАРКА ГЕБЛА

Пошто издржи робију румунски народни непријатељ број 1 намерава да постане Јцетектио Букуретт, априла. — Најоригнналније суђен>е у румунском правосуђу завршено је: румунскн непријатељ број 1 Георг Короју, којн је оптужен за 7 убнстава н 52 разбојништва, осуђен је свега на пет годнна робије. Разбојник је пресуду саслушао хладнокрвно и изјавио: да ће после пуштања на слободу постати детектив да би полицију обучавао у погледу разбојничких трикова.

Мала филмска глумица Ширлн Темпл отворила је изложбу „Светог града" у Лос Ангелесу. Једно од најоригиналнијих дела прнкдзаних на овој изложби је мшшјатурнн модел Свете Земље, који су израдилн Салватор и Јоснф Гаучи после једанаестогодинпвег напорног рада

Лос Анђелос, априла. — Ратоборне н хистеричне жене потукле су се и изгребале на уласку у судницу Лос Анђелоса. Све су хтеле да виде и ј да чују свог обожаваног | филмског љубимца Кларка | Гебла, када са оптуженичке клупе изјави да он није пропалица и да није ванбрачни отац мале Гвендолај, како то

изјављује њена мати гђа Вај* лет делс Нортон. Жене и девојке почеле су да се скупљају пред вратима суднице још у зору и гужва је настала, када су чуле да је филмски стар Кларк Гебл 3"шао у судницу на споредна врата. Позван је нарочити одред полиције да умири ове жене, које су грмеле и трескале на врата, покушавајуЋи да на силу упадну у судницу. Око 150 њих је успело да уђе и онда су врата била закључана. Остале се узалудно бориле са полицијом. Међутим у судниди Кларк Гебл, елегантан у своме угасито плавом костиму, смејући се изјавио је: — Ја ннкада нисам видео ту жену.

Најзанимљивија у целом суђењу била је чињеница да је разбојник код жена уживао највеће симпатије. У њега се чак заљубила и Марија Пику, једна врло лепа девојка. Она је успела чак н да се венча с њим у затвору. Цео процес био је занимљив. Још у почетку суђења разболело се једанаест чланова пороте. Кад су ови замењени, опет се девет поротника разболело. Загонетка је решена тек кад је државни тужнлац једног дана изјавио, да су сви поротници од непознате руке примили претећа писма, у којима им је била загарантована смрт, ако се усуде да разбојника осуде на доживотну робнју. Ова писма су свакако постигла жељен успех, јер је Георг Короју осуђен свега на пет година робије. Кад је проглашена пресуда његова млада жена Марија Пику полетела је к њему. загрлила га и пала онесвешћена на земљу. Сам Короју има најбоље намере. Он је изјазио да ће због Марије напуститн свој

досадашњи позив и постати озбиљан човек. Нарочито је истакао да ће после пуштања на слободу тражити од полиције да га запослн као детектива. Уверен је да ће полицији бити користан, јер зна како да се поступа са разбојницима. Кад је у току суђења један сведок о њему говорио као о аз^еричком гангстеру, он се наљутио и изјавио да је био увек прави џентлмен, пошто је швачкао богаташе, да би новац раздељивао сиромашвим. Ново - зеландске новине држе предавања деци чије су школе затворене Велингтон, апрнла. — Велнкн део школа затворен је већ неколнко неделл на Новом Зеланду због епндемије дечје паралнзе. Да здрава деца не бн губнла време, новозеландске новнне пуштају нарочнте стране са лекцијама из разннх предмета за ову децу.

ЛОПОВСКА БАНДА УКРАЛА ЈЕ за два милиона динара накита од попиције ноја је овим истим лоповима -СПРЕМАЛА ЗАМКУ*

Издата је потерница за филмском звездом Лили Дамитом која је осуђена да плати 260.000 динара једном раднику Лондон, априла. — Лнлн Дамита филмска звезда француског порекла прнморана је да платн према пресудн париског суда 260.000 динара за нанесене повреде раднику Жану Орену, кога је пре 12 годнна прегазила аутомобнлом у Парнзу. У то доба Лнлн Дамнта ннје бнла позната фнлмска звезда н била је скромно плаћена упумнца у малом позорншту. Жан Орен је остао дожнвотнн богаљ. Како је Лнли Дамита сада позната филмска звезда. која је за своје филмове много плаћена, суд је досудио да му нсплатн тражену оштету. За њом је нздата потерннца.

УБИЈЕНА ГЦА ВИНГРИН БАВИЛА СЕ СПИРИТИЗМОМ Беч. 26 априла. — Полиција је објавила да после прве истраге убиство гце Вингрин. ћерке парагвајског посланнка. није дело користољубља, јер злочинац није са своје жртве однео ниједну ствар од вредности. Иначе, покојница је за живота ствновала час у Аустрији час у Немачкој. Колико се зна. она се бавила спиритизмом и често је организовала спиритистичке сеансе.

Кемниц је први немачкн град који је у велнком стилу започео борбу противу пацова. Само „једннм ударцем" убијено је 70.000 пацова помоћу отровннх мамаца којн су ставл>ени на земљу

Каптаун, априла. — Цела Јужна Африка смеја се данас својој полицији, којој је једна банда крадљиваца брилијаната подвалила, и украла тако рећи од самих полнцајаца накита у вредности од два милиона. Полиција је дознала да се у граду налази једна велика банда лопова брилнјаната. После дугог размишл>ања полицајци су припремали једну вешто планнрану клопку, пошто су успели да дођу до једног плена који су лопови морали напустити пред другом бандом. Полицнја је, наиме, ставила пакет украдених брилијаната на једно договорно скри-

вено место, у пољу, и у заседи чекала да лопови дођу п узму тај накит. Прави брилијанти ималп су да послуже као мамац... То се не би деснло другнм полицајцима. Док су полицајци који су бнли у заседи окренули леђа само за тренутак — већ су лоповн извршили оно што су наумили. Лагано пришавши скровншту, полицајци су најзад могли да се увере да су I брилнјанти ншчезли. Полицајци су бнли свега на пет корака од тога места... | Њих осамнаесторица. И зато се сви сада смеју ' овом бламажу.

Тајанствени нестанан једне њујориике лепотице Њујорк, 26 апрнла. — Њујоршки лнстови веома нздашно се баве нестанком г-ђице Сеснле Бекер. изванредно лепе двадесетогодишње девојке. Полиција већ пуних 15 дана без успеха трага за г-ђицом Бекер. Постоји бојазан да је она из освете убијена од некнх гангстера. попгго је она пре кратког времена доставила надлежном нстражном судији неке поступке једног човека којн јој је стално досађнвао изјавама љубави, а за кога се мнслн да је имав веза са гангстерскнм круговима.

ПИТА1БА 1) Колнко ииају радио претплатннка поједине лржлве Европе? 2) У колнко је зона полелнла свет пемачка рално станнца 2ее*вп за впеме олпипнјскнх свечаности? 3) Које су лржаве прнинле женевску конвенннју о рллнолнфузи- ► јн донетој у 1штересу инра? ОДГОВОРИ 1> Број радно претплатника у поједнннм држазама Езропе кретао се овако: Немачка је ихала крајем деаембра 1935 године 7.192.952 радио претлатинка. а крајем децембра 1936 годнне 8.167.957. Према овоме, Немачка Је за годнну дава добнла готово један милнон слушалаца одн. радио претплатннка више н постала наЈјача држава v Европи по броју радно претплатника. Аустрнја је нмала 560.120 у 1935 а 593.815 V 1936: Белгија 746.395 V 1935 а 863.291 у 1936: Данска 609.226 у 1935 а 644.230 у 1936: Францгска 2.625.677 у 1935 а 3.082.495 у 1936: Велнка Британија 7.403.109 у 1935 а 7.960.573 у 1936 н долазн на другом месту V Европи; Маћарска 352.907 v 1935 а 357.054 v 1936: Италија 530.000 v 1935 а 615.100 v 1936: Норвешка 191.378 v 1935. а 236.891 v 1936 Пољска 491.823 у 1935 а 573.392 у 1936: Портггалнја 40.409 v 1935 а 51.219 v 1936: Шведска 834.143 v 1935 а 944 487 v 1936; Швајцарска 418.499 у 1935 а 464.332 V 1936: Чехословачка 847.955 у 1935 а 906.288 у 1936. 2) Немачка краткоталасна станнца 2ее $еп за време олимпијских свечаностн одашнл>ала је емнсије у шест различитих зона: Афрнка, ј\-жна Азнја, Аустралнја, нсточна Азнја, јужна Америка, централна н северна Амернка. 3) Женевск%- конвенцију о радндифузнјн у интересу мнра од 23 септембра 1936 године прамнле су ове државе: Албаннја, Аргентнна. Аустрнја. Белгија. Бразилија. Колумбија. Данска. Шпаннја. Француска, Велпка Брнтаннја н северна Ирска. Грчка. Индија. Лнтванија. Л\-ксемб\-рг. Мекснко, Нова Зеланднја. Холандија. Рум\-ннја. Швајцарска. Чехословачка. Тгрска С. С. С. Р. и Уругвај. Пил> је ове коивенцнје. да радноднфузнја не служи протнву добрих мећ\"народннх односа. већ да створн начин путем трансмнсије мнслн за једно бол,е упознаваље разинх земал>а.

ФРАНЦУСКО-СРПСКА КЊИЖАРА А. М. Попо&ића ПРЕСЕЛИЛА СЕ У Драшковићеву бр. 6

ПОРОДИЦА ТАРАНА ♦

СВАКИ ЈЕ ПОЧЕТАК ТЕЖАКПАИНА ФИЛМУ

Мала звезда Ширли Темтгл отвара изложбу