Време, 22. 05. 1937., стр. 6

СТРАНА б

ВРЕМЕ

Р И В Р Е

Субота, 22 мај 1937

о т

Зашто се спречава извоз посечене ораховине?

Извозннци орахових трупаца всћ месец даиа обвлазе меродавве факторе, молећи да се дозволи извоз посечене ораховине у клириншке земл»е са плаћањем кроз клиринг. јер нема друге мо.

САОПШТЕЊЕ П. А. Б. ЗЕМЉОРАДНИЦИМА ЧИЈИ ДУГОВИ ПРЕЛАЗЕ 25.000 ДИНАРА Од страие дпрекцнЈе Прпвилегопане аграрие банке умољеин смо да обј&вимо ово саооштење: Сви зеил»орадиици, чиЈе укупно дуговање код уетаиова из чл. 7 Уредб« о ликвидацији земљорадннчкнх дугова (пончаних занода н кродитннх задруга) прелази изное од дип. 25.000, морају поднетн молбу за гншкен« д>та падлежноц срсеком еуд>* до 1 Јуна 1937 г. на оепопу чл. 86 Уред.

СТАЊЕ НАШИХ КЛИРИНГА

БЕРЗЕ

дати за слободие девизе. Алн оне би стајале много. Оне би биле скупље за оних 75% робе. која би остала непродата и пропала. Питан»е извоза већ посечене робе мора се свакако оделити од гућности да се ова наша изврсна пнтан.а еече. И нзвозницн самн роба уновчи. су зато. они су то иа прексниоћНародна банка неће да отсту- Н ој конференцијн у Српском попи од тражења да се роба плаћа л,опривредиом друштву изјави- ј бе у везн са нропненма Фннандевизама. нако јој је добро по. ли. да се строгнм прописима о. | енјсиог заиона :1а 1937—1938 гознато да 80" - . те робе може да се немогући сеча плодних стабала. днпу. дана. пласира једино у клнрннпшим Оваква стабла зн фурннре нема- .УнолораваЈу се дужпнцн да по КраЈем 1936 наш клириншки земљама. И <возницн еу учнннли ју никакпу вреднос-т. Плодна [ предн^м поет>пе, јер ако иропу салдо са Немачком достизао је неклнрнн- стабла су употребљива за даске, ете одрећени рок, т.ј. 1 јуни 1937 ' 21 мнлион марака. У току ове настојаЈва ДО к за нзраду фурнира. у коју г губг прапо да се кориете сма- године салдо се повећавао, тако н.ен,ем д> га прс>ма нрописима У- I Д& је на даи 21 јануара износио 1»едбе, па ће бнти дужни да нс. 25 милиона, на дан 4 фебруара плаге негмањенн д> г. 126 милиона. 18 фебруара 27 ми(Нз Прнвн-1егош*не аграрне | лиона, 10 марта 33,8 милиона, а Извозници су спремни да пот- г>анке). {18 марта био је највећи и изпомогну и акцију на подмлађи- ј вању ораховине и да уплаћују у

За последња два месеца наша К1ириншка потраживања од Немачке смањила се за 10 милиона марака

Ефенти : чврсти Девнзе; мирне Продунти: непромењени

сзе да добију купце шким зем.љама. Сва имала су тако мали успех да је то најбољи доказ немогућностн уновчења робе за слободне девизе. У најидеалнијем случају могло би се продати за девизе 20—25% већ посечене робе. а три четвртине мора апсолутно да пропадне. ако се одуговлачи са решењем. Међутим. нзвозници не добијају ннкаква прецвзннја упутства како да поступе у овом изузетном случају, када их је изненадила одлука Народпе ба". ке. којом је. према предњем. из. воз орахових трупаца практично онемогућен. С обзнром на велику тражљу те робе у иностранству. специјално у Италији. Немачкој. Ау. стрији и Чехословачкој. рачунало се на извоз око 2000 вагона.

се сврху једнпо извози раховина. треба да буде дрво ј старо. преживело и покварено. ј. неплодно.

фонд Српског по-ч-опривредног друпггва за набавку садница Данас ннје у питању само при. ватна нмовина трговаца и извозника фурнирског дрвета, већ и оних земл>орадника. који су посекли своја дрвета и орахе својих суседа да сада. у доба коњунктуре за ту робу. доћу до новаца. И док наша земља даје 15.000 вагона жнта Немачкој уз плаћање кроз клиринг. на изложени начин практично је спре

што бн изнело, према садатн-ии ? е " изв03 ОР"«--« трупаца. ко. пенама оракшине. близу 60 мн. >« С У саи ° »»"рисом моде долиона дннара. Ово би се постн. бил " велнк У гло да ннје одлуком Народне Како су са новим споразумом баике у фебруару онемогЈ-ћен с Немачком отпалн фннанснјсконзвоз Према томе. ако би се ра- техничкн разлозн за уновчење чунала само камата на тај новац овог артикла кроз клиринг, то зз вре.ме од четири месеца, до- 1 више нема опасности од нагомнбила би се милнонска цифра. а лавања салда. извозници су поако се томе дода мало и квар нов ° молили меродавне факторе робе. она се пење на 24 милиона. Д® се извоз ораховнх трЈшаца Извозинци сваким даном губе. дозволи у све клириншке земље Мало девиза ушло би у земљу — У 3 плаћање путем клиринга. за робу. која би се могла про- ДР. ФРАН ЈЕНКО

Лктуелнп проблеми СТОЧАРСТВА Наши планински пашња^и налазе се услед нерационалне експлоатације у рђавом стању

Резолуција конференције о ораховом дрвету

Јуче пре подне завршена Је конференција извозника ораховог дрвета и стручњака Српског пољопривредног друпггва. На конференцији је вођена опшнрна дискусија о стању ораховог дрвета у нашој земљи и о потребној реглементацији његове експлоатације. На крају је конференција изложила своје мишљеЈ^е у следећој резолуциЈи: Констату јући да се орах у пмшој ле« већ неколико година сече у огромннм размерама тако да поетоЈн опаспост да убрзо пшчезну најооља родна стабла. Конференција. сматрајући да Је опа воћка једна од иајблагородпнјих чнју културу треба не еамо очјтштн већ н прошнрнти и квалитетно побољшати. — тра-

тер родне воћке. За сечу би могла доћи у обзир, за случај државне потребе, н она орахопа дрвета која спадају у пајгор,коштунце. Да бн ге бројно стање )раха повећа .10 и да би се побољшало његов сортнмент, Конфеиенција сматра за пужио да се од држанне упрапе наметне свако.м еонстнепику обавеза да претходно засадн најман^ дееет орахових садннца за свико зра\'ово дрво иоЈе желе да посече. Поса1>ене еадннце морају бигн од наЈбољнх сората које су га знапнчне етрапе одређене за до

У Финапсијски закон ушла Је одредба на основу које се овлашћује Министар шума и рудника: да може по предлогу Информативне комисије и одобрењу Министарског савета нзвршнтн у корист граничннх села или општнна исправку граница огратгиченнх државних шума, када се то проучавањем на самоме лицу места покаже као иеопходпо потребпо, с обзнром на потребе села нли општина, шумске ирннре. де уопште и државе. На основу ове одредбе поједина свла и општине поднели су претставке (око 400) тражећи да им се извесни простори држав. них шума уступе у своЈину. МотивациЈе ових тражења су углавном двојаке врсте: 1) потреба у огреву и грађи ових села; 2) потреба у просторима за испашу стоке; или 3) и једно и друго.

Према подацима Народне бан- ј посио је 36,4 милиона марака. ке. салдо нашег потражнвањи ' Салдо ва дан 18 марта био је веод Нсмачке износи 26.8 милионл ћи за 15.4 милиона марака, немарака. т. Ј. за 2.1 милиона ма- ( го на дан 31 децембра прошле рака мање, него пре недељу I године. Од 18 марта о. г. салдо се почео смањивати, и, према сгању од 20 о. м. он се од тога датума смањио за 9,6 милиона марака. Смањење салда дошло је као последица споразума, који је закључен између наше и немачке владе у марту о. г. у Верлину. На основу тога споразума наш извоз у Немачку Је смањен, а увоз из Немачке у ЈугославиЈу остао Је и даље неограничен. После тога споразума, наш извоз у Немачку отпочео је да се смањује, нарочнто у априлу в мају, а увоз из Немачке у Југославију остао је и даље на ранијем нивоу. Наша клнриншКа дуговања Француској смањила су ©е за око 4 милнона франак* Према званичним подацима, салдо наших клириншких дуговања са Француском износио је 30 апрнла о. г. 16 милиона франака. Међутим. на дан 31 децембра прошле године достизао је 37 мнлиона франака, а 30 марта о. г. 22,6 милиона франака. Према најновнЈим подацима, салдо се од 30 априла до 15 маја о. г. смањио за око 4 милиона франака. ЧехословачкоЈ дугујемо по клирннгу још 115 милнона круна Салдо чехословачких потраживања од наше државе по клирингу износио је крајем прошле године 130 милнона ч. к. КраЈем марта о. г. тај салдо се смањио на 120 милнона, а 15 о. м. он Је износио 115 милиона ч. к Према томе, салдо наших клириншких дуговања ЧехословачкоЈ смањио се у току о. г. за 15 милиона ч. к.

пгге речено у питању рационалног сточарења. Сеоска испаеипгта су запуигтсна н упроиашћена Сеоска испасишта су тако запуштена и у тако бедном стању да данас нису у могућности по хектару површине прехранити 2 до 3 овце за време летње попаше, и ако би се рацноналнијим сточарењем могло прехранити и по 5—6 оваца на Једном хектару. Знатна површина ових испасишта је покривена трњем и непотребним грмљем, које умањује продуктнвну површину под травом. Извесан део Је услед прекомерног и нерегулисаног пашарења остао неплодан — без траве. Пашњаци су већим делом обраслн лошом травом коЈа стоци не приЈа. ПоЈилишта за стоку су у жалосном и неуређеном стању, тако да стока мора сатима на летњој жези чекати на ред да се напоји, или се сатима тера до најблнжег по-

Комуналпи шумеки поседи ус Ј?_ ед чега ннсу за наше прнлнке

ИдеЈа комуналног (сеоског и оппггинског) шумског поседа начелно не би се могло рећи да Је рђава, алн за наше прилике, рекло би се, да није Још сазрела, а нешто је и погрешно примењивана. Приступило се је пита-

тимни крај. При изради ове Уредбе о ре. ' ц,у нздвајања државних шума и гулисању сече ораха треба кон- ј стварању сеоског н општинског су.тговати еве компетеитне ио- I шумског поседа, а да се нвЈе рељопрнвредне органнзацнје као и шнло питање господарења и ужи од Кра.љсвске Владе да што организацнЈе коЈе нмају гтечена праве тих комуналних шума, а П |»е донесе Уредбу са Законском нскуства у трговини ораховнм нарочито њиховог ОПСТанка, заснагом коЈом би се спречила до- | дрнетом. еадашња неразумна ееча орахо- Копферешп^Ја наЈзад налали вог дрвета и регУлиСала тргови- | да је у интерееу наше народне

на ораховнм трупцнма. КонференциЈа налази да би се Уредбом смела дозволити сеча счмо оних стабала која с; ■ след п|»еетарелости преста .1а да рађаЈу н тиме изгуби.та карак-

прнвреде да се омогућн да већ исеченн орахови трупцм, коЈи немају више никакан значај за будућност културе ораха у кашој земљи. буду уновченн под најповољнијнм условима.

^омтиигеити стоке

Уред за контролу взвоза сто-1 ке јавља да Је издао следеће дозволе за недељу од 23 до 29 иаја 1937 з« аустриЈске пиЈаце: За В«>ч: 2.063 комада дебелих свчња. 100 комада говеда. 6700 К "логпамч меса од мангелица. 2 300 килогромч меса оз меснатих свињч 1.000 килограмч изп\трица. 211 комадв закланих телићч. За Грац: 96 комада дебелих св.»ња. За Винер НоЈштат: 300 комада дебел-'х счиња За Инсбрук: 50 комада дебејглх счиња. За Вннер НоЈштат 'извак контчнгента): 250 комеда дебелих свиња. Цеие и довоз стоке у 20 недељи (од 16 до 22 маЈа 1937")

Међународни пољопривредни коигрес у Хагу У лругој половиии Јуна о. г. држи се у Хагу међуиародни пол.опривредни конгрес Главни задружни с&вез Крал>евине ЈугославиЈе. коЈи Је из ннше земље Јединн члан члан Међународног комитета за оГ-'жаван,е међч-народних пол.опривредннх конгреса, предузео Је све □пнпреме да наша држава буде достоЈно заступљена па овом конгресу. Ове године. као пгго Је то и раииЈе било. Главни задружни савез обр-човао Је интернационални комнтет под претседннштвом свога ппетселннка и иинистра унутрашн-нх послова г. др. Алтона Корошпа. Сарадници н члаиови управе Г ->г зал' -"»г савеза спремили су ове године девет реферата за таЈ високи међународни пољо□ривредни форум. Цеитрални коми*ет у Хаг)* обавештен Је о доласку југос.1овенских делегата.

Говеђа пијаца на дан 18 маја 1937: На пијаци овог дена било Је на продаЈу. 1.575 номада говеди и то: 936 комада гојенкх и 639 комада мршавих Од овога било Јеукупно из АустриЈе из Мађерске из ЈугосланиЈе из Р>-муниЈе из Пол»ске Цене су биле: в">лови екстреми 1а 11з Ша бикови краве мтнпзвч стокч Во.тови све вр?те 2—3 гр. сла бији. осталв г>обв непромењена — чв->с-а. Пи^апа мирна. Пи**пч за евиње, на дан 18 м<Нч 1937: Нч п^^ци овога д«Н9 бчло 1е на поотч<\' 10 356 комчзч г^в^ди и то; 6 002 комчда ме^атих и 4 354 комада гојених Од овога било је: месна-^е го(ене

1.277 57 95 124 22 140/160 125'140 100/125 90/100 85/110 83/118 63/83

3.6<* 2Т 52 2Н9

1173 »"0 2.097 169

из А\*стои1е из М"ђчт>ске I из Р\*м^није из ЈугославнЈе из П->љске "з Лчч^ке 85 ТТп не < гу бтле: П^*'ма тешке м»нгвлипе 160 -то 4 гп сл"би<е' 1Л5 *»п 165 *п 3 го слчби!*: с-чпе 150 ло 153. ло 5 гр. слаби*«: бчнчто^е 165 до 170. ло 2 го боље: гкоштене 15Ч то 163 до 3 го слчб*'<е' сопске 151 до 158 до 4 пг). ; ме^нате (аустт»«ске> 156 то 172 до 2 го боље: месна■^е (пољске 153 до 165. 2—3 гр б-"*.® ПиЦца митиа. П^мч гооњем отговаоаЈ^ пене за Југословенску побу Фко * угг гг* Л«ч Л-ч •»ОЛОВИ * 4 «7 б*'"-»Ч 7 40 ХЛЦ д-б"— 1»75 8 75 1 Шилинг... Днн 8.07.

горе доле по планнни губн у квалнтету в тежнни. Министарство шума и рудника израдвло је пре две годнне Правилник о израдн н примени привредпих планова за сувате и планинске пашњаке. по коме су Правилннку села дужна прнступити мелиорацији својих сувата и планинских пашњака путем; наводњавања, чншћењем пашњака од камена, унипггавањем корова и засејавањем оваквих места са корисним травама, уништавањем непотребног грмља које умањује површину пашњака у колико није потребно за запггиту тла, ђубрењем пашњака, проширивањем врела и локава, израђивањем поЈила, чатрња итд. Потреба строгог падзора и мслнорацнЈа Према томе дужност би била опште управннх власти, којим Је проведба ове одредбе стављена у задатак, да настану да се оне заиста н извршуЈу. Наш народ не воли када га власт тера на рад, па макар то било и у његовом личном интересу, али су нам овакви примери показали. да Је доцније, када је увидео своју личну корнст од тога рада умео да цени н б^агосиља онога. кога је раније сматрао за свога непријател>а. У поседу државе налази се знатна површина сувата и планинских пашњака (око 130.000 ха у Ј. Србији и СрбиЈи), чијем се уређењу ранијнх година није много поклањало пажње. Потребно Је да се буџетом осигурају пгго већа финансијска сретства за уређење и мелиорациЈу испаша на државном земљишту. Где исправку граничне линиЈе државног земљишта треба. по нице апсолутног шумског зем- ! нашем мишљењу, извршити у љишта код нас Је већ у главном корист села, то су у главном они завршен. а зиатним делом и случаЈеви где Је граница држ. прешао ту границу, тако да су земљишта тако близу села, да многе шуме сатрвене и тамо ово заиста нема никаквог испугде је шума могућа као Још Је- ста за своЈу с!оку, те Је принудина врста културе. Већ данас ј ђено да са стоком иде из тора имамо жалосних примера. да се- право на држ. земљиште излаљаци у типично шумском крају жући се на таЈ начин прогону иду и губе по два дана хода да власти због прекршаја законби дотерали на коњу товар дрва ских одредаба. из удаљених заостагака шума.

пггите и чувања. Последица свега тога било Је нагло разграбљивање и заузимање сеоског земљишта, сатирање и пустошење сеоских шума. тако, да данас можемо рећи да у Србији и Јужној Србији сеоских шума више готово и нема. Са огољених брда, некада обраслих високом и густом птумом, кнша, немајући више шуме да Је задр. жава. нагло сноси и оно мало плодне земље. Јасно Је да држааа са своЈим шумама не може господарити по строго трговачкоЈ основи, Јер те шуме треба у првом реду да задовоље оппгге народне потребе и интересе. Оне те потребе углавном према њиховом садањем стању и задовољавају. Околним селима дозвољено је да своју стоку пуштаЈу на испашу на државне су. вате и планинске пашњаке, као и у саме шуме, где то узгојни моменти дозвољаваЈу. по невероватно пиској такси, тако ниској да дрисава у већипи случајева није у могућности да приходом од попаше плати околним селима општински прирез на то своје земљиште, а камо ли да Још покриЈе и трошкове своЈе управе. Процес померања шума у гра-

Скок цена житу на америчким тржиштима због неизвесности у погледу будуће жетве Неизвесност, која влада због подељених мишљења о будућој жетви, изазвала је скок цена житу у Чикагу. Због тога су порасле цене и осталим цереалијама. Упућене личности изјавл>ују да ће америчка жетва бити једва довол>на за домаће потребе, али постоји и таквсг мишл>ен»е да ће моћи С. А. Д. да извезе доста велику количину жита, јер постоји могућност промене атмосферских прилика у крајевима који пате од суше. Међутим, стручњаци приватних житарских фирмн сагласили су се у томе да првобитне процене будуће жетве треба знатно снизити. Зимска пшеница претрпела је велике штете у Кансасу, Небраски и Оклахоми, као и у Канади. Стручњаци ипак додају да досадашња штета није баш тако велика. Огромна штета може тек да настане, ако до жетве не падне довољно кише.

На ефектном тржишту тенденција Је чвршћа. Иако у току састанка течаЈеви ннсу у већоЈ мери напредовали. ва краЈу Је тражн>а била врло жнва. После трећег звона код поЈединих ефеката, тражња Је преаазишла течаЈеве закључака у току састанка. Промет је био прло жив, живљи него Јуче, и нзнео Је преко 2,200.000 динара. 1'итна штета Је рађепа у току целог састанка по Једном течаЈу н то врло жнво. Рађепо Је за скоро два мнЛнона номилалних днпара по 407. Последња тражња бнла Је по 407.25, а понуда по 408. После звона тражн>а Је скочила на 407.50. Од термннских закључака рађено Је за Јунн по 406.50 и остала Је и дал>е тражња по 406, понуда по 407. Од 6% беглучкнх обвелиица рађенн су крушш н средњи комадн по непромешеном течаЈу. Код срсдн>нх Је тенденцнЈа врло чврста. Од 6% далматинског аграра такође су рађенн средњи по нешто слабиЈем течају, ■ крунни по иеаромењеном течаЈу. Од доларских заЈмова рађен Је 7% Блер у скоку по 86.50. Код Се.шгмана тражнл Је скочнла на 99.50 н дал»е без понуде. 8% Блер не нотнра. П. А. Б. и даље се живо радн по непромењеним течаЈевнма. Пародна баика се и дал>е нудн по 7200 док Је тражн>а попустила на 7100. На дввизном тржипггу тендевциЈа Је мирна. Код шилнвга Је било мало попутптања. Промет Је бно осредњи и изнео Је око 2,800.000 дннара. Фуитш Је рађена по свом сталном течаЈу: 238 динара за фунту. Укупно 2000 фунти. Компензирано 240 фун-гн. Марка Је рађена од 12.19 дин. за марку до 12.20 днн. за марку. Укупно Је рађено 80.000 марака. Понуда Је остала по 12.20 дин. тражња по 12.19 днн. за марку. Термннских закључака ннЈе бнло. Шнлинг Је данас био лабав, рађен Је по 8 днн. н 7 98 дин. за шилинг. Укупно 44.000 шнлннга. Лнра Је у тражњи скочнла на 2.15 дин. за лпру, али Је и даље без понуде. Грчкн бопови су рађени од 33.50 дин. до 34 дин. за 100 драхмн. Укупно Је рађено око 800 000 драхми. Остала Је и даље тражња по 34 днн. за 100 драхмн без понуде. БЕОГРАДСКА БЕРЗЛ Београд, 21 маЈа Ефекти У загради промене према сретходном течаЈу Рађено ТечаЈ Колнчина !.— (Д- 0.50) 1 хнљ. — (=) 170 хнљ. 7% инв. к. 88 — (— 0.50) 96 хил>. 6% бегл. 2500 74.25 (=) 360 хнљ. 6% бегл. 5000 76.50 ( = ) 400 хиљ. бТе далм. 1000 71.50 (— 0.50) 50 хнљ. 6Го далм. 5000 74 25 (=) 60 хнл> Р. штета 407.— (— 0.25)1700 ком. Р. шт. за VI 406.50 (+ 0.50) 300 ком. П. А. Б. с. 194.50 (=) 50 ком. П. А. Б. с. 194,— (— 0.50) 50 ком. П. А. Б. к. 198 — (=) 1000 ком. П. А. Б. к. 197.50 (=) 200 ком.

7% Блер аг. 1921 к.

Поиуда

тражи >а

7% Блер 7ђо Селигман 4% аграр 1934 к. 7Гс Инвестициони к.

2500 5000 1000 5000

6Гс беглуци 67о беглуци 6% далмат 6% далмат Ратна штета Ратна штета за VI Народна банка П. А. Б. с. П. А. В. х.

86.25 52.50 88.25 74 50 76.75 72,74.50 408 407.— 85.75 99.50 52.87 75 74.25 76.25 71.75 74.407.25 406.—

7200 — 7100,195,— 194.198— 197.Девнзе у слободном промету Лондон 238.— (=) Берлин 1219.15(4-1.15) Беч 799 53 (— 3.47) Милано трж. 215.— (-}- 5.—) Солун 33.80 (-ј- 0.59) Дсвизе са прнмом 28.5% Пон. Траж 4362 31 — 4326,217.11 — 215 05 1003.52 = 996 45 153.14 = 152.01 231.28 = 228.70 2412.76 = 2398.16 195 80 — 194.36 1794 40 — 1750 52 ! 740 01 = 734.95 833.23 = 826.73

Девизе у сл Лондон ЊуЈорк Женева Париз Берлнн

>бодпои промету 238.50 48.50 11,12 2.17 12.21

ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА Загреб, 21 маЈа (У загради течаЈ закључака) Ефектж Народна банка 7.150—7.250 П. А. Б. 195—197 (196) 8% Блеров 94.50—95 ( 94) 7Го Блеров 84.75—85.50 7'Го Инвестиционн 87.75—88 (88-25) 6% Бегл. обвез. 75.75 траж. 6% Далм. обвез. 52—52.75 ( 52.—). 4% Северни аграри 52.50 роба Ратна штета каса 405—406.50 Промет средњи. ТендеицнЈа слаба.

Гутмаи 55—65 (65) Шећерана Бечкерек 650 — новац Шећерана Осех 200 — роба Осечка љеваоннца 130 190 Изис 25 — новац Рагузеа 370—380 Трбовље 250—260 (250) ОцеаннЈа 250 — новац Јадранска пловндба 400 — новац Даннца 42 — роба

1218 1/2 (+ 1.—) 1220.—

(=)

Деввзе у слободиом премет у З&греб, 21 маја Верлин чек улт ЈУ 15 VI 1225.улт./УП пон. 1225.15/8 и у /8 п. 1225.Беч 802 1 5 Грчки боновн 33.75 (+ 0 .75) Лондон 238.— (=) Мадрид роба 280.Милано роба 215.Промет 2,655.598 дин. ТенденциЈа слаба. Продуктне берзе БЕОГРАДСКА БЕРЗА Београд, 21 маЈа ТенденциЈа на београдском робном тржишту Је код пшенице. Код кукуруза Је Рађено пшенице: Тнса 182 50 (8 ваг.), СрбиЈа узана пруга 163 (3 в.), Бачка 174.— (1 в.), Банат 172,— (5 ваг.), пар. Вршац 173.— (2 в.). ваг. Банат 175.— (1 в ), ш. Дунав 177 50 (4 в.), ваг. Србија 161 (1 в.); кукуруза: бели пар. ИнђиЈа 94 (1 в ), БегеЈ 93.25 (30 в.). СрбнЈа 95—96, (3 в.), пар. Инђија 92.50—93 (12 в >. пар. Тнса 94 ( 40 в.>, Банат 90—91 (2 в.). Срем 92.50. Бачка 94.— (4 ш.», Дунав 92 (6 в.), ваг. Сисак 107 (10 в.), пар. Вршац 91— (1 б. » За VI УП пар. Вршац 94 — (6 ваг. > За УП Банат 95 0 (5 в.); пасуљ: за VI шлеп Тиса 232.50 (19 в.»;" иекшие: бруто/нето Ј. Србнја 95 — (3 в ). ваг. Србнја 92.— (1 в.). НОВОСАДСКА БЕРЗА Новн Сад, 22 маја Пшепнца (све 78 кгр. 2%): бачка 173—175, сремска, банатска и славонска 172—174, бачка, потнска 177—179. Зоб: бачка, сремска и славонска 102.50—105 Раж: бачка 144 —146. Јечам: бачкн н сремски 64 кгр. 117.50—120. Кувуруз: бачкн н сремски нови 92—94. банатскн нови 90—92. Брашно: бачко н банатско Ог Огг 252.50—262.50. бр. 2 232.50242.50, бр. 5 212.50—222.50 бр 6 182 50—192.50. бр. 7 152.50—162.50, бр. 8 115—120; сремско н славонско Ог Огг 247 50—257.50. бр. 2 227.50—237.50, бр. 5 207.50—217.50. бр. 6 177.50187 50. бр. 7 147.50—157.50. бр. 8 115 —120. Мекнље (у врећама од Јуте): бачке лађа 96—98. бачке. сремске и банатске 91—06. ТенденциЈа непромењена, промет средњи. Новосадска берза не ради 24 о. м. због празника. ИНОСТРАНЕ БЕРЗЕ Чнкаго, 21 маЈа Пшеннца: маЈ 1215/8, Јулн 121 34, септ. 119 3, 4. Кукуруз: супт . 109 3 4. новн утовор маЈ 133 б 4. Јулн 119 1/2. Внннпег, 21 маЈа Пгаеннна: маЈ 134 1/8. Јули 132 3 8, окт. 123 1/8. Лнверпул, 21 маЈа Пгаеннка: Јунн 9.6 3 8, окт. 9.0 1 8. Кукуруз: маЈ 25 10 1/2, Јунн 25.10 1/2, Јули 25.10 12.

Управа монопола не нсплаћује награде срећним потрошачнма цнгар-папира Управа мопопола саопштава: есни дневпн листови донелп V пест, да ће се додељипати награде лицпма коЈа у књнжнцама

Преношење овоЈипв шума са држапе па села — пиЈе добро решен.е Сада се појављуЈе питање, да ли ђе тим уступањем др:кавног земљишта у своЈину села, проблем сточарства у својоЈ сунггини бити решен? Наше Је мишљење да ои не само што пеђе бити решен. него у веђнни слу- I мнгар-папнра пронађу листић чајева, а под данашњим прилн- : ч ' Т »Р" државна грба. Поводом ове кама, може бити Још и погор- пссти »«>нопол Је већ од више ли. ца прпмио молбе да им се исплати награда, пошто су међу лиотићц^а Проблем исхране постоЈећег т- папира пронашли листић са * тл ' броја стоке и његовог евентуал- четири грба, ~ ног понеђања не лежи у пита- ' Скређе се пажња ла Је ово потњу облика власништва земљи- 110 произвољно и без знања Ушта: да ли Је земљиште својинч " пе лР жав » и * монопола предато ДР »..» „л„„ лежи Ј питању начииа исхране, или оп- 1 ра не обраћа ии за кдкву награду.

са оЈачаном кожом! Уживајте у своЈоЈ младости и њеноЈ слободи, јер НИВЕА чува Вашу кожу, било да пролећно суице снажно сија, било да пада киша или да дува ветар. Само НИВЕА садржи ЕУЦЕРИТ. средство за јачање коже. коЈе Вам даЈе уједно младићски свсж и здрав изглед.

и.