Време, 30. 04. 1937., стр. 9

Петак. 30 апрпл 1937

ЕМЕ

СТРАНА 9

О II Е Р А

Лопови који су опљачкали иа

Жумжжердинкива Кумановском гробљу мртваца осуђени су

„Ибица и Марица" у извођењу м ,зичке школе „Станковић"

Касација је стала на гледиште да ствари у гробу покојника иако их је он напустио, припадају родбини

За плшс културнв гтрилике I двалесетпет годкиа рад.ч једис ј установе као ипх1 Јр Музичка | школа „Стаиковнћ" претсгавл»в I догађај од крЈ-пне важносгн. Осаоеама 1в11 г. М}знчка школп | „Стакков-ић" развијала се на зарввим темел.нма које су }ој далн њени оснивачи Сг. Мокран>ац н Ст. Вннички. Ратне године су уншитшле њену матернјал«!>• имовнну. алн не дух и идеју који су унетн у њене темел»е. После рвта први њен директор г. Сг. Бнничкн имао је тешку дужност обнове школе, коју је успешно извео са пуно смисла н сггособности за практнчне потребе њене. После њега преузнмали су редом уттраву школе и допринели за њен проспернтет г. г. X Маржннец. П. Крстић н П. Сгојановић. Доласком г. Е. Хајска за днректорв, М>-зичка школа „Станковић" почелв се рапидно развијвтн у уметннчком и педагопгком сзмНС-ТЈ*, тако да се то може сматратн периодом највећег проопернтета овс школе. Садапгњи днректор г. М Вукдраговетћ прод>-жно је вођење школе исттгм амерпнцама које је постввно његов претходнгак г. Хајек. Кроз Музичку школу ..Оганковић" прошво јв знатан број музнчкнх педагога. људн чија се еолндна стручвост толнко пута маннфестовала у одлнчним резг.-.тгаттима њихових ученика. Колкхо су тн резултатн од важностн вндн се најбол>о по томе. пгто у нпшем музичком жнвоту корнсно >-чествује једвн леп број стручњака. педагога и практичара, коЈн су нзишли из Муз«чке школе ..Сганковнћ". Да би видно обележила свој деадесетоетогодишњи ј> - бнлеј. МЈ-зичка школа ..Станковић" нзвела је прекснноћ оа својим сопственим певачким снагама (бивпгим н садашњнм ученнцимв> Хумпердннкову оперу - бајку .Ивица в Марицв" з* Народном позороппту. уз помоћ оперског оркестра н сценскнх стручњака Оц>- премнјеру спремно Је и са путетгм успехом нзвео г. Мнхаало Вукдра-гок ећ.

Бајка - опера „Ивнца в Марица" од Е. Хумпердннка по сзојам књижев :-1ем н музичкнм особннама спвда у најчастнје продукте ромвнтнзма? Сва пренмућства н недоетацн романтичара дошлн су до п>ног изражаја у оаом делу раангране маште н мајсторске ко«стр>тсције. Зачаран свет ванземал>ских бића ввла и вепггнца, који се у пуноЈ мерн открнва у Веберовом „Чаробном стрелц>Л појављује се н у „Ивегци н МаритЈи" УсваЈаЈућн уметенчке принцнпе Ввгнерове »еуз.нчке драме, Хумпердинк Је н нехотице комплвковао своју парТ1«туру, те Је музнку за оперу „Иннпа ■ Марица". коЈа Је по карактвру свога снжеа бнла намењенв децн. створио у стнлу који је ввн домашаја приЈемних способности малнх слушалаца И поред све своје одлнчне уметвнчке вредностн. опера-баЈка „Ивнца н Марнца" данас Је свсвнм депласнрана в застарела. Разлог је томе пгго ова дечЈа опера у основн оадржн гедан скроз погрешан етнчкн и васпитии елемент: звстрашивање деце помоћу вештица и шумских страшнла. против чега се буни не само модеран педагог. већ н свакн просвећен родител. Јер овде се уметност не може истнцати у првн плвн кад су етички основн нездрави. Узвлуд сви чнсто уметннчкн атрибутн ове опере: динвмичка спена компактна форма драме пуна контрвста. Једрв и свежа музика са жнвописном оркестрациЈом лако схватљивом мелодиком н рнтмом народског типв обилннм подражавањем природи и природннм звупима. који даЈу ону општу ш>*мску свежинг опери Шта све вредн ова пп^нвпоегн^. та мистика V данишње доба здгавог и прввилног гледања нв свет рецнмо јелног Мики Мауса Саи носиопи глаиних глогв Vглавном свпшени и садашњи Vченици певачких клаги Муаичке

Станковић" показали су Касационн суд оснпнсио Јо Јумузичку увежбпмост и ; чс прсоуд>- Окружног суда у Ку

ЧИТУЉА Наш лобри и намучеии АтанвсиЈе <Твса) студ. философиЈе пгеминуо Јв 29 о. м у 20 часона. Нвсрећнн роднтељи: Лепосави и Костаднн С. Мнловановнћ учитељ у пенлији; сестре: Десанка н Вндосава; браћа: ДнмптрнЈе и Мнодрвг; зет: Илнја Навловнђ, про<1)есор.

школе одличну музичку увеи; окрегност нв сиени (местимнчна и нензбсжна ииклилпвања нису нарушила целину) У улози Марице гца Хнтринп Је дала наЈбољу креацнЈу нд сцени: њен свежн сопран и жива вгра допрннели су да се ова улога м-же сматрагн зрелим умегннчкнм подвагом Гђа Мнхлер као Ивица открила нам Је одлнчан гласовни матсрнЈал н спонтвну игру. Г. Борисов Је у улози оца снажно развио своЈ звонкн бвритон И гца Фројгнћ као маЈка показала Је свеж тон свога сопрана Гца РогоВаЈа срдачно и љупко певала Је своЈу двосгруку улогу у шуми НаЈзад гца Јелачић своЈим стабилчим и звлчним мецосопраном. добром дикцијом и фразнрањем н сугестивном гл>-мом остварилн 1е фвнтастнчну фигуру вештице. Диригент г. Вукдрвговић обрадио Је паотитуру са детаљним познавањем стилских и техничких особина дела. Поетствву Је водио са полетом и емопиЈом што Је нензбежно утнцало да солисти хор и оркествр уиесу V извоћење видно одушенљење Редитељ гђа Медведовп Шкерл оствврила 1е живопи^му и дннамнчну инсценацнју Нв позооници Је владала права атмосфера романтике в шумске свсжине Звслуга за ово порвд оедитељке поипадв 1ош и талентованом сценографу г Дени. ћу. гђн Бабнћ за укусно комбиноване костнме и г В Јовановићу за техничке радове Ова 1убиларни претс^авч Музичке школе ..Станковић" непобитвн Је доказ уметничке впедности н солидности ове нашр култупче *'гтчнове. МИЛЕНКО живковпт«

манову коЈом су осуђсни Александпр Ђорђсвић, поткнвач и Јордан Ангић. мссарски помоћннк, опа нз Куманова, први на пет годнна роЗиЈе. а други на шест месеин строгог затворп. По среди Је ружан н злочиначки гест. Ћорђевић и Антнћ пљачкали су на кумвновском гробљу мртваца Трајка Ковачевнћа, бившег и познатог тргов ца. То Је бнло 18 Јануара ове го днне. З лјчин је изазвпо сечзацнЈу у Куманову, тнм пре, што овакву крађу ни најстарији људи не памте ТраЈко Ковачевић био е богат трговац и када Је умро. почели су по вароши да круже гласови да га Је жена сахранила заЈедно са златннм турскнм лирама. Чим су чули за ово. Хорђевић и Антнћ решили су се да НЈврше крађу. И Једнв ноћи. док је дувала ужасна кошава. њих двоЈица нашлн су се на кумановсксм гробљу. Ћорћовић са лопа том. а Антић са будаком. Гроб су откопвли за пола сата. Онда су разбилн мртвачки ковчег. У место туоских лира. у Ковачевнћево.м прслуку нвшли су свмо сребрну десетицу, коЈу је. према месном обичаЈу. оставила жена

У полицнЈи, кпо н у Суду. лоповн су прн.швлн дело- И суд их Јв осудио. Врапнлац оптужених у уложсној ревнзији КасациЈн тврдио Је да овдс не иостоЈн дело крвђе. јер не достаЈе Један од бигних елемената — дело. то јвст одузимање т>-ђе ствари. Ствари ко^е су у пнтању нису ничије. јер су напуштене од сопственика. КасациЈа Је заузела следеће гледнштс: »Ствари коЈе су остављеие св покоЈнико.м у ковчвг не могу се сматрати напупггенс, Јер сопственик, у овом случаЈу породица. не ставља те ствари у ковчег у намери да изгуби своЈину, већ то чини из оссћаја пијетета

прсМа покоЈнику. За сопственикт1 ниЈе инднферсигно каква ћс судбнна постићи ове ствври, да ли ће исте остатн у гробу поко.ника или ће их неКо отуда узетн — Јер их Је он наменио ијвссноЈ сврси коЈоЈ треба дв I служе. А то но значн. ни у ком ј случају, одрнцање своЈинс и др- | жавине на тим стварима. Сам леш покоЈннка припада родбини, те следствено њоЈ припадају и ствари коЈо је она са покојником оставила«. Према томе, према оваквом чињеничном стању ствари, Касаци;а Је одбацила ревизиЈу оптужених а пресуду Окружног суда у Куманову је оснажнла. као на закону основану.

Поегшаши чос *М*рапЕНши аачопи ВОМБАРДУЈУ БИЛБАО

Борба у БеогралскоЈ секивјн Удружења п. т. т. особља

Поштовани г. уредннчв, У цењенпм листу „Време" броЈ 5491 од 28 апрнла т. г. нзашл& је | нсправка г. Петка Мнљевића на пс\.пци џиичпЈЈ , и(. 1 аоп'1а икпа ј Ваш ДОПНС ..ТрННассТ ДСЛСГ&Т& УпокоЈннку. Лопови су били бе- дружења п. т т. чнновннка напра-

снн. Да не бих отншли празннх шака скннули су са мртваца браон цнпелс и Један повећи прстен од дублоа, Изгубили су се нсто онако нечуЈно као што су и дошли. После неколико дана, када су покушали да продаду украдене ципеле. лопови су ухваћени. Ципеле је препознао Један блнжи Ковачевићев рођак Родбнна је због овога била страховито револтирана и мало је требало пв да лопови буду линчсвани.

Апотекарјка задруга бори се да смањи цене леновима

До сада Задруга броји близу три стотино чланова

У СараЈеву је одржанв годишња скупштнна Апотекарске коморе — секцнја за Дринску бановнну. коју Је водио претседник г. ЈулнЈе Курент. Као гоств из Београда присуствовалн су прет ставници Апотекарске набавл>ачко - произвођачке зачругс г. г. Ђорђе Пашић, Марко Милић и Божа Божић, апотекари вз Београда. На овој скутпптини у Сарајеву, попгго је поднесен извешгвЈ о раду секције. одржао Је Један успео говор г. Ђорђе Пашвћ про пагираЈући идеју задругарсгва преко кога ће се, као изванредног фактора, Југословенски апотекари еманциповати од и.^весне економске Јависностн. Апотекар ска задруга тежв да уклонн посреднике између алотекара н фабрика в. онемог>-ћавајући посредннчку зараду. да допринесе смањењу цена лсковима. Зчдруга је већ стекла пословне везе са многим фабрнкама и у преговорима Је да добија робу од немачких фармацеутских фабрика. Разлагања г. Пашића наишла су код свнх апотекара Дрпнскс бановине на одобравање н већ на самоЈ скупштини многи су се уписали за чланове Задруге. Потом је говорио г. Марко Милић. дотичући се питања пен зионог осигурања апотекари ло Је треба да се изведе кроз Задругу. и о општнм хористима коЈе ће у догледн м времену Апотекарска задруга пружигк <во Јнм члановнма. ИдеЈа апотекарског задругарства наишла Је код Једног ма њег броја, који од сгања какв. Је у апотекарским односима и маЈу изузетних користи, на отпор. И то Је претстављаао Једиу од првих тешкоћа са коЈом су се организатори Задругс борилн. Отуда резултати. постигнути до сада. претстављаЈу знатчн успсх задругара. ТаЈ се успех огледа у непрекидном пораст/ броЈа чла нова и удела. у све бол.ем и п.т пунијем снабдевању падружног стоваришта и ширем обнму пословања. ОслањаЈући се на попсрене своЈих чланова задруга Је савла дала многе тешкоће и у раду задовољавала Једну насушну потребу свога сталежа, пружају-

ћн му могућност за иодизањс до степена економске незавнсности. Апотекарска задруга отточола Је рад са 25 регистрованих чланова, а крајем прошле године већ их је било 171. Данвс задруга броји близу 300 чланова. Апотекари задругари у својоЈ ^ акциЈн за окупл>ањем свнх колега око установе коЈа им доносн општу корист, до сада су. и поред свих сметња на кчјс су наилазили. забележили уепехе који се увећавају и који су потврђени н повећањем броЈа члчпона упнсаних за време рада Апотекарске коморе — секције за Дрннску бановину у СараЈеву.

вило Је толику галаму да Је чак и полнцнЈа морала да ннтервенише". Како Ваш лист поклнња пуну пажњу пит&и.има. коЈа интересуЈу п. т. т. струку и н>ено осо6л»е. то сам слободан да Вас умолим, г. урсдниче, да дате места и овоЈ моЈоЈ нзЈавн, као Једног од учесника те бурне скупштнне. Истина је. да наслов не одговара нн догађаЈнма са скупштине нн своме тексту. Вуру нису направили делегати. већнном мирни, сталоженн и безбрнжни људи, >-з то прнсталнце >*праве Удружеља нли како се то обнчно каже ,,њенн људн". Галама Је дошла као последнца рада и лелаља управе и н,ене фамозне тактике. Галаму Јв направнло револтирано, унрећено. овиануто н прогоњено радно особљв из пошта, телеграфа и телефона, које јв присуствовало скупштннн. Та гал&ма бно Је првн знак да су дозлогрдили лнчни напади, увреде н обмане. Та бурва скупштнна, с обзиром на загровану атмосферу коЈа Је створнла своЈом такткком упрапа Удружења у нашим редовимл, иако пуна буре и револта огромног броЈа прис>тних, нпак св добро свршила како се Је са страхом очекивала. Г. Предраг Димитрнјевнћ нстина експоинрао св на скупштинн, као в већнна, протнв управе Удружења, али ннти Је он бно у стању да организуЈе упадице н неред. нити ма ко други. Спонтано, енергично и оштро устало је 15 говорниш Вз редова ..опознције" и Јавно напало и нзнело безбројне чињенице протнв управе Удружења. Г. ДимитрнЈевић одскора се изЈаснно за опознцнЈу према упрапн, а иашем чланству и поштанским чнновницнма олапно Је управа Удружеша дозлогрднла. Уосталом, кад се у Твбору упрапе- нал&зе скоро свв правннци, могво Је н г. ДнмитриЈевнћ да буде са н.нма. ако Је желео да тече кариЈеру преко леђа поштанског особља, па га сигурно његовн другови из Миннстарства н

Страх од беснила захватио целу једну породицу и лекара коЈи Је иитервеиисао

Панчево, 29 алркла. — Иако се пуних месец дана лечио у Пастеровом заводу, ипак је пре четири дана умро Јозеф Сирак из оближњег села Крал>евићева. Његова жена и деца иалазе се у смртном страху да се нису и сами заразили беснилом, а тај страх је прешао и на све суседе, па чак и на општинског лекара г. др. Ајзлера, који је лечио пок. Сирака. Ноћу између 15 и 16 марта Јозефа Сирака је шг*тао на ј . један овчарски пас, који је а твао све знаке беснила. Сирак се голорук упустио са бесним псом у борР • ^ ио сав из: ?е дан, а најопаснијн је био ујед на вени десне руке. Пас је најзад побегао, а Сирак је одмах

... :сио карску интервенцију. Лекар га је упутио у Пастеров завод у Београд, одакле је после месец дана лечен»а пуштен као здрав. Међутим, пре четири дана на н»ему су примећени знаци беснила и он је одмах затражио помоћ лекара г. др. Ајзлера, али је ипак убрзо подлегао страшној болести.

Нови претседник Хрватског радничког савеза Загреб, 29 априла. — Погле смрти Ива1га Псштаја ноћас су се у хотелу »Ковач« састали претставници свих подружчица Ховатског радничког савеза. преко 200. и на заЈедничкоЈ с«дници изабрали за претседника наместо умрлог Пештаја потпретседника Јосипа Орсага-

ДирекцнЈе не би нападали. Опозицнја со и формирала против дажнв демократнЈе. самозваннх вођа и бесомучних клеветннка у цил.у да заштити углед н ннтересе поштанскнх чиновника, запослених по поштама. Допису се може утолнко приговорнтн, што ниЈе дао довол»ну и јасну слику правог стања са скупштнне. коЈа Је скоро Једнодушно устала протнв лажне демократиЈе и диктатуре, коЈа Је заведена у нашсм Удружсњу. Ипак, поштанско особље се пробуднло н неда сс више лагати. Уредништву захвалан Љубнша М. Ннколнћ 1'ЛДНОМ ОСОБЉУ НК ТРКВАЈУ ПНОСКОПИ И НИНГ-ПОНГ... Поштованн г, уредниче, ИзвештаЈ, у колико Је доиет у ..Р.ремену", тачан Је. али нн нз 1 близа инЈе прнказао заиста огром-| ву буру и огромно незадовољство п. т. т. особ.-ћа. коЈе Је кроз пуних десет часоаа негодовало против секциЈске управе. Мени се импутнра да сам био организатор упаднца, вике н галаме. Нико не може организовати 60 људи, чиЈа се лећа свакога дана повиЈаЈу на нашим шалтврима у тешком раду, да | галамн ако се води рачуна о његовнм иитересима ! НиЈе бнла гала- ' ма радн галаме. Него радно по- | штанско особље не дозвољава да се поЈедини „скороЈевићи" крећу шз групе у групу и на положаје на рачун радног особл>а_ На скупштини, у недељу, устало Је то радно п. т. т. особље, та тзв. ..опозицнЈа", у огромном броју, тражећи с пуннм правом, да се н.егово сталешко удружење брине о њему, а не. да управа СекциЈе кроз целн извештаЈ, коЈн Је и онако ма.те« ■ празан. износн Једногодншњн рад о играма за увесељавање: пинг-понгу, шаху, поплављеном кЈШатнлу, биоскопским уЛтвнинвхвС Оп 0 тражи да његоНОвт»л«1шкл- улружвњв поведе .рачуна о тешким прнлнкама под коЈпма ради данас то особље. Оно не дозвољава да буде лично врећано, кад и онако мора да сноси тешку службу. ТоЈ групн пришао сам н Ја, Пришао сам, да Је свим средствкма помогием и увереа сам да ће онн победитн, јер су њнховн захтевн оправданн. Секција се постужнла разним плакатима у борби за урраву. Чланство Је бурно манифестовало у недољу протнв таквог начнна рада, протнв стварања зађевица н мржње. То п. т. т. особље, када се већ преко целог дана презноЈава у раду, не дозвољава да буде и вређано. Оно Је устало против тога у недељу. Претседавајући није имао куд. Молио Је прнсутног полнцнЈсхог органа да своЈнм ауторнтетом умири духове. Према томе тзв. ..опзоциЈа" ннЈе дизала галаму, већ Је устала у одбрану своЈих основннх права. Мени се импутира нека ствар, али за увреду и клевету ћу већ тужитн лнце суду. Што се тиче примедбе да Је у вашем листу прећутапо о разлогу, зашто се четнри члана уже управе Удружења налазе на оптуженнчкоЈ клупн није оправдана, Јер Је „Време", као н осталн дневни листови. ту скоро донело опширан нзвештај са сућења, док само сТручно гласнло ,,Југосл. п. т. т." ни речн о томе Захвалан уредннштву Предраг Днмнтрнјевнћ

Билбао, 29 априла. — У о* вај треиутак бомбардује се Би.тбао из вилдуха. Становници веле да су наборјали 16 аниоиа, који бацају бомбе на с ве долове града. (Рајтер) НАЦНОНДЛИГГИ ЗАУЗЕЛИ ГЕРНИКУ Са.1амаика, 29 априла. Извештај команде националнстичких трупа гласи: Бискајски фронт: После сјајно одржане борбе нациоиалне трупе су јутрос заузеле Гернику коју у бранилис осам баскијских баталона, 2 астуријска и 3 батаљона из Сантандера. Националистичке трупе продужују своје напредовање. На сектору Дуранга извршиле су националистичке трупе чишћење и заузеле више положаја на западу од тог града. На осталим фронтовнма ништа ново. (Д. Н. Б.) ^ЕКАТА У ГОРЊЕМ ДОМУ ПОВОДОМ БОМБАРДОВАЊА ГЕРНИКЕ У ДОданас Лондон, 29 анрила. му лордова водила се

Америчкн претставннчкн дом н сенат прихавитилн су закои о трајној неутралности Вашннгтон, 29 прнла. Претставнички дом одобрио је једногласно компромисни текст законског нацрта о трајној неутралности Сједињених Америчких држава, како је споразумно уговорен нзмеђу чланова заједничке комисије оба дома. И сенат примио је вечерас законски нацрт о неутралноти са 41 гласом против 15 гласова. дебата о бомбардовању отворене вароши Гернике. Дебату је започео лорд Сесил. Пошто је говорило више говорника, који су сви изражавали гнушање н^д тим делом, говорио је као последњи епископ Винчестера, који Ј'е подвукао потребу да светска јавност протестује против таквнх аката. (Авас) Г. Бек код г. Мошћицког Вааршава, 29 априла. Претседник републике примио је данас министра иностаних послова г. Бека.

У *ИМУ СЕ ОЧЕКУЈЕ ПОСЕТА Г. НОЈРАТА ЗА . МАЈ Рим, 29 априла. — Овдашњи кругови демантовали су вечерас вести. објављене од целе италијанске штамп в . чрема којима би генерал фон Бломберг имао да стигне у Рим почетком маја. На позив фашистичке пладе миннстар иностраних нослова Рајха барон |)он Ној| рат стићи ће у Рим на даи | 3 маја да врати посету коју му је јесенас учинио игалпјански министар иностпу.ннх послова гроф Ћано. Остаје више дана р Ри.\р На накнадним нзЗорнма у срезу поч. Чемберлена победио конзервативни кандидат Лондон, 29 апрнла. — Приликом данашњих накнадних избора у Бирмингему, изборном срезу поч. Остена Чемберлена изабран је национални конзервативац г. Хикс са 12.552 гласа. Лабуриста Гросман добио је 9632 гласа.

Министар шума и рудника Г. Ћ. ЈАНКОВЧЂ о претстојећој реорганизацмјм ШУМЛРСКЕ С.1УЖВЕ

Принчеви Вннтерштајн у Дубровннку Дубровник, 29 априла. Принчеви Винтерштајн браћа Алојз и Јохан са својом пратњом стигли су јуче у Дубровник, где ће се задржати неколико дана.

У везн са реорганнзацнЈом службе у Одељењу за управу државних шума Миннстврства шума н рудннка,. на основу Уредбе, Мннистар шума н рудннка г. Ћура Јанковнћ предузео је потребне мере да се у исто време поболдпа квалнтет шумар ског особл»а, а нарочнчто шу»гарско - заштитног особља. тј. чувара државннх шума н лугара, којима су поверене на чување државне шуме великнх вредностн. На предлог министра у Фннанснјскн закон за 1937-38 годнну >-нето Је да се пропише уредба са законском снагом. коЈа ће рег>'лнсати чуварско - л>-гарску службу на бази сталности. Том уредбом одреднће се н униформисање и наоружање чувара. С обзиром да ће убудуће прнЈаве чувара државннх шума и лукара нматн потпуну доказну снагу органа Јавне страже. Мнннстар шума и рудника г. Ђура Јанковнћ нздао Је следеће наређење днрекцнјама шума: ,.Бољу и рационалннЈу органнзаЦиЈу шумарске струке лоћн ћемо извести само тако. ако целокупно шумарско особље. како више струч но шумарско тако и чуварско-лугарско особље буде на достоЈиоЈ пнсинн. Сада, внше него нкада. намећу се целокупном шумнрском особљу обавезе морала н поштеша. коЈим треба да су прожетн свн службеннцн, почев 0д наЈинжег до наЈвишег. Ми не смемо дозволптн да одржавањем у сл>-жбн ненспрдвног н нсспособног особља, ово зло-

употреби закон н да поЈедини службеницн наносе материЈалну штету држави, а моралну штету целом шумарском реду. Зато се" осећа хитна потреба да се међу чувар скнм и лугарским особљем нзвршн строго одабнрање. да се нз службе удаље ненсправнн, неспособнц и вепоуздани а да на њнхова места дођу бољи службеници у сваком погледу. коЈи ће битн у стању да унапреде службу, за коЈ>- нх плаћа држава. Савесност и квалитет шумарско-заштитног особља Је гарантнја да се очуваЈу државие шуме, коЈе су нам поверене на чување и на разумно нскоришНавање у иатересу друштене целине. НнЈе довољно иматн само спрему за чувара шума. па то постати и остатп. већ се од сваког таквог лнца мора тражнтн да. поред спреме има н пуне моралне квалифнкацнЈе Јпдног исправпог службеника Само таква лица могу бити ч>-вари државиог добра. док другнма ниЈе место у кадру државннх службенака". Мннистар је стога наредио дпрекцнЈама да' преко шефоав шумских управа строго н савесно испнтају целокупан службени рад и алалање свнх чувара, лугара н надлугара, па да се потом предложе за отпуст свн они службеннцн испод 10 годпна државне службе, за коЈе се докаже да су ненсправни н песпособнн. Према особљу, кое већ нма преко 10 година државне службе. треба поступитн нај строжиЈе по днсциплииски.м прописнма Закона о чиновницнма као и ш> одредбама Закона о сузбијању злоупотреба у звапнчној дужноста". Искористите ирилииу...

и иабавите за празник«

УУ

0Р10И

и

уз ииску цеиу.

Д угорочна отплата

6 Е N Е К Л I ТЕСНМС СОМРАИУ А. Р. Београд — Теразије 9 — Тедефон: 29-540