Време, 30. 04. 1937., стр. 10
СГРАНА 16 ВРЕМЕ Петак, 30 атгрнл 1937
коју предводи непозната жена направила је читаву узбуну на Булбулдеру
Првог дана Ускрса обавиће се свечано отварање позоришта на Врачару н прнназати премијера ДимовиЋеве драме ../1/ПМ»ГЧ;!1#! )/«/!!.•«"
Најзад ће Београд добитн
- Гра. Београђанн су такође дали
финктнвно и другу позоришну велике прилоге у новш' и грађезград>\ Благодарећи Краљевској влади и на огромно звузнмање министра просвете г. Добривоја Стошозића, раннја зграда ..Мањежа". препрааљена је и данас је онв изванредно пријатна позоришна дворана. оа великом и техннчкн одлнчно опрекллнсм позорнацом. Народно позориште на Врвчару, како ће бнти правн назиз нове позоришне згрвде. успеће да привзче Београђане. не свмо репетгговром. већ и својом удобношћ^- и пријатношћу. Велнка потреба за другом позоришном зградом задовољена је. Господин Министар просвете стварајући поново дрзту зграду. тражно је кредите. који би му омогућилн да престоннци пружи позорипгге како јој долнкује. Нвлвзећн се на погодном месту Народно позорнпгге на Врачару прнвући ће становнике нз онога краја Београда, који је >*век показнвао нвјзише ннтересовања за све уметннчке манифестацнје. Њиховз је жеЛ>а сада испз*н.ена.
На прни дан Ускрса обавнће се свечано освећен>е згрвде и сзечаност отварања. Свмој свечаностн присуствоваће внсоке лнчности из нашег полнтичког и уметничког света. У 11 часова пре подне у присуству извсланнка н зввница обввиће се освећење зграде. Управник Народног позорипгга г. др. Бранислав Војиновкћ. чије су заслуге за добнјање другог позоришта такође велнке. одржаће говор о самом отварашу позоришта. После тогв биће нзведена академија. Оперскн оркестар свираће >-вертиру нз ..Еквиноција". Доајен наше драме г. Добрица МнлЈТиновић рецнтоваће из _Горског Внјенца" посвету ,Лрвх>* Оцв Србије". Гца Мезетова певаће арнје нз Готовчеве опере ..Еро с онога свнјета". ГТ)а Лиза Попова певаће арију из Крстићевог „Зулумћара". Гђа Деса Дугвлић. прввкнља драме. рецитоваће народнз* песм>* „ Ј ован бег и Мара". Београдски балет извешће коло из Барановнћевог .Лнцнтарског срца". Историја зграде. којв ће нв првн дан Ускрса бнти свечано отворена, нма занимљиве перипетнје. Одмах после рата. чим је обновљена велнка позоришна трупа, претставе су у Београду даване у салн ..Каснне". 3' то време садан>а зграда код Споменика остала је још нз доба рата неловршенв. 1919 године. блвгодарећи велнкој пажњн наше војске. тадан»а зграда ..Мањеж" уст>*пл>ена је за привремену позоришну зграду Извршене су потребне преправке н створена је мвла позорницв д->ста примитнвна. 7 јануара 1919 године бнло је отварање и приказан комад ,.3ул\*мћар". Убрзо у истој згради 'почнње да се стварв и наша опера. Дају се и прве оперске претставе: „Трубадур". ..Мадам ћетерфлај". па и . Фауст". Од певача ту су гђа Ловшииска. гђа Пинтеровић. г. Ертл. гђа Тодв Арсено. вић. затим долвзе г. г. Т>-рински Милорад Јовановић. гђа Ста>ић. и дрјти. Неколико година позорипгге је радило са великим з*спехом. Тала долазн до познате катвстрофе. Једне ноћи. 11 септембра 1927 године. после претствзе ..Девојачка клетва" зграда се запалила и нзгорела скоро до темел>в. Београд је остао без „Мањежа". Да би се могло обновити позорипгге. Друштво за улетпаваље Врачара отпочело је акцију и саао дало прилог од 100.000 дина-
винском материјалу. Држвва [ одредила суму од 4.000 000 динара и отпочето је зидање нове зграде зв позорнште на исгом | местз*. 3 марта 1929 годин« ..Мааеж" је отпочео поново рад. Опет 11 септембра 1931 године ..Мањеж" је узет од позорипгтв и зграда је претворена за Нвроднз ск%*пштину. Садањн министар просвете г Стошовнћ. чнм је дошао на тај положај. преузео је иницнјативу ла Беогрвд добије и др>*П* зграду. Мала сала Луксора" није моглв да задовољн потребе. И када је Краљев<жа влвда г. др. М Сгојвдиновића донела одлјку да завршн радове на новој Скупнггшгн и усели се, стоорена је могз*ћност да згрвда „Мањежа" поново б>*де врвћена Народном позорипггу. Г. Добривоје Сгошовић. министар просвете. враћајз*ћи Народном позорипггу зграду. з*чкнно је то тек попгго је од ње створио одлнчну позоришнз* дворанз". Народно позорнште на Врачару имаће ухзтгао преко 800 места. Паргер има внше од 300 места, прва галерија 230 меств и дрзта галерија 180 места. У паргерз' се налази 20 ложа. Ложв Крвљевског Дома за>*знма десну сггрвну и обз*хвата три прве ложе до позорнице. Поред тога бнће око педесет места за стајање. Радове су нзводилн инжењери који су примнли послове лицитвпијом. Један великн технички део око бине и зграде иззршенје под уттравом г. Веље Јоввновнћа, дугогодишњег техничког днректора Народног позорнпгга чијом смо љубазноЕћћу и добнлн нсторијат о зградн којн смо изнелн. Првог дана Усхрса пре подне бнће освећење зграде, в истог дана увече прнказвће се н прва претстава. То ће бнтн премијера
Опасна лоповска банда, коју предводп једна жена и која искључнво оперише у највећем предграђу Београда, на Булбулдеру, задала је полицији великог посла. Не прође, готово, ни једна ноћ а да овн лопови не обију неку радњу на Булбулдеру. Полиција им је већ неколико пута постављала замку, алн без успеха. У ноћи између суботе и недел>е дрскн лоповн обили су и опљачкали колонијално - бакалску радњу Исака Ашеровнћа. у Војводе Саватија улици број 32. Лоповн су просто демолнрали грата на бакалници и однели разне робе у вредности за три хиљаде динара. После тога, Ашеровић је на врата, која воде из- дворишта у радњу, ударио три велика катанца. Благодарећи томе и суседима, Ашеровић је претпрошле ноћи спасен од лопова. Дрскост ових лопова управо запрепашћује. Претпрошле но
дундаста жена, отприлике стара тридесет година, забрађена белом марамом. Испред потере ова жена бежала је брже него сви остали лопови. Пре неколико ноћп исти лопови обилн су и колонијалнобакалску радњу Раше Ја* ића у Димитрији Туцовића улици. Њему су лопови однелн, које у роби, које у новцу, пет хиљада динара. Полнција, потпомогнута свесрдно од становника Булбулдера, предузела је све мере да и овој опасној лоповској бандн, као и многнм другим у последње време, учини крај.
и
подиже се зграда Друге пореске управе Финансијске контроле
Изградњом нове палате доведена је у пнтање једна зграда на суседном имању
40 немачкнх агронома долазе у Југославнју 5 маја о. г. стнже 40 немачкнх агронома који ће у нашој земљн провести око 20 дана проуча вајући наше привредне прилике по разним крајевима земље. За ј време свога боравка посетиће Београд. Л>з*бљану. Загреб. Плитвнце. Шнбеник. Сплит. Дз*бровник, Цетнње, Мостар. Сарајево. Врњце и Опленац. За време сеог боравка у нашој земљи Удружење јзгословенских агронома ставнће им два члана 3"праве којн ће их \*познатн са свима прилнкама које владају у нашој привредн. Бакалнн Нсак Ашеровнћ покалује велике катанце које су лопови разбнлн ћи у два маха они су покушали да упадну у радњу Исака Ашеровнћа. Први пут у пола ноћи, затнм сат доцније. Како су катанцн билн маснвни, то нх лоповн ннсу моглн лако да разбију. Сусди су направнлн узбуну. Настала је трка. Лоповн су побеглн. Али, то нх ннје декуражнрало. Наставили су „посао". Двадесет минута доцније, покушали су да обију бакалско - колоннјалну радњу Мирослава Жикомада од нашег | вуловића у Хаџи Мустафиној
ИСТОрНЈСКОГ познатог дралгског писца г. др. Ђзфе Димовићв. којн носн назив ..Краљевић Марко". Режију комада водио је директор драме г. Радослав Веснић. Главне улоге су у рукама нашнх најбол»их глумаца: гћа Роксвнде Лз"ковнћ. Даре Милошевић. затим г .г. Добрнце Милзтиновнћа, Франа Новакознћа. Владете Дрегутиновнћа. "Беде Антонијевића. Душвновића. Николе Јовановића. Николе Поповића. Јованв Геца. Воје Јовановића и сзршених з*ченика Глумачке школе. Премијери ће присз*ствоватн и писац г. др. Днмовић. К. АТАНАСНЈЕВНТ*
улици број 25, удаљеној за две стотнне метара од радње Исака Ашеровнћа. Ни овде нису имали среће. Приметтла их је бакалинова жена Марнја, па надала узбуну. Да дрскост буде већа, лопови су у један сат понова покушали да опл>ачкају радњу Исака Ашеровнћа. За њима је одмах организована читава хајка. Па ипак, онн су у трку побегли. Како се тврди у Војводе Саватија улици, ову лоповску банду предводи једна мала.
Пролећна изложба отвара се 16 маја
• Овогодншња Пролећна изложба, коју прнређује Удрз*жење пријатеља .Лвнјета Зз*зорић" биће веома репрезентатнвна. На њој узима учешћа великн број наших сликара и скз*лптора нз целе земље. Изложба се свечано отвара 16 маја у 11 часова пре подне. Код 3'метника влада нарочити интерес и већ з*велико свакодневно стижу пријаве з*метника које је „Цвијета Зузорић" позвала и оних који шаљу своје радове оцењивачком -суду. До сада су стнгле пријаве од следећих уметннка: Јована Бијели-
Електрична струја убнла једног радннка Јз*че изјзтра од електричне струје погин!з*о је Тихомвд) Благојевнћ. радник. запослен на прађевинн Уннверзнтегске дечје клгагнке. моја се подиже 3' Тиршовој з*лици број 58. Тнхомнр је јз*че опрввљво дизалнцу и секао :кицу изолираним маказама. Међзтнм. у једном моментту он је изгледа случајно рз*ком додирнуо спој. Како спој није био искључен. стрз^ја га је захватилв и он је погннз*о. Нв лнце месга је одмах изншао писар IX квартв г. Бранко Јовановнћ. који је изврпгно увиђај. ИзгЈуеда да је пок. Блвгојевић бно мало веселији, па због тога и непажљнЕ
Угао Поп-Л>*кине и Бранкове улице са са старом једноспратницом која се мора пору шитн
На углу Браикове и Поп-Лукине улнце налази се имање Мнннстарства фннансија. На том имању било је разних шупа и страћара. Цело то имање, нарочито још док није бнло ограђено, претставллло је једно ругло, у непосредној близинн новог моста. Ограђено, оно није пружало такву слику, алн је стварно било стовариште старуднје, нзвор непрнјатног задаха, па можда и легло заразе. Кућерци у дворнпггу нису внше бнли за становање. Мало по мало то је имање чншћено од шупа. Сада ће почетн да се копају темељи за нову палату, ко-
Ваздушни саобраћај између Европв и Северне Америке дирижаблом „Хинденбург" ПОЧИЊЕ 3 МАЈА
ју Министарство финанснја по,г"же за Друту пореску з*праву к/^Јшансијску контролу. Изградњ**јЈ>ве палате стајаће 3 мнлиона. дннара. До овог државног имања налази се приватно имање, које је такође покривено страћарама. На том имању, са улице Поп-Лутсине 17 лежи једна стара једноспратна зграда, нехнгнјенска. чи ја је кровва и међуспратна кон' струкцнја потпуно иструлела, а I зидовн нскрнвљени тако. да неI ће моћи статнчкн да се одржн. | када буду копанн темељн за ноЈву палату. Ово је констатовала и ошптинска комнсија која је пре неки дан прегледала цело то имање. Имање је власништво; гђе Боснљке Гнкнћ, Станке Лозанић, Јелене Рајнер. Олге Шецнер и г. Јове Генчнћа. У везн с тим нмали бисмо да учнннмо још једну прнмедбу.
Терен, на коме се нма подићи нова палата, доста је нагнут. И сама улица баш на том месту, веома је стрма. А она је врло саобраћајна. Води ка мосту, односно Бранковом у центар варошн. То је од железничке станице н са целог пристаништа најкраћа н најважнија саобраћајница у поменута два правца. Знми, када се заледи. коњи једва извуку терет. Улица се закрчује превозним сретствнма. Зар не бн било боље на том месту мало прошнрнти з*лицу. да ошптнна експроприше од имања, на коме се градн палата Дрзгге пореске управе и Фннансијске контроле. којн метар. Тако ће се избећи опггар зтао и добити блажи нагнб кривине улице. То би било потребно одмах учинити. пре него што се праступн копању темел>а.
ћа. Б. Барзгха, Еманз*ела Вндовића. Мнлоша В\*шковића. Драга Видмара. Нанде Видмара Драгомира Глншића, Л>з*бе Ивановнћа. Матије Јаме. Анте К>*мана. Тоне Краља. Мнлана Коњовића. Дзтпана Коксгговића, Франце Крал>а. Франа Крчиннћа. Драгзтина Митриновића. Миодрага Петровића. Јелисавете Петровнћ, Васе Поморишца. Камила Ружичка. Драгослава Стојановића. Ристе Стијовића, Боривоја Стевановића Марина | л ал.с од Њујорка" поштансга«
Као прошле, тако ће н ове године отпочетн редован ваздушни саобраћај дирижабла ЈКннден63-рг" нзмећу Европе и Северне Америке. Диргокабл ће стартовати са ваздухопловног прнстанншта Франкфурт на Мајнн само у вече и то: 3. 11 к 22 маја; 2, 12 и 22 јуна, 3. 11 и 13 ј\'ла, 13, 20 и 27 августа, 3, 10, 17 и 28 сеи тембра и 8, 19 н 30 октобра, ове годнне. Према томе, обавиће 19 путовања. Дирнжабл ће преноонтн авнонске писмоносне пошиљке за Сједињене америчке државе. Канаду, Мекснко, Централну Амернку, Антиле, Колумбијз* и Венецуелу. Прикупљање попгганскнх пошнљака за ова путовања вршнће пошта Франкфз*рт 19, којој ће све авнонске пошиљке отпремити из Југославнје попгга Земум б у напред означене дане у 7.40 часова авионом. На авионскнм пошиљкама које ће преносити дирижабл, ставиће се ознака „пм 1.иГ15сћЈ^ пасћ Иогс!ашепка" ако се исте преносе дирижаблом само до Њујорка, а ..пн'[ 1.ић5сћ|# гисћ КогЈдшег1ка ипсЈ пи1 1.ићро51 аћ Хгл-Уогк" ако се нсте преносе авионом од Н>з*јорка до одредипгга. Поред редовне поштанске тансе плаћа се н допз*нска такса, н то: за пошнљке које треба да се пренесу днрижаблом само до Њујорка за пнсма и дописннце за сваких 5 грама тежине дин. 14, а за остале предмете пнсмоносне поштге за сватсих 25 грама тежине дин. 14; а ако се преносе
Тартаље, Мице Чађевић и других. авионима, онда ]е такса за писма, дописнице н остале предме-
те писмоносне поште за сваких б грама тежнне у унзтрашњост Амернке 17 динара, у Канаду 18 динара, у Меаснко, Бахазсска острва, Доминнканску репз-блнку. Ханти, Холандске Антиле, Порторнко, Сан-Доминго, Тротолу. Јамајкз', Кубу н Виргинијска острва дин. 20; у Гватемалу. Хон- I дурас, Никарагу-у н Салвадар дин. 22. у Британске Антнле (Барбадос. Св. Лз?цнја, Св. Венцент, Торбаго. Трннндат). Костарнкз* и Панаму днн. 24. у Еквадор. Гзгјану, Холандске Антнлг (Арз*бу, Бонер, Кирасо) и Венецуелл- днн. 28 н у Колумбију 29 Све писмоносне пошиљке за пренос днрижаблом из згаутрашњостн наше земл>е требајз* се по- ј слати тако, да у Земунз* 5 стиг-ну до 7.40 часова оног дана, када лети дирнжабл. Странке нз Београда могу предавати пошнљке за днрижабл на шалтеру поште Београд 2 до 24 часа у ноћи
Грађевинска делатност у Земуну бићв овв годинв првтвжно у изграђиван>у улица и канализације
ПРННОВЕ У зоолошком ВРТУ Београдскн зоолошки врт добио је јуче бројну принову. Тако је стигао један днван тигар са Сз"матре, једна ггума (сребрни американски лав). једна женка павнјана, једна дивља овца, два барнбал медведа, један сардинскн муфлон, две женске ракуне нтд. Зоолошка башта обогатнла се н у птицама. Такође су јуче стигла два фламингоса, два пеликана, две девице-ждрала, два кунаста ждрала, један марабу и два бела паун.
Старе зграде на углу земунских улнца Змај-Јовнне и Крал>а Петра
Земз*н још никад до сад није нмао неуредннји изглед: На све стране се копа и рнје. Готоео по це^чом Земз*ну се гради нова ка-
запо^сленн. јер ће радовн на изграђивању улнца н каналнзације трајати до јесенн. Због тога ће Земун после ове
нализација и калдрма. Из тога ј грађевннске сезоне променитв
би се могло закљз*чити да ће грађевинска делатност у Земз*ну ове године битн већа но икада.
изглед у дрз*гом правцу. Док је раније на сваком кораку ннкла понека нова модерна зграда. до-
Међзтнм. то се не би могло одно тле ће ове године у јесен Земун ] ситн на приватне зграде. Тачно . нмати нову калдрмз* н модеран је да се може очекнвати доста ј водовод. јака активност у изградњн Зему | на, али садашњи нзглед вара. Главни је рвзлог што се з* Земз*ну ове годнне неће градити толнко колнко бн требало у томе. што је цана матерндалу и рад ној сназн веома скочила. Материјал је скз*п јер земз*нске циглане не могз- да подмнре потребе једне тако јаке грађевинске
.1
ИЗЛЕТ ДУНАВОМ ДО ВИДИНА Јзтословенска нацнонална организацнја »Карађорђе . Централна управа у Н. Саду намера вала је да приреди за време православног Ускрса ове године _ . велики излет спецнјалном лаактнвности. као што би то тре- . ђом низ Дунав до Вндина у цнI па ЈТО ПА ПУПИ пол ПП ПП ... ТТ. . ~ _ .. -
С лева: Крал>евић Марко (г. Св. Никачевић), Испосннк и игЈ -ман Васи.таје (г. Фран Новаковић), Мнна од Костура (г. Владета Драгутпновић) Јевросима, мајка Крал*вића Марка (гђа Роксанда Луковић). Јелица, љ>-ба Кра.г>евића Марка (гђа Дара МилошевнћЈ, Цар > рош ^г. М. Поповић) Мнлош Оон.шћ (,г._Д>"шан овић)* Крал> Вл-кашнн (г. Добрнца Милупшовић)
бало да 63'де ове године. Има циглана које су већ обезбеднле порз*џбине окоро за целу сезонЈ*. Сад је дошао још и Закон о мннималннм надницама. па је и то разлог пгго је до сад од већнх дграда предвнђено једнна . експознтура Државне хипотекар не банке. на углз* злице Краља Петра н Змај Јовнне. | Па ипак, грађевински радннцн ће у Земуну целе сезоне онтн
љу међз*собног з*позн:шања браћом Бзтарнма и Р/муннма. Због велнкнх н неочекиваних поплава, које је у последње време нанео Дунав. као и због хлад ноће. овај се излет морао одложнти. Централна з*права ЈНО >Карађорће . на седницн својој од 12 априла ове голине. донела је решење да се помензтн излет приредн за време правослааннх Духова,
На углу Бранковв и Поп-Лукинв улицв
Претпрошле ноћи опасна лоповска банда