Време, 22. 05. 1937., стр. 9

Сувота, 22 мај 1937

СТРАНА »

ссло

Шта треба знати о окопавању винограда

Колнко пута треба виноград окопавати? Обично се окопава три пута, али тај број може бити и већи: кишних лета рали у. ништавања корова, а сушних ради спречавања одвише великих |

Сушење сена на скелама Осигурајте

||||||||||||||||||||||||||||||111И11111П1111ПП1н

Срсђивање сена на скелама је- | дан је од најглавнијих услова | да нашој стоци оонгурамо губитака влаге из земл,е. С об. | гл ^вну и неопходну храну зиром на овај последњи разлог 00,10 — без чије довољне коли- ј прашења вннограда у топлим чине и доброг квалитета не мо- ј јужнкм виноградским пределима же бити ни говора о неком на- , потребно је вршити чешће, али претку У сточарству. Ево зашто: I та прашења мораЈу битн што 1 Тачним научним испнтивањи- | плића, колико да се тек разбнје ма доказано је да се код уобии раздроби земљина кора. На , чајеног иачина гређивања оен»» тај начин, ако је потребно, ви- ј иа вУ™©'- ако су за трајање тога ноград се може прашити и пет ј срећквања владале ма н најподо шест пута преко лета. У вре. | в °л»није прилике, губи четврт цемену најтоплиЈих дана ипак пра. локупних храњивих састојака. шење се мора избегавати, јер се нцн настају услед тога шго поремећајем лишћа в открнва- I се најнежнијн, најлакше сварл»и. њем грожћа потпомаже појава | ви - и *рлнл.ивим састојцима нај-

стоци неопходну зимску храну

Усправна скела за сушење сена

мена пада китаа, па ее откос не сме дирати ни растурати. У

У то време прапгити богатији делови бнљака прили- ^ вим случајевима загуше се и утрвба само рано нзјутра, или ком сушења, превртања, скупља- , гину биљке што се налазе испод гтрвд вече, или по облачном да- ња и уважања сена истрине

за време иајвеће врућине — од 10 часова ггре подне до б часова после подне посао не евршаватн. Прво окопавање у нормалним годннама свршава се у атгрилу, постго су већ ови други пролети радовн у вннограду посвршаввш. Ове године због кишовитог времена није још свуда прво окогтавање свршено н треба га што оре сврапитн сада у мају. Дубиил копања не треба да је веђд од 8 до 10 сантнметарљ Друго окопавање треба да је у вормалнвм годинама гвршоно оре него што лоза почне цветат*. За трајања пвета лоз« ие Улазв ее у втгогред. Ове годнне ма мпого места пашће прво и друго косање у нсто време н у један посао, па га у толнко пажљивнје треба нзвршитн. Ово окопавање извршнти по лепом дану, а не по кншв а у дубнну од 2—5 ом., колнко да се унЈШггн травуљина н разбије кора. Ако 6* у вннограду бнла велтса трава, онда се приликом прашења мора копатн дубље, па трава скупљатн и из«ети нз ви. нограда. Треће прашење винограда. Када је лоза у винограду прецвеггалА н када је једна киша ватопнла земљу а грозд опрала, треба да се нзвршн треће прашење, чнји је главни задатак да уништн травулхнну по вино. греду. Треће прашење се врши при коицу месеца јуна и доцннје, у времену развијања грожћаног зрна. Та обрада земље, исто као н друго прашење, врло је важна, јер се њоме виноград чисти од траве и корова, којн расту на ра -чун лозе н који потпомажу појаву разних крнптогамских болеств, опасннх по лозу и грожђе. Сматра се, да ово гтрашење за внноград има исту вредносг као ј ке обдхшо још закисле, н једна добра киша. Зато га треба вршнти н онда, када у ви. ■ограду нема нн траве нн коро- I . ^ '~ м "" « а „ бичног сређивања сена на сунцу ва. н када је суша. Алн у овом \ . , „ _ има још једна. Деси се да откос буде обилан и дебео, али да у

распу. Ако је у време сређнвања сена бнла још и кнша, као што обично и бива, и неповољне атмосферске прилике уопште, гу.

Бркл>а за сушење сена бнци су још знатно већи. Они могу да се попну и на 60 од сто, па и више. Уоппгге рачунајући, у приликама какве у „нормалним" годинама код нас владају, може се рачунати да код сушења и сређивања сена на сунцу наш поллпривредник губи 50 од сто његове вредносгн према количннн хранљлших састојака који су се налазили у трави употребљевој за сређнвање сена. Ово важи за лцвадске бнл>ке које се доега лако н брзо суше и сразмерно доота мало трине. Још много већн су губнцн код срсђнвања оена од луцерке, црвене детелине н грахорнце, које биљке нмају врло нежне листиће, а дебеле и сочне стабллке, па им је сушење једнолично лишће се суши брзо, а стабљике споро, услед чега се осушено лишће потпуно истрини и изгуа осгану само тврде стабллнапола иструлеле и плесннве. Сем ове велике штете код о-

елучају нешто плиће.

У нормалотш годинама и прн- | време сређивања сена дуже вретрн прашења су довољ.

иа. Мећутнм, као пгго смо већ помену .ти. и одвише кишних и одвише сушних лета мора се виноград прашнти четири, пет, па ж шест пута, што зависи од по. јаве корова н траве, ако су лета кишиа, односно од јачине суше, ако су лета сушна. Приликом доцнијих прашења, која се врше ј августу н почетком септембра. гровдови се ослобоћавају земље нрављењем чиније око чокота. Као пгго смо напоменули сва врашења нма ју поглавито за циљ унипгтавања травуљнне и спречавање испаравања резервне влаге н земље. НИК. Ж. ПЕТРОВИЋ

откоса. Код детелине и луцерке ово оставл»а трајне пгтетне трагове, јер на тим местима порасту сада разне коровске бил»ке. Код сређивања и сушења сена на скелама свн ови губици много еу мањи. Тачним истраживањима утврђено је да су губици код сушења ливадског сена на скслама износили само 18 од сто, док су у нсто време губици код сушења на сунцу износили 50 од сто. — Ово је свакако толика разлика да о овој ствари треба водити рачуна, а особито у крајевима где ливада уоппгге ни не. мамо, него смо упућенн да сено производнмо искључнво сушењем детелине. или још боље сушењем луцерке, Ове Богом бла гословене биљке, која нам и у сушним годинама, и на сувим земљама, може да да већу количину сена него најбоља ливада. Сређивањем сена луцерке и детелнне на скелама ове биљке добиваЈу тек своје право значење за наше сточарство, и наше народно богатство уоггште. Детелина и луцерка треба да постану н главна знмска храна наше стоке, исто онако као што су оие глав. на летња храна. Тако може и мора да буде. Суштина сређивања сена на скелама лежн у главном у томе да се биљке од којих хоћемо да средимо добро сено, не остављају на землл да их сунце потпуно осушн, него се — кад су само унеколико увенуле, али им се наЈненагаји листићи још ннсу толико осушнлн не трине, дену на скеле, на којима ће их ветар продувати и осушити, а да се за чнтавог трајања тога сушења не морају покретати не претресати, чак ни онда ако је падала и киша, јвр сену на скелама киша много не шкоди. На скелама сено може да а иси л ®Р е " ! много дужих и јачих усправних . .. мотака, и са внше спратова попречних мотака. На њих стане

меродавно је дрво коЈим располажемо. Донећемо овде неколико слика и описа разних скела за сушење сена коЈе су се све у пракси показале врло добрима. 1) Бркље. — То су мотке од 1 и по до 4 метра дужине са три или четири пара унакрштених попречних клинова, који код дугачких мотака могу битн и до 1 и по метар дугачки. На доњем краЈу зашиљене бркље усаде се усправно у земљу у претходно помоћу коца направљене рупе. Кад Је сено осушено бркље се из земље изваде, клинови се извуку, све се лепо сложи н остави на сувом месту да до наредне потребе не труне. Пре поновне употребе поправе се шиљци и ударе попречни клннци, па су бркл>е опет способне за употребу. Ако се чувају од влаге. бркље могу на служе дуго година. Дену се сеном почевши одоздо па до врха, где треба особнто пазитн да сено буде добро саденуто, како читава бркља не би закисла. Према висини, на Једну бркљу стане од 40 до 100 кнлограма сена. Бркље су нарочито подесне за стрма земљишта. 2) Пнрамиде илн козлићи. „Мале" пирамиде састављене су од трн усправне и три водоравне мотке, као пгго се види на слици. Осим „малих" има и ,зеликих" пирамида са више спратова водоравних мотака. Код малнх пирамида узимаЈу се за усправне мотке такве од 2 ј до 2 и по метра дужине, за водо- ј равне од 1.80 до 2.20 метра. Пирамида се саставља као пгго Је на слици предочено, а наЈбоље тако да се глава повеже Јаком жицом. а водоравне мотке да се наслоне на дрвене клинове, ударене у усправне мотке, или пак да се саЈедног краЈа уметну у омчу од жице, а с другог наслоне једна на другу. Велике пирамиде праве се од

ње сена од изненадне поплаве. На водоплавним сенокошама требало би у свима крајевима овако радити. Сушење сена на скелама у по. четку увођења овога начина рада изнскуЈе и материЈалних жртава. Али, они пољопривредници којн су у могућности да га уве-1 ду у своЈим газдинствима, нсће се покајати ако то учине. Још пре треба овакав начин рада да приме они наши пол»опривредници коЈи живе у краЈевима богатим дрвом и обилним кишама, где су ретке године коЈих сено не иструне и не буде замуљено. а они се и поред обил>а дрва, због свога незнања, муче сушењем сена на сунцу, а не на скелама. Таквих пољопривредника имамо Још врло, врло много. К. ПОПОВПЋ

Велика пнрамида на 4 спрата

Иитања и одговори На сва питања из пољопривреде »Време«доноси стручне одговоре поступам? Лоза Је на подлози БерланднЈери. К. Дим. Ј1. Каменица ОДГОВОР: Ваш Јв внноград још сасвим млад па и не можете од њега захтеватн велики род. Можда је и земља слаба и посна. у коме случаЈу внноград треба гнојити. Иначе у вашем су месту сви сељаци врло напредни внноградари па замолите неког да вам на лицу места ствар обЈасни. ПИТАН>Е: Ко све и по коЈоЈ цени откупљуЈе вуну од ангорских кунића? Претплатннк 12.721 Обреновац ОДГОВОР: Обратите се на Живинарско-селекциЈску задругу у Новом Саду, Футошка улнца, или на Савез куниђарских друштава у СараЈеву, за прет-

ПИТАЊЕ: Где бих могао добити семена неке добре ранозреле сорте кукуруза коЈу бнх могао сеЈати почетком Јуна на водоплавном земљишту? Г. Ф. Плавиа ОДГОВОР: Врло добра ранозрела, а родна сорта кукуруза Јесте кукуруз ,Д1ући". Ради семена обратити се на адресу г. Сава Ннкнћ Петровград. ПИТАЊЕ: Може ли се куватн сапун од угинулих свиња н како се кува сапун од лоја, чварака и костиЈу? Д С. Селевац — Азања ОДГОВОР; Може. ПрочитаЈте о томе чланак у данашњем ,3ашем селу". ПИТАЊЕ: Како се ради око гајења биљке „бухача"? Б. С. Земун ОДГОВОР: Биљка „бухач" је Једна врста кризантема који се | °«Дика г. Рудолфа Сгепанека, гаЈи, и најбоље успева у нвшоЈ Сарајево, Горица 49. Прнложиге ДалмациЈи пнод топлом морском | писму увек марку за одговор. клнмом. То Је вишегодишња | ПИТАЊЕ: Два сељака нз Мобиљка о чиЈем гаЈењу можете | равске бановнне коЈи су дугова-

добити обавештења ако се обрагтите ПољонрнвредноЈ огледној и контролној станици у Сплиту. И у другим краЈевима

ли ЈедноЈ банци веће суме, па су свој дуг исплатилн, нису од банке добили своје меннце. него само потврде да су дуг платили.

овета (н.пр. у Јапану) гаји се бу- |Ни на вишвструко њнхово заххач. али он нигде не даЈе тако тевање банка им не враћа менндобар квалитет као што га даЈе цв. Они питаЈу да ли од тога даш далматински. Зато нема | може битн пгтетних последица и много нзгледа за успех ако бн , шта да ураде па да доћу до свога ви хтели гаЈити у Земуну. ј јшс меннца. ПИТАЊЕ: Где се могу наба- ОДГОВОР; Око су те меннце ви.и првокласни запушачи од доспеле у трећу руку, то њихов плута за флаше? | ималац има права да тражи њиМ. Г. КрагуЈевац хово регулисање. Зато Је потреб-

ОДГОВОР; Упутили смо Једну београдску фабрику запушача да вам пошаље понуду. ПИТАЊЕ: Имамо до 2000 чо-

но да ови сељаци судским путем (наЈбоље преко адвоката траже повраћањв њихових меница. Слу чаЈ би требало доставити и У-

Како да сачувамо стону од голубачке мушице

мена, и да се тако уграби најповољниЈе време за сважање у пластове или у сењаке. Обично

Косови и јагоде Косови су велики сладокусци. Нарочито им пријаЈу Јагоде. Ако су се они населили у некоЈ башти где има црвених Јагода, домаћица ће мало да их поЈеде, а кооови много више. Тешко им Је доскочити ,али може се. Најсигурније срество против косова Јесте да се гаје беле јагоде. Н>их косови не дираЈу ни кад су потпјтто зреле н слатке. мисле вероватно да су Још незреле.

Шта треба да знају сбилари Послови у четвртом и петом периоду

сважа се онда кад Је у ваздуху доста влажности, Јер се по таквом времену лишће најмање трини. Још Једно врло велико преимућство сушења сена на скелама лежн у томе што ее откос са поља брз 0 уклања, па се биљке не загушују, него одмах поново расту. Сено срећено на скелама обнлније је по количини, и знатно боље по квалитету, зато се оваИво сређивање врло добро исплађује. Какве скеле за сушење сена да градимо? На ово питањс ниЈе тешко дати најбољи одговор. У првом реду зависи он од тога каквим дрвом располажемо, и каквим матернЈалним срествима уоггагге. Ко је могуђан нека гради сталне грађевине зване ко-

У броЈу „Времена" од 8 маЈа | риод Је потребно изнвто је шта свилари треба да лишђа. Тридесет знаЈу о гаЈењу до тређег периода закључно. Да идемо упоредо с гајењем. Четврти период траје од краЈа тређег до краЈа четвртог пресвлачења. траЈе седам даин (1в до 22 дана од извођења). У томе периоду бубама Је потребно 20 кв метара простора. односно површинс кревета температура свиларе 23° ц. Хранити их четири пута дневно, у 4 10. 16 н 22 часа. лист крижати свога у 2—8 режња. Одржаватн чнстоту и про ветравање. постсљу благовремено мењати гусенице не додиривати рукима. Поти пориод трајс од краја четвртог пресплачења до завиЈпПотреЛнп Је во кв. метарп про<-т«Р* темперптура свнларе нрпгго 29« п Проветравоти. -глотвп.у снаког ДРУ* г*»г гт«"'* *•» плжлеру Један и* плмтм ,тт>уг»< лпт: по потреби умаожктк оброкс. За оваЈ пе-

више сена, н, у врло кишовитнм пределима. оне су боље него мале пнрамиде. Пиромиде не треба укопавати у земљу, што Је њихово преимуђство према бркњама, јер су дужег века, и мање Је са њима посла. На малој пирамиди може да се осушн више од 100 килограма сена. на великоЈ много ви_ ше. Када се сено на пирамиде слаже, прво се почнње слагати на местима где се укрштавају водоравне мотке. 3) Усправне скелс. Праве се од Јачих, у земљу укопаних високих стубова, на које се наслони више редова водоравних мотака, а о ове се веша сено. Количина сена завиои од величине скеле (око 400 килограма). 4) Козолци. Ово су сталне грађевине које се као неопходно потребне граде у влажннм пределима наше Словеније, исто онако као што се у нашим крајевима где рађа кукуруз граде хамбареви. ОаоЈ граЈ)евини било би места и у источним краЈевима, свуда тамо где нема ливада, али има добре луцерке коЈа се наЈбоље може осушити на козолцу. б) Жива стабла као ск«ле за сушење сена. У некнм нашнм крајевима. где су ливаде на водоплавним земљиштима, сел»аци су се досетили и по ливадама посадили дрвеђе коЈе орезуЈу и дотерују тако да се на њима могу саденути пластиђи сена (н.пр. у долини Дрине испред Зворника).

Голубачка мушнца (5 пута увеличана) лево: женка, десно: .мужјак

золци, коЈи се могу градити у 0 кг. свежег | близини самих стаја и употреб. тређег дана | љавати не само за сушење сена, „ од извођења гусенице се пењу него и разних других усева, нпр. | Ово Је, колико духовито, толико трпжеђи место за завиЈање. пасулл, хељде итд, — У главном ; и добро, јер је уЈедно и осигураВаља наместити прибор за завијање (суве гранчице или слама везана у купе) тако, да ваздух нма одасвуда приступа. Одр жавати пуну чистоту одаје и целокупног прибора. За 3—4 дана све ђе се бубе завити. Оне. које су случаЈно задоцнеле. издвоЈитн на страну и посебно хранити. Од почетка па до краЈа завиЈањп одржавати температуру од 23° ц. Мсхурке (чауре. коконе) не скидати одмах. веђ их оставити на гранама 4 —5 дана, да се лутке, коЈе су унутра потпуно образују> Бврба мехурака почиње 42 дана од извођења. Бербу почети од најнижег сп-рата и обране мехур•:е што пре прОдати. или угуши- | тн, да 1№ губе у тежиии и да ее I не изоеду лептирн. А. Г. Ј. 1

Под именом голубачке муши- I це подразумева се нарочита врста мува. Ове се мушице легу у Д/наву и то у делу Ђердапске клисуре од Голубца па ннзводно до Кладова- Велнчине Јед ва 3—4 мм., али су врло опасне Јер луче отрове коЈи Јако штете животињском н људском оргчннзму. Искуством Је >тврђено, да се мушица појављуЈе у другоЈ половини маЈа и у првоЈ половини месеца Јуна. Преко леве обале Дунава шири се муши ца по ДунавскоЈ бановини и по Румунији, док се, ношена ветром преко деснс обале Дунеза и'ири по Дунавској и МоравскоЈ бановини, као и по БугарскоЈ. При веђој најезди и повољном времену долази н у Дринску бановину. Мушице се поЈављуЈу у три ројења. Најжешће Је прво, док је треће најслабиЈе. Ово се тумачи тиме, што животиње после првог напада стичу извесну отпорност према отрову ове мушице, те су касније заштићене од овог отрова. Главне особине ове мушицс су способност кретања у маси и отровност. Огров луче женке из пљувачних жљезда. При повољном ветру шире се ове мушице на неколико стотина километара, остављајући за собом праву пустошРоЈеве мушица стока прва при мети још из даљине, н свака се врста стара, на своЈ начин, да се заштити од овс номанн. Стока је Јако уплашена, брзо са склања у штале. Свиње се завлаче у сламу, песак нли се за гњуре у воду •

кота у трећоЈ години, само Је дружењу банака у Београду. слабо грожђа. Како да с« в-има Ј ПИТАЊЕ: На којн би се начин из биљке кисел»ак (Кшпех асе^ова) могла извући кнселина и витамини да св то употребн преко зиме? Има ли литературе о томе како се производе разни сокови из бил»а, воћака и гљива? Др. К Бела Црква ОДГОВОР: Кисељак би се вероватно најбоље конзервнсао сушењем да се у њему очува оксална киселина. Разуме се — сушити требало би га у хладовитом промајном међту, а не на сунцу. О сушењу н конзервисању воћа и поврћа, и о справл>ању разних сокова, можете код Српског | пољопривредног друштва у БеоI граду (Немањина улица 15) до, бити ове књиге дра В. СтоЈковића: До.маће конзервисање воћа ) н поврћа сушењем. (12 дин.); | Домаће конзервисање воћа н по| врћа стерилнсањем (6 дин.); Чување свежег воћа и поврћа (25 динара); Берба н прерада шљива (12 динара). ПИТАЊВ: Читалац М нз Београда (Чубура) послао нам Је више питања о незн лозе и воћака. ОДГОВОР: Изволите нам доставити вашу тачну адресу па ће наш стручњак прегледати ваше воћке и лозу и дати вам бес. платно сва потребна упутства. ПИТАЊЕ: Имам бару где св сваке године поЈављуЈе огромна количина водених мушица. Из околних села немачки житељи долазв овамо и хватаЈу те мушице, пакују их н шаљу у иностранство. где се оне употрвбљаваЈу за храну птица и риба. Има ли трговина коЈа би ове мушнцв куповала? Ц. К. Сгапар ОДГОВОР: Зоолошка трговина А. Ланг у Београду (Скадарска улица броЈ 4) купује сваку количину мушица. Од ове фирме можете добитн упутство како св мушице хватаЈу. суше и пакују.

Мушице нападаЈу она места на телу која су обрасла м-ањом длаком: бутине. пупак, мошнице, гркљан, трбух. марамицу (код говеди), око устију, носа и чмара, као и уши. Мушица се залепи за кожу. сише крв, и квд се добро насише, одлети дв на прави места другој. Од убода настану на кожи црвене мрље, створе се отоци. а код говеди престане да се креће бураг, те настане надун, због чега говече све отече. Животнња престане да Једе, уморна Је, тешко дише, пулс је Јако убрзан, срце толико јако куца да се чује нз даљине. Животиње дуго леже. У ходу су несигурне. Мушице нападаЈу и очи, због чега стока ослепи. Код неких се вид тек по сле извесног временн поврати, а неке остаЈу стално слепе. Каткада мушице кроз нос доспеЈу у ждрело и гркљан. а неке чак и у плућа. Од убода отекне слузница носа, ждрела и гр кљана у толикоЈ мери да се сто ка угуши. Настрадале животиње од убоДа мушнца треба одмах увести ј За килограм се плаћа око 10 дну тамне штале- На отечена ме- нара. ста треба ставити облоге од во-

• • 1*1чо кг*Л+ ^ С*. ^лдХ ^»4, Со ГА »I ><»

у+Л ч •*. ч

Словеначки коза,1ац за 6 возопа сена

оловног сирћета или од бурове воде. Може се и поливати чнстом хладном водом. или трљати, са шпирит канфором. Жи вотнњи дати да попије ракнЈе — 'ј литра у размаку од 1—2 сатаДа би се стока сачувала од на пада голу^чких мушица треба се придржавати следећих упустава. Стоку за време појаве голуоач ке мушице пуштати на пашусамо нођу. Мушнца најјаче напада ујутро рано и предвече. Зато, у то време, стоку држати у тамннм стајама. ту Је и хранити. Ако Је нападнута стока на отвореном простору, онда треба палнти ватре од сламе, крпа и ђу брета. Тако настали цим јоко шкоди мушици и исту опслања. Дн.м се деломице упиЈа и у кг>ку као и између длаке, те је животнња за извесно време заОгтћеНа од навале мушица. Прн паљењу ватре треба бнти обазрив. Добро Је у ватру сиппти и прашак противу бува („бухач"). Маст и зејтнн мушице не подносе, те осетљиве делове тела треба намазати овом машђу: И,стуцнти белог лука и пелена. па помешатн са доста зеЈтинз <неужвженог) и добро намазати евв она места која нападаЈу му шнцедр. >1. Ј. I

ДОБРЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ СТРУЧНЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ ,,ОД ВРАН.А ДО ПРОДАЈЕ ВОЋА". Напмсао др. Вел. Н. СтоЈ. коонћ Издала Српска краљевска академмја као 10 књигу своЈе Поучне библнотеке Задужбнне Каменка н ГТавла Браће Јоваиовнћа. ВреДни наш писац обогатно Је напгЈ' стручну литоратуру Још Једном добром књигом из којв ће сел >ак-пропзвођач и трговац-извоз« ник у подједнакоЈ мерн аа црпо користи. Књига је иаписана у цилу да нас поучн како ћемо дивпе даропе наше земл.е да опремнмо. и на тај иачии оплемеинмо. н прибавимо им већу цену и иредиост. На њему својствен начнн писац нас у своЈоЈ књнзи упознаЈе са бран>«ш поћа. сортнрањем, ппковањвм и чувви.ем, спремпњем појединих врста воћа да тржиште, преносом и продајом. У свима излаган .има осећа се да Је човек. коЈи Је те редов« напнсно. спе то и прожнвео. ла су оии дахле напнсанн нз жнвота за жнпот. Књига 1е украшена са М лепнх елнка. које ј« чнне Још разум.-мшијом н вредннјом Цена књнзн 19,— динкра. а можв се добнтн код Српског по. •копривредиог др\-штва у Веогра« ДУК. ПОИОНИЋ