Време, 22. 05. 1937., стр. 3

ВЕПТ11131П0ГТРА11СТБА

„ВРЕМЕ" У НЕМАЧКОЈ Хитлер као централист

(Од нашег сталног лопчсника) | права човека.

Берлин, 20 маја. — Берлнн и цела Немвчка. после неколмко месецн киша, имали су ванредно, мајско време о Духовнма Берлин и околна места, Дресден. штаже на Исгочном Мору. цела Немачка. пливали су у топлом сунцу. Землл је одисала од мира и тишине и свуда се чула песма и људски смех. У Немачкој је омил>ена фраза режима да је „Немачка осгрво мира сред ев ропског хаосв". За ово неколико дана та фраза није се чиниле без основа. Добри познакик Београда. бивпги енглески посланик >• Бесграду, сер Невил Хендерсон. био је весник овог мирног и идиличног штимЈ -нга. У своме говору он је подвукво >гирол.>-бивост Енглеске и заједничке кврактерне и расне оообине немачког и енглеског н&рода. После затегнутости. око ТТТпаније. то је било много и веома је добро одјекнуло у Не'мачкој Вести које су стигле на други дан Духовв. сквкутале су по Немвчкој као јапан>ци озог летеог пролећа које је стнгло доцкан алн које изгледа као идила. Побо.1>шање односа измеНу Ломдона и Бер.тина Министар војни Бломберг. интиман човек Хитлерв. ко#и је присуствовво у Лондону свечаностима. разговарво је читав свт у библиотеци немачког послааства са шефом француског генерелштабв генервлом Гамлевом. Обојнца су били добро расположени. Бломберг је позват и

Г. Хнтлер да присуствује великој ревији енглеске домовинске флоте. поеетиће аеродроме, во^не фабрике и школе. Свуда је рвдо виђен и у Немачкој су због тога јако звдОвољни. Облаци су прошли и суное'је сннуло. Јако је звпажено и то дв су приЈему у немачкој амбасади у Лондону. присуствовали и Војвода и Војвоткиња од Кента. као и аустријски погквнцелар и чехословвчки министар спољних послова. Духови су прошли у знвку смирења. Шпакија и Нта.тија Свет упире очи у Немачку в пита се шта ради она, пре свегв, у Италији? Шпаннја, крај свег нвгаора левичара у светској пггампи. полако прествје дв буде сензација. Што не значи да кроз који дан опет и не може то бити. Ипак. Италија је сада у центру пвжње и око оног тајанственог воза. који је отишво у Италију и врвтио се из Италије испредале су се многе бајке. Геринг је морао да излази на перон и да двје часну реч дч у возу није Хитлер. У Берлину осећају да постају центар пажње која је опаснаНемачка — клааична земл.н паргнкулармзма и сепарапсзма Свет је. мећ%тим. скоро сасвим превидео за то време један рвд Хитлеров. који се врши у тиши ни Нзегов рад нв централизаци

ји и на брисању свега што је из

. неко терор, неко Наполеона. Нема сумње дв је једно од највећих дела јакобинске партије њихов рад на уједињењу француских покрзјина. Доћи ће дан кад ће иносгран- без обзира. Оно што је сигурно сгво видети дв Немачка нема то је. да Хитлер неће стаги на само СПОЛ.НО-ПОЛИТИЧКИХ успеха по пута и да није далеко време него да је постала много јаче [ када ће Немачкв на карти Евнего што је била редом Хитлера ропе бити само једно велико је-

лер је кад брже кад лакше брисао покрајинске границе. Кад је билв у питању застава, или васпитање омладине. или полиција. он је правио огромне потезе

прошлости преостало као сепаратизам. пв макар и само као сенкв сепаратизма. Кроз историју, све до неших дана, Немечка је била класична землл паптикуларизма и сепаратизмв Још пре неколико година закони у Берлит*. нису били закони ако их није потписало министврство у Минхену Поједине држазице имале су чаи и своја посланства у Берлину. п поједине држевиц? »ма}у и данас своје ..влале" Кпоз иетори}у, као црвенв нит прорлачн се немачка крв која пполивене у брато>*бчлччким оатовима за рвч^н тућина Још пре неколико године извесне велике силе сасвим су озбиљно помчптљвле дч воде политикл- на бази отцеплењч неких немачксх делоча. Бавапске или покоајине на Рајнч и т. д Трегедија је била V томе лч мећу присталипама такве политике. чак и мећ^* ин^ои^т^оимч такве политике б»ло и Немчпе. Г. Хитлер нзводн планвко уједшм«ч.р и нзједначење целог Рпјха Хитлер је затекео једну поцепану Немачкл-. кво једну поцепану заставу. Сваки мора признати да су његови успеси нч пољу I пред нову годину и

спол»не политике велики А.ти иностранство не би требало де превиди Хитлера као цен"""листу. и његове успехе на брисању «-ч5га шго је био остатек је*тне Ремачке поцепане V мчоге дожчве и дожавчце Хитлео ни е те питања решавао као д*«татор. Он ни}е брисао Једчим потезом пера или }едним удаттом полициЈског впарата Лаганим. ме* тодичним радом. он }е ишчо р иде још своме циљу. једно} Јединствеио! унификозвиоЈ. тота* литарно} НемечкоЈ Кал Је реч о успесима вепич" француске револл*ци1е. с»ак1" б"ра оно што му се допада. Неко

на уклањању остатека немачког сеператизма. Укндање покрајннскнх власти Одмех по доласку на влест, у марту 1933. Хитлер је поставио комесаре у Бзварској. Саксонској. Виртенбергу. Хесену, Бадену. Шаумбург-Липе. Бремену и ЛибекЈ* Исте године. 12 марта Хитлер је своЈу звстеву поста вио поред заставе црно-беле-цр вене. Априла 7 исте године из Једначио је све земље са РаЈхом Истог дана прогласио Је целокупно чиновнипггво за стручно чиновништво и кроз неколико дена забранио све партије. Јула 4 сјединио Је организације С. А. и Шталхелма. Сутрвдан Је забранио католичку партпЈу Центрума. Јула 14 изишзо Је зекоч о новоЈ организчциЈи политичких партиЈа у НемечкоЈ. На основу партиЈе Хитлер Је брисао покрајинске границе. Тамо где он постави новог покоаЈинског шефа своЈепвртије (ГеулеЈтер) тамо онемогућуЈе. а затим укида сваког покрајинског поглавара се емблемимв и тра дицијама прошлости. Брнсање покрајинских граница Његов покрајннски шеф дола. зи, скупл»а око себе, на партиЈскоЈ основн, чнновништво. нота. билитете, спроводи партијску органнзациЈу мећу радништвом коЈе добија ново радничко осигурање, нове законе, позориште бноскопе, туризам у организацнЈн „КгаМ <јигћ РгусЈв" н кроз крат. ко време нзлазн закон да ста. рих имена, граница. амблема, традицнЈа нестаЈе. У години 1934 Хитлер Је збрисао границе Мек1епћигд — 5»еПпа I Мек1епћигд §»геПсе. Почео Је са малнм. Али нсте годнне дао Је закон о принудном раду свих без раз. лике, пре воЈног рока. укннуо Је покрајинске парламенте, пренео нзвршну власт са покраЈинама на РаЈх, озаконио подчињавање покрајинскнх власти под РаЈх и 30. Јануара добио Је уставно право да мења устав Рајха, то Јест да га обнавл>а. Већ у фебруару укинуо Је сва дипломатска претставништва држава и државица код РаЈха. укинуо засебна права држава на државним железннцама и по. хпти- Сједињено министарство у. нутрашњих дела Пруске и РаЈха коЈе Је дотле бнло два мини. старства. Створио је један једини суд за све кривице нздаЈства према зем-т>и и велеиздаје сваке врсте. Јуна 4. изједначио Је у целој НемачкоЈ закон о браку. 1. августа мннистри су постали одговорни не више парламенту него Хитлеру. Једна земл>а — једна застава Идуће године, исто тако мирно, корак по корак, Хитлер Је наставио своЈ рад на унификзциЈи. Већ 1. јануара сЈединио Је сва министарства за пољопривреду и исхрану становннштва у Једно једино министарство. При крају тог месеца Хитлер Је дао Један Једини закон општински за све општине у Немачкој. Суверенитет над рударством и рудокопима пренео је 26. фебруара на РаЈх. Кроз неколико дана увео Је општу војну обавезу у НемачкоЈ и збрисао и последостатке војничког партикуларизма. Марта 19. сјединио Је министарство саобраћаЈа Пруске и РаЈха- 1. априла пренео је целокупно законодавство и судство на РаЈх. 16. априла створио Је Једно мннистарство вера за целу државу. А 15. септембра подигао Је своју заставу са кукастим крстом као једину државну заставу за цео Рајх. Вађење последњнх покрајинских граничних стубова значнло је уклањањс вековне подвојеностн немачког народа Систематски рад коЈи иностранство није много пратило, сем када би одјекнула нека нарочита сензација, као нирнбер. шки закони и слично, главни је стуб Хитлеровог рада у унутрашњости Немачке. Пре двс годнне, 25. октобра, у Нсмачкој су падили и последње граничне стубове и скидалн последње ам. блсме бившнх држава и покраЈина и ннко није у нностранству на то обраћао пажи.у Мећутим. тога дана нестала Је једна вс. ковна и цесрећна Нсмачка и јсдан свет који је у срцу Европс изгледао као нека слнка из бидермајерског добаХитлер има и хумора, ма да има Енглеза који и данас још нс веруЈу да Је он сам аутор књиге ,,МоЈа борба". 31. децембрг Хитлер Је те годиче укинуо право да немачке Лендернотенбанке издаЈу банкноте. То је била као нека шала за Снлвестрово само Немтоме било

ЕТЕМ ТОТО ПОБЕГАО испрељ потерс у најнепроходније врлети Албаније (Од нашег специјалног извештача)

Тирана, 21 маја (Авионом ,.Вре | Неколико наоружаннх људн на мена"). — II у току данашњег I положајилт нзнад кланаца у дана владини мплиционарн н стању су да задрже чнтав пук жандармерија продужнлн су го- 1 владиних војннка. шен.е побун.еника Етема Тота ј За10 је појмл , ив „ што ј е на . предовање владиних трупа у - | - том пределу веома отежано и уса | Терен на коме се претпоставл>а | ПО р ено ј е р се претпоставлл да је - I да се налазе побуњеници прст. не пријател> извршно стратепгео

динствено срце коЈе моћно купа и чиЈи су сви делови једне боје. Једне крви. Једне осетл>ивзсти н Једиог звука. На Источном Мору, старинеки као наш Дубровник. лежи. I који су се повукли у планинс се. фантастично леп град Хансе. вер"о од Тепелнна. Либек Стеновници тога града поносити су на своЈе заставе. Со

ровчани. Хитлер их Је збрисзо недавно. Са границе АустриЈе. Један човек скромног порекле. коЈи Је, морао да ради у младости као молер, збрисво Је самосталност и сувереност те лепе слике. У његовим очима има само једна визија: Немечка без унутрашњнх гранкца! 31. ПУТН"К

печете. права. суверенитет. I ставља .1. :! .,|,ст,.|,. ш а,>.а иајн..- „регругогеавање с ВО јих ,мо што су то били наши Дуб- ] проходниЈН предео у ЛлбапиЈН. трупа заузеоши згодне позниијс Нако владннн мнлнцнонари и | и „чекујуЦ., појаву владинкх жандармериЈа чине велике нало. ј тр у П:4 , Постоји једна мање вероватна верзија по којој су се побуњенн-

ре да ухвате додир са побуњени. цима, нпак им то још до овог треиутка није пошло за руком. Терен се састоји нз внсокнх крП1ева просечен врло ограннчсним бројем уских и дугих кланаца и омогућује савршену одбрану са најскромннји>1 средствима.

Реконструисана влада г. Кјосеиванова задржава своју линију Софија, 21 маја. (Телефоиски извештај). — Питање рекоиструкције владе г. Кјосеиванова које је покренуто још пре месец дана, данас по подне је дефинитивно скинуто са дневнога реда. Данас по подне краљ Борис потписао је указ о наименовању нових министара. На место министра трговине г. Велева, министра пољопривреде г. Ради Васиљева и министра правде г. Карацова, који су поднели оставке, Њ. В. Краљ Борис наименовао је за министра правде г. Александра Огњанова, адвоката, за министра трговине г. Димитра Барова, директора Трговачке академије из Свиштова и за министра пољопривреде инж, агрономије г. Банка Банкова.

Још данас пре подне страни новинари у Вугарској блокирвли су претседншштво Министарског сввета очекујући кризу владе. Претседник владе г. др. Кјосеиванов стигао Је у Претседништво владе нешто после 10 часова -у свечаном оделу. Очекивало се да ће око подне г. др. КЈосенванов отићи у двор. Мећутим он је остао у Претседништву владе ове до 2 чеса. Када Је изашао рекао је редозналим ноз«нарима дв ће вероватно ићи у двор тек око 5 часова по подне. Ово Је дало поводе разним коментеримв па се чак говорило и о новим тешкоћама због коЈих није дошло до потписивања указа. Мећутим одлагвње за подне извршено Је само зато што крал> Ворис пре подне ниЈе био у софијском двору. По подне твчно у 3 ипо часа претседник владе г. др. КЈосеиванов одвезао се аутомобилом у двор. АудиЈенциЈв Је трајалв час и по.

„МОЈА СУДБИНА ЗАВИСИ ОД ГЕНЕРАЛА ФРАНКА" — КАЖЕ ГРОФ КАВАДОНГА Хавана, 21 маја. — У вези са недавном изјавом бившег шпанског Краља Алфонза ХШ у којој је рекао да ће ускратити месечну потпору од 500 долара коју даје своме сину грофу Кавадонги, у случају ако се он поново ожени, гроф Кавадонга је изјавио следеће: „Ожснићу се г-ђицом Мартом Рокафор, без обзира на ржање мога оца." „Моја судбина, додао је дал>е гроф Кавадонга, налази се сада у рукама генерала г. франка. Према томе мало важности има мишл>ење моје породице о мојој женидби."

Из двора г. др. Кјосеиванов до нео Је указ о наименовању нових министара. Долазећн у Прет седнишгво владе г. КЈосенввнов дао Је поводом извршене реконструкциЈе владе новинерима ову изЈаву: НЗЈАВА Г. КЈОСЕИВАНОВА — Како опољна, тако и унутрашња политнка новог кабинета неће ое мењати. Кабинет ће очувати свој дооадашњи карактер н остаће неутралан. Пошто су нови министри поло жили заклетву у 6 часова по подне сазван Је министароки савет са новим министрима. Вледа г. КЈосегнввнова неће из лазити са декларациЈом. пошто кабинет није нов, већ Је са/мо реконструисан. и пошто ниуколико се не мења политички правац ни програм владе. Новте министрн биће сутра пре подне примл»ени код Н>. В Краља Бориса у аудиЈенциЈу.

Ци у току прошле ноћи пребацили у Грчку. Мсђутим, влада је благовремено предузела потребие мере ради што бол>е контроле границе према Грчкој. Осим тога влада је мобилисала дуж целе албанске обале сва пловид. бена сретства онемогућивши тиме побуњеницнма пребацивање у пностранство морским путем. Међутим, тој верзији не придаје се велика важност, тим пре, што се побуњеннци налазе на Једном одличном одбранбеном терену на коме се осим тога налазе и велнка стада оваца пгго им омогућује одбрану на неограничено времеИз поузданих извора сазпаје се да владине трупе наступају у три колоне и из три разна прав. ца и да главна команда верује да ће Још у току сутрашњег дана успети да ухвати контакт са побуњеницима. Данас је становништво у Аргирокастру приредило манифестацнје изражавајућн своју лојалност и приврженост крал>у н режиму. Један добар познавалац Етема Тота, када је сазнао да с&и Југословен, упозорио ме да се не прнближим сувише побуњеницима јер велн да је Етем Тот истакнути србождер. У опште, мећу становницима Аргирокастра влада уверење да Је побуна Етема Тота велика неппомншл»еност једног занесењака. ГРГУР КООТИЋ

Између вепиких сипа воде се преговори о обустављању непријатељстава у Шпанији ра;ми отстрањиван,а €~траних доброво.&аца (Од нагиег сталног дописника) Париз, 21 маја. (Телефонски извештај). — На појединим фронтовима у Шпанији ситуација се стабилизује. Изгледа да ружно време, које игра значајну улогу у тексту коминикеа зараћених страна, омета операције. Националисти су уверавали да ће још у новембру прошле године освојити Мадрид. Међутим, и дан дањи су још увек пред бедемима града. Они су такође уверавали да ће заузети Билбао као од шале, али ни до сада им то није пошло за руком. С друге стране противнапади републиканаца на ова два фронта такође нису кадри да потисну противничке редове. У међувремену образова^ је у Валенсији једна умерена влада, која опште чини актуелном идеју посредовања. Француски министар иностраних послова г. Делбос, с обзиром на овакву ситуацију, поново је предложио владама у Брислу и Лондону посредовање код зараћених страна у Шпанији. У међувремену нови шпански министар иностраних послова г. Хирал поднео је Друпггву народа ноту, у којој тражи да женевска институција на својој сесији 24 маја дискутује питање мешања страних сила у шпанске послове. Да ли у таквим приликама владе Француске, Енглеске и Белгије могу посредовати у Валенсији, кад републиканци нису вољни да прихвате тај предлог? С друге стране ни генерал Франко тренутно не жели овакво посредовање.

У области Леона националисти су напали на републиканске положаје. Трупе шпанске владе енергично су их одбили код Реболала и код Магале. У области Кордове националисти су напали на Волу Харту, али без успеха. У Баскијској области трупе генерала Моле освојиле су села Фруннз, Аладаин и Меагу, као и планине јужно од Фруниза. Према вестима из Бнлбаоа приликом рушења града Гадалкана од стране националистичког ваздухопловства велики део становннштва погинуо је. Р. ВАЛЕ

НИЈЕДНОМ АНГЛНКАНГКОМ ГВЕШТЕШШУ неће бити дозвоњено ДА ОБАВИ ВЕНЧАЊЕ војводе од Виндзора и г"ђе Ворфилд

(Од нашег сталног дописника) Париз, 21 маја. (Телефонски извепггаЈ). — У вези са своЈим претстоЈећим венчањем у двор- свор сведока на веН чању одрецу Кандс 3 Јуна ВоЈвода од Вннд | пио свог плггогопишњег П ои1ате. зора донео Је данас неколико значаЈних одлука. Одлучено Је

дворца, већ у великоЈ и пространоЈ концертноЈ дворани у приземљу дворца. ВоЈвода од Виндзора Је за

да се церемониЈа грађанског венчања не одржи у библиотецн

Министар саобраћаја г. др. Спахо у Пољској

Варшава, 21 маја. — Југословенски министар саобраћаја г. Спахо у пратњи пољских угледних личности данас је моторним чамцем обишао сва постројења у пристаништу Гдиње. Директор поморског одељења министарства трговине г. Мођенскн дао је после тога ручак у част г. Спахе, коме је поред осталих присуствовао и генерални комесар Пољске у Данцигу г. Ходацки. После тога г. Спахо је обишао рибарско пристаниште Вјелку Вјес.

Г. Спахо и генерални директор југословенских железница г. Наумовић посетили су затим Данциг, где их је примио г. Ходацки, а у 19 часова вратили су се у Гдињу на банкет који им је приредио директор железница г. Добшицкн. У 22 часа кренули су за Варшаву. Претставнику Пољске Телеграфске Агенције г. Спахо је изјавио да оно што је видео у Гдињи прелази његова очекивања, јер је тамо пољски народ остварио једно сјајно дело. (П.А.Т.)

ци знаЈу колико је суза. Једно срце — једне боје, једне крви, једног звука... Хитлер је прошле године ишао крупним корацима ка централизму. Изједначио је потпуно полициЈу. Заокружио Је Баден Мекленбург и Хесен укључио је у Пруску. Од 123 општинв у округу Ахен направио Је 73. Ишао Је лаганим корацима да ове године нестане стврих градовз Хвизе и да велики Хвмбург прогута читаве обласги. Према трговачким индустриЈским. већи- ( ном економским интересима Хит-

дио свог дугогодишњег приЈатеља маЈора Меткалфа. Он Је такоће одлучио да на ту церемониЈу његов секретар г. Роџерс води гђу Ворфилд. Још ниЈе познато ко ће присуствовати овоЈ свечаности. ВоЈвода од Виндзора разаслао Је већи броЈ позивница својим при. јатељима. Међутим, скоро сви су на истакнутом положају у британскоЈ јавноЈ служби илн у БакингемскоЈ палати. Они ће, према томе. моратн да ради одласка у Канде затраже дозволу од над лежних. Зато се и не очекуЈе њихов долазак. С друге стране ни једном англиканском свепггеннку неће битн дозвољено да обави црквени чин венчања после грађанског чнна. Један англиканоки капелан, који је у ту аврху затражно дозволу, одбнјен је. Зато долали у обзир само свештеник једне протестантске секте, која ннје везана за аиглеканску цркву. Што се тиче свадбеног путовања ВоЈводе н ВоЈвоткиње од Внндзора. изгледа де ће онн поћи на дуже крст&рење по Средоземном Мору на јвхти бившег енглеског оуверена. Тек краЈем августа или почетком септембра ВоЈводв и Војвзткнња ће поћи из ВенециЈе у Васерлеонсбгрг. Р. ВАЛЕ

Свечанн дочек шшнстра еаобраћаја г. др. Спаха на желелшчкој станнди у Кракову

АМЕРИЧКА ШТАМПА О ПРОТЕСТУ РАЈХА У ВАШИНГТОНУ Њујорк, 21 маја. — Данаш њи „Њујорк Дејли Њус" до- ј носи уводни чланак о проте- ј сту немачког амбасадора код ј америчке владе због говора I , чикашког кардинала - надбис- ј I купа Мунделајна. ј Лист каже између осталог! да национал-соцнјалистички поредак већ више од годину дана води отворен рат против ! католичке цркве, да хапси и ставља под суд многе католичке свештенике н редовнике ч да тежи уннштењу свнх ка•оличких родова у Немачкој. „Њујорк Тајмс" каже о итој теми између осталог да -ш једна влада, па ни најмоћшја, није довољно јака да би чогла да не води рачуна о међународном јавном мишље1њу. (Авас)

ФРАНЦУСКИ СЕНАТ ДИСКУТУЈЕ О НЕМАЧКОСОВЈЕТСКИМ ОДНОСИМА (Од нашег сталног дописника) Парнз, 21 маја. (Телефонски извепггаЈ). — Одбор за спољне послове у Сенату одржао је данас седницу под претседништвом г. Беранжеа. У току седнице расправл>ано је пнтање немачкосовјетских односа. Известилац по овом питању, г. Портман, поднео је опширан ре ферат, у коме је дао нсториски преглед немачко-совјетских односа после рата. Истакао је да с немачке стране политика према Совјетској Русији, нако на изглед нејасна, се води по једноЈ сасвнм одређеној линији. Известилац је истакао да су немачко-совјетски уговори, Рапалски, Берлински н други, још увек на снази и да нацнонали. стички режнм те уговоре није отказао. Не треба губити из вида, истакао је известилац, да Рапалска политика има траднционалне тежње и да се управл>а према ннтересима који Још увек постоје. Све изгледа као да данашњн управл>ачн Немачке задржавају право да у датом случају, можда у скорој будућности, појачају на војном плану, односе, којн су на политнчком плану че. сто пута демантовани од стране немачких властодржаца. Р. ВАЛЕ

ГРУПА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НОВИНАРА У ВЕНЕЦИЈИ Венеција, 21 маја. — Данас у 10.30 часова напустили су Венецију југословенски новинари. ПАРИСКА БЕРЗА (Од нашег сталног дописника) Парнз, 21 маја. (Телефонскн нзвештаЈ). — На л&нашњем састан* ку Парнске берзе тенденцнЈа је бнла лабавнја. Ренте су попустнле Акцнје железннчких друштава ска чиле су у везн са турнстнчком сезонох. ОблнгациЈе српскнх н југословенскнх заЈмова емитоване у. Француској скочиле су. 20 мај 21 маЈ Француске ренте 45' Банке де Пари Каналиан Игл Болео Килман Ранд Мајнс Инион Корпораснон Шел Голдфилдс Канаднан Пасифик Срп. зајам 1895 4% 1902 5% 1906

88.45 1172.— 1158.115.50 112.166.— 165 623 — 611 810.— 808.859.— 875 632 — 626,443 — 442.282 — 283.50 230 50 230.215.— 216 —

1913 5«-«, 1931 7Го

196.— 206.206.— 211.269 — 269 —

■ ољно деЈствуЈу протнву: реуиатнзма, грнпе, болеети од иазеба

нерпнмх бол< лумбага, ншнјаеа п главобол>е

Тогал-таблете не убдажуЈу само болове, већ помажу из.тучнвање мокраћне киселнне. Услед тога добнпснн су одлнчнн резултати п у застарелнм случаЈевнма. Кад више од 6000 лекара, нзмеђу коЈпх пма много професора, преписуЈе Тогал таблете, можете и ви са поверељем куповати оваЈ лек. Тогал ће Вама помоћн као н хнљадама другнм. Нешкодљиве еу Тогал таблете за стомак, срцо н остале органе када се узнмаЈу у проппсаним количинама. ПнтаЈте свога лекара Добнја се у свим апотекама. Одобре&е С. бр. 2082 6,П 1933.