Време, 11. 06. 1937., стр. 6

Нетак, П јуи 1967

П Р и јуте је завршена нонференција делегата свих занатских номора у Бањој Луци Бан>& Лука, 10 Јуна. — ЈУ^е по I о Уредби о утврђиваау миниподне иаставила је рад конфе- ' малних надница Он се нарочиренцнја занатских комора нз це. ] то задржао на одредбама о коле земл.е. : лективном уговору н сматра да Делегат Загребачке занатске ; бн детал>ним >т!угствима требакоморе г. Иван Мнлошевнћ ре- ло тачно одреднтн положаЈ ферисао је о нзменн уредбе о принудннх удружења занатлија

Р в д

плаћању пореза на луксузне предмете, а затим је секретар Ба&алучке занатске коморе ннж. г. Дз'шан Томнћ поднео реферат о порезу на приход од зграда и тражно је да се занатлије на селнма овлободе кућарнне. Секретар осјечке коморе г. др. Иван Тртаин реферисао је о нзмени правилннка о наставним заводнма и стручним школама. чнја сведочанства дају погодно. сти у доказнвању стручне спреме за занатске радн>е и правил. ннк>' о полагању мајсторских нспита. Попгго ће овај реферат слл-жити као база за дал>е проу. чавање овог пнтан>а, одлучено је да се расправллње о н>ему одгоди за идућу међукоморску конференцнју. До те конференцнје израдиће се конкретни пред лози за ревизију правилника. Коморама је ставл>ено у дужност да доставе Осјечкој комори конкретне податке о стаау стручног школства на својим подрЈгчјнма. У погледу другог дела рефе. рата који се односн на полагање нспита и занатске струке. којнма се претежно баве жене. прнхваћен је предлог да се тражи ревизија правилннка и да жене, које положе испнт под лакшим условима. могу обавл>ати занат само у местима до 2.000 становника. По питању полаган>а допунског нспита за мајсторе зида. ре. тесаре. класаре н б>-нарџије поднео је реферат делегат сарајевске коморе г. Вјекослав Јелачић. Он је предложно да се мајсторима. који су већ добили овлашћење прнзна стручно право за самостално вршење свог заната, сем обавезе да полажу допунски испит. Секретар новосадске коморе г. др. Славко Станић рефернсао је

када врше склапан>е колективног \товора. Реферат о Уредби о електромоторима поднео је г. др. Јосип Претнар па је одређено да Љубл>анска комора накнадно поднесе по овом питању детал>ан предлог. Затим је г. др. Претнар поднео реферат о послован>у казнених завода који наносе велике штете занатлијама. На краЈу су прочитана три предлога Београдске коморе и то: о оснгурању занатлија, о бесправном раду и предлог за промену неких овлашћења Финанснјског закона. На основу примл>еннх поједи. начних предлога израдиће Бањалучка занатска комора једну резолуцнју која ће бити доставл>ена надлежним факторима.

ттт-~

Ове године извезли смо 45.681 вагон пшенице и 27.243 вагона кукуруза Распопажемо са још 30.000 вахона кукуруза Од 1 августа 1936 године до краја прошлог месеца нзвсзено је 45.681 вагон пшеннце. а од 1 новембра 1936 до краја прошлог месеца још н 27.243 вагона. Пшеница још и сада у малим колнчинама долази на тржнште. Тако смо при крају текуће економске године у могућности да констатујемо да Је приватна процена о прошлогодншњем прино. су односно о расположивом из. возном вишку од 50—60.000 вагона била тачна. Према приватној проценн постоји још око 30.000 вагона извозног вншка кукуруза. Та количнна за нзвоз сезонски је и сувише ви. сока и треба је приписати окол. Идућа седница занатских ко- ' ности, што је произвођач током мора заказана је за месец но-1 целе сезоне имао више рачуна вембар у Београду. Делегати су да кукуруз употреби за товл >ење данас направилн нзлет до Јај-1 сзиња, него Дл га прода у сироца. јвом стању.

ПРЕГЛЕД МЕЋУНАРОДНИХ РОБНИХ И НОВЧАНИХ ТРЖИШТА

Сировине и даље иесигурие Лондон — пиквидан Париз — теигкоће Берлин — ликвидан Амстердам — обилно ликвидан Нзујорн — прилив злата

Авет совјетског злата и дал>е лебди над тржиштем у Лондону. Свака нова пошиљка нз Ру-

Кретање цева стоци у Прагу и Бечу I си ј е изазива нервозу на тржи О кретању цена стоке у Прагу пггу и појачава .панику" злата. и Бечу прнмио је Призад јуче факат што Совјети плаћају с«еј пре подне ове извепггаЈе: | увоз златом, допринео Је више Праг. — Цене дебелих свиња ослобођењу тезаурисаног

6.60 до 7,50 чк. Просек цена према прошлоЈ недел»и до 1 чк. боље. Брч . — Цене за бикове 0.95 до 1 .15 шилинга. краве 0.88 до 1 .18 шнлинга. мршаву стоку 0,72 до 0 .92 шилинга. ПнЈаца жнва. Просек цена према прошлоЈ недел>н за 3 до 5 гроша боље. — Цене за дебеле свиње за прима тешке мангалице 1.47 до 1.50. за остале дебеле свиње Југословенског порекла 1.42 до 1.54, за банатске специЈалне 1,53 до 1.63 шнлннга. ПиЈаца врло слаба. Просек цена према прошлој недељи прима тешким мангалицама и осталим свињама Југословенског порекла до 5 гроша слабиЈе. а банатским од три до пет гроша слабвје. Одлнчнн нзгледи за шетву у Италнји Према првнм извештајнма жетва шпенипе у 1937 далеко ће преиа- ј сво ј е оправдањс шити цифру из 1936 и моћи ће

злата него свн покушаји влада да апелуЈу на свест појединаца. Рузвелт је најодлучннје изјавно да С. А. Д. остају при своЈоЈ досадашњој политнци злата. Али и без те нзјаве бнло Је мало вероватноће да ће доћи до промена већ из следећих разлога: 1) ре- ј жили скокове. дукцнја цене злата донела би велике губитке емисионим банкама и девизним фондовима; 2» наступила би општа депресија цена; 3) стабилност девнзних курсева би била уздрмана; и 4) постојв оправдана сумња да РусиЈа не би пристала на смањење производње злата. поигго она само тим металом може да плаћа своје робне дутове. Дискусија о злату оцењена Је у међународним финансиским и привредним круговнма. са становништва берзе и конЈунктуре. као моменат сметње. коЈи ће наћи само у случаЈу ако доведе до коначн

г- . • игц чојј апи н ■ скоро ПОТПУ.П 3, ПОКрвЈе потр«- ■ егабилизац.јв свгтскм валу а. т земл>и Крајем марта стокови с> нзиоснли 159 000 тона. I Сва су тржишта сировина ста-

Јала под утицајем дисЈО-сиЈе о злату и у прошлоЈ недељи. Рузвелтова изјава дошла Је тек пред крај недел>е. Сем тога, купцн еу показали извесну резерву по саветЈ- мннистра трговине С. А. Д Сви ти моменти нзазвалн су слабљење тражње, тако да Је већина снровнна забележила понован пад цена. На тржишту метала забележио је бакар пад од 65 на 63; цннк од 22,75 на 22,20; олово од 24 на 22.88 фунти за тону- Од метала су Једино калај и сребро забелето: калај од 248,75на 251,13 фунти за тону, а сребро од 20.25 на 20,31 пенса за унциЈу (925/1000); Тржиште памука Је забележило лаки пад од 13,30 на 13,20 услед повољних извештаја о времену и стању култура. Истн случаЈ имамо код житарица. код којих Је пшеннпа забележила пад од 9.08 на 8.20 у Ротердаму; од 128.63 на 119.63 у Вшшпегу; од 115,88 на 110.88 у Чикагу, и од 13,71 на 13.68 у Буенос Аиресу; исто тако Је кукуруз забележио пад од 6 82 на 6.62 у Буенос Анресу; од 113 на 107,25 у Ротердаму", и од 123,124 на 119.75 у Чикагу.

Теретни саобраЂај на усној прузи Сарајевске дирекције повећао св са 137 од сто првма прошлој години Сарајсво. 10 јуна. — Ннка-1 станнца иногобројним руднппа од ослобођења до данас У-1 иима бауксита у Јужној Херскотрачне железннце Сара- цеговнни. Израђен је и нови провлм ио.чаног тржнскот ^ . _ лтт 07 иичп«р- 1 п,та претставља задово.т.ење поЈевске дирекције нису биле пут у ДЈЖННИ ОД 27 киломе трева Министарства финаисија котао преоптерећене као ове го- "' ОТЈИ * Т1 ' ' " днне. Промет на јужној прузн повећао се за 137 од сто према прошлој години. Сада се нзвозе огромне колнчине бауксита, дрвене грађе свих врста н хране. Наше уско-

Шећер Је забележио лаки скок у Лондону од 6 52 на 6.69. * Лондон. — Новчано тржиште Јв бпло необично ликвндно, тако да се тешко валазио пласман. Уплата дал>нх 25 милиона зајма за наоружање ннје се осетила на иовI чаном тржншту. Ово покалује да ]е већн део те уплате нзвршен од стране јавних завода. ПретпоетааI ља се да њихово учествовање нзносн в0<"е. Стопа за дневнн новаа износнла Јв Париз. — Ултнмо ма]а изазвао Је пролазно затезаље каматне стопе за краткорочан капитал. После тог датума наступило Је иавесно пплуштање, тако да Је дневни новац пао од 3,7/8 на 2,3/4^ Репоотне стопе за англосаксонскв термипске девнзе остаЈу и дал.е прнличио внсокв са око 6% годншње

трачне железннце превозе сваким даном стотнне н стотнне вагона разне робе за дубровачку луку, која је, као што смо јавнлн, пренатрпана, тао да није у стању да прими све теретне пароброде који долазе ради укрцавања ове робе. Из Албаније стиже свакодневно по неколико мањих пароброда који носе храну и мање колнчине грађе за Албаннју. Сарајевска дирекција жслезница дневно добија аранжмане нових вагона, али она није у стању да иотпуно задовол.и жел>е наших нзвозника. Извоз се нарочито повећао са станнце Житомислића, где се железничка станнца прошнрује са још два новз колосека и где се дневно тоаари по 50 вагона бауксита.

тара, којн спаја станицу Жн томислић са новим налазнштима бауксита. Ако ова садашња коњункт>-ра нзвоза наше робе буде и дал»е овако нагло расла, наши извозници зал»учнће °вогодишњи биланс са суфицитнма, већим него у ма којој ранијој години.

Јв постаЈу све више актуелне. У вези с тпм очекуЈе се закључење новог уговора са Француском банком коЈн би дозволно одобравање допунског креднта државн у виск ни од 10 милиЈардн франака (до сада Је држави одобрено 20 милиЈардп франака). Сем тога св расматра могућност финансирања државпе потребе путем нздаванл Н"ве сериЈе благаЈннчких записа. Зато ]е пак потребно одобрење Парламента. Уместо те мере узело се у расматрање и могућност поаећања посредннх п непосредних пореза. Г. Блум Јв нзЈавио да ћв француска у сваком случаЈу остатн верна трипартитном споразуму и да неће нн у иом случаЈу да заЈе I веде девнзну контролу. Перлип. — Оптерећеље новчаиог тржишта ултимом ма]а било Је нор

Питање аграрне реформе У Дубровачком срезу Хоће ли се земпораднику дати пашњаци или ће ови и дање остати сопственост велепоседника?

У читавом дубровачком срезу. или бол>е на читавоЈ тернторнЈи бивше републике дубровачке вла да међу земл.орадницима бив. шнм кметовима. велико незадовољство и узнемнреност. Узрок томе незадовол.ству је што Је Аграрни суд у Дубровнику почео да одбнЈа тражење бивших кметова да им се досуде у сопственост пашњацн бивших земаљских поседника са мотивацвЈом: да у погледу тнх пашњака није постојао однос коЈи бн потпадао под аграрни закоћ. Ко познаје развој и правну природу посебних кметских односа на територијн бивше републике дубровачке. зна да су кметови имали право искоришћавања поседннчких пашњака и шума, н да је то право сачињавало, Један од бвтних услова кмет. ског права, јер кмет није могао да обрађује земл»у ако му ниЈе била дата могућност да негде напаса стоку н бере дрва, без чега се његов опстанак не би могао ни замислнтн. То Је право кмета приватно - правне природе. Оно Је саставни део његовог кметског права, и пошто са обра ђнвањем земл>е сачињава економ ск>* целнну, треба по аграЈ)ном закону Једнако решити као и у погледу обрађене земље. Земљорадник без пашњака не може опстатн. Ако велепоседницн оста ну и даље сопственнцн пашњака, прнродно Је да ће се они труднти да их искорнсте било продајом или давањем у закуп. И онда ће доћи до парница, које ће гутати зараду сел»ака. а тешко да ће се свршаватн мирннм путем. Цил. Је аграрног закона да лнквндира Једно стање, које не одговара духу времена, па зато треба сваку одредбу аграрног закона као и свакн поједини случаЈ. коЈи ннЈе у закону нзрнчито предвиђен, узимати према савременом правном осеђању као и према савремевом схвађању сел»ачког газдннства уопште н сељачког односа према земљн напосе. Савремено схваћање уоаште не подносн мог>*ђност да земаљски господар, који живи у граду. остане и даље сопственик пашњака, коЈн Је неопходно потребан сел»аку. У име нстих оних прннципа, у име коЈих Је сељаку признато право на обрадиву земљу, треба да му буде признато и право на пашњаке. Ко тврдв да сељак неће штетовати зато пгго му се неђе досудити у сопственост пашњаци, бу» дућн му једнако као н до сада и даље пристаје право да се с њима корнстн, таЈ не води рачуна о

Б Е Р 3 Е

ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗЛ Загреб. 10 1\*на Левнзв ▼ слободном промету Берлнн 1243.— (4- 0.50) 15 аиг>-ст 1240.улт. сеп. и 15 окт. 1240.Беч 822.50 (— 1 —) Грчки бонови 35.— понуда Лондон 238.— ( = ) Милано 219.— траж. Промет 1.667.960 динара. тенденпија иепромењена. Вфеита (У заградн теча1 заклл*чака) Иародна балка 7.150. траж. П- А. Б. 195—195 50 7 г# г Блеров 86—86.50 ~ с с стабилнзацнони 86—87 6""« бег.л. обвезн. 76.75, пон. 6% да.лм. аграр 74. траж. 4 % аграр. обвезн. 52.75, пон. Ратна штета 408.50—109 < 40©» Промет слаб. тенденцнја непромењена. АкнпЈе ГЧ-тман 60—65 .65. Шећерана Бечкерек 650. траж. Шећерана ОсиЈек 180. пон. ОсЈечка л,еваона 180—190 Раггзеа 380—400 Трбоаље 250—255 ОцеаниЈа 250. траж. Јадранска пловидба 375—415 Ланица 50, пон. ЛОНДОНСКА БЕРЗА Лондок. 10 Ј\-на 10.45 час.

Оснивзње нобвх катастарскнх управа Министар фниансиЈа донео одлуку да се подручЈе Среза кршког, Савске бановнне, издвоЈи из подручЈа катастарске упраае у Се- I мално. Дневни новац Је после улњу и да се са подручјем Среза тима пао од ЗЦ на 2^%. Износ кршког одиосно За подручЈе поре ј емиснЈа био ]е у маЈу већн него у ске управе у Крку образуЈе новп 1 Једном од претходних месеца текатастарска >-права са седнштем > , куПе године. Дил» емисиопе полиКрку. | тике остаће н лаље одржавање жнвог интереса код публикв за Исто тако решнп Је: Ла се Срсз дЈЈжавнв емисиЈе, како бн се роЛлиппннр И.ЛПНО- I кови Консолидацновшс за1мова ШТО

Београд

216.-

(=>

Париз

110.91

(— 0.08»

ЕзуЈорк

4.9372

(— 0.0005)

Врнсел

29.265

(4- 0.001 1 5)

Милано

93 82

(— 0.05)

Малрид

87,—

(4-0.50)

Амстерд&м

8.97 13/16 (—0.004 16)

Берлии

12.83

(— 0.0025*

Беч

26 5/16

(=)

Ииоих

21.6075

(=)

Штокхолм

19 395

( = )

Осло

19.9025

( = )

Копенхагеа

22.40

(=)

СофиЈа

400 —

( = )

Праг

141.75

(=)

Варшава

26.05

(=)

Будимпешта

24.90

( = )

Атнна

546.50

(=)

Цариград

618.—

(=)

Букурешт

671.—

(-4- 1-)

оточачки, Савске бановине, издвојн нз подручЈа катастарске управе у Госпићу и да се за Срез оточачки одпосно за подручЈе пореске упраае у Оточцу образује нова ка тастарска управа са седиштем у Оточпу : да се срезови Даруварски Грубншно-пољски Савска бановина издвојв из катастарске гпраПакрацу и да се за та два г _, | среза односно за пореске управе у ј е златна резерва прешла суму од V,- 1- „ Л ,„ втл РТ9Н „. I Лар>-вару и Грубишном Пољу обра 12 милнЈарди долара. Новчане стол.ао што Је по--»инти, сјопп ЗУ Је ноиа катастарска управа са се ј пе су оста.ле неиромењене. ца Жито^шслић је најближа 1 диштем у Дарувару.

пише продужили Амгтердам. — Тржиште Јв Још увек то.лнко ликвидно да Је немогуће наћн пласман за краткорочаи капнтал. Стопа за дневни новац изиоси Ц% и иоси више номиналан карактер. ЉуЈорк — Прилнв злата нзносио Је 50 мнлиона долара. тако да

Др. л.

ИНОСТРАНЕ БЕРЗК Ливерпул, 10 Јуна Пшеницм: Јули 8 6 1.4, октобар 81 1 2. децембар 8.0 5 8. Куиуруз: 1унн 25.7 1/2, Јули 25.6, август 25.1 1 2. Буднмпешта, 10 1\иа КукгрЈ-з: Јули закљ 12 42 44 4« сд. 12 46 47; авг закљ. 12.95 80 8493. служб- 12.93 94. Готердам. 10 Јуна Пшеинца: Јулн 7.55. септ 7.60, иовембар 7.6( . 1ан\ ар 7.62 1 2. Кукурув: Јули 101, септем. 103.75, иовемб. 103 50. 1ануар 108 50. Чнкаго. 10 Јуна Пшенниа: 1ули 108 5 8. септембао 108 3 8. децеибар 110 38. Кукуруз нови уговор: 1ули 115.3 8 септембар 102 75. децембар 75.50. Ппннпег, 10 (уна Пшемица: Јули 117.1(8, октовар Ш. децембар 110 .18.

стварности, о правном понмању сељака н о развоју културе тла. Пре свега, сопственост пашњака може прећи на лице које корнснике може узнемираватн и шиканнсати у сл>-жбеностн. Друго, сељади знаЈу само за појам сопствености поседа, а комбнновани појам сопственостн н поседа они не схваћају, тј. не мире се с њим. Треће, од пашњака редовно настаје временом и трудом илн виноград или маслињак нтд., што је Једна општа корист. Али кад би сел»ак остао само по имену корнснвк пашњака, питање је. ко би пашњаке привео другој култури и коме би се то исплатило. То уопште не би ни бнло могуЂе учиннти с обзиром на правни однос који би остао нзмеђу сељака н сопственика ако би се оснажило становипгге дЈ *бровачког Аграрног суда. Све су ово разлози који нас рукоаоде да укажемо на немогуће н штетне односе које би про извело нерационално тумачење Аграрног закона, за који постоЈн

в о т

Садржина наших државних завршних рачуна У два маха смо. на овом ме- ходи или расходи

сту, изнели два актуелна проблема нашег државног рачуноводства. Први проблем се односио, на потребу нзмене новог закона о државном рачуноводству пре његовог ступања на снагу, а другн на потребу смањења превеликог допунског периода рачунске године који данас траје 5 месеци после нстека буџетске године. Овом прнликом желимо истаћи и треће питање које такође ниЈе мање важно ни мање актуелно од ранија два. Тнче се. нанме. садржине наших завршних и општих државни рачуна. Наше државно рачуноводство показује у завршном рачуну стање изврше. них буџетских расхода и наплаћених прнхода у току једне рачунске године. У општем државном рачуну показују се све финансијске операције. т. Ј. и оне ванбуџетске. које се у току рачунске године појаЕе. Овоме начину приказивања. приговара се. да не постиже краЈњи циљ државиог рачуноводства и то због тога, што не показуЈе све настале промене у државној имовипи за таЈ период. Другим речима, наше државно рачуноводство, преко завршног рачуна и оппгтег државвог рачуна. не регнструЈе

само један прннцип: поднћи се- наст але промене код државних л»ака, учнннтн га потпуинм го- Д°бара.. Недостаје т.зв. економ-

сподаром и преко њега поднћн културу и бонитет нашега тла. Зато се оправдано очекуЈе да ће надлежни фактори у овом важно.м питању донетн једво тумачење, коЈе ће одговарати савременом схваћању улоге сељаштва у државноЈ економиЈн, духу закона и духу времена. ОРА

СТРАНЦИ ИМАЈУ ПОПУСТ ОД 60% НА НЕМАЧКИМ ЖЕЛЕЗНИЦАМА Берлнн, 9 јуна. — Попуст од 60 од сто на немачким железннцама, којн је досада важно за странце н оне Немце, који жнве у иностранству у случају да бораве у Немачкој најмање 7 дана, прошнрен је сада тако да важи без обзира на трајање боравка у Немачкој, стим да се карте претходно изваде у иностранству за девнзе. Карте се могу извадити од једне пограничне станнце до ма које станице у Немачкој и од те станице до којегод пограничне станице.

скн бвланс државнн. поред касеног и фннансиЈског биланса коЈи постоје.. Мећутим државни расходн. ни по њиховој природи и наменн. ни по њнховом извршењу, не даЈу нсте и једнаке резултате, са гледнпгта финансиЈског и књиговодственог. Расходи за набавку намештаја, за разне инвестиционе сврхе. за набавку сировина код привредних предузећа, престављају у стварв промену вредности. онн се не могу у по. гледу државне имовине третиоати на нсти начин као личнн рас-

за државне дугове. за коЈе расходе држава не прима никакву контра-воедност у новцу или материјалу. Ови расходи, дакле. за појам активе и пасиве нису исто. због тога. што постоЈе буцетске операциЈе коЈе смањуЈу или повећавтју државну нето имовину. оперчције које уопште не утичу на промену активе и пасиве. као и I операције мешовите поироде. О њима свакако државно рачуноводство треба да води рачу::а. јер Је у питању промет в преобрагкаЈ државне имовине. ОваЈ се недостатак осетио при изради новог закона о државном рачуноводству. Али. нн он није ово важно питање извео до кра. Ја. Нови закон Је предвидео да завршни рачун државни има да региструје сгтање државних добара. Овим смо се прнближилн италиЈанском систему који данас тамо важи. Међутим. нако има добрих страна. нарочито у погледу пасиве коЈу он са математичком тачношћу верно показује. оваЈ систем наилази на нзвесне тешкоће код процене државаих добара. дакле. на страни активе. Та је процена на пр. код државних железница врло тешко нзводљива, услед тога пгго Је тешко одредити критернјум на основу кога ће се процена извршити. Да ли по уложеном капиталу или према рентабилитету (стратегиЈске пруге!) и т. д. Ва. жан Је недостатак овог система и у томе, што он лако доводн до мешања појма књиговодства са статистиком. Проблем нашег државвог рачуноводства. састоЈн се дакле овде у томе. да <* не падне у нсту грешку италијанског гистема, већ да ће прими само оно. што Је добро и корнено за наше прнли. ке. А да се ипак доће до великог циља државног рачуноводства, да се реалао регнструЈу све настале промене у државноЈ имовинн. Др. МПЛАН ХОРВАТСКИ

Лнцнтацнје у Мвннстарству грађевина У Министарству граћевнна одржаће се следеће оферталне лицнтацн је: 23 Јуна за извоћење електрвчног далековода н трансформаторске кућице од Бездана до царннских објекатр на Дунаву: • 26 Јуна за граћење друтог очног одељења Оппгте државне болнице у Београду са предрачунском сумом од 521.328.85 динара; • 1 Јула за испоруку и монтажу пет електричнкх особннх дизллнца У новој згради Поштанске пггеднонице у Б-еограда'.

Увоз ноже нз Италнје Наши увозницн тражнли су да ИталнЈа дсоволи нзвоз у Ј>тославиЈу најмање 15 вагона скровнх јагњећнх н овчпЈих уожа (мернно н тосканске н абр\тске коже>, Јер наш« кожв нису тако погодне за прсраду. Италнјанске втасти дозвол>авају неким пештанскнм фабрикама да >*возе те коже нз ИталнЈе. Једна комора помогла Је оваЈ прељлог наводећи да београдски споразЈ-м одређуЈв Једнакост ступан»а и ксте повластнце коЈв ужнваЈу АустриЈа и Маћарска.

Извоз лековитог биља

У Удрузкењу извозника основаће се секцијл извозника медицинског бип>а Вредност нзвоза лековитог би. | шког жнвљв ва габирању в?ха>«

ља износи око 15 мвлиоаа динара годишње. У изаозу учествуЈе око 28 држава са близу 3 милиона килограма. Од ових 28 државв за иаш су взвоз најважније следећих седам. које апсорбују освм десетина наше укупне производње кгр. Двн. Немачка 692.122 4.086 404 Сјед. Ам. Др. 845362 2,423 527 Француска 241.660 1.688.160 Аустрија 110.778 900 196 Чехословачка 133.558 854 261 Ееглеска 210.340 624 866 Бразвлнја 133.406 583.220

2,367 436 11.179 624 Као што се вида. наш највећи купац лековвтог биља Је Немачка 1/3 од укупне вредностиШотом Сједињене Америчке Држа. ве са 1/Б и Француска са 1/7 од вредности целокЈ-пног нзвоза. Немачка Је скоро искључивв купац за камилицу и кантарион, па затим за литтов цвет. мвховину. рузмариново лишће. чемерику и друго. СЈедињене Амерлчке Државе кутгуЈу 2 3 производње бухача у цвегу н 3/5 кадуље. па су потом највећи купци за боРОВНЦУ, бунику. оманов корен. беладону и оствло биље. Фрвнцуска нам Је наЈвећи купац за липов цвет. Немвчка в Француска скоро на подједнаке делове от. КЈПљују 8/10 производње липовог цвета. Оне су нем глввни а скоро Једини потрошачн овог нашег вртикла. Извозом лековитог биља нз ЈугославиЈе баве се око 50 познвтих извозничких кућа. од којих 20 фирмн пмвЈу своја седиигп нв териториЈи Дувавске бзновине; 10 фирмн у Прнморској бановини: 7 <Ј>ирми у Счв?ко*. в у ЗетскоЈ, 4 у ДоавскоЈ. 2 у Дринској и 1 у ВрбаскоЈ бановини. Ових 50 извозиика \-посљуЈ\* великн број сеоског и маловаго-

БАЛКАН И БАЛКАНЦИ НА ПРВОКЛАСНОЈ ХАРТИЈИ, НА 160 СТРАНА. СА ДИВНИМ КОРИЦАМА СТОЈИ СВЕГА ДIIII. 20.На жив, једноставан н приступачан пачнн ова књпга излаже целокупап жнвот на Балкапу кроз 40 векова. Лаје слжку балканске земл»е и балканског човека. Води нас кроз цео ток развитка балканске просвећености. Разбнја прпче о „варваретву" и ку.тгурној „недораслости" балканскпх нарбда. Излаже културу, књииссвност п уметност балканскнч иарода. Одрсђује праву улогу Ва.ткана у судбнпи свста. Наглашује удео ба.тканске земл»е и балканског човска у гветској просвећеностн. Цсна књизн „Балкан и Балканцн" днн. 20.—, са плаћеном поштарнном. Наруџбиве слатн на: БАЛКАНСКИ ИНСТИТУТ. Кнез Михајлова 17, Б е о г р а д Новац се шал»е унапред чековном уплатницом бр. 56.919 3612

витзг би.ља и то већвном идрвслиЈу децу. старце и баое т Ј. она лицв коЈа ни;у ни за какгв други тежи посао С обзаром :-:а ово. кво и са социЈвлнзг гледаштв. држвва би требала да обратн већу пажњу на ову нашу привредну грану. па је донекле а прнвилегнсвтн разним повластицама. Као и у другој. тако в у озој грани нвше прнвреде. пвтимо сд најезде стрвнаца, коЈи у главнаЈ сезони свбирањв лековитог бил»а наилазе у нашу земљу, буд зашто откупљују од сеоских бзљобервча сакупљене биљке ко;е извозе из земље и врло малу протувредност остав-љвју у нзшоЈ земљи. Н>иховзм раду тоебв на неки нвчин ствти на пут Извозницн лековитог биља немаЈу своЈу организацију коЈв им Је тако потребна рвди заштите њиховнх ннтереса ОрганицацаЧ нзвозникв специЈвлно ових атггн. квла имала би широк дел->круг радв. Увоћење стандаодизацн ; е робе. Једнообразвн начез паковањв. згодан н хигиЈевгки нач^н збнрањв и мааипулисања р:5е. кво и много дтлто што Је потребно за поввилан и добро организоввн извоз лековитог биља. била би питањв коЈима бн се Једна стручна оргвнизациЈв имчла позвбавити. Извозници осећају Јвк недостатак своје ве?ргвниззваностк, па су се у последње вгеме вишв њих обратнли уповви Удружен-в извозиика с молбом и жељом да се могу у оквиоу Удр\-*сењч илвозникв оогзниз>вчти као п^себна секциЈа извозника лековитог биљв. Кзко смо обвзештези Улрл*жења и-чвозника. v ј\-х\- п*»ст9рш»ен'*г 39датка и пиљв уд*>г» жења. св зад:з*)љ~твтм Је »зчшла у стсоет ово* жељ» иззоаника л в кочнтог бил>в Нз о«вј начин Удстгжење постепено г:певв да у сво'"е члзч:тг-- \-§» тр пта-л->зенске иззоччи^е з®м-т»ских пооизиотч и дв ит ог>г-чч. | зтје поеам рпст * и-»ч~чч-х кала у посебие сзо^е сек**"** 'V V '»воме р8ду потпуно •; чомзе. т. П. | Вештзчки каучук , Б^ка" већ је печео ца се искорпшћу!© у ИЧГГУСТГ»т«н На нзложбн у Диселдогф*' по[ казала Је позната фзбрнка Фарбенннд>-стрн" како се нз угљз н креча ствара у електрнчноЈ кчр, бидовој пећи ацет- лвн из којт ] се дсбчја б\тадин коЈн служв I као сировинз за произаолн--. вештачког каучука коЈн Је д-бно ј пазнв: буна. Пронзводња овп'-« ' новог продЈ'кта. којн надмпшује ; у нзвесном погледу прнролни каучук <нзражава већу темпера! туру, мање се кварн по-т утнпатем минералних уља нтд >. већ је изншла нз г-«-хг\-\га торних опита н ппелази у Љ^-чу |индустриско сћабг и чне пгодукцнје Светска потр:шња каучука нзносн сада око Једне мнлц« 1 јарде кнла