Време, 20. 10. 1937., стр. 10

СТРАНА 1

ЈХВТ ГК

КОЛАРЧЕВ НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ

Дело ВукаКараџића у светлости данашњице Предавање академнка г. др. Олександра БелиЂа Професор Ј -ниверлнтета и члан | Тако је Караџић спремао бор. Срцске кра-љезске академије ј це за дефинитивну победу својо наука г. др. Александар Белић I реформе. Он се није варао да ће одржао је синоћ на Коларчевом ј она бити могућна само у слободнародном универзнтету, поводом | ној зем.ги. Стари борац Кара150 годишшнде рођења Вука Ка- Тк>рћева времена спојно је у појраџнћа, врло занимљиво преда- му слободе духовну и нациоанл.

ван>е у коме је нзмеђу осталога казао следеће: Данас на растојању од 150 година од Вуковога рођеша прилнке у којиа је он пшикао ДРУ«. чије се показују него раније. Код своје к>-ће у Тршићу и Лозннци он се већ као дечак био нстакао. При свечаиостима он јс, иако сасвим млад, добијао почасно место и када би долазио паша из Бијел»ине, поред н>ега су за софром ставл>али младога, разумнога и слабуњавог млади. ћа. Као писар код несрећног Ћурчије, као писар Јакова Ненадовића и писар Совета у Београду, као привремени учитељ у Србијн н као чиновник — царнннк по североисточној Србији, у близини Хајдук Вељка и других војвода, — он је присуствовао борби за ослобођење нашега народа н пратио све мучне перипетије ка ослобођељу. Караџнћ је веровао у ослобођење нашег народа, зато је веровао и у победу наше народне културе н народног језика. Он се није могао помирити да слободан народ нема права да сво. ју културу удеси онако како то одговара његовом духу и његовим навнкама. Такво уверење које се непрестано јавља у свим Караџићевнм разговорима и писањима у различитим питањима народног живота начинило је од Вука револуцио«арца који је кидао са оним традицијама коЈе му је наметала прошлост, а које ннсу бнле саставни део народне садашњице. Прве три а затим и четврта књига народних песама откриле су нечувено богатство народног и духовног живота. То је Наравно била Вукова заслуга. Цео је свет био згранут пред тим открићем па ни Гете му се није отео. То је била прва велика победа Вукова. Зар народ са таком усменом књижевношћу, у стиху и у прози не заслужује да ика своју у>1етничку књижовност на том истом језику? •Полазећи од народног језнка у књижевности нашега народа и народне књижевностн олнчене у народним песмама и приповеткама он је постепето прилазио проучавању и других народннх особина. Почиње описивање манастира, даје „грађу за леп српскн језик", износи цео низ биографија истакнутнх вођа нашег народа за време првог и другог устанка и установа тога времена као што је био Карађорђе, ,,Правител>ствујушчи Совјет сербски" и т. д. Вуков реформаторски рад окупио је полако око себе пријатеље из старе генерације али је он осеђао да му је тешко радити са старијим књижевницима. ко)и су имали одређене погледе на књижевни језик а нарочито на књижевничку хијерархију. Зато се много уздао у ново поколење, у омладину која ђе проћи кроз онакву школу народнога језнка, кроз коју је он и сам прошао када се спремао за своју реформу. И баш онда када је био у највећем напорном раду између 40 и 50 година прошлога века излазе на глас и први ученици које је сам формирао на научном и књижевном пољу. То су били Ђура Даничић и Бранко Радичевић. Често се вели да је Ђура Даничић одлучио својим познатим Ратом за српски језик и правопис — полемику између В>-ка и његових непријатељл У Вукову корист. али то није сасвим тачно. Даничић и Бранко пре су потврда о Вуковој победи, украси на његовим триумфалним колима него ли борци у његовој фаланги. Дискусија је трајала у овом правцу више година и која се Јавно водила пред целскм интелигенцијом могла је само повољно утицати на придобијање присталица за Вукове идеје.

ну или политичку слободу. И доцннје када је Друштво српске словесности стално тражнло да се укине забрана Вукове ортогрвфије н уласка Вукових књига у Кнежевкну и народ, када је Даничић постао његов секретар дошло је и у отворену борбу са Попечатељством просвете 1858 године из које је већ 1859 године Друштво изашло као победилац. То ипак још није значило пуну победу В>жове реформе у Кнежевини Србији; али је несумњиво значило њену моралну победу. Од тога времена она се уводила у живот, поступно али снгурно. и усред тога увођења у културни живот Србије усред своје победе, 1864 године Вук је умро, недочекавши њених послед њих победних узвика, али сагледавши Јасно њен славни крај... И било је сасвим у духу целокупнога хода њена. што је последњи акт о укидању свих ограничења њене употребе објављен 1868 године на неколико месеци после предаје градова од Турака Кнезу Михаилу. Симболички је некако, завршетак осло бођсња мале Кнежевине од туђина пао у исто време када и потпуни завршетак увођења у живот Вукове реформе. Како је Вук имао од четрдесетих година и војвођанску омла. днну уза се, са Бранком Раднчевиђем и "Бурсхм Даничићем на челу н са читавом фалангом млађих књижевника, стручњака и напредних људи тога времена, све оно пгго је прихватило Вука почело се сада купити око Београда као природног центра народне просвете и културе. Ето у чему је историјска улога коју је Вук одиграо у развитку наше културе XVIII и XIX века.

Директор и три професора Плеваљске едгеварају за злоупотребе и фалсификат

Пријепоље 19 октобра. — Пред Већем тро>ице почело је данас суђење г. Владимиру Нешковиђу. директору гимназије У пензији из Плевља и професорима исте гимнвзнје Брвнку Дебељевиђу. Обраду Леовцу и Станку Модицу због злоупотреба и фалсификата. Поред њих на опт>-жени. чкој клупи је и бивши благајник рудника ..Плевље" Ђорђе Дебељевић. Пре седам година у плеваљсжој ги.мназији избила је афера. о којој се »гного говорило у свима местима Санџака. Грађвии Плевл»а тада су се били поделили у два табо-ра: за диоектора Нешковића и против њега. Исто тако био се поделио и професорски савет плеваљске гимназије Све ово отежало је рвд иследн.их органа. који су испитивали аферу у гимназији. Досет дшгара од сва1«»г ђака за ..*1»<>11Д школских потреба" Бивши директор Нешковић оптужује се да је 1929 као директор гимнвзије у Плевљу у почетку шкслске године од сваког ђака наплађивво по 10 динагра зв Фонд школоких потреба. иако на исти није имво право. јер оваквв фоид није ни постојао. Сумв. коју је нв тај нвчин прикупио директор Нешковић. износила је 6 140 динара Звтим се директор Нептковић опг5 "Ж \-је дв је 13 септембра 1930 на исти нвчин свкупи л од ученика гимнвзије зв исти непостојећ и фонд 6.879 дтгнврв. Затим: дв је из Фонда сиромашних учелика и ученица плеваљоке гичмнвзије и Фогтдв за здрввствену задругу ученикв исте гимнвзије задржао за себе 27.0вЗ диивт>а и тим новцем плвћво друге рвчуне и потребе Днректор гимназије и благајшас рудтпса фалсификују лажап рачун Бивши директор Нешковић л блатјник рудника ,Ллевл>е" Ћорђе Дебељевић оптужују се и звто што су напрввилн лвжвет рвчун нв седам ввгона угљв за огрев и твј рачун поднели одре-

Београђани морају свесрдно ттотттоЈпоћи акцију зимске помоћи

Јуче су славили мајстори зидари и грађевииари На врло свечан начин јуче су прославили своју славу зидарски мајстори, тесачи и каменоресци из Београда, Земуна и Панчева. Удружење зидарских мајстора, каменорезаца и тесара постоји од 1931 године. Овога пута домаћин славе је био г. Пренча Степић, резервни капетан а за идућу годину се примио г. Тодор Милошевић. Слави су присуствовали изасланици свих занатлијских удру«/ ,а. Исто тако свечано дочекали су сзоје крсно име и чланови Удружења грађевинапа. Говорио је претседник Удружења г. Душан Ђорђевић. Он је у кратким цртама изнео ток рада у удружењу од његовог оенивања до данас. Пре резања Колача, у 9.30 часова, Удру Жење је у пркви Св. Марка нриредило помен својим изгинулим и умрлим члановима.

Зима је већ дошла. Захладнело је. Сунце доноси све мање топлоте преко дана. Облаче се зимски капути. а у многим кућама ложе се пећи. На топлије дане нема више изгледа. Али није зима једимо зло које је наишло. Упоредо са хладноћом дошло је опште поокупл»авање станова поскупл>ење животних намирница и страховито, хајдучко поскупљење огрева. На пијацама цене поврћу стално су у скоку. Зеленог поврћа лагано нестаје и оно је с даша на дан све скупље. Месо и маст данас су скупљи за два динара него пре двадесет дана, а продавци свих осталих животних намирница тврде да немају рачуна да и даље продају по досадањој цени. Још пре два месеца поскупела су дрва. Њихова цена је данас 50% већа од прошлогодишње. Дрвари изјављују да може лако да се догоди да дрва ..још мало" поскупе. Томе треба додати да и дрва услед хладноће поскупљују. За поскупљење дрва за огрева требало би безусловно предузети оштре законоке мере против трговаца дрва на велико. И најзад станови. Кућевласници су донели решење да су кирије мале и да их треба на сваки начин подићи. Они ово своје решење свестрано безобзирно и савесно приводе у дело За први новембар више од половине београдских кућевласника подигло је кирију становима у својим кућама. Колико је то повећање, јасно се види када се зна да су станови од собе и кујне сада за 20—40 од сто скупљи Зимом и овим свеопштим скоком цена свакако су највише погођени они сиромаси, који једва везују дан са даном. трошеђи свега два-три динара. Данас они са зебњом мисле на дане хладне кошаве. снега и мраза. А ти да. јги нису далеко. Тада ће као пгго се догаћа сваке зиме. сиротиња почети да износи комад по комад покућства. продавати га у бесцење да би догала до мало ватре и комада хлоба. СироТињу требд помоћи! Сиротињи, свима онима који су без посла и без сретстава тре ба помоћи. Ове зиме као и прошлих као и будућих. Зимска помоћ већ неколико година разведрава лица бедних и невољних у хладне зимске дане Прошле године подељено Је сиромасима 1 489.576 динара. Мно га суза утрта је њоме. Многа породица спагена од глади и смр завања. Ове године зимска помоћ мор,

Акција Зимске помоћи треба што пре да отпочне. У многим великим градоеима Европе огромне плакате позивају имућне грађане да се одуже према онима који данас немају хлеба ни топле постеље. Што пре треба почети са ирикупл»ањем Зимске помоћи, а оиа мора и овога пута да буде ефикасна и да донесе користи као што је доносила прошлнх година. Београђани морају поТп<>моћи акцију Зим<*ке помоћи Зимска помоћ ће и ове зиме бити кнЛцијатор велике акције за помоћ сиромашним, беспосленим, гладним. Али се грађанима пре свега намсће дужност да сво јом хуманошћу помогиу Зимску помоћ и омогуће јој да одговорн своме племенитом и великом задатку. ђеној комисигји зв нвбввку н« потпис. ив«о у моменту потписиБв рачуна није гимназији било предато више од три вагонв >тл>а. Пропесори гимназије. који су били у овој коиисији Брвнко Дебељевић и Обрвд Леоввц. такође су опт>*жени зв оверввање неистинитих чињеница. Њиховог колегу пок. професора Чамила Дрнду предухитрилв је смрт те данас не седи на оптуженичкој клупи. Директор Нешковић и тадвшњи секретар гимнвзије у Плевљу. в сада професор у ЈБубллни Сганко Моднц. оптужзгју се да су 1930 године — квда се почело говорити о овој вфери — уништили поменути рвчун нв седам ввгона угл>в н нв тај нвчин покушали дв сакрију злоупотребу. Опт>-женн дире1Стор тпрди да је н<»вац Ј-трошен за уређен^ гимнааије Први је саслушвн окоивљени директор Нешковић Његов исказ трвјво је цело пре подне Он признаје да је у 1929 и 1930 години узимв^ од својих ђакв по десет динарв зв Фонд школских потреба који је био основан в који је он ликвидирво приликом нап^тптвњв плеваљске гимназије. Нешковић износи да је на оввј поступвк био принуђен. попгго је гимнвзију звтекао У очвјном стању. Наводи. дв су служителуи гнмневије прво морали лопвтвма износити из ги»гнвзиске згрвде блато. пв тек је онда рибатн и чистити — Гимназитт је требвло нв неки начин извући из оваквог по-

I ложаја и јв сам на ов^ј начин. немајући кредита и средстава морво дв орган.нзујем ђачку свмопомоћ. Фонд ђвчких потребв није био ништа друго него ђачка свмопомоћ. на коју су ђаци свми пристали. ПЈто се тиче новца из Фондв за здравствен1У звшгиту ученикв. ко>и није послат на време Поштанској штедионнци. Нешковиђ квже да је тај новац по уредним призианицамв утрошио бвш нв здравствену заштиту учеиика Не признаје да је >*зимво лажан рачун од рудника .Ллевље" на седвн ввхх>нв уг>1>а. већ на* против тврди да је тај рвчун поднео оптужени Ђорђе Дебељевиђ благајник вгдника. — Новац не би био исплаћен све дотле док се не би излиферовало свих седвм ввгона угља зв гимнвзију. квже Нешковић. Ко је створио аферу? По речимв оптуженог Нешковића ову вферу створио је Боривоје Вучковић. бивши нвставник цртања у Прокупљу који је доцније пошто је био отпуштен нз службе своме оцу звпалио кућу и због тогв отишво на робију За по<менутог Вучковићв оптужени Нешковић квже дв је био рођени злочинвц и рвзбојник и да је многе наставнике плевал>ске гимназије натеравво са револвером дв сведоче противу његв и дв му нв вешт начин пакују кривице. Попгго је зввршено св испитивањем оптуженог Нешковићв. претрес је завршен с тим да се нвстави по подне у 3 часа са испитиввње-м осталих олтужених.

Послеажи чде

Бивши шеф Пореске управе Илија Вукадиновић пушта се ИЗ ИСТРАЖНОГ ЗАТВОРД ЗБОГ СЛАБОГ ЗДРАВЉА

Према једној ранијој одлуци Окружног суда за град Београд молба за пуштање на слободу бившег шефа Пореске управе за Срез врачарски Илије Вукадиновића била је одбијена, Адвокат оптуженог г. др. Радисав Богдановић тражио је да се његов брањеник хитно пусти из истражног затвора због слабог здранља. МеђутиМ, Окружни суд је нашао да јс кривица бившег шефа који је са својим другом проневерио преко 200.000 динар такве природе да новчана гаранција неће обезбедити примену закона над оптуженим, јер може сваког часа да побегне ван домашаја наших власти. После ове одлуке адвокат г. др. Богдановић тражио је призив и тако је цела ствар дошла пред вишн форум. На својој цоследњој седници Кривично веће Апелационог суда расмотрило је овај случај и после дуге дискусије донета је одлука да се молба оптуженог уважи јер стање његовог здравља не дозвољава дал>е бављење у истражном затвору. Да би се осигурала примсна закона за јемце су прим-

љени г. г. Драган Симић, адвокат и Михајло Пајић, финансијски правозаступник. Ви сина своте за јемство одреди* ће се накнадно.

Синођ је одржана прва скупштина Удружења руских позоришних глумаца у Београду

У више махова покушавало се да се сви руски глумци у Београду сакупе у једно удружење. које би водило рачуна о заједничким интересима и радило на остварењу заједничких циљева. Раннји покушаји пропадали су. Међутим заузимањем и агилношђу гђе Татјане Јаблокове ипак се на овом послу успело, те је створено једно удружење у које су ушли сви руски позоришни уметници у Београду. Сино^ у шест часова отворена јо прва скупштина Удружења руских позоришних глумаца. Мала сала у Руском дому била је пуна. Сви руски глумци који раде и живе у Београду присуствовали су овој скупштини. Скупштину је отворила привремена претседница гђа Јаблокова поздравним говором у коме је истакла потребу овог удруживања. Затим упућен је поздравни телеграм К>. В. Краљу Петру II па се претло на дневни ред. Том опет да обави свој велики зада- ј приликом привремени секретар

ран реферат о пословима које би удружење требало да врши. На крају изабрана је управа УДРУжења. Скупштина Удружења железничара трезвењака Удружење железничара трезвењака одржаће своју 4 годишњу Скупштину 24 о. м у дворани Железпичког дома — (Сарајсвска 26), која ћс почети рад у 9.30 часова са следећим дневним редом: 1) Извештаји о раду Уп равног одбора; 2) Извспггај ревизора; 3) Оставка старе и избор нове Управе; 4) Питања и предлози. Осуство за 23, 24 и 25 о. м-, које се не рачуна у годишњи одмор, и бесплатно путовање одобрено је од стране Генералног директора и јединицама саопштено под бројем Г.Д. 07242-37 Као исправа за путовање служи ће акт дотичне Дружине оверен

Трећи јавни камермузичкн концерт Београдске радио-станнце Трећи јавни камерномузнчки концерт Београдске радпостанице Одржаће се вечерас, у 22 часа у Великом студиу станице, (Поенкареова 21). На програму је српска уметннчка соло-песма (соло-песна уз пратњу клавира сд Марннковнћа. Коњовића. Хри стнћа, Милојевића Манојловића, М Живковића и П. Милоше вића). Приступ слободан и бесплатан. У извођењу програма учествују гђа Злата ЂунђенацГавела, чланнца Београдске ове , гца Милица Стојановића, г. Предраг Милошевић и Станој ло Рајичић.

Данашње предавање г. др. Паразова у сали Савеза набављачких задруга Данас, у 19.45 часова. одржаће г. др. Илија Паразов главнн директор Савеза бугарских популарних банака предавање о теми: .Задругарство у кредитном систему Бугарске." Предавање ће бити у сали Савеза набавл.ачких задруга, (ПоенкаЈреова број 21).

Претплатницима осветљења Позивају се претплатници, који мењају стан 1 новембра да благовремено одјаве стари стан и пријаве нови како би без закашњења добили спој у новом стану. За одјављивање старог стана и пријављивање новог потребно је поднети признаницу о плаћеном авансу, као и полицијску пријаву. Претплатници који се усељавају у станове где је имсталација нова морају донети потврду комисије о извршеном прегледу инсталације. Претплатници који се усељавају у локале поред наведеног морају знати ко је раније трошио осветл>ење у том локалу, за који дуг мора бити измирен. као и оригинално одобрење од Управе града Београда (одељење за радње). Пријаве и одјаве врше се у Отсеку претплате Ди1>екције трамваја и осветљења од 7 до 13 час. (Сксшдер-Бегова 47)

г. Миклашевски поднео је оппш- од стране шефа јединице.

КРОЗ МИНИСТДРСТВД

ПРЕМЕШТАЈ ПОШТАРА У име Њ. В. Краља Петра Дру гог, указом Краљевског Намесништва на предлог Министра пошта телеграфа и телефона премештен Је у Министарство пошта, телеграфа и телефона Дрнгнћевнћ м Спртоиир, саветник 4 групн 2 степена ДнрекцнЈе пошта телеграфа и тек-фона у Скопљу, по потребн слу-

ПОСЕТЕ Г. др. СТОЈАДИНОВНЋА ЛОНДОНУ И ПАРИЗУ ИМАЛЕ СУ ПОВОЉАН ОДЈЕК У ЖЕНЕВИ Женспа, 19 октобра. — Посета, коју је претседник Мини- 1 старског савета и миннстар инос-краних послова г. др. Мнлан Стојадиновић учннио Паризу и Лондону, изазвала је најбоље нмпресије у круговима Секретаријата Друштва народа. У секретаријату Друштва народа верује се. да ове посете значе не само добитак у билатералним односима између Југославије и Француске, затим између Југославије и Енглеске. веђ и уоппгге за политику безбедности у оквиру Друштва народа. У француским круговима Секре таријата Друштва народа верује се да је посета претседника југословенске владе и министра ино. страних дела Паризу учврстила односе пријатељства, који везују два пријател>ска народа и донела, у једноме тренутку необично нејаоном и тешком, један нов прилог стабилизовању веза и од носа између народа у Европи. Француски кругови Секретаријата Друштва народа веле да су. телефонски, обавештени из Пари за. да је г. др. Милан Стојаднновић учинио најбољу импресију на француске водеће кругове. те да је његова посета најбоље примљена у Паризу и код јавности и код одговорних кругова. У Друштву народа, коначно држе, да је посета г. др. Милана СтојадиновиЂа Паризу и Лондону допринела много разјашњењу опште ситуације на Балкану и у Средњој Европи. Појачање пријатељских веза и односа између Југосла®ије и Енглеске јако је запажено и овде врло топло примљено и поздрављено. РАЗГОВОРИ ПАРИЗА. ЛОНДОНА И БЕЈРУТА О СУДБИНИ ВЕЛИКОГ МУФТИЈЕ (Од нашсг сталног лописника) Париз, 19 октобра. (Телефонски извепгтај. — Жива измена мишљења обавља се између Париза, Лондона и Бејрута у погледу судбине великог муфтије. који је без исправа дошао у Сирију. попгго је побегао из Палестнне. До. сад никакве одлуке нису донете. Арапи имају намеру да од муф. тије направе ..жртву" у очнма арапског народа и да упуте муфтију да се стави под заштиту јед. не од страних сила. Ради се на томе да се ова намера осујети. Ке д Ор^еј тс-кође још није донео никакву одлуку у погледу великог муфтије. Р. ВАЛГЕ ВОТ.Е ПАНАРАПСКОГ ПОКРЕТА ГКЛОНИЛН СБ У РУМУНИЈУ Од нашсг сталног дописника) Бук-урешт, 19 октобра. (Телефонски извепггај.) — Два члана Панарапског одбора пз Јерусали. ма успела су да умакну енглеским властима и да нађу прибежиште у Румунији. Како се сазнаје, енглеске власти упутиле су румунским властима захтев за екстрадицију ових арапских првака. који су, како се тврди, узели активног учешћа у нередима у Палестини М. М. РАД ПРИВРЕДНОГ САВЕТА МАЛЕ АНТАНТЕ Праг, 19 октобра. — Десето заседање Привредног савета Мале антаите. које је почело у Тренчанскнм Теплицама 11 о. м., завршено је данас. У погледу трго винских односа, који претставља. ју најважнији проблем, Савет је констатовао тенденцију све већег појачавања трговинске измене до бара која потпуно задовол>ава. Истовремено је Савет са задовољ ством утврдио да је биланс у току прве године рада био потпуно задовољавајући. Савет је детал»но прегледао рад својих комисија, које су одр. жале седнице од 4 до 9 октобра у Прагу и то комисије за унификацију железничких статистика. комисије за техничка железничка питања. комнсије за уДификацију и упрошћавање царинских формалности у железничком саобраћају и ваздухопловне и лекарске комисије. Поред поменутих комисија држане су у Прагу седнице извозних установа држава Мале антанте. Савет је утврдио. да су пости. гнути врло добри резултати у заједничкој сарадњи у Подунављу, и то у административној сарадњи поштанско - телеграфско - телефонске службе, у унификацији статистике спољне трговине и царинског права. у туристичком законодавству. пољопривредним питањима, затим питањима штедноница. емисионих банака и т. д. Привредни савет Мале антанте одржаће нарсдну седницу 23 фебруара 1?38 г. у Букурешту (Четека) Г. др. ШАХТ ОДЛОЖИО ПОСЕТУ БУКУРЕШТУ Од нашсг сталног дописника) Букурешт, 19 октобра. (Телефонски извештај.) — Како се у керодавним круговим& сазнаје I г др. Шахт, гувернер Рајхсбанке, чија је посета била наговештена за почетак овог месеца. одложио је ову своју посету Букурешту за крај мссеца новем бра. Узрок ове изнеиадне одлуке непознат је. М. М.

СОВЈЕТИ ОСТАВЛоАЈУ ЕНГЛЕСКОЈ И ФРАНЦУСКОЈ ДА ДОНЕСУ ОДЛУКУ О ДАЉОЈ ПРИМЕНИ ПОЛИТИКЕ НЕМЕШАЊА Лондов!, 19 октобра. — Пододбор за немошање састао се данас по подне у 16 часова у Форењ Офнсу, а у 18 часова седница је прекинута за четврт часа. За то време делегати су необавезно раз говарали не напуштајући салу. У току седнице совјетски деле. гат г. Мајски рекао је нзмеђу осталог: „Овлашћеп сам од моје пладе да изјавим да она не иоже да прими на себе ни најмању одго. ворност за продуисен« такозване политике иемешанл, али ако фрашоччш, брнтанска и друге владе сматрају за потребно да продуже ту политику н имају Још неку веру у могућност њеног успеха, влада Совјета пеће стварати било шкви1 тешкоћа." Седница пододбора за немешање прекинута је у 19 часова. (РаЈтер) 5,000 АСГГУРСКИХ РУДАРА ОНКОЛ.ЕНО НА СЕВЕРНОМ ФРОНТУ нашсг сталног дописника) Сан Себастијан, 19 октобрв. (Телефонски извепггај.) — Потврђује се вест да су националисти опколили 5.000 астурских војника заједно са њиховим официрнма. После заузећа Кампо де Капо астуријским војницима је отсечена отступница. (Телор)

РУМУНСКИ МИНИСТАР ЗА ВАЗДУХОПЛОВСТВО ПОСЕТИЋЕ ИТАЛИЈУ Букуреигг, 19 октобра. (Телефонски извепггај.) - Италијааска влада позвала је званичво румунског министра за ваздухопловство и поморство г. Иринеска у Италију. Г. Ирннеско ће одмах после великих свечаноств 25 октобра у Синаји отпутоватн на десетодневни боравак у Италију и посетиће између осталог и бродоградилиште у коме се изграђују две велике подморнице иоје је Румунија поручила у Италији. (Телор)

Возећи се с једном дамом V аутомобилу ТРГОВАЦ ИЗ БЕОГРАДА Г. САВА СТАНИЋ ПРЕГАЗИО ДЕВОЈЧИЦУ КОД ИНЋИЈЕ ИнђпЈа, 10 пктоЛра. — д а . нас попочне у четнри часа аутомобил број 2477 при проласку кроз Инђију иалетео је па једну осмогодишњу девојчицу и тешко је повредио. Међутим шефор уместо да ста. не, повећао је брзину и продужио у правцу Старе Пазове. Одмах је извештена поли* ција у Старој Пазови да се аутомобил задржи и спроведе заједно са шофером у Инђију. На саслушању код Инђиске општине шофер је изјавио да се зове Сава Станић, трговац из Београда са станом у улици Крал>а Милутина 28. Он се брани да је за несрећу криво само дете, а није зауставио кола због тога што се бојао линча, па је по наговору младе даме која се возила с њим у аутомобилу, великом брзином наставио пут ка Старој Пазови. Име ове даме држи се у тајности. Дете је пренето у ординаци" ју г. др. Милера који му је ук-.зао прву помоћ. Девојчици 1 -требијена десна нога.

ТУЧА ИЗМЕЂУ ДВЕЈУ ЦИГАНСКИХ ПОРОДНЦА НА ПНЈАЦИ У БАЊОЈ ЛУЦИ Бранећи љубавника од муша једна Циганка тешко повређена Бања Лз т ка, 19 октобра. На великом тргу у Бањој Луци, за време сајма, на очиглед неколико хил»ада пролазника одиграло се крвопролиће између две циганске породице Мујчића и Мујкића, због једне младе жене, па је у овом крвопролнћу тешко настрадала и 20-годишња Циганка Злата жена Алије Мујчића. Злату је хтео да преотме Ибрахим Мујкић. па кад је то приметио њен муж Ллија потегао је нож на Мујкића. Злата да би одбранила Мујкића са којим је била у љубавним везама, стала је између њих тако да ју је Алија ударис ножем у лице и нанео јој тешке повреде. Тада се развила туча између породица Мујкића и Мујчића. ко)а је тпајала ^ве док није интервеннсала "олицнја која је много учеснике у тучи похапсила.